Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/6971">Nemanja Šarović</a>

Govori

Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je povređen Poslovnik, član 27, od strane predsedavajućeg koji je bio dužan da reaguje na ovakvo izlaganje i omalovažavanje poslanika od strane gospođe Čomić. Krajnje je neprimereno da ona podučava druge poslanike bilo čemu i da govori kako su neznalice, kako su željni znanja, kako određene stvari ne razumeju.
Sve nas je, gospođo Čomić, birao narod, sve nas su birali građani Republike Srbije. Takvi smo, kakvi smo, i nije korektno da vi bilo kome delite lekcije.
Što se tiče vašeg izlaganja, moram priznati da sam ga pažljivo slušao, ali da posle tolike priče nema dve rečenice koje bih mogao da ponovim. Toliko ste pričali, ali na kraju ništa niste rekli, kako je lepo primetila gospođa Radeta, kako pričate, pomislio bi čovek da je to o čemu pričate nešto zaista važno. Pričali ste o nekakvim partnerskim odnosima sa državama EU. Ne znam od kada smo mi to partneri i sa kojom smo to državom EU mi partneri. Znam da su nama mnogi postavljali uslove, da smo ispunjavali i ispunjavamo već godinama jedan po jedan uslov, pa kada ispunimo jedan oni nam postave još dva nova, a ne znam, nisam mogao da se setim nijednog uslova koji smo mi postavili pa rekli – Evropa mora to da ispuni, da bismo mi pristali na ne znam ni ja šta.
Dakle, ta vaša priča o partnerstvu sa bilo kim je potpuno besmislena. Vi nijednog trenutka niste bili partneri, oduvek ste samo ispunjavali naloge koje ste dobijali od onih sa Zapada koji su vas iz tog razloga, da biste te naloge ispunjavali, i dovodili i doveli na vlast.
Druga stvar, kažete – ovaj zakon se donosi zbog građana. Koliko znam, a pravnik sam, svaki se zakon donosi zbog građana, a ovaj zakon će doneti, realno i objektivno, korist veoma malom broju građana. Zvaničan je podatak da nešto ispod 11 procenata građana Srbije poseduje pasoš, svaki deseti. Od tih 10 ili 11 posto koji poseduju pasoš, možda opet svaki deseti zaista ima mogućnost da otputuje jednom godišnje bilo gde.
Obećavali ste ove vizne olakšice još od 2000. godine. To vam je bilo i pred te čuvene izbore jedno od glavnih obećanja. Umesto dolaženja na belu šengensku listu i olakšanja viznog režima, činjenice govore da se upravo suprotno desilo. Sada moramo da tražimo vize i za sve one države u koje smo ranije mogli slobodno, bez viza, da putujemo. Situacija je danas neuporedivo gora. Boris Tadić je obilazio redove ispred ambasada pre nego što je postao predsednik Republike, nismo ga videli, iako su danas ti redovi još duži, da sada obilazi te ljude, neka ide da im kaže šta je uradio. Dakle, nemojte više obmanjivati građane Srbije, ovo većini građana Srbije neće doneti nikakvo poboljšanje, a to ćemo videti već za nekoliko dana.
Dakle, ovo što vi predstavljate kao ne znam ni ja kakvo kapitalno delo, kao nešto što će umnogome promeniti život građana Srbije, proći će 10 dana, 15 dana, 20, videće građani Srbije da od ovoga oni neće imati nikakvog poboljšanja.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Riza Halimi, kao što znate....
Da, gospodine Albijaniću, ali mene ne obavezuje Poslovnik da to kažem na početku.
Pročitajte koji je to član Poslovnika koji me obavezuje da pre svog izlaganja kažem na osnovu kog člana izlazim?
Priznajte onda svoju grešku, gospodine Albijaniću, i nemojte me zbunjivati, ubuduće nemojte pokušavati.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Halimi, vi veoma dobro znate da kao geografski pojam preševska dolina ne postoji i nemojte pokušavati da taj pojam uvedete na silu u politički život Srbije. Druga stvar, nema tamo ni Albanaca. Albanci su, gospodine Halimi, u Albaniji. U Srbiji su Šiptari. Ako treba, razgovaraćemo malo duže na tu temu, ali to govore vaši omiljeni nekadašnji pisci i ja ću, ako treba, doneti knjigu nekih od vaših ideologa pa da vidite kako Šiptari na Kosovu, Šiptari u Srbiji, sami sebe oslovljavaju.
To što vi poslednjih godinu-dve dana pokušavate da uvedete termin Albanci, to u odnosu na istoriju, na vekove kroz koje ste se nazivali Šiptari, sami sebe, ne pogrdno, ne znači ništa.
Što se tiče ovih sporazuma, nažalost, gospođa Čomić je napustila salu, moram reći sada, krajnje otvoreno, da ovi sporazumi koji se, kako kaže, donose zbog građana i zbog naroda – tačno je, ali ne zbog građana Srbije nego prevashodno zbog interesa i zbog građana Evropske unije.
