Gospodine Markoviću, zahtevam od vas kao predsedavajućeg da mi obezbedite ovde da govorim. Kao drugo, da obezbedite da se vaši ministri ovde upristoje. Bez obzira šta je njemu na pameti ili šta mu nije na pameti, i bez obzira na to šta sa ove govornice kažem i kako kvalifikujem njegovo izlaganje, naravno da on nema prava da mi preti. Da ne pomislite, naravno, da sam se od toga uplašio, ali onda neka bude dovoljno hrabar pa neka izađe ovde za govornicu, pa to što priča neka kaže tako da svi mogu da čuju.
Bili ste dužni da upozorite gospodina Dinkića da ne iznosi činjenice iz privatnog života drugih lica, pogotovo da to ne čini onako maliciozno, kako je on to radio. Dakle, ovde je iznet niz neistina, uz spomen gospođe Jorgovanke Tabaković, koja nije bila ministarka, ona je bila ministar, a ove vaše su ministarke, radilice, vršalice, borkinje i sve ostalo, a to se odnosi na sve ove koje pripadaju tom vašem tzv. bloku. Gospođa Jorgovanka Tabaković je bila ministar.
Dalje, ukoliko već imate neka saznanja iz svoje službe ili bilo koje druge, red je da to na odgovarajući način saopštite. Takođe, bio bi red da se i vaši saradnici upristoje. Ovo je drugi put da oni ometaju, odnosno da vas bilo ko od govornika upozorava na njihovo ponašanje. Ometaju konstantno sve govornike, smeju se, pričaju, čitaju novine i dobacuju.
Sada zahtevam od vas, gospodine Markoviću, da ovo lice, zaista ne znam niti me zanima kako se zove, udaljite iz sale.
Upozorila vas je i gospođa Pop-Lazić da je isto lice ometalo i nju dok je ona obrazlagala amandman. Sada vas i ja upozoravam da ometa i mene dok ukazujem na ovu povredu Poslovnika.
Dakle, povređen je član 27, povredili ste ga vi, povređen je član 104. Ponavljam još jednom, zahtevam od vas da upozorite ministra da se više ne ponaša onako kako se ponašao i da lice koje uporno ometa govornike, dok se obraćaju svima u sali, udaljite iz sale. Hvala.

Gospodine Markoviću, ukoliko se već pozivate na Poslovnik i kako vi morate da radite po Poslovniku, onda izvolite pa probajte po njemu i da postupate. Zaista više niti želim, niti mogu da tolerišem takvo vaše ponašanje, niti to više može da se pripiše, eventualno, vašoj neukosti. Vi ste dovoljno dugo predsednik Narodne skupštine, predugo, kako kažu neki, a definitivno i jeste predugo. Mislim da je do sada bilo dovoljno vremena da se upoznate sa odredbama Poslovnika.
Ono što je vaša prva i osnovna dužnost bila, nakon što sam vas upozorio da je povređen Poslovnik, bilo je da mi odgovorite i da mi pružite priliku da se izjasnim da li sam vašim odgovorom zadovoljan ili želim da se u danu za glasanje Narodna skupština izjasni o tome.
Vi, u dobro poznatom vašem maniru, pokušavate da pređete preko nekih stvari, u nadi da će to nestati. Dakle, ponašate se poput deteta koje kad pokrije rukama oči misli da ga niko ne vidi.
Gospodine Markoviću, očigledno je da se radi o nekoj zarazi koja se širi poslaničkom grupom G17. Evo, sada se očigledno i gospodin Albijanić ponaša potpuno nekontrolisano. Prihvatam, možda je i ta čarapa koju je gospodin Dinkić preuzeo od gospodina Nikolića, pa je umesto na nogu stavio na glavu, možda je sada dao gospodinu Albijaniću.

Gospodine Markoviću, vi niste bili tu u prethodnom toku rasprave. Gospodin Dinkić je sam izjavio da je tu čarapu dobio od Tomislava Nikolića i da je išao ne znam gde zajedno sa Aleksandrom Vučićem i Tomislavom Nikolićem.
