Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6968">Vučeta Tošković</a>

Govori

Čudim se, mi smo u neka vremena, tamo pedesetih godina, prvo smo pravili fabriku automobila, pa smo posle 30 godina počeli da pravimo puteve. Dakle, vi ne dozvoljavate da zakon nešto pre uradi nego što se primenjuje taj zakon. Računajući da neka mesta imaju te kapacitete za preradu voda, ona koja nemaju, oni će verovatno kada dostignu taj nivo i da kupe fabrike za prečišćavanje voda primeniti ovaj zakon. Dakle, ne dozvoljavate da se pre nego što se nešto uradi, da je zakonom regulisano. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani poslanici, odmah da kažem da ovaj amandman ne treba prihvatiti, a mogu da kažem i jednu stvar. Jedna narodna kaže – ko o čemu, baba o uštipcima. Zašto sam to rekao? Kad god iz LSV predlažu neki amandman iskoriste svaku priliku da se neka nadležnost prenese na Vojvodinu kako bi na neki način uradili ono što im je na umu.

Šta kaže zakonodavac? Organ javne vlasti dužan je da u skladu sa zakonom najmanje jednom godišnje ili po potrebi na zahtev ministarstva ažurira podatke u nacionalnom…
…a predlagač kaže da se posle stava 5. dodaje novi stav koji glasi – Autonomna pokrajina formira i održava svoj informacioni sistem, kao sastavni deo informacionog sistema Republike Srbije.

Dakle, sve se navodi da bi se bilo šta od neke nadležnosti prevelo na nadležnost AP Vojvodine. Zato ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu 7. ću reći samo da ga ne treba prihvatiti, iz prostog razloga što se nešto i podrazumeva ako se kaže. Pa, sada bih citirao ovaj član zakona – svi organi Republike Srbije, organi AP Vojvodine, organe lokalne jedinice, samouprave i drugih organa i organizacija, kao i u arhivi dužni su da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana podnošenjem zahteva za izdavanje izdaju za potrebe sprovođenja postupka vraćanja imovine u skladu odredbi ovog zakona. Dakle, ovde se kaže – od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se u tom trenutku i verifikuje negde, a vi samo dajete da se od prijema.
Dakle, prijam je isto i kada se podnese bilo kojem sudu, vi dobijate overu i zato kažem ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se sad ministru kratko. Mislim da biste vi prihvatili sve ove primedbe koje su poslanici bivšeg režima dali na ovaj Predlog zakona, samo pod jednim uslovom, da nikad nisu bili na vlasti, jer su imali 12 godina da nešto urade, dakle, ostali su neki recidivi njihove prošlosti.
Sada prelazim na ovo što sam pripremio. Znamo da u manjim slučajevima u našem sportu vlada, blago rečeno, nerad, nedisciplina koje se manifestuju finansijama, pa preko korupcije, do čiste organizacije sportskog kluba. U tom neradu najviše stradaju sportisti tih klubova.
Prethodi Zakon sportu donet je 2011. godine, a bilo je izmena i dopuna zakona koje kako vidimo nisu dale dobre rezultate, zato je potrebno da se donese novi zakon gde bi se zadržali pojedini članovi važećeg Zakona o sportu Republike Srbije koji su ipak dali neke rezultate.
Dakle, prema Pravilniku o sportskim granama, u Republici Srbiji postoje sportske grane, gde ima 101 sportska grana od posebnog značaja, a gde na početku 2015. godine postoji oko 13.000 organizacija u oblasti sporta Republike Srbije, dok 12.321 su u statusu udruženja, društva ili saveza u oblasti sporta, i to sa preko 11.000 sportskih organizacija i sa preko 250.000 registrovanih sportova.
Od ukupnog broja sportista za 2014. godinu, u statusu vrhovnih sportova bilo je 11.017 sportista, a od toga 739 u olimpijskim sportovima, dok 368 nisu u olimpijskim sportovima. Navodim ovu suvoparnu statistiku o našem sportu da građani vide stanje u sportu Republike Srbije, a možda i da zaključe sami koliko se izdvaja iz budžeta Republike Srbije, a da za to mora da ima dobra kontrola tih sredstava, da se spreče mnoge nezakonitosti na štetu budžeta Republike Srbije, a ponajviše samih sportista.
Zato je potrebno da se donese novi zakon o sportu Republike Srbije. Izuzetno je važno da se donese ovaj Predlog zakona da bi se unapredio sistem sporta u Republici Srbiji, kako bi se omogućilo da se što više građana uključi da se bave sportom. Iz ste masovnosti isplivavaju najbolji i tako se podstiču vrhunski sportovi.
Prema nekim istraživanjima, za 2013. godinu u Republici Srbiji je gojazan svaki peti odrastao stanovnik ili 18,6%, a svaki treći stanovnik konzumira cigarete ili 33,6%, a zamislite, 40% svakog dana ili povremeno konzumira alkohol, dok 46,5% stanovništva ima povećan pritisak. Eto zašto da se građani bave sportom. Time podstiču radnu sposobnost i nisu povremeno na teret ostalih građana, kao što su bolovanja razna.
Ovim Predlogom zakona trasiramo put ka Evropskoj uniji. Time podstičemo mere kako bi se obezbedilo da svaki građanin ima priliku da se bavi sportom i na taj način dobijamo vrhunske uslove za talentovane mlade ljude, kao i hendikepirane, invalide da iskažu svoje sportske sposobnosti.
Ovim Predlogom zakona ne dozvoljava se bilo kakva diskriminacija prema stanovništvu. Planiraju se sportski objekti opšteg značaja, kao i u školskim objektima, čime bi se promovisalo aktivno bavljenje sportom svih populacija građana Republike Srbije i što je mnogo važnije, podstiče se bavljenje sportom na radnom mestu. Ima ona narodna koja kaže: „U zdravom telu zdravlje i duh“, a duh je suštinska vrednost sporta. Karakterišu ga: etika, fer-plej, poštenje, zdravlje, velika dostignuća, karakter, obrazovanje, timski rad, posvećenost, poštovanje, pravila i zakona, poštovanje sebe i drugih, zajednica i solidarnost.
Eto, to ovaj Predlog zakona promoviše, kao i svi drugi zakoni koje je donela ova Narodna skupština u zadnje dve godine iz seta reformskih zakona, za koje je predsednik Vlade gospodin Aleksandar Vučić rekao da će sprovesti reforme u Srbiji kako bi se Srbija našla u redu razvijenih zemalja sveta.
Ja, kao i SNS glasaćemo za ovaj Predlog zakona. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kada bismo ovaj prvi član, deo njega izbrisali, ovaj član je srž kompletnog Zakona o javnom redu i miru, dakle, na osnovu prvog člana su svi ostali članovi nadovezani. Ne mogu da shvatim da bivši režim više voli neki haos neki red i mir u državi.
Dakle, ovaj zakon govori o redu i miru u jednoj državi kao što je Srbija gde svako mora poštovati zakon. Dakle, ne prihvatamo da se prihvati ovaj amandman od strane predlagača. Hvala.
Gospodine potpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ne vidim tu nikakvih problema, do sad smo to razjasnili. Ne mogu da shvatim da neko ne zna da niko u gradu ne može da digne šatru neku da svira i da pravi buku, a da to lokalna samouprava ne dozvoli.
Dakle, mogu solisti da izađu na ulice da sviraju i da se čak i oni uklone. Dakle, regulisanje takvih stvari je u nadležnosti lokalne samouprave i ne znam zašto se toliko polemiše oko toga da se prihvati ovaj amandman. Dakle, lokalna samouprava reguliše sve skupove u svom gradu. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nije u mogućnosti predlagač amandmana da on određuje ko će se kazniti nekom cifrom i da naruši neki ugled nekom građaninu.
Dakle, ovo je jedan čist govor mržnje iz prostog razloga što ne mogu da prihvate da ova Srbija ide napred i ekonomski i politički, da Aleksandar Vučić radi
na tome korak po korak, ova zemlja je pravno i ekonomski napredna.
Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, meni je za čudo od mladog čoveka da ovakav amandman predlaže, idemo u Evropu, ne znam kako bi bilo da svako svakoga vređa ili nadležne organe. Mislim da nije u redu da bilo ko od nas ili bilo ko vređa bilo koga.
Dakle, u državama Evrope i sveta, svako onaj koji vređa nadležni organ se kažnjava. Dakle, ovo je jedan zakon koji treba da uredi državu. Hvala.
Poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani predsedniče Pokrajine Vojvodine, dame i gospodo narodni poslanici, ja nekih 13 godina putujem Novi Sad-Beograd i gledam poljane sa leve i desne strane. To su oruđa za rad od pre 40 godina. Sa takvim oruđem ne možemo dobiti nikakvu poljoprivrednu proizvodnju na evropskom nivou.