Za koga su ovi sporazumi povoljni? Da li je Sporazum o readmisiji povoljan za Srbiju? Naravno da nije. Mi ćemo imati ogromne troškove, dobićemo stotine hiljada novih socijalnih slučajeva u Srbiji. Da li je to za Srbiju dobro? Da li su ovi sporazumi povoljni za ljude na koje se odnose, koji će biti tretirani, koji će doći pod udar ovog sporazuma o readmisiji?
Naravno da ne. Koji su to ljudi? Da li bilo ko od njih želi da dođe u Srbiju? Naravno da ne želi. Oni da žele da dođu u Srbiju sami bi se slobodno spakovali i došli da žive ovde. To su ljudi koji će prinudno, prisilno, biti dovedeni u Srbiju i to će za njih biti svojevrsni koncentracioni logor u kome će oni morati da žive.
Druga stvar, da li su to građani sa validnim dokumentima Republike Srbije? Naravno da nisu. Oni nemaju naše lične karte, oni nemaju naše pasoše, oni nemaju nikakve veze sa Srbijom. Odavno su te veze koje su imali, ako su ih uopšte imali, a ima i slučajeva da nikakve veze nisu imali sa Srbijom, oni su te veze odavno izgubili. Da oni imaju naša dokumenta, da to jesu ljudi za koje se može dokazati da su državljani Republike Srbije, oni bi po redovnom postupku bili deportovani u Srbiju, ne bi nam bio potreban poseban sporazum o readmisiji. To je ono što je istina o ovome, o ovim sporazumima.
Dakle, nemojte se igrati. Igrate se sa sudbinama stotine hiljada ljudi. Nateraćete ih da dođu u Srbiju, a u Srbiji nemate šta da im ponudite; nemate da im ponudite smeštaj, ne možete im ponuditi zaposlenje, šta će biti sa tim ljudima?
Prema tome, samo je jedan razlog, a verujem da ćete imati strpljenja bar koliko i za gospođu Čomić, ona je govorila duže od četiri minuta, pa sam siguran da ćete to i meni omogućiti.
Dakle, jedina korist od ovoga je to što će se konačno raskrinkati Boris Tadić i obmana vaša koja traje već sedam godina, i što nećete u nekoj narednoj kampanji imati čime da obmanjujete građane, pa da im kažete – evo, uvešćemo vam vizne olakšice. Evo, dobićemo te vizne olakšice, ali nikakve koristi od toga građani neće imati. Onda kada vide da su prevareni to će se vama obiti o glavu. Hvala vam.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Riza Halimi, vi pitate zašto ne može da se kaže preševska dolina, a inače, s jedne strane tražite to pravo za sebe, a sa druge strane zabranjujete nama da govorimo Šiptari i tražite da govorimo Albanci. Zašto?
Zato što je to, gospodine Halimi, isključivo politički motivisano. Dakle, geografski pojam preševska dolina ne postoji i vi iz političkih razloga, da biste opet neke svoje druge pretenzije na osnovu izmišljenog geografskog pojma mogli da uspostavite, insistirate da uvedete taj pojam u politički život Srbije.
Mi to ne želimo, mi se tome protivimo i to je naše demokratsko pravo, gospodine Halimi, a i to je protivustavno.
Dakle, ne možete vi po svojoj volji izmišljati baš sve. Vama Ustav i zakoni daju određenu slobodu, ali ne apsolutnu slobodu. Dakle, ne možete reći baš šta god vam na pamet padne – evo, od sada je to tako zato što mi kao nacionalna manjina želimo tako da se izražavamo.
Drugo, ne znam zašto vama smeta da vas neko nazove Šiptarom. To nije pogrdno. Tako vekovima Šiptari na Kosovu sami sebe nazivaju. Vi ste, gospodine Halimi, valjda odrasli na toj komunističkoj literaturi. Juče sam čitao ovde jednu knjigu Fadila Hodže i kaže – preveo sa šiptarskog taj i taj.
U knjizi se nigde ne pominje Albanac, a doneću to, pa ću da vam citiram, osim kada se govori o ljudima u Albaniji pa kaže tamo su Albanci, ali na Kosovu i Metohiji su Šiptari, gospodine Riza Halimi.
Vi ste stariji čovek koji je odrastao na toj literaturi, bili ste u toj partiji zajedno sa nekima. Nemojte to da vam smeta.
Gospođi Donki Banović da odgovorim, možemo i stenografske beleške da pogledamo, nisam rekao da je Srbija koncentracioni logor, nego sam rekao da će ti ljudi koji će na silu biti dovedeni doživeti Srbiju kao koncentracioni logor. Šta mislite, u krajnjoj liniji, kada su tražili politički azil, šta su oni govorili. Da li su govorili da im je lepo u Srbiji? Ne, nego su govorili sve najgore, govorili su da im je život ugrožen, egzistencija, sve živo. Prema tome, ne možete vi reći, oni neće biti dovedeni na silu. Kako će biti dovedeni? Hoće li biti dovedeni milom? Naravno da neće.