Isto tako je očigledno da Tomislav Nikolić, ne znajući da ta čarapa neće biti upotrebljena za nogu nego za glavu, izgleda da je on sa pogrešne gomile uzeo tu čarapu, pa su možda zbog toga takvi efekti.

Gospodine Markoviću, nema potrebe da vi bilo šta pretpostavljate. Jednostavno, to nije vaš posao. Bolje se bavite onim što zaista jeste vaš posao.

Izvolite, gospodine Markoviću. Upravo i želim da pokažem taj vaš antidemokratski duh. Jednostavno, vi više ne možete da pokušavate da prikrijete ono što vi, u stvari, zaista jeste.
Dakle, nemojte misliti da ćete me uplašiti ili da ste me uplašili vašom opomenom. Gospodine Markoviću, možete da radite šta hoćete. Vi ste se i do sada ponašali kako hoćete. Apsolutno nisam govorio o vašem privatnom životu, niti me vaš privatni život zanima. Šta je vaš posao ili šta nije vaš posao u ovoj skupštini, to se ni na koji način, gospodine Markoviću, ne može reći da se odnosi na vaš privatni život.
Ono što vi radite ovde, pogotovo dok ste na mestu predsedavajućeg, ni na koji način ne može se podvesti pod kategoriju vašeg privatnog života.
Dakle, to što vi ne razumete odredbe ovog poslovnika ili ne želite da ih razumete, to jeste možda vaš problem, ali svakako nije vaš privatni problem dok god sedite na tom mestu na kome sedite.
Druga stvar, nisam izneo primedbu na to da li će neko sedeti ovde da ministru pomaže ili ne. Očigledno je da je ministru potrebna pomoć, i to preko. Gospodine Markoviću, insistirao sam na tome da oni koji su ovde došli da bi pomagali ministru, da onda to i rade. Oni ni na koji način ne smeju da utiču na govornike, a pogotovo ne smeju da urade nešto što oni rade, dakle, da dobacuju i da na taj način ometaju govornike.
Jedno je kada neko od narodnih poslanika ometa govornika. To je nešto što u demokratskom duhu koliko-toliko može da se toleriše, ali kada to uradi ministar, to je već nedopustivo. Kada to uradi neko ko je ovde došao sa ministrom i koji čak ni toliki legitimitet nema, koji čak ni u jednoj varijanti ne može da se obrati sa ove skupštinske govornice, onda to ni u jednoj varijanti ne može da se toleriše.
Ukoliko vi mislite da ćete na taj način bilo koga sprečiti da ovde izađe i da žigoše vaše protivposlovničko i antidemokratsko ponašanje, onda se grdno varate. Ovde mora da postoji neki kontinuitet. To što vi odete da zapalite cigaretu, da popijete kafu ili bilo šta drugo, mene apsolutno ne zanima.
Ukoliko ste došli, nastavili da predsedavate sednicom umesto nekoga od potpredsednika koji vas je zamenjivao, onda ste dužni, gospodine Markoviću, da se obavestite o tome šta se neposredno pre toga dešavalo. Znači, ne može vas opravdati to što nešto ne znate, pa da kažete da ćemo sutra konsultovati stenogram. Izvolite, gospodine Markoviću, pa to uradite odmah, jer će sutra biti previše kasno, kad ova rasprava bude gotova, da sankcionišete ovo ponašanje koje treba da sankcionišete.
(Predsednik: Vreme.)
Da li sam se javio da ukažem na povredu Poslovnika ili ne, naravno da jesam. Da ste me pažljivo slušali, čuli biste da sam nabrojao i članove Poslovnika koji su povređeni, i to ne jedan, nego dva.
(Predsednik: Vreme, drugi put.)
Dakle, sledeći put i sada očekujem da mi prvo odgovorite konkretno vezano za te članove Poslovnika koje sam nabrojao, a onda da ogovorite zašto ste prekršili Poslovnik, pa mi niste odgovorili, a bili ste dužni, u skladu sa Poslovnikom, pa sam morao ponovo da izlazim ovde za govornicu da vas na to podsetim. Hvala.

Gospodine Markoviću, prvi sam se javio po Poslovniku...

Gospodine Markoviću, ako sam sada dobio, onda vas molim da se suzdržite i da ako ste mi već dali reč da mi omogućite da govorim umesto što se došaptavate tu sa ministrom. Moram da kažem, kao prvo, Mlađanu Dinkiću, samo bi nečastan čovek pominjao u ovakvom kontekstu nečijeg člana porodice. Jorgovanka Tabaković...

Gospodine Markoviću, vi ste meni dali reč i pustite me da završim svoje izlaganje. Čućete i član Poslovnika.        Dakle, upozoravam vas da me ne prekidate...

Gospodine Markoviću, pošto ste mi sada dali reč, najpre ste prekršili Poslovnik maločas kada ste me prekinuli, a na to, naravno, niste imali pravo. Evo, gospodine Markoviću, sada ću vam pročitati, to je član 100. stav 1: "Narodnom poslaniku, koji želi da govori o povredi ovog poslovnika, predsednik Narodne skupštine daje reč odmah po završenom izlaganju prethodnog govornika."
(Predsednik: Što je uradio.)
Dakle, ukoliko sam se javio još za vreme izlaganja ministra Dinkića, onda ste bili dužni u skladu sa Poslovnikom da mi date reč neposredno nakon što je on završio svoje izlaganje.
Stav 2: "Narodni poslanik je dužan da navede koja odredba Poslovnika je po njegovom mišljenju povređena, da je citira i obrazloži u čemu se sastoji povreda, s tim što može govoriti najduže tri minuta, pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat."
Dakle, gospodine Markoviću, nigde ovde ne kaže kada ću u ta tri minuta navesti koja je odredba Poslovnika povređena. Dakle, to je moja stvar, način na koji ću obrazlagati kako je došlo do povrede Poslovnika i vi nemate diskreciono ovlašćenje da se u to mešate. Dakle, to je isključivo nešto što ću sam izabrati. Prema tome i tu ste pogrešili i povredili Poslovnik kada ste me prekinuli.
Treća stvar, odnosno treća povreda Poslovnika je to što niste poštovali član 27, a on kaže da se predsednik Narodne skupštine, između ostalog, stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine. Pa onda, povredili ste član 104. stav 3. koji kaže: "Nije dozvoljeno korišćenje uvredljivih izraza, kao ni iznošenje činjenice i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica."
Ovde je ministar Dinkić iznosio ne činjenice, nego neistine iz privatnog života, koje su navodno vezane za ministra bivšeg, odnosno za ministra iz bivše vlade Republike Srbije, za gospođu Jorgovanku Tabaković, koja jeste bila ministar i mi smo ponosni na to šta je ona uradila. Nema nijedne mrlje iza nje, iza njenog rada, nema afera koje karakterišu vas, vašu vlast i Mlađana Dinkića.
Samo bi nečastan čovek na taj način pominjao Jorgovanku Tabaković i navodno nekog člana njene porodice zbog čega je ona izvršila određeno krivično delo - falsifikate. On da nije nečastan čovek, onda bi bar rekao o kome se to radi, pa bi se moglo dokazati da je to što je on rekao neistina.
Ovako, izneo je paušalne optužbe na koje se apsolutno ne može odgovoriti, a nikakve veze nije imala sa današnjom raspravom ni Jorgovanka Tabaković, niti neki član njene familije, i ovo govori jedino o vašoj nemoći i o tome da gubite strpljenje, pa se zato što nemate bilo šta konkretno da prigovorite pripadnicima SRS i ministrima koji su bili imenovani iz redova SRS, služite ovako nečasnim metodama.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, gospodine Markoviću, pošto očigledno niste shvatili i razumeli, moraću ponovo da vam pročitam član 100. stav 2. poslednji njegov deo, gde kaže - pri čemu se ne računa vreme potrebno za citat u ova tri minuta...

Gospodine Markoviću, nemojte me prekidati, gospodine Markoviću, četiri člana Poslovnika sam citirao. To sam svakako činio duže od 30 sekundi. Prema tome, ako treba konsultujte stenogram ili snimak, pa izmerite tačno koliko je to meni vremena potrebno da govorim. Ukoliko želite, možemo i drugačije da razgovaramo. Evo, sada ću prekinuti ovo izlaganje, ako mislite da mi je isteklo vreme, pa ću se javiti ponovo, a molim da mi odgovorite vezano za povredu ova četiri člana. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Markoviću, ukoliko već govorite o nekoj korektnosti, onda je valjda osnovno da se i vi kao predsednik Narodne skupštine odnosno kao prvi među jednakima ponašate korektno, a korektno ponašanje, gospodine Markoviću, podrazumeva to da se barem ponašate jednako prema svima.
Vi ste u nekoliko navrata i večeras, a praktično nebrojano puta pre toga ranije bili nekorektni prema poslaničkoj grupi SRS i prema meni lično. Mislim da zaista nije u redu sa vaše strane iako sam se malo pre uredno javio po Poslovniku da mi ne date reč. Rekli ste kako me niste primetili, već ste umesto toga dali reč preko reda svom partijskom kolegi gospodinu Albijaniću, da bi potom mene, kada sam vam rekao kako vas nije sramota da to što radite, opomenuli zato što dobacujem.
Gospodine Markoviću, ukoliko već želite da poštujete Poslovnik, onda bi bio red da ispunite i ono obećanje koje ste odavno dali, pa da u trenutku kada se dokaže da ste povredili Poslovnik podnesete ostavku.
Dakle, prilikom obrazlaganja prethodnog mog ukazivanja na povredu Poslovnika vi ste zatražili od mene da vam dobacim sa mesta da li sam zadovoljan odgovorom ili nisam. Član 100. stav 4. kaže, ako posle objašnjenja predsednika Narodne skupštine narodni poslanik ostane pri tvrdnji da je Poslovnik povređen, Narodna skupština će bez pretresa odlučiti o tom pitanju u danu za glasanje.
Član 102. kaže da niko ne sme prići govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne dozvoli. To nisam ni želeo. I niko ne može da govori na sednici Narodne skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika Narodne skupštine. Vi meni, gospodine Markoviću, niste dali reč i niste mi omogućili da se u skladu sa članom 100. stav 4. izjasnim da li sam ili nisam zadovoljan objašnjenjem koje ste vi dali povodom mog ukazivanja na povredu Poslovnika.
Dalje, prethodno ste me prekidali dok sam obrazlagao kako je povređen član 100, a vi na to niste imali pravo, jer se kaže ono što ste i vi citirali, ali niste očigledno pravilno shvatili, član 103. stav 2, da niko ne može prekidati govornika, niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim poslovnikom.
Slučajevi predviđeni ovim poslovnikom nalaze se u članu 106. koji kaže da se opomena izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, što svakako nisam učinio, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, što takođe nisam učinio, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, što nisam učinio.
Ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornike ili na drugi način ugrožava slobodu govora, što nisam učinio, već gospodin Dinkić i njegovi saradnici, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, što takođe nisam učinio, ali takođe jesu gospodin Dinkić i njegovi saradnici, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, što nisam učinio, i 6. tačka ,ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika, što svakako nisam učinio.
Dakle, gospodine Markoviću, vi morate malo da suzbijete to vaše uzbuđenje, da sačekate da obrazložim do kraja na koji je način, po mom mišljenju, povređen Poslovnik. Ne kažem, možda ću nekada biti u pravu, možda nekada neću biti ....

