Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Vučeviću, kandidati za potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gosti, Zdrava Srbija, izabrana na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, glasaće za izbor predsednika i članova Vlade Republike Srbije.

Ako je potrebno čak i laički da se čovek osvrne na prethodni period i zapita se koje su to tri stvari upečatljive koje bi mogli da označimo kao jedan vredan rezultat u radu države Srbije i njenih institucija, ja bih rekao ovako. Prva stvar nesumnjiva jesu infrastrukturni projekti. Što bi rekao predsednik Republike jednom prilikom na televiziji – ko jednom prođe „Milošem Velikim“, više se ne vozi magistralom. To je realna činjenica.

Zatim, realna je činjenica da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost, dakle, čvrst dinar, redovne plate i penzije, uređene javne finansije i to jeste zasluga ministra finansija i to je realna činjenica, ne možemo to da osporimo, čak je rast plata izražen u evrima takođe realna činjenica.

Treća stvar koja jeste realna činjenica jeste da je spoljna politika u prethodnom periodu bila na visokom nivou. Toliki susreti sa državnicima ne mogu da ne predstavljaju snagu diplomatije države Srbije. I sada ću se osvrnuti na ekspoze i delove posmatrajući sa gledišta ove tri tačke koje sam izgovorio.

Nastavak razvoja infrastrukture, dakle, EKSPO, završetak putnih koridora, pruge nove itd. saobraćajnice, škole, bolnice, zatim, drugi infrastrukturni objekti u celini, zato bih želeo da ukažem na jednu činjenicu budućem premijeru. Ta činjenica je da je potrebno obratiti pažnju o istovremenosti rokova da oni bočni putevi koji vode ka gradovima koji nisu direktno na autoputu, kao što je put prema Gornjem Milanovcu ili sada skoro završeni put prema Valjevu ili ovaj pomenuti put od Kraljeva do Pazara ili od Požege do Mačkata, za građane u praktičnom smislu te reči veoma je značajan pristup našim velikim saobraćajnicama. Mislim da o tome treba povesti računa.

U skladu sa infrastrukturnim projektima, ovde je pomenuta univerzitetska infrastruktura. To znači da ćemo imati situaciju da pored škola, vrtića, da ćemo izgraditi i neke fakultete. Ja ću vam napomenuti da to ima i te kako veze sa digitalizacijom i reći ću vam da najbolje stručnjake iz oblasti softvera ili programiranja zapravo školuje Matematički fakultet u Beogradu, smer informatika, zatim, računarstvo i softverski inženjering na Elektrotehničkom fakultetu i, zatim, informatika, informacioni sistemi na FON-u.

Koliko ja znam, FON je izgradio svoju zgradu. Elektrotehnika ima prostor. Molim vas da uzmete u obzir, pošto je određeno zemljište i u tom pogledu je napravljen plan, da se konačno izgradi Matematički fakultet u Beogradu, jer on daje najbolje stručnjake u oblasti programiranja i softverskog računarstva. Kada kažem da on daje najbolje stručnjake, ti stručnjaci se zapošljavaju u stranim kompanijama, prave svoje kompanije, ali ti stručnjaci su potrebni i javnom sektoru i ukazujem na činjenicu da u javnom sektoru nisu adekvatno nagrađeni kao u privatnom sektoru za takav rad.

Istovremeno, to me vuče da ukažem na paritet plata, iako su plate u povećanju, paritet plata u javnom sektoru nije dovoljno dobar i zalažem se za ono što je ranije, od čega se odustalo, dakle, uvođenje nekog odnosa i platnih razreda, da bi profesori i lekari bili vodeći zaslužni ljudi, jer znate dobro da ljudi ne upisuju fakultete koji imaju ove nastavničke smerove. Moramo učiniti i taj napor da se plate profesora povećaju i na taj način da napravimo bolji odnos stvari.

Hoću da vam kažem veoma važnu činjenicu, treće pitanje, dakle, spoljna politika koja je naše najteže pitanje danas u Srbiji. I zato je Zdrava Srbija ušla u koaliciju sa jasnim ciljem - zaštita nacionalnih interesa. Sad je potrebno državno jedinstvo po pitanju očuvanja nacionalnih interesa sad više nego ikad. Nacionalni interes, nije to neki apstraktni pojam, ljudi. Država je organizovano opštenje ljudi povezanih međusobno duhovnom solidarnošću, koji priznaju tu solidarnost ne samo razumom, već i snagom patriotske ljubavi, dostojanstvenim i hrabrim postupcima, a ona u duhovnoj suštini jeste otadžbina, oformljena i ujedinjena javnim pravom. To je duhovna osnova države.

Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244 štite da je južna srpska pokrajina u sastavu Republike Srbije i na tome ćemo i dalje insistirati. Nisu uvedene sankcije Ruskoj Federaciji, iako je bilo različitih pritisaka u tom pravcu, što takođe podržavamo.

Dakle, duhovnost koju mi nosimo, ona potiče sa istoka, od istočnih otaca. Tu duhovnost, od te duhovnosti potiču i Rusi. Kad neko kaže - Srbi i Rusi su duhovno isti narod, to znači da svi nosimo istu duhovnost sa istoka.

Prema tome, ovo što su ukinuli Dostojevskog na zapadu je isto kao što pokušavaju da donesu rezoluciju UN za genocid i isto je kao što pokušavaju da nepostojeću državu Kosovo stave u Savet Evrope. To su istovetne stvari. Oni time žele da pokriju svoju nemoć da zaustave dva velika rata koja se vode u svetu. Ne može se tim rezolucijama menjati formula genocida.

Završavam. Zdrava Srbija nema kandidata za ministre, ali postoje različiti načini davanja doprinosa za narod i državu.

Samo na kraju jedna rečenica. Dozvolite mi na kraju da se osvrnem na ličnost mandatara Vučevića. Miran i dostojanstven, školovan, pristojan, otmen i čovek od reči. Možda ne deluje temperamentno, ali kad govori o Srbiji, vidi se da rodoljublje iz njega isijava vrlo emotivno.

Zdrava Srbija i njeni poslanici podržaće izbor Miloša Vučevića za premijera i predložene ministre kao članove Vlade. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je meni da ovaj rečnik…

Član 107. dostojanstvo i član 104. uvredljive reči koje se koriste u Narodnoj skupštini.

Jasno je meni da ovakav čovek ne može uvredi i da njegove reči govore više o njemu samom nego o onome što izgovara drugima, ali ja ću vas podsetiti da je on uvredio i profesora kada je predsedavao onom uvodnom Skupštinom kad smo birali predsednicu parlamenta i to ga je uvredio na najgori mogući način, a tada mu niko nije odgovorio. Te neprimerene reči one unose zapravo jezik mržnje, a jezik mržnje unosi nasilje. Vi bi nasiljem da uspostavite nešto. Uopšte ne slušate sebe i ne vidite kako to radite. Treba poslušati način…

(Aleksandar Jovanović: Mlađana Dinkića.)

Gospodine Jovanoviću, nemojte da mi dobacujete.

Potrebno je pogledati način dijaloga i razgovora predsednica parlamenta započela ovaj svoj mandat. To je valjda za pohvalu, to je valjda način da dođe do nekog kompromisa, do nekih zajedničkih rešenja i vidi se da je veliki broj narodnih poslanika i potpisao predlog zakona.

Šta znači učiniti kompromis? Pa, kompromis je učinjen u više navrata u poslednjem periodu. Prvi je da bez obzira na pobedu u gradu Beogradu sa dva poslanika, kako sam razumeo predsednika Republike, više, učinjen je kompromis da se izbori dogode, zatim je učinjen kompromis da se odredi datum koji je najduži mogući datum po zakonu i učinjen je kompromis da se objedine svi izbori.

Zdrava Srbija, koju vi pominjete je …

Završavam.

Partija koja se zalaže za očuvanje nacionalnih interesa, što ste vi odavno zaboravili. Pa tu valjda treba da se pogleda šta je državno jedinstvo, ko se usmerava prema…

Uvaženi profesore Radenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, i po Poslovniku, član 107, i po prirodi replike, jer ja sam poslanik Zdrave Srbije koju je pomenuo Miloš Jovanović.

Vidite, gospodine Jovanoviću, kada vi budete imali rezultate kao Milan Stamatović od 25 godina u politici, javite se da mu nešto saopštite. Pošto nemate rezultate, bolje vam je da od toga odustanete.

Pošto ste me prozvali, da vam kažem kako vidim ja vaše ponašanje ovde u parlamentu i da vas obavestim da je Zdrava Srbija parlamentarna politička partija, ako to niste znali u međuvremenu. Dakle, osnov delovanja svih političkih partija valjalo bi da se svodi na nešto što se zove red, zakon i sloboda. Šta mi ovde, u stvari, svedoci smo, vidimo? Šta radi opozicija? Pravi nered, ne poštuje Poslovnik i zakone i, naravno, ide i korak dalje. Ne možemo da kažemo da je to nepristojno ponašanje, jer je to malo. Ovde padaju uvrede, padaju kretanja nasilna ka skupštinskoj govornici, sve što je protivno normalnom ljudskom ponašanju.