Radi se, ponavljam još jedanput, o najsiromašnijim ljudima koji nisu uspeli da se integrišu u društva u tim zemljama u kojima sada borave. Da li borave nezakonito? Naravno da borave nezakonito. Oni nisu direktno vezani za Srbiju. Oni nemaju naše pasoše, nemaju naša dokumenta, jer da imaju bili bi deportovani po redovnom postupku.
(Predsedavajući: Hvala, gospodine Šaroviću.)
Završavam. Ne bi nam bio potreban poseban Sporazum o readmisiji. Primićete ovde stotine hiljada ljudi, kažete moramo se potruditi da ih prihvatimo, moramo se pripremiti. Da li ste se pripremili? Niste. Šta očekuje te ljude ovde? Ništa. Vi niste u stanju da rešite ni probleme onih u Srbiji, a kamoli stotina hiljada onih čije probleme ni EU ne može da reši. Hvala.
Gospodine Petroviću, javio sam se u skladu sa članom 198. Poslovnika Narodne skupštine i u skladu sa članom 200.
Naime, član 198. kaže da poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi iz njihove nadležnosti, da se upućuje između dve sednice ili na samoj sednici. Član 200. kaže - da na usmeno postavljeno poslaničko pitanje, Vlada, odnosno ministar moraju odmah usmeno odgovoriti.
Molio bih da slušate ovo, jer su već protekli rokovi u skladu sa kojima je trebalo da mi odgovorite, pa, evo, zato vam i čitam koji su rokovi. Ako je za davanje odgovora potrebna određena priprema, oni to moraju odmah obrazložiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.
Odgovor Vlade, odnosno nadležnog ministra dostavlja se svim narodnim poslanicima. Treći stav, izuzetno, ako je u pripremi odgovora na poslaničko pitanje potrebno utvrditi činjenice čije utvrđivanje zahteva određeno vreme ili složeniju analizu, i rok za davanje poslaničkog pitanja može se produžiti, ali ne više od 30 dana.
Pre više od 30 dana postavio sam gospodinu Petroviću, ministru pravde u Vladi Republike Srbije i kompletnoj Vladi Republike Srbije, poslaničko pitanje vezano za krivičnu prijavu koje sam 19. juna 2007. godine, evo izdiktiraću vam, pa zapišite, pod brojem KT 123/07, podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Vranju, vezano za emitovanje dvočasovne emisije na Radio-televiziji Bujanovac. Tri večeri za redom je ta emisija išla, podnete su krivične prijave protiv Fitimić Dušana, glavnog i odgovornog urednika, Džahida Ramadanija, direktora televizije.
Naravno, nakon podnošenja krivične prijave, podneo sam i urgenciju Republičkom javnom tužilaštvu i tražio sam da i oni, u skladu sa svojim ovlašćenjima, provere da li je Okružno javno tužilaštvo postupilo na bilo koji način. A naravno, tražio sam i odgovor od vas, da i vi, u skladu sa svojim ovlašćenjima koja imate kao ministar pravde, utvrdite da li je na bilo koji način postupljeno u skladu sa ovom prijavom.
Posebnu važnost sve ovo ima zato što je nakon toga dolazilo do eskalacije nekih nemilih događaja. I tada sa, upozoravao, dakle još u junu, da to može da se desi. Sada se još neke mnogo gore stvari pojavljuju tamo. Ne znam da li ste vi upućeni ili niste u to, ali nije Novi Pazar jedini grad u Srbiji u kome postoji prisustvo vehabija; i u Bujanovcu, i u Preševu, doneću vam slike i pokazaću vam sa skupštinske govornice, u poslednje vreme možete videti vehabije.
Dakle, bez bilo kakve vrednosne ocene, ali to je nešto što zabrinjava jer znamo do kakvih je nemilih scena dolazilo u Tutinu i Novom Pazaru, bilo je više nego dovoljno vremena ...
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, dva člana Poslovnika citirao sam, molim vas da mi to uračunate.
(Predsednik: Izvolite, imate još 20 sekundi.)
Ne, nego imam više od minuta, gospodine Duliću, jer sam pogledao na sat. Sad mi odbijte i ovih 20 sekundi koje ste mi na ovaj način potrošili.
Vaša je obaveza bila, gospodine Petroviću, da u roku od osam dana meni odgovorite. Mislim da je to bio sasvim dovoljan rok, ali ste u svakom slučaju bili dužni da izađete za ovu govornicu i da kažete, makar da na taj način ispoštujete, ne mene, ali makar ovaj parlament, i da kažete da je to nešto što je izuzetno složeno, da zahteva duže vreme i da mi odgovor date, meni i svim ostalim narodnim poslanicima, u roku od 30 dana.
Sada je i taj rok prošao. Još jednom vas pitam - da li ću dobiti odgovor u skladu sa Poslovnikom, da li ste možda sad u stanju da ga date? Svakako očekujem i u pisanoj formi odgovor u što kraćem roku. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, mene iznenađuje što ovde gospodin Slavoljub Matić kaže da nije očekivao da se na ovakav način razvija diskusija. Valjda je on podrazumevao da je demokratski da oni kažu šta imaju, a da niko ne može na to da odgovori.
Kada pričate o izborima, vidim da je to bolna tema za poslanike DSS-a, napadate SRS da traži izbore 9. decembra. Ne, mi smo mnogo pre vas izneli jasan stav i rekli da izbori 9. decembra svakako ne idu u korist Srbije. O čemu se radi? Vi opet pokazujete svoju staru boljku, odnosno svoje pravo lice, a tih lica imate hiljadu, za svaki novi dan po jedno lice.
Hoćete li vi, gospodo iz DSS-a, izaći iz te vlade ukoliko vaši koalicioni partneri raspišu izbore za 9. decembar, to je ono što vi treba nama da kažete. Ne, vi hoćete jednu drugu stvar. Vi hoćete da obezbedite Borisu Tadiću još jedan mandat. Ne smete direktno da ga podržite, nego tražite da budu raspisani izbori 9. decembra, a da SRS bojkotuje te izbore.
U tome, gospodo, nećete uspeti. Mi smo rekli jasno i glasno da ne želimo tada izbore, ali ukoliko budemo prinuđeni svakako nećemo omogućiti Borisu Tadiću da pobedi ni 9. decembra ni bilo kog drugog datuma. Mi ćemo pobediti kad god da budu izbori.
Druga stvar, pominjali ste kako su izrečene ne znam kakve uvrede, kako je trebalo da reaguje predsedavajući Milutin Mrkonjić zato što je ovde neko pominjao premijera. Vi ste, kao i svaki put ranije, pogrešili. To pominjanje premijera i taj slogan "spasi Srbiju i ubij se, Koštunice", to je nešto, gospodo, što je deo demokratske tradicije koju ste vi uveli u Srbiju. Kada je taj slogan uzvikivan i kada je na kraju bilo ime Slobodana Miloševića, onda je to bio vrhunac demokratije. Dakle, vi ste, gospodo, na krilima tih istih navijača, i Zvezde, i Partizana i drugih klubova, na krilima petooktobarske revolucije došli na vlast i tada ste se kleli da ćete te navijače štititi. Oni su, setite se emisija posle 5. oktobra, bili heroji, "delije" i "grobari" su bili heroji vaše revolucije. Kao što ste prevarili sve ostale tako ste prevarili i njih, pa umesto da im budete danas zahvalni, vi ste doneli zakone da ih terate na po deset godina u zatvor.
Pošto sam i ja bio na toj utakmici, evo, reći ću vam šta su još pevali navijači Crvene zvezde, još jedan slogan, kaže – novi ministar se javio (misli se na ministra policije), zastave nam je zabranio, neka ta ... sada dobro zna, na kraju biće naša pobeda. Dakle, vi ste uspeli ...
(Predsedavajući: Zahvaljujem narodnom poslaniku.)
Samo još jednu rečenicu. Vi ste, gospodo iz DOS-a, uspeli u onome u čemu niko pre vas nije uspeo, a to je da ujedinite navijače Zvezde i Partizana, jer i jedni i drugi, a ovo je veoma bitno, skandiraju, ali ne samo "spasi Srbiju i ubij se, Koštunice", nego i "spasi Srbiju i ubij se, Borise".
Dame i gospodo narodni poslanici, zaista sam iznenađen načinom na koji je prethodni kolega govorio. On bi trebalo ozbiljnije da pristupi ovim problemima, ako ni zbog čega drugog zato što je predsednik Zakonodavnog odbora Narodne skupštine Republike Srbije, i morao bi da zna način na koji su neki od njegovih prethodnika zapamćeni, da može to i njemu da se ponovi.
Voleo bih da ste vi govorili kao pravnik. Nažalost, niste govorili pravnim terminima, izmišljate neke druge, pa u nedostatku članova zakona, Ustava, Poslovnika na koje biste se pozvali, vi se pozivate na realnost, pa kažete, mora se poštovati realnost, to je fakticitet.
Dakle, ako neko dođe u pratnji 100 pripadnika policije onda je to fakticitet, znači da je pravo na njegovoj strani. Ali, nismo čuli ni jedan jedini pravni argument.
Dakle, kažete da su neki ljudi pokušali, evo, ja ću citirati, čak sam i zapisao da ne bih pogrešio, kažete "pokušali su da uđu u posed prostorija". Dakle, fakticitet, kako biste vi rekli, jeste da oni nisu u posedu tih prostorija. Znači, realnost je drugačija. Oni su pokušali da uđu i da preuzmu prostorije. Kako su to uradili? Uz pomoć 100 pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Ukoliko to nije nasilje, onda ne znam šta je.
Da li ste se vi pozvali na jedan jedini pravni akt? Da li su oni imali rešenje? Dajte da čujemo koji to član Ustava ili zakona omogućava ministru za lokalnu samoupravu da kaže – e, sad ćeš ti biti predsednik skupštine opštine. Ukoliko postoji spor, mislim da je očigledno da postoji, onda valjda državni organ koji je Ustavom ovlašćen na to treba da razreši taj spor i da kaže ko je od tih suprotstavljenih strana u pravu.
Umesto toga (ovo ne radi samo DS, to radi DSS i sve ostale stranke koje su u Vladi, oni to zajednički rade), tamo je bio predstavnik Ministarstva za lokalnu samoupravu, ali je isto bilo i 100 predstavnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Te ljude u krajnjoj liniji razumem što su poskidali pločice sa svojim imenima i prezimenima. To vam govori koliko su i oni svesni da to što rade nije dobro. Oni se jadni stide i zgražavaju, ali moraju da rade. Dakle, Ministarstvo unutrašnjih poslova je tako organizovano, oni moraju da izvrše ono što im je dato kao naređenje.
Ali, nemoguće je da u jednoj organizovanoj državi, u državi u kojoj se poštuje nekakav pravni poredak, Vlada nekad reaguje, a nekad ne reaguje. Kada gubite vlast u nekoj opštini onda se Vlada istog sekunda meša.
Kada otimate vlast, dakle, evo imamo najsvežiji primer opštine Ruma, onda Vlada kaže – ne, sačekajte odluku Ustavnog suda.
Sačekajte vi, gospodo, odluku Ustavnog suda, vi ste ti koji su ukinuli Ustavni sud.
Ne možete se kada vam odgovara pozivati na Ustavni sud, a kada vam ne odgovara onda će reagovati direktno ministarstvo.
Podsećam vas i na član 9. Ustavnog zakona koji kaže: "Izbor, odnosno imenovanje sudija Ustavnog suda izvršiće se najkasnije do kraja prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine." Zašto to nije urađeno? Nikome od vas demokrata, tu celu levu stranu podrazumevam, ne pada na pamet da kaže – ljudi, zašto nemamo Ustavni sud. Nemamo ga da biste mogli ovakve stvari da radite.
Nije pitanje samo Rume, nije pitanje samo Beograda, tu su brojne opštine. Vi ste na sličan način postupali i na Zvezdari, na sličan način ste postupali i u Barajevu. Do kraja ove nedelje ću vam doneti dokaze o tome šta je vrh Demokratske stranke radio u Barajevu, na koje načine ste kupovali odbornike i kakve ste manipulacije, a to smo sad utvrdili, pravili još pre izbora; još u procesu kandidovanja ste napravili ogromne zloupotrebe, i to sam vrh DS, a dobićete ovde za govornicom i dokaze.
Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, nema većine poslanika DOS-a koja je učestvovala u ovoj raspravi, ali očigledno je da niko ne može da navede koje je to rešenje na osnovu koga je policija (dva autobusa), u sadejstvu sa predstavnicima Ministarstva za lokalnu samoupravu, pokušala da otme pečat u opštini Ruma.
Ja ću iskoristiti priliku da vam kažem šta je ista ta koalicija radila u jednoj beogradskoj opštini, odnosno u opštini Barajevo. Na tom primeru se odlično može videti kako izgleda ta njihova koalicija i kako isti ljudi, u zavisnosti od faze u kojoj su pregovori o formiranju koalicije, donose različite odluke. Naime, nakon izbora u opštini Barajevo duže vreme nije mogla biti formirana odbornička većina i onda je krenula kupovina odbornika. U tom trenutku Demokratska stranka nije bila u Vladi Republike Srbije, pa su tu inicijativu preuzele DSS i Nova Srbija.
Oni su pokupovali nekoliko odbornika, ali je većinu u Administrativno-mandatnoj komisiji opštine Barajevo imala Demokratska stranka; od pet predstavnika, koliko je po Poslovniku, tri predstavnika su iz DS, jedan iz NS i peti predstavnik je bio iz SRS.
U tom trenutku, najgore moguće optužbe, i to uglavnom, koliko čujem, tačne, iznosili su "žuti" protiv "žućkastih" i obrnuto. Podnete su ostavke dva odbornika SRS i jednog odbornika DS; na zahtev SRS sastala se Administrativno-mandatna komisija, konstatovali su njihove ostavke i uputila ih Skupštini. Međutim, u naredna dva dana situacija se malo izmenila, odnosno dramatično, pa su ovi "žuti" videli da su im "žućkasti" najsličniji, a "žućkasti" su videli da su njima ipak "žuti" najsličniji, pa se Administrativno-mandatna komisija, u istom sastavu (ponavljam, prva odluka o konstatovanju ostavki je bila jednoglasna), sastala, rešavala je o istom pitanju, na osnovu istih dokumenata i donela je drugačiju odluku.
Prva odluka, kao što možete da pretpostavite, nije priznata, druga odluka je priznata. To je ono što bi gospodin Ratković rekao - fakticitet, a što bi mi iz SRS rekli - pravno nasilje. Džabe je nama da se žalimo kome god, i Ustavnom sudu, i redovnom sudu i bilo kom drugom sudu, jer papiri su nesporni, nesporno je da je ista komisija na osnovu istih dokumenata donela dve različite odluke i da prva nije bila priznata, a da je druga priznata.