Gospodine Markoviću, evo smeju vam se i predstavnici poslaničkih grupa koje čine vladajuću većinu. Dakle, više zaista neću gubiti vreme, niti živce na to, ali toliko, gospodine Markoviću, evo gospodin Aligrudić se smeje, o vašoj korektnosti.
Moram da vas upozorim, gospodine Markoviću, da kada ste mi odgovarali da li sam bio u pravu ili nisam da ste se poneli krajnje nekorektno. Ni jednog trenutka nisam tvrdio da je između izlaganja gospodina Dinkića i mog izlaganja bilo ko dobio reč, ali sam gospodine Markoviću tvrdio da je reč trebalo da mi date odmah nakon njegovog završenog izlaganja, a nije trebalo prethodno da raspravljate bilo šta sa drugim poslanicima u sali.
(Predsednik: Vreme.)
Dakle, vi ste se i tada pravili da me ne vidite, kao što ste se i malopre pravili da me ne vidite, pa gospodine Markoviću evo da bih bio korektan javiću se ponovo po Poslovniku, jer vi ne želite da mi odbijete vreme koje potrošim na citiranje i ne želite da uvažite činjenicu na povredu više članova Poslovnika, te da bi shodno tome trebalo da dobijem više vremena da iste obrazložim.

Gospodine Markoviću, zaista moram priznati da nisam ni najmanje iznenađen vašim ponašanjem. Ukoliko mislite da ćete me sprečiti da bilo šta kažem sa ove govornice, tako što ćete mi izreći opomenu, onda grešite. Mala je cena, gospodine Markoviću, 3000 dinara da Srbija vidi kakvo je vaše pravo lice. Tu cenu sam zaista spreman da platim. Možete da mi izričite opomene do mile volje.
Ali, gospodine Markoviću, upozoravam vas da ste tom prilikom ponovo prekršili Poslovnik. Za vreme svog izlaganja nisam uvredio nikoga u ovoj sali niti van nje nijednom rečju. To što vi ne možete da izdržite ono što govorim i što vas bole činjenice, to je, gospodine Markoviću, vaš problem i možete sada opet da kažete da iznosim privatne činjenice iz vašeg života ukoliko želite da potpuno ovu skupštinu unizite i da mi izreknete još jednu opomenu. Naravno, ne bunim se.
Kako ne bi ostalo sporno, naravno, nisam obmanuo ovu skupštinu kao što vi kažete, obmanuli ste je vi gospodine Markoviću. Proverite u stenogramu. zbog toga što ste rekli da sam obmanuo Narodnu skupštinu od vas sutra ujutru, toliko vam dajem vremena, očekujem izvinjenje. Rekli ste da sam obmanuo Skupštinu tako što sam rekao da sam opominjan zbog nečega iz člana 106.
Ne, gospodine Markoviću, pročitao sam član 103. i to stav 2. da niko ne može prekidati govornika niti ga opominjati, osim predsednika Narodne skupštine, u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom. Zatim, rekao da su slučajevi predviđeni ovim poslovnikom pobrojani u članu 106, pa onda pročitao član 106. Dakle, to što ste vi rekli ni jednog trenutka nisam uradio.
Sledeća stvar, ne želim da se obraćam vama, da vama govorim da li sam zadovoljan ili nisam datim odgovorom.
Gospodine Markoviću, ja sam narodni poslanik isto kao i vi i imam jednako pravo kao i vi da se obratim, ne samo svim narodnim poslanicima, nego i javnosti.
Dakle, nemojte misliti da vi imate neko univerzalno pravo da pričate za tom govornicom, koju stalno zloupotrebljavate, šta god vam padne na pamet, i da možete da dajete komentare kakvi vam padnu na pamet.
Ukoliko imate bilo šta da kažete, što nije vezano za samo rukovođenje sednicom, onda izvolite, gospodine Markoviću, imajte dovoljno hrabrosti i morala da se javite za reč, pa da kao i svaki drugi poslanik izađete za ovu govornicu i kažete ono što vam je na umu.