12/3 TĐ/LjL

Šta se krije u osnovi toga i čemu to vodi? Ja ću vam reći da postoji psihološki fenomen koji određuje vaše ponašanje. Taj psihološki fenomen zove se resantiman. To vam je osećaj nemoći u želji da se nekome za nešto osvetite.

13/1 DJ/MT 12.10 – 12.20

Šta izaziva taj osećaj nemoći? Izaziva mržnju, zlobu, zavist, kretanje nasilno ka skupštinskoj govornici, sve ono što može da izazove, jednom rečju, nasilje.

Šta vam to znači? Znači da ste sami sebi skočili u nedra. Znači da ste sami sebi skočili u nedra, da ste poništili sopstveno ime i da osećate slabost i nemoć.

Neće to Skupština Srbije dozvoliti jer ćemo napraviti i red i zakon i slobodu, kako to dolikuje svima, a mi ćemo se kao poslanici „Zdrave Srbije“ boriti za interese države i naroda i za stvaranje reda koji vi pokušavate da uništite.

Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Svaki poslanik koji se javi za reč dužan je da se ovom domu obraća s dostojanstvom, da govori istinu, što u slučaju gospodina Batića nije tačno.
Gospodine Batiću, danima za skupštinskom govornicom napadate G17 plus. Bili ste ministar pravde. Zašto niste preduzimali odgovarajuće mere protiv određenih lica, nego to činite posle? Imali ste saznanja, mogli ste da angažujete MUP, javnog tužioca i druge nadležne organe da hapse pojedina lica. Ovo što ovde izgovarate je čista politička propaganda, laži, besmislice, izmišljanja itd. Postavlja se pitanje, zašto to radite? Ozbiljno pitanje se postavlja – da li vas za to neko plaća? Šta je vaš cilj, kakve su vam namere, koliko vas neko plaća, ako vas plaća?
Da li ste vi advokat, možda, Miletu Dragiću? Da li vas on plaća za ove stvari koje ovde radite? Da, slučajno, ne branite tog gospodina u jednom sudskom sporu i da li vas on dodatno plaća da blatite ljude iz G17 plus za skupštinskom govornicom? Kada ćete jednom da se urazumite, imate određenog partijskog iskustva, i da budete normalan narodni poslanik, s jednom normalnom dozom, da budete gospodin čovek, ako ništa drugo, a ne da se spuštate na tako nizak nivo, da tako izmišljate, da tako nekom drugom naturate određene stvari? Šta se to u vama, kao ličnosti, dešava u ovim mesecima?
Mi svi dobro znamo da vi čekate određeno vreme kada ćete da se javite po Poslovniku i da blatite neistomišljenike za skupštinskom govornicom. Vi sami utičete na to da se urušava dostojanstvo ovog visokog doma, svojim neprihvatljivim ponašanjem ovde.
Mislim da bi bilo dobro, da bi bio red da odgovorite na određena pitanja i da malo popravite svoje ponašanje zbog vas samih. Hvala lepo.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega da kažem da će poslanička grupa G17 plus podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Ono što želim da kažem, to je da je danas znanje u svetu najvažniji resurs. Ono što su nekada u ekonomiji bili osnovni postulati – rad, zemlja i kapital – danas je preovlađujuće znanje. Čak i ekonomija prerasta u ekonomiju znanja, naše čitavo društvo postaje društvo znanja. Bilo bi dobro kada bi svi zajedno uspeli da stvaramo i kulturu naklonjenu znanju i podižemo ugled naših profesora i obrazovnog sistema uopšte i da tome posvetimo jednu dužnu pažnju. Pre svega sam se zato javio za reč.
Takođe, hoću da kažem da su prva i druga informaciona revolucija, dakle, prva štamparska mašina, a i prvi računari, zauvek promenili poslovanje, život i rad ljudi u svetu. Ovaj zakon o visokom obrazovanju koji imamo pred sobom ide, pre svega, u susret našim studentima. Tako treba i da posmatramo stvar.
Dakle, mi smo 2005. godine usvojili zakon, a kada je stupio na snagu i dobio svoju praktičnu primenu, uočilo se da bi prebrzi ulazak u samu realizaciju zakona doneo štete studentskoj populaciji. Mi idemo u susret studentima, tako što prilagođavamo brzinu primene zakona njima i njihovom studiranju.
Ovaj broj bodova svake godine, stepenasto povećanje broja bodova za svaku godinu znači da ćemo imati jedan miran prelaz u režimu studiranja po novom zakonu i Bolonjskom procesu.
Kada sam već pomenuo Bolonjski proces moram da kažem da je Srbija do sada dva puta ocenjivana o napretku u primeni Bolonjskog procesa i prošle godine 2007. u Londonu dobili smo izuzetno visoku ocenu, dakle četvorku u tome, što će reći da je prvi taj entuzijazam primene zakona i akreditacija, i prilagođavanje samih fakulteta imao je jedan zamajac, jednu pokretačku snagu.