Ponavljam, većina, tri člana od pet članova su članovi Demokratske stranke. Izađite, ako je moguće, objasnite koji su to pravni principi koji su vas rukovodili i kojoj to mi instanci treba da se žalimo kako bismo zaštitili prava građana Beograda. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 104. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Stav 1. kaže: "Narodni poslanici dužni su da poštuju dostojanstvo Narodne skupštine"; stav 2. kaže: "Narodni poslanici dužni su da se jedni drugima obraćaju s uvažavanjem"; stav 3. kaže: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza".
Moram da kažem da sam veoma neprijatno iznenađen ponašanjem šefa Poslaničke grupe DS-a, gospođe Nade Kolundžije. Očigledno je ona izuzetno nervozna, ne znam iz kojih razloga, prethodnih dana. To ne bi bio problem da ona krajnje neprimereno ne reaguje.
Počelo je to sve pre dva dana. Videli smo svi njenu reakciju na to što je gospođica Nataša Jovanović sela za stolicu predsedavajućeg i počela da predsedava sednicom. Potpuno neprimerena reakcija je bila, van svakog kriterijuma. Dakle, ja, a verujem i oni koji su duže od mene u ovom domu, ništa slično nisam doživeo. Danas smo u prilici da budemo svedoci sličnog ponašanja. Valjda je to odlika onih koji misle da su moćni.
Jednom je neko rekao da ko god sedne na tu stolicu, potpuno se promeni u kratkom vremenskom roku. Viđali smo tu i Čedomira Jovanovića, viđali smo tu i Miloša Aligrudića, nema ko nije sedeo na toj stolici, ali ono što ih je sve karakterisalo u to vreme, kada su potpuno gubili vezu s realnošću, jeste da su u kratkom vremenskom roku bili skloni da pomisle kako su moćni i kako za njih više ne postoje nikakva pravila, kako su oni tu da izađu da dele pravdu, lekcije i packe svim poslanicima, kada god pomisle da, eventualno, neko nije postupio kako njima odgovara ili da predsedavajući nije dobro postupio.
Gospođa Nada Kolundžija je uputila kritiku predsedavajućem zbog toga što je, navodno, preko reda izašla za govornicu Nataša Jovanović, ali Nataši Jovanović je gospodin Momir Marković ustupio svoj redosled i nije izašao on, a bio je prijavljen po Poslovniku.
S druge strane, ista ta gospođa Nada Kolundžija preskočila je desetak poslanika koji su bili prijavljeni i rekla - "to nije lepo, nemojte tako, nećemo po redu, ja ću ponovo". Ako nećete po redu, zašto ste onda zloupotrebili Poslovnik, zašto ste izašli preko reda? Morao bih još jednu stvar da vas pitam, gospođo Kolundžija. Mislim da je jedan od glavnih razloga vaše nervoze ono pravno nasilje koje ste izvršili u Skupštini grada Beograda.
Ukoliko ste vi takav stručnjak za proceduru, pitaću vas nešto što vas do sada nije, koliko sam pratio, pitao bilo ko od poslanika SRS-a, i to zbog činjenice da se taj deo pravnog nasilja, taj prekršaj, desio nakon što su poslanici SRS-a napustili sednicu Skupštine grada.
Završavam. Već je poznato da je uskraćeno pravo SRS-u da, u skladu sa Poslovnikom, predloži svog kandidata za predsednika Skupštine grada, a to pravo je uskraćeno i drugim poslaničkim grupama. Ono što je zanimljivo, to je da vi, čak, niste čekali ni da formalno predložite kandidata, nego ste unapred, to će se jasno videti iz stenograma, pripremili glasačke listiće na kojima je jedino ime bilo ime gospodina Alimpića.
Evo šta kaže predsedavajući Branislav Belić. Tu je trebalo da bude rasprave, a rasprave nije bilo. On kaže: "Konstatujem da smo, kao kandidata za predsednika Skupštine grada Beograda, utvrdili odbornika Zorna Alimpića. Izbor predsednika obaviće se tajnim glasanjem, glasačkim listićima. Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena predloženog kandidata, da bismo imali tačnu evidenciju" itd.
Onda sekretar Skupštine grada Irena Ljubomirović kaže: "Ovde otvaramo glasačke listiće, pečatirane. Imali smo, vrlo jednostavno, ranije podnet predlog. Dobili ste u pisanom obliku predlog za predsednika Alimpića. Služba nije gubila vreme, uradila je listiće za slučaj da nema drugog kandidata".
Dakle, oni su pre sednice Skupštine grada, pre nego što je uopšte stavljena ta tačka na dnevni red, pre nego što je predložen gospodin Alimpić, napravili listiće, umnožili ih i pečatirali.
Odgovorite na to, gospođo Kolundžija, pošto ste takav stručnjak za proceduru.
