Dame i gospodo narodni poslanici, evo i po amandmanu da kažem nekoliko reči.

Mi smo imali priliku maločas da čujemo retoričko, rekao bih, pitanje - šta će biti ako BMW poželi da investira u Srbiju? Pretpostavljam da ćete to - ako poželi, ostaviti za neke naredne izbore, jer ste Mercedes za ove prethodne već ispucali, pa, evo vidimo koliko su proizveli vozila u tih prethodnih nekoliko godina.

Druga stvar, moram razočarati kolege koji su rekli da će svesrdno podržati ove amandmane. Mislim da je svima jasno da ovi amandmani idu u povlačenje, kao i oni na prethodnim sednicama. NJihova svrha je jedino da se iskoristi vreme, što jeste u skladu sa Poslovnikom, jeste legalno, ali nije legitimno.

Treća stvar, dok mi ovde vodimo, rekao bih, besmislenu raspravu, evo, u tim trenucima, maločas, u Beogradu, u Ruzveltovoj ulici je došlo do još jednog okršaja vatrenim oružjem, do još jednog ubistva, dva teška ranjavanja. Mnogo bi bolje bilo, evo, obećavam da se nećemo naljutiti, da i ministar Stefanović i direktor policije Rebić, napuste ovu sednicu i da doprinesu tamo gde, pretpostavljam, da više mogu, jer, priznaćete da ovde, realno govoreći, nije bilo mnogo toga vezano za zaista nadležnost ministra i za zakon o kome govorimo. U Beogradu se takva ubistva dešavaju sve češće, maltene svaki dan.

Ako već brinemo o građanima, hajde prvo da brinemo o onome što je najbitnije, a to je njihova bezbednost.

Reklamiram povredu člana 107. koji govori o dostojanstvu Narodne skupštine. Ne mislim da ono što se dogodilo može da se nazove incidentom. Ubistvo i samoubistvo može biti…

Dozvolite, biću kratak.
To može biti samo tragedija, i to dvostruka tragedija za dve porodice.
Druga stvar, da li se dešavaju ubistva koja nisu rasvetljena? Da, dešavaju se, čitav niz takvih ubistava.
(Narodni poslanici SNS negoduju.)
Umirite vladajuću većinu.

Ja bih iskoristio i priliku da gospodina Stefanovića pitam za jedno ubistvo koje se desilo u njegovom mandatu.

O tome je pričao Nebojša Stefanović, ministar policije.

Ne može meni biti zabranjeno ono što je dozvoljeno ministru.

Dozvolite.
Ko je, gospodine ministre, ubio Velibora Velju Dunjića? On je ubijen u vašem mandatu, iako je najavljeno da će biti otkriveno i da se zna ko je i ko su ubice. Oni još uvek nisu privedeni pravde.

Gospodine Arsiću, još jedanput ste povredili član 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine i još jedanput nedosledno primenjujete ovaj Poslovnik. Vi treba da se odlučite da li pravo na repliku postoji samo ako se neko pomene ili je potrebno, onako kako to Poslovnik kaže u članu 104. stav 1, da se pogrešno protumači izlaganje, da se uvredljivo izrazi i slično.

Nikakvog razloga nije bilo da date i omogućite pravo na repliku gospodinu Milimiru Vujadinoviću, je li tako, nikakvo. Vi ste mu to omogućili, iako, samo citiram deo njegove diskusije, ništa negativno u tome nije rečeno, a potom ste dali gospođi Čabraji pravo da replicira na repliku.

Ukoliko ste vi u toku ove pauze dopisali možda još neki član, odnosno još neki stav u članu 104, a da niste obavestili Narodnu skupštinu, onda je u ovom trenutku krajnje vreme da nas obavestite, a ukoliko niste onda ste povredili Poslovnik.

Nemam ništa protiv, da ne bude sporno, da se i široko tumači to pravo na repliku, ali taj stav onda mora biti uvek isti i mora biti isti prema svima. Ne možete davati repliku onome kome želite ili vam se možda sviđa ili vam od njega ne preti nikakva politička opasnost, a sa druge strane, kada je to mnogo opravdanije i kada je apsolutno u skladu s Poslovnikom da date, vi kažete – ne dam, o tome odlučuje predsedavajući, odlučuje, ali u skladu sa Poslovnikom.

To je retoričko pitanje, tako je.

Znači, kad god neko postavi pitanje, ovaj drugi može da odgovori. Je li tako?

Da li može replika na repliku?

Dame i gospodo, ja bih samo gospodina Lintu, koji je podneo ovaj amandman, nešto da pitam.

Ti zločinci koji su proterali više od pola miliona Srba, koji su ubijali i klali i vršili zločine – da li je to vojska Alije Izetbegovića ili njegovog sina Bakira Izetbegovića, koga i danas podržavaju i, ako je tako, kako je moguće da nam predsednik Republike Srbije tvrdi da su odnosi između Srbije i BiH idilični?

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 106. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Gospodin je podneo amandman koji nema logičke veze, kako kaže Vlada, sa članom zakona na koji je podnet, to čak i nije problem. Potpuno je jasno da vladajuća koalicija ima pravo na to i da je dobro da podnesu više stotina amandmana i upoznaju građane Srbije koliko bi bolji mogao biti budžet ili Zakon o budžetskom sistemu.

Međutim, problem je to što je on svoje izlaganje morao da dovede makar u minimalnu vezu sa makroekonomskom stabilnošću, a to je upravo ono što stoji u njegovom amandmanu. To što gospodin priča o odbornicima, ovde ne sede nikakvi odbornici nego sede narodni poslanici, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, i to što gospodin kao razlog za poboljšanje makroekonomske stabilnosti navodi to što su u njegovom kraju, kako kaže, u deset škola napravljene dve fiskulturne sale, to sa ovim jednostavno nema nikakve veze.

Potvrda da izlaganja poslanika SNS nemaju blage veze sa temom o kojoj mi danas govorimo je to što jednostavno i ministri, i pored najbolje volje, nemaju šta da im odgovore. Šta da kaže ministar Vujović na konstataciju poslanika vladajuće koalicije da su u njegovoj školi napravljene dve fiskulturne sale? Kakve to veze ima? Evo, ako nam objasni ministar Vujović kakve to veze ima sa temom, bićemo mu zahvalni. Vi ste dužni da te govornike prekinete. Nije ovo slobodna tema. Dakle, tema je određena, amandmani su precizni. Ukoliko zloupotrebe, ukinite im to pravo.

Gospodine Marinkoviću, povređen je član 107. koji kaže da je govornik na sednici Narodne skupštine dužan da poštuje a to je dostojanstvo Narodne skupštine i drugi stav koji kaže – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćene uvredljivih izraza itd.

Da ne bude spora moje javljanje je bilo pre obraćanja gospodina Linte i odnosi se na ono što je govorio gospodin Kovačević dok je zloupotrebljavao javljanje po Poslovniku.

Upravo ukazujem na to. Molim vas, on se meni obraćao lično, to je prva stvar koja nije dozvoljena, a druga stvar on je mene uvredio time što je rekao kako ja ne razumem …