Međutim, nas očekuje mnogo posla da zaista studiranje i sami fakulteti dobiju taj zavidni kvalitet. Ono što je važno, da studenti i profesori imaju kretanje, mobilnost svuda u svetu, jer ako hoćemo da pričamo ozbiljno o naučno-istraživačkom radu, razmena studenata i profesora, kretanje naših ljudi na najboljim univerzitetima sveta doprineće dolasku novih znanja i unapređenju samog studiranja i kod nas.
Dakle, danas kad govorimo o pismenosti uopšte svakako moramo reći da svaki čovek koji je završio fakultet podrazumeva se da ima znanje jednog stranog jezika najmanje, a podrazumeva se i njegova računarska pismenost. To su neki okviri u kojima moramo delovati, kao što se podrazumeva da zanimanje i ono što je završio omogućava da stupi normalno na posao kada završi fakultet.
Da bi sve to postigli moramo kao društvo da se dogovorimo da imamo veće izdvajanje za obrazovanje, istraživanje i nauku. Dakle, onaj početan korak je neophodan dogovor svih činilaca, dogovor svih činilaca u ministarstvima i u samoj Vladi, a i među nama da se oseti ta kritična reč među ljudima, da ljudi kažu - to jeste resurs za budućnost i mi tako možemo postići održiv razvoj države na duži rok.
Imamo iskustva u svetu koja govore o tome da se zaista ulaganjem u obrazovanje može promeniti jedno društvo i država. Primer je irski model. U Irskoj su ljudi 30 godina ulagali u obrazovanje i nauku i za 30 godina od jedne nerazvijene zemlje sveta stigli su na 11. mesto među najkonkurentnijim državama sveta.
Ali, imali su jedan dogovor u državi, dogovor o tome da treba privlačiti strane direktne investicije, dogovor o tome da treba prilagoditi poresku politiku naklonjenu poslovanju, ali i dogovor o tome da treba ulagati u obrazovanje, nauku i istraživanje, da treba imati obaveznu i besplatnu srednju školu, ali da treba imati dostupno svima visoko obrazovanje.
Tako se dogovorili, ali su rekli još nekoliko stvari - moramo biti istrajni, čvrsti i strpljivi, a rekli su da i ulaganje u obrazovanje i nauku nadilazi mandat jedne Vlade, jedne političke elite na vlasti. Dakle, dogovor unutar države omogućava razvoj na dugi rok, jer investicija u znanje i obrazovanje ima zapravo onaj dugoročni efekat.
Proći će i privatizacija u Srbiji, osećaće se efekti još nekoliko godina, ali mi za dugi razvoj i napredak države moramo zaista da se opredelimo da strateški ulažemo u znanje i obrazovanje da bi mogli da imamo normalan razvoj, da budemo jedna država koja je sama stvorila sistem sposoban za svoj rast i razvoj.
To je ono što sam želeo da kažem. Istovremeno da ponovim još jednom da će poslanička grupa G17 plus podržati izmene Zakona o visokom obrazovanju. Hvala vam.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Samo da pročitam za jedan amandman koji smo prošli. Nije kompletno pročitano, pa da pročitam ponovo, izvinjavam se.
Odbor za lokalnu samoupravu je, na osnovu člana 140. stav 5. Poslovnika, podneo amandman na član 20.
Predstavnik predlagača na sednici Odbora za lokalnu samoupravu prihvatio je amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 20. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Šajn.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 22. amandman je podneo poslanik Riza Halimi.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč?

Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor i Elvira Kovač.

Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.

Reč ima narodni poslanik Laslo Varga.

 

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada nije prihvatila ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman, sa ispravkom, pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Da li se još neko javlja za reč? (Ne.)
Na član 38. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 38. amandman je podneo narodni poslanik Vidoje Jovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 39. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 40. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu su prihvatili ovaj amandman, sa ispravkom, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman sa ispravkom pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 45. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandra Jerkov, Aleksandar Marton i Radovan Radovanović.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Vlada i Odbor za lokalnu samoupravu nisu prihvatili ovaj amandman, a Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć.
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta.