Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, poštovani narodni poslanici.

Prekršen je član 107. Poslovnika, jer evo već nekoliko dana, a posebno sada pročitan je spisak, molim vas, pročitan je spisak mojih kolega univerzitetskih profesora taj spisak nije naznačen odakle je, dokument, nije to dakle dokument koji je neko od profesora potpisao da bi se njime moglo mahati, mene ne zanima da li su pomenuti ljudi profesori za rudarenje ili protiv rudarenja njihova imena se licitiraju u Narodnoj skupštini, a svima je poznato da je autonomija Univerziteta neprikosnovena stvar, ja želim da ustanem u odbranu svojih kolega koji se na nepristojan način pominju, citiraju, etiketiraju da bi zbog toga možda imali problema u privatnom životu, jer kada je stvaran Univerzitet osnovni koncept još od Humboltovog Univerziteta u Berlinu glasio je da je to zajednica profesora i studenata, da je to jedinstvo nauke i istraživanja i nastave i da je to autonomija ili sloboda Univerziteta. Ne dam na svoje kolege profesore.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, poštovani narodni poslanici.

Kako je rekao Niče – „Vreme je strasti su dostigle visok nivo“. Vreme je i da se i ja obratim ovom uvaženom Domu.

Počeću vrlo jednostavno pre nekoliko dana ovde mislim prošli ponedeljak kada je očekivano da će započeti sednica o litijumu, sreo sam Ljilju Bralović koja mi je rekla – Albijaniću ako glasaš protiv ovog zakona nećeš proći kroz ... nekoliko vremena posle toga možda dva, tri sata javlja se Dragan Simović iz Gornje Dobrinje i kaže – Albijaniću kako ćeš da se izjasniš? Sutradan javlja se Mileta iz Bogdanice i kaže – Albijaniću samo me interesuje kako ćeš da glasaš?

Dakle, kao da je najvažnije pitanje da se lomi oko Albijanića. Zašto galamite?

(Narodni poslanici iz opozicije dobacuju.)

Ja ću vam reći sledeće reči, zašto galamite ljudi, šta vam je? Pa, polako ću i da pričam preda mnom je dvadeset minuta morate da budete strpljivi.

Vidite ovako, juče u toku dana kada su se nabrajali krivci ...

Juče u toku dana kada su se nabrajali krivci od 2000. i neke godine do danas, pomenut je i DS, i DSS, i G17 plus, Bane Ružić se okrenuo i rekao – Albijaniću pa moraš repliku dati, jer ti si G17 plus čoveče.

Ja ću vam ovako reći na te izazove i na te napade i na ta optuživanja itd. U „Prokletoj avliji“ Ive Andrića Karađoz se obraća čoveku koji kaže da je nevin i kaže mu – ovde ne nevinih, neka mi niko ne kaže da je nevin, svi su krivi. Ali, nisu svi krivi ovde. Zatvor bi bio između dva mora.

Samo vi nastavite da aplaudirate. Samo vi nastavite vašu priču, jer ja sam ovde želeo da istaknem dve činjenice. Prva, neuobičajena činjenica jeste da je ova sednica zakazana na predlog opozicije. To inače nije uobičajeno, bar nije bilo uobičajeno kada sam bio u ranijim sazivima Narodne skupštine. Zato čestitam predsednici što se odvažila da zakaže jednