Dame i gospodo narodni poslanici, u potpunosti podržavam amandman na član 117. Predloga zakona o turizmu, koji je podneo narodni poslanik Radiša Ilić ispred poslaničke grupe SRS. Ovim amandmanom na član 117. gospodin Ilić predlaže – ministarstvo nadležno za poslove turizma, u sporazumu sa ministarstvom nadležnim za poslove saobraćaja, propisuje minimalne uslove za izgradnju, uređenje i opremanje, kao i postupak i način određivanja kategorije objekata nautičkog turizma.
Odredba člana 117. Predloga zakona o turizmu predviđa da ovaj minimum utvrđuju ministri kao pojedinci. Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da to nije pravedno, te da će se sa ovim dešavati ono što se mnogo puta dešavalo – zloupotreba od strane ministra i pojedinaca. Da ne bi bilo zloupotrebe od strane ministra i pojedinaca, predlažem narodnim poslanicima da u danu za glasanje glasaju za ovaj amandman narodnog poslanika Radiše Ilića.

Narodni poslanici, podržavam amandman narodnog poslanika Milovana Radovanovića na član 10, gde se kaže da se vraćanje oduzete imovine crkvama i verskim zajednicama uređuje posebnim zakonom, što je očigledna prevara vladajuće strukture.
Jer, ako se uzme u obzir podatak da je više od jedne trećine imovine na Kosovu i Metohiji pripadalo crkvi, očigledno je da je u pitanju zadatak koji ste dobili od šefova sa Zapada, da ne smete dirati imovinu na Kosovu i Metohiji, a u Vojvodini je polovina pripadala folksdojčerima pre Drugog svetskog rata, što znači – Vojvodinu cepate, a Kosovo i Metohiju ne smete da dirate. Iz toga se jasno vidi da hoćete, po svaku cenu, da izazovete nemire u našoj pokrajini Vojvodini. Sam ovaj predlog zakona jeste neprihvatljiv, jer želite ovim da zadovoljite jednu grupicu ljudi, a time izazovete veće sukobe u državi.
Takođe, trebalo bi imati u vidu da je jedan veći deo imovine otuđen u procesu privatizacije, što još više komplikuje situaciju. Kao pripadnik muslimanske veroispovesti apelujem na sve poslanike, bez obzira na stranačku i versku pripadnost, da se ne vraćamo u prošlost, da ne raspaljujemo ponovo mržnju koja je već zaboravljena. Zato mi poslanici Srpske radikalne stranke nećemo glasati za ovaj predlog zakona.

Dame i gospodo narodni poslanici, ispred poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 37. Predlog zakona o semenu. U tom članu stav 1. glasi: "U zavisnosti od vrste i kategorije semena deklaracija i etiketa mora biti jedinstvena prema sadržaju, veličini, boji i mora imati serijski broj". Predlažem da se posle toga doda novi stav 2. koji glasi: "Ministar uređuje pitanje iz stava 1. ovog člana". Ovim amandmanom se poboljšava pravo i obaveza ministra da uredi pitanja koja se tiču sadržine i drugih pitanja vezanih za izdavanje deklaracije i etikete.
Gospodo poslanici, smatram da je ovim amandmanom, dodatkom stava 2, kristalno jasno ko je taj ko će kontrolisati poslove iz stava 1. člana 37, te vas molim da u danu za glasanje glasate za ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman na član 7. stav 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Akcijskom fondu. Moj predlog je da se član 7. stav 3. zakona briše, iz razloga da se ne ostavlja pravo nadležnom ministru da on utvrđuje visinu troškova provizije u postupku privatizacije.
Naime, svima vama je poznato da je u dosadašnjoj privatizaciji bilo mnogo zloupotreba i nepravilnosti u svim fazama prodaje društvenog i državnog kapitala. SRS smatra da je pitanje realnih troškova provizije veoma ozbiljno i važna je stvar, pa smatram da ovo pitanje visine provizije treba rešiti zakonom, a ne ostavljati na volju bilo kom pojedincu, pa makar on bio i ministar. Mi, srpski radikali, poštujemo zakone i verujemo u njih, pa predlažem ovaj amandman, a vi gospodo poslanici da ga prihvatite u danu za glasanje.

Poštovani narodni poslanici, poštovane narodne poslanice, izvinjavam se, prvi put imam tremu, ali ću sve da kažem. Prozvan sam da kažem šta mislim o ovom pomirenju, šta mislim o četnicima. Ja sam dete partizana, ali družim se sa mojim prijateljima i kumovima koji su Srbi i koji su u svojoj familiji imali četnike. Došao sam do zaključka da bi trebalo da obradim tu temu i da vidim ko su četnici. Čitao sam i došao sam do zaključka da su u četnicima bili Muslimani.
Samo ću nešto da napomenem. Otac mi je bio partizan. Polazeći prema Valjevu, u jednom delu, zatrpanog snegom, pronašao je četnika u koga je bio dnevnik. U tom dnevniku od 300 strana bilo je samo ratovanje između četnika i Nemaca. Nije bilo da su četnici ratovali sa svojom braćom Srbima. Znači, moje mišljenje, što se tiče četnika, jeste da su bili patriote i da su bili protiv okupatora.
Ali opet, posle svega toga, najviše me boli šta ćemo za ovo današnje pomirenje. Kako da se pomirimo sa onim ljudima koji su javno prozivali bombardovanje našeg naroda, ginuli. Išao sam da branim Srbiju, da branim svoj narod i svoju braću.
Neki su javno istupali i prozivali neprijatelja da nas bombarduje i da nam ginu naša braća. Pomirenje, koliko pre četrdeset godina je trebalo da bude i pre pedeset godina, trebalo bi da vidimo šta ćemo sa ovim našim narodom, ovom mojom braćom Srbima.
Trenutno, najnapaćeniji narod u ovoj Evropi su Srbi, kada vam ja kažem.
Dajte da vidimo šta ćemo i kako ćemo svi zajedno da pomognemo sami sebi. Četnici jesu bili protiv okupatora, partizani su bili protiv okupatora. Pomirenje mora da se dogodi.
Mi iz SRS jesmo za pomirenje, ali na jedan dogledan način da se vidi kako, šta i dokle. Hvala.