Nemojte više zloupotrebljavati vašu funkciju predsednika Narodne skupštine, komentarisati nedolično ono što nije vaš posao. Dakle, nikada se neću izjašnjavati iz klupe da li sam ili nisam zadovoljan datim objašnjenjem, već ću svoje pravo koje mi Poslovnik Narodne skupštine daje, da izađem za govornicu i da jasno pred svima, da svako može da čuje, kažem da li sam ili nisam zadovoljan odgovorom, uvek iskoristiti.
Tražim da mi odgovorite, da li ste sada poštovali član 27, član 104, član 103. i član 106, jer tvrdim da ništa od ovih tačaka, koje su uslov da bi mi izrekli opomenu, a koje su pobrojane u članu 106, nisam učinio. Da bi to bilo jasno i javnosti, jer znam da vama jeste jasno i da ste ovo iz nekih drugih razloga uradili, a ne zbog toga što ste ubeđeni da sam prekršio Poslovnik, ja ću još jednom, imam pravo na to, citirati Poslovnik, pa neka javnost Srbije prosudi da li ste bili u pravu kada ste mi oteli ovih 3.000 dinara izricanjem opomene.
Član 106. kaže - opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika ili na drugi način ugrožava slobodu govora.
Ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica, ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze i ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog poslovnika.
Gospodine Markoviću, moram još jednu stvar da vam kažem, zaista imam dovoljno živaca, što se vi budete rigoroznije odnosili prema meni i poslaničkoj grupi SRS, to će moja spremnost da vam objašnjavam pravo značenje svih odredbi Poslovnika biti veća. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Markoviću, ali zaista ne znam koji je to član Poslovnika koji vas ovlašćuje da vi pretpostavljate o čemu bih to mogao da govorim.
Dakle, vi ste po mom mišljenju ovim vašim nastupom povredili član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže - predsednik Narodne skupštine vrši poslove predviđene Ustavom, predsedava sednicama Narodne skupštine, stara se o primeni Poslovnika Narodne skupštine, stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela Narodne skupštine i vrši druge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.
Nigde u Poslovniku, a veoma pažljivo sam ga pročitao nekoliko puta, ne piše da predsednik Narodne skupštine predviđa o čemu bi poslanici mogli da govore kada se jave da ukažu na neku povredu Poslovnika, pa da unapred kažu da će to biti kršenje dostojanstva Narodne skupštine.
Još jedna povreda, gospodine Markoviću, koju ste takođe učinili, a to je, povredili ste član 87. i pogrešno ste obavestili i Narodnu skupštinu i ministra Dinkića kada ste mu rekli da ne postoji mogućnost da se guverner Narodne banke obrati Narodnoj skupštini, jer ta mogućnost postoji samo za onoga ko je predlagač zakona, pa kada to bude Narodna banka, a Narodna banka ne može da bude predlagač zakona, a vi bi trebalo da poznajte ovaj poslovnik, jer ste vi formalno bili predlagač ovog teksta Poslovnika, a vi sada upravo demonstrirate suprotno, odnosno da ne znate njegove odredbe.
Pa sam prinuđen, hteo ne hteo, da vas podučim, pa ću vam pročitati, gospodine Markoviću, član 87. koji kaže - na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Dakle, gospodine Markoviću, ukoliko vam se već obraćao guverner Narodne banke, sa velikom željom da se obrati narodnim poslanicima, i ukoliko je ugroženo dostojanstvo Narodne skupštine, a i dostojanstvo Vlade Republike Srbije, tako što guverner po kuriru šalje ovde kojekakva dokumenta koja se čitaju pred poslanicima u Narodnoj skupštini, onda vi nemate pravo da obmanjujete i javnost, i poslanike i ministra Dinkića da ne postoji mogućnost, u skladu sa Poslovnikom, da se ovde obrati guverner Narodne banke.
Ukoliko, gospodine Markoviću, imate imalo časti, a mislim da je sada očigledno da ste povredili ovu odredbu Poslovnika, onda izvolite pa postupite onako kako ste tvrdili, podnesite lepo ostavku, ukoliko ne, na raspolaganju sam vam, gospodine Markoviću, izvolite, nastavite sa vašim kršenjem Poslovnika.
Stanite rame uz rame sa Natašom Mićić, izreknite mi slobodno još jednu opomenu. Hvala.

Gospodine Markoviću, zaista se krajnje nekorektno opet ponašate prema meni. Dva puta ste mi dali reč, a onda ste rekli, sačekaj još malo. Dakle, gospodine Markoviću, veoma sam strpljiv i čekam dok mi ne date reč, ali kada mi date reč, molim vas da me onda, kao i sve ostale, pustite da se obratim narodnim poslanicima.
Gospodine Markoviću, mislim da ste zaista ovakvim objašnjenjima povredili dostojanstvo Narodne skupštine. Mislim da nema potrebe da vi upozoravate nekoga kako ćete neke koji bi eventualno mogli da povrede dostojanstvo upozoravate da ćete postupiti u skladu sa Poslovnikom. To je, gospodine Markoviću, vaša obaveza i vi tu ne možete da odlučujete hoćete ili nećete. Ne možete prema nekome da postupite, a prema nekome da ne postupite.
Dakle, ono što je utvrđeno imperativnim odredbama ovog poslovnika, vama ne daje za pravo da primenjujete kada vam je to po volji, dakle vi to morate. Ukoliko već, po vašim saznanjima, postoji neko ko bi svojim ponašanjem možda ugrozio rad ove Narodne skupštine, onda je osnovno ono što treba da uradite, mislim da je član 228, da nam pružite obaveštenje o tome jer je to nešto svakako od velike važnosti za naš rad i da imenujete tu osobu.
Dalje, što se samog člana 87. tiče, on kaže, vi ste ga pročitali jedanput, ja jedanput, ali dozvoliću sebi, imam na to poslovničko pravo, da pročitam još jednom: "Na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove".
Dakle, tu se razdvajaju kategorije učesnika u radu sednice Narodne skupštine. Dakle prva je narodni poslanici, druga članovi Vlade, treća predstavnici drugih predlagača zakona i sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i četvrta kategorija je druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove.
Ne mora neko da bude guverner Narodne banke da bi ga vi pozvali. Vi možete pozvati bilo koga. Možete pozvati Patrijarha Srpske pravoslavne Crkve, možete pozvati neke druge crkvene velikodostojnike, možete pozvati običnog radnika, bilo koga ako vama padne na pamet da pozovete. On ima pravo, gospodine Markoviću, da učestvuje u raspravi, u radu Narodne skupštine. U radu se učestvuje jedino govorom i jedino izlaskom za ovu govornicu. Ne može se učestvovati u radu Narodne skupštine tako što će neko sedeti na galeriji.
Dakle, gospodine Markoviću, vama Poslovnik daje pravo da pozovete ne samo ove koji su ovlašćeni predlagači ili članove Vlade koji su od Vlade određeni da budu zastupnici pojedinih zakona ili narodne poslanike koji, dakle, sami po sebi i po funkciji koju zauzimaju imaju pravo. Imate normu, blanko normu, na osnovu koje možete bilo koga pozvati da uzme učešća u ovoj sednici.
Tako ste mogli pozvati i guvernera, i bilo koga drugog. Prema tome, gospodine Markoviću, vi ste imali za to poslovničkih mogućnosti. Ali, gospodine Markoviću, ovo Srbija gleda i ovo će ostati zabeleženo. Nemojte misliti da ćete na ovaj način uspeti bilo šta da sprečite.
Bilo je i drugih tu pre vas, gospodine Markoviću. Sedeo je tu i gospodin Maršićanin i mislio je da je silan i da će njegovo vreme večno trajati. Sedela je tu i gospođa Nataša Mićić i bila takođe veoma osiona, ali davno je, gospodine Markoviću, naš narod rekao "ničija nije gorela do zore".