Hvala, gospodine Obradoviću. Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se u skladu sa članom 27. stav 1. tačka 5. Poslovnika Narodne skupštine. Takođe zahtevam da predsednik Narodne skupštine, gospodin Oliver Dulić, postupi u skladu sa članom 27. stav 1. tačka 5, izvrši svoju ustavnu i zakonsku obavezu i raspiše izbore za gradonačelnika Beograda.
Neverovatno je da predstavnici DS-a uporno insistiraju na ispunjavanju onih odredbi Ustava i Ustavnog zakona koje nisu ni predviđene, a da im istovremeno ni najmanje ne smeta što već duže vreme Srbija nema Ustavni sud. To je, između ostalog, jedna od stvari koje je DOS-ov režim uveo 2000. godine.
Podsetiću vas da, kada se sabere ukupan taj period od 2000. godine, od dolaska DOS-a na vlast revolucionarnim metodama, mislim da Srbija ukupno pet godina nije imala Ustavni sud koji je funkcionisao. A i ono vreme kada smo imali Ustavni sud, to nije bio Ustavni sud, nego je bio politički sud koji je donosio političke odluke, odgovarao samo na one inicijative na koje je to bilo potrebno da učini Demokratskoj stranci.
U Skupštini grada Beograda sprovedeno je 8. oktobra do sada neviđeno nasilje, bezakonje i bukvalno na silu je izabran gospodin Alimpić za zamenika vršioca dužnosti gradonačelnika Beograda. Pročitaću vam odredbe, odnosno pročitaću i neke izvode iz stenograma, koje smo konačno dobili u celosti, jer je to jedini način da građani i Beograda, ali i cele Srbije, jer je ovo manir u kome se predstavnici DS-a ponašaju svuda u Srbiji, budu upoznati koji je to način na koji oni sprovode demokratiju.
Evo kako taj sadašnji zamenik vršioca dužnosti gradonačelnika već na samom početku krši odredbe Poslovnika. Naime, Poslovnik o radu Skupštine Grada Beograda u članu 9. kaže da predlog za kandidata za predsednika Skupštine bude obrazložen i takođe predviđa se da se on predstavi i iznese svoj program rada.
Evo šta kaže Zoran Alimpić: ''Dame i gospodo odbornici i svi ostali prisutni, običaj je, a i Poslovnik predviđa da se kandidat za predsednika Skupštine obrati Skupštini i da se predstavi.
Ovaj put mislim (pazite ovo skromno, demokratski, iako to predviđa Poslovnik, on kaže) da predstavljanje nije potrebno (toliko je on poznat široj javnosti).
Dakle, do jutros sam bio potpredsednik Skupštine, mislim da nije ni potrebno ni da govorimo o nekom programu rada. To je program po kome smo i do sada radili od 1997.'' Dakle, to je obećavamo svašta, a ne radimo ništa. Zbog toga nema mostova, nema infrastrukture itd.
Pogledajte sada vrhunac demokratije: ''Da bismo to lakše ostvarili, postigli smo dogovor.
Dakle, to je dogovor između mene i dosadašnjeg predsednika Skupštine, gospodina Perovića, ali to nije samo naš lični dogovor, to je mnogo više od toga, to je dogovor stranaka, DS-a, DSS-a, G 17 plus. To su tri stranke koje imaju koaliciju u ovoj Skupštini i imaju preovlađujuću većinu odbornika. Znači, ovaj dogovor je korektan dogovor'', kaže gospodin Alimpić. Hvala.
Ne znam, gospodine Obradoviću, šta to treba da znači, to pitanje da li je član 27. alineja 1, da li ste vi to postali, kao neki vaši prethodnici, vidoviti ili o čemu se radi?
(Predsedavajući: Ne, samo pitam, da ne moramo da citiramo. Izvolite.)
Gospodine Obradoviću, krajnje je nekorektno to vaše pitanje. Vi ne pitate, na taj način unapred omalovažavate ovo što imam da kažem.
(Predsedavajući: Nisam imao nikakve loše namere. Vratiću vam vreme.)
Gospodine Obradoviću, nije u pitanju samo vreme, ako treba dodajte još 30 sekundi, ali molim vas da se uzdržavate od tako nekorektnih komentara.
Dakle, u svemu postupam u skladu sa Poslovnikom i molim vas da se i vi toga držite.
(Predsedavajući: Izvinjavam se ako ste komentar shvatili kao nekorektan, nisam imao tu nameru.)
Javljam se u skladu sa članom 226. ovog puta i tražim od predsednika Skupštine obaveštenje kada će raspisati izbore za gradonačelnika Beograda i tražim od Vlade Republike Srbije obaveštenje zašto nisu reagovali na ovakvo beskrupulozno kršenje zakona i pravno nasilje koje se odvijalo u Skupštini grada Beograda 8. oktobra 2007. godine.
Razumeo bih da je ovo srednji vek da se vi ovako ponašate i da mislite da iza tih vaših nedela neće ostati bilo kakav trag, i da ćete uz pomoć medija koje kontrolišete, u prvom redu gradske televizije, televizije koja bi morala biti televizija svih građana Beograda, pokušati da prikrijete ono što ste uradili.
