JORGOVANKA TABAKOVIĆ

Srpska napredna stranka

Ekonomski fakultet u Prištini završila 1981. godine je kao najbolja studentkinja. Na tom fakultetu je i magistrirala 1999. godine. Doktorirala je 2011. godine u Novom Sadu.

Karijeru je započela u prištinskoj gimnaziji. Nakon toga se zaposlila kao finansijski direktor u trgovinskom preduzeću "Grmija", odakle je prešla na funkciju pomoćnika direktora Prištinske banke. Pošto nije htela da napusti mesto nosioca liste Srpske radikalne stranke (SRS), dobila je otkaz 1994. godine.

Iz "bankarskog" perioda najdraže joj je poznanstvo sa Borkom Vučić. U Srpsku radikalnu stranku se uključila 1992. godine. Bila je član predsedničkog kolegijuma kao i član Centralne otadžbinske uprave. U više navrata birana je za narodnu poslanicu te partije, kako u saveznom, tako i u republičkom parlamentu. U drugoj Vladi Mirka Marjanovića 1998. godine (SPS-JUL-SRS) bila je na funkciji ministarke za ekonomsku i vlasničku transformaciju.

Septembra 2008. napustila je poslaničku grupu Srpske radikalne stranke i prešla u grupu Napred Srbijo. U novoformiranoj Srpskoj naprednoj stranci je član Predsedništva i Izvršnog odbora.

Radila je u Telekomu, u Novom Sadu, gde obavljala dužnost šefa sektora za logistiku.

Na funkciju guvernera Narodne banke Srbije izabrana je 6. avgusta 2012. godine a, 29. avgusta 2012. godine prestao joj je poslanički mandat.

Majka je dve ćerke i sina. Živi u Novom Sadu.
Poslednji put ažurirano: 08.02.2017, 14:53

Osnovne informacije

  • Srpska radikalna stranka
  • Novi Sad
  • Vučitrn
  • 21.03.1960.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 08.06.2018.

Iako nije na dnevnom redu rasprava o amandmanima na taj zakon, ja ću iz poštovanja vremena svih nas da odgovorim na to pitanja i odgovoriću na pitanja koja su u mojoj nadležnosti.
Narodna banka Srbije je deo države Srbije, odgovorna parlamentu, internoj reviziji, eksternom revizoru, Državnoj revizorskoj instituciji, svim organima propisanim Ustavom, a ovaj parlament ima ovde većinu koju tvori SNS. Toga nema razloga niko da se stidi ni da opovrgava, a u neko ranije vreme svi smo ovde govorili o tome kakav je uticaj parlamenta i snaga parlamenta na opštedruštveni život i na tokove i procese koji se dešavaju.
Da, Narodna banka, kao i svaka centralna banka ima nezavisnost u smislu odlučivanja o merama i instrumentima kojima će sprovoditi ekonomsku politiku Vlade. NJeni ciljevi jesu niska i stabilna inflacija i finansijska stabilnost, ali ne ugrožavajući ta dva cilja. Sprovodi ekonomsku politiku Vlade i pomaže Vladi u tome i u tom smislu jedinstvo izvršne vlasti ove Skupštine koja izglasava zakone, pa i Narodne banke Srbije koja u okviru svojih nadležnosti funkcioniše nije stvar koje bi trebao bilo ko da se stidi, prećutkuje ili da nam se zamera, a meni posebno.
Zašto je priča o famoznom članu 9. i o smanjivanju međubankarskih naknada pretvorena u priču o Dini? Ko ne zna, Dina je domaća platna kartica. Treba da se pravdamo što normalizujemo stanje. Zašto Udruženje banaka Srbije, u kojem je preko 75% učesnika banaka koje nazivamo domaćim, ali imaju strane vlasnike, saglasno sa ovim zakonom? Ja ću, ako kažete vreme prekinuti, pa ću se javiti ponovo i nastaviću sa obrazloženjem.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 08.06.2018.

Evo, iskoristiću dva minuta da pokušam da objasnim ono što smo vam kao poslanicima dostavili na strani 14, o sistemskom značaju plaćanja platnim karticama, jer 57% svih plaćanja je platnim karticama. Taj sistemski značaj platnih kartica znači da Narodna banka Srbije mora da obezbedi svakom građaninu koji je ima dostupnost svom platnom računu karticom nad kojom Narodna banka Srbije ima nadzor u sistemu Republike Srbije, u svom RTGS-u, to je Dina.
Niti se zabranjuje izdavanje „Vize“, niti se ograničava izdavanje „Masterkarda“, niti bilo koje druge, ali je domaća platna kartica obavezna, da bi u slučaju eventualnih nemogućnosti da se procesiraju strane kartice u domaćem sistemu, jer je od njih, od ovih 57%, 97% tih transakcija se u inostranstvu, gde mi nemamo nikakav nadzor kao NBS, ni garanciju građanima Srbije koji ih koriste, obavljaju se u internacionalnim kartičnim šemama i sistemima.
Iako Centralna evropska banka i Centralna banka Belgije nadziru ove dve kartične šeme, u našem susedstvu u Bugarskoj je i pored tog nadzora izdat nalog i primenjuje se odredba da se sve transakcije u domaćoj valuti, znači u levima, moraju procesirati u zemlji u domaćem platnom sistemu. Naš zakon takvog ograničenja nema.
Prva kartica je „Dina“ i obavezna je. Niko ne može da kaže da vam kaže da je prva „Viza“ ili „Dina“. Može da bude, nek se procesiraju kao platni sistem i imaće isti tretman.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 08.06.2018.

Prosto, ne bih da gubimo vreme. Na način kako se pravi plastika za dinu, pravi se za „Visa“ za „Master“ i za bilo koju karticu. Na isti način se one pesonalizuju, procesiraju. Šest procesorskih kuća, niko nikog ne može da uslovljava, nikom se posao ne namešta.
Da li tražite od mene da kažem da li će to SNS da pravi plastiku za karticu „Dina“, a ne za „Visa“ ili „Master“?
(Gordana Čomić: Bože sačuvaj.)
Molim vas da uozbiljimo stvar. Niti je bilo fer sa karticama, niti može da bude, niti će biti. „Dina“, kao i „Master“ i „Visa“, ima pravo da bude kartica u novčaniku svakog građanina. Prednost „Dina“ je jer je domaća, jer NBS vrši procesiranje, sravnjenje konačno i garantuje sigurnost tog platnog sistema i uopšte ne uslovljava da „Dina“ to bude kao prva kartica izbora. Neka budu „Visa“ i „Master“, iako su skuplje, ali neka se licenciraju u zemlji.
Izvinite, a da li bi neka banka ovde mogla da posluje bez licence, a da druge budu licencirane i da budu pod nadzorom? Što bi to bilo ko obezbedio „Master“ ili „Visa“? Da li žele da budu oni koji procesiraju domaći platni promet za kartične transakcije? Pa, moraju da podlegnu propisima države Srbije.
Nije harmonizacija normalizacija stanja. Harmonizacija je potpuna, ne narušavanje konkurencije, apsolutno ravnopravan tretman. Sve imate u amandmanima. One koje zanimaju detalji dajte da ovo javno pročitaju, da ne gubimo vreme i da ja ne kršim Poslovnik.
(Aleksandar Martinović: Povreda Poslovnika.)