Ovaj amandman koji je podnet, ne treba ga podržati iz prostog razloga jer nama treba investicija. Taj strani investitor dolazi da nešto zaradi i da nama napravi uslugu, da obrađuje to poljoprivredno zemljište. Ti investitori imaju kompletnu mehanizaciju, tehnologiju, tehniku. Oni će za jednu godinu, eventualno dve, pun prinos dobijati. Naši ljudi koji kupe, koji imaju 30 hektara i kupe još 20 hektara, sa tom mehanizacijom koju poseduju, a nemaju mogućnosti da poboljšaju vozni park, mašinski park, neće biti proizvodnje na nivou srpskom.
Prama tome, ovaj amandman ne treba prihvatiti uopšte.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlagač ovog amandmana je zaboravio da je Kardelj umro, da nema više OOUR-a koji samostalno rade na tržištu. Utrkivali se, utrkivali i napravili haos.
Dakle, kada bi se ovaj amandman brisao, suština je u tom amandmanu, onda bi trebali kompletan ovaj Predlog zakona o privrednim komorama da ukinemo. To ne može da se desi. Dakle, ovaj amandman je suština ovog Predloga zakona o privrednim komora. Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa članovima Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre ima jedna narodna pa kaže – neću ja ono što i hoću. To se odnosi na opoziciju koja negira ove zakone koje su oni doneli, bar kada je u pitanju Zakon o Pravosudnoj akademiji, što ću ja nešto kratko reći.
Dakle, mi smo zatekli ove zakone, pogotovo ovaj Zakon o Pravosudnoj akademiji. Mi ćemo je njihati i izmenama i dopunama tog zakona ćemo staviti taj zakon na noge i on će biti funkcionalan. Da apsurd bude veći, ima pojedinih poslanika koji bi sklonili ovaj zakon a i tačku drugu u tom zakonu koja kaže, citiram - Cilj osnivanja akademije jeste da doprinese profesionalnom, nezavisnom, nepristrasnom i efikasnom obnavljanju sudske i tužilačke funkcije i funkcije stručnom obavljanju poslova sudskog i tužilačkog osoblja. Dakle, sve bi oni to da ponište, a ovde su ga napisali.
Ja ću se bazirati na članu 43. stav 2. koji kaže da se menja, dakle, o izmenama i dopunama govorim. Citiram taj stav - Stalna obuka je obavezna kada je to potvrđeno zakonom ili odlukom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca u slučaju promene specijalizacije, bitne promene propisa, uvođenje novih tehnika rada i radi otklanjanja nedostatka u radu sudija i zamenika javnih tužilaca uočenih prilikom vrednovanja njihovog rada.
Ovim izmenama i dopunama zakona Pravosudna akademija, uređuje se njen status, delatnost, organi upravljanja i finansiranja, kao i početna i stalna obuka sudija, javnih tužilaca, zamenika javnih tužilaca, obuka sudijskih i tužilačkih pomoćnika i pripravnika, kao i obuka sudskog i tužilačkog osoblja.
Obuka sudskih tužilaca, pripravnika i pomoćnika, zatim i kandidata, pa sudije i javnih tužioca i na kraju sudsko i tužilačko osoblje, treba reći da je cilj akademije da organizuje i sprovodi što profesionalniju obuku kandidata za sudije tužioce i kao i za obuku sudija i tužilaca.
U članu 43. govori se o stalnoj obuci koja može biti dobrovoljna i obavezna, gde se između ostalog navodi da je ona obavezna za sudije i tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju a nisu pohađali početnu obuku, a u članovima 45. i 44. se i dalje govori o opštoj i posebnoj stalnoj obuci pa u okviru posebne se razrađuje stalna obuka koja ke obavezna za sudije, tužioce, koji se prvi put biraju na tu funkciju.
Treba jasno naglasiti da su u okviru posebnih obuka stvari razrađuju, obavezna obuka za sudije tužioce koji se prvi put biraju na tu funkciju, a nisu završili početnu obuku.
Ukoliko želimo da obezbedimo profesionalno, nezavisno, nepristrasno, efikasno obnavljanje sudijske i tužilačke funkcije i stručno efikasno obnavljanje poslova sudskog i tužilačkog osoblja, neophodno je mnogo ozbiljnije i sa više znanja, energije, uporedne prakse i jednim širim pogledom pristupiti ovoj oblasti i u potpunosti je u rediti, te tako dobijamo jasan i sveobuhvatan bolji zakon.
Ovo sam završio što se toga tiče, sad moram i ja da čestitam na otvaranju poglavlja, predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom timu, i svima uopšte ljudima koji su radili i doprineli da se ta poglavlja otvore na vreme i čestitam na donošenju budžeta za ovu godinu što je mnogo važno, ništa manje važnije nije od ovih poglavlja.
U Danu za glasanje, glasaću kao i SNS – za.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa svojim ljudima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću ispoštovati dogovor poslaničkog kluba i njenog predsednika, gospodina Zorana Babića, da skratim diskusiju zbog vremena u kojem se nalazimo, pa ću svesti to sve na nekih tri minuta.
Dakle, kao i svi drugi zakoni koji su doneseni i uređuju svoju oblast, tako ćemo i ovaj Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima doneti kako bi se do potpunog regulisanja obavljanja geoloških istraživanja u rudarstvu došlo, uzimajući u obzir sve različitosti raznih vrsta mineralnih i prirodnih resursa, tako da bismo jasno odredili uslove pod kojima isti mogu da se koriste. Time bismo zaštitili javni interes Republike Srbije u toj oblasti sa ovako regulisanim zakonom i verovatno privukli strane investitore.
Primera radi, u Srbiji ima više kompanija koje su u potrazi za raznim rudnim mineralima. Samo nalazište zlata stranci istražuju na čak 50 lokacija, a litijuma na 22 lokacije. Srbija ima više od 200 rudnih nalazišta različitih geoloških resursa, kao i desetine rudnika metala, što treba da opravda svako ulaganje u tu oblast. Srbija je bogata rudnim bogatstvom i to treba iskoristiti.
Mnogo su važne novine u predloženom tekstu zakona, a te novine su u ovom zakonu predvidele da su mineralna bogatstva i bogatstva podzemnih voda, geotermalnih resursa i drugih prirodnih bogatstava, da su u državnoj svojini. Tako da, ovim zakonom su prirodna bogatstva od strateškog značaja za našu zemlju i ovim načinom se omogućava sprovođenje postupka eksproprijacije prema posebnim uslovima. To zahteva uvođenje mera i mnogo rada na realizaciji mineralne politike. Neophodno je odrediti mere i veliki trud na realizaciji politike i razvoja geoloških istraživanja, kao i prirodnih resursa, da bi se dobila strateška politika dugoročnih ciljeva.
U oblasti geoloških istraživanja svih vrsta mineralnih resursa se radi sve u svrhu da bi se mineralni resursi koristili na adekvatan način i da bi Republika Srbija imala koristi od toga. Zato je Geološki zavod Republike Srbije formira kao posebna organizacija koja obavlja osnovna geološka istraživanja i finansira se iz budžeta. Zavod može da obavlja i druga geološka ispitivanja na osnovu posebnih odluka koje donosi Vlada na predlog ministra. Bliže su definisani uslovi koje privredni subjekti treba da ispune da bi vršili geološka ispitivanja, kao i uslove za koje vrše tehničke kontrole, projekte i stručni nadzor nad izvođenjem geoloških istraživanja.
Dozirane su količine mineralnih sirovina koje se mogu uzeti za ispitivanje u toku geoloških ispitivanja, zarad utvrđivanja tehnoloških svojstava i dokazivanja rezervnih mineralnih sirovina. Ovim zakonom će se omogućiti efikasno vršenje geoloških istraživanja svih mineralnih resursa i to posebno geoloških sredina za potrebe prostornog i urbanističkog planiranja i projektovanja.
Usvajanjem ovog zakona i njegovim sprovođenjem biće javno izdavanje odobrenja za vršenje geoloških istraživanja i eksploatacija mineralnih sirovina, čime se obezbeđuju uslovi da te aktivnosti zauzimaju poziciju koja bi omogućila da se postigne veći doprinos, a ujedno će se i stimulisati ekonomski razvoj Srbije.
Kao i moja poslanička grupa, i ja ću glasati za ovaj zakon. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici. Ovaj član 2. tačka 3. to je suština ovog zakona. Kada bi se to izbrisalo, morali bi da izbrišemo kompletan zakon, a za nas naprednjake bi bilo dovoljno samo da imamo naziv – Predlog zakona o ulaganjima, bez svih ovih tačaka i išlo bi kako treba.

Vi to niste bili u stanju ni da obradite pre nas. Dakle, suština ovog zakona jeste tretman da su svi jednaki pred zakonom o ulaganjima. Hvala.
Izvinjavam se, na prethodni amandman sam se javio.