Na vašu žalost, a na sreću građana Beograda, vode se stenografske beleške i ostalo je zapisano i ostaće za sva vremena žigosano ovo vaše antidemokratsko, antidržavno ponašanje.
Dakle, pročitaću vam sada sam početak 20. sednice Skupštine grada Beograda, da bi razrešili eventualno dilemu, ukoliko ona postoji kod nekoga.
Dakle, početak rada u 11,25 časova, 8. oktobar 2007. godine. Predsedava Milorad Perović, predsednik Skupštine grada Beograda. I predsednik kaže - poštovani odbornici, otvaram 27. sednicu Skupštine grada Beograda i zamolio bih vas da minutom ćutanja odamo poštu Nenadu Bogdanoviću. Nakon toga on kaže - želeo bih da vas obavestim o dve stvari.
Naime, 8. oktobra je na mestu zamenika predsednika Skupštine grada gospodin Zoran Alimpić, a i ja sam takođe, podneo ostavku na dužnost predsednika Skupštine grada. U skladu sa našim Poslovnikom najstariji odbornik bi trebalo da preuzme dalje vođenje sednice uz asistenciju dvoje najmlađih.
Dakle, to je trenutak kada on podnosi ostavku, pre toga je bio aktuelni predsednik, piše da je predsednik Skupštine grada i u samom stenogramu, i on se na taj način ponašao.
Član 14. Poslovnika o radu Skupštine grada kaže da predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen. O ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je mandat prestao danom podnošenja ostavke.
Dakle, ne na toj sednici, koja je bila aktuelna i koja je bila u toku, čije je predsedavanje započeo gospodin Perović, nego tek...
Gospodine Mrkonjiću, samo da znate da je gospođica Nataša Jovanović narodni poslanik.
Dame i gospodo narodni poslanici, prinuđen sam da se javim po Poslovniku i da obavestim građane Beograda i čitave Srbije o tome kakvo nasilje vi sprovodite u glavnom gradu Beogradu. Prvo, moram reći da je potpuno neverovatno da iako je Beograd glavni grad Srbije, najveći grad u Srbiji, građani grada Beograda nemaju skoro nikakvu mogućnost da budu obavešteni o tome šta se u Skupštini grada radi. Nema opštine u Srbiji, pa makar imala i par hiljada stanovnika, da se na neki način ne vrši prenos sednica skupštine opštine, da li preko lokalnog radija, da li preko lokalne televizije. Jedino je to u Beogradu nešto što vi apsolutno nikada niste hteli da dozvolite.
Kao što znate, Beograd ima gradsku televiziju, a to je Televizija Studio B. Najbolje se na primeru Studija B može videti kako vi doživljavate demokratiju, jer umesto da ta televizija bude u službi građana, umesto da se na Studiju B pojavljuju odbornici i predstavnici svih stranaka koje imaju odbornike u Skupštini grada i da zastupljenost na Studiju B bude proporcionalna, vi ste to ščepali svojim kandžama, služi vam za reklamiranje, gostuju čelnici Demokratske stranke iz Skupštine grada iz dana u dan. Nikada vam nije palo na pamet da pustite da se malo drugačiji glas čuje.
Moram vas podsetiti i na to da je Srpska radikalna stranka pobedila na parlamentarnim izborima, a da će naredna pobeda biti sigurno još ubedljivija. Vama bi bilo bolje da se na vreme okrenete demokratskim principima i da pustite ipak da se čuje glas Srpske radikalne stranke.
Na sednici Skupštine grada koja je održana pre tačno nedelju dana desila se jedna veoma čudna situacija. Prekršeno je više odredaba Poslovnika Skupštine grada Beograda, i to najpre član 14. koji kaže: "Predsedniku Skupštine prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran ukoliko podnese ostavku ili bude razrešen." Dalje kaže: "Danom podnošenja ostavke predsedniku Skupštine prestaje funkcija", i onda treći stav: "O ostavci predsednika Skupštine odmah se obaveštavaju odbornici Skupštine, a na prvoj narednoj sednici Skupština, bez glasanja, utvrđuje da mu je mandat prestao danom podnošenja ostavke."
Dakle, na 20. sednici Skupštine grada, koja je održana u ponedeljak 8. oktobra, podneta je ostavka od strane predsednika Skupštine grada. Tog trenutka je prestao njegov mandat, ali su nakon toga, u skladu sa članom 14. Poslovnika, morali biti obavešteni najpre svi odbornici grada i morala bi biti podeljena ta ostavka, a tek, kako kaže stav 3. člana 14...
(Predsedavajući: Zahvaljujem, gospodine Šaroviću.)
Samo da završim misao. Dakle, tek na narednoj sednici 21, koja je mogla biti zakazana i za sutradan, mogli ste konstatovati ostavku predsednika Skupštine grada Beograda. Vi ste se oglušili o ovo... Evo, iz poštovanja prema gospodinu Mrkonjiću ja završavam, pa ću se javiti da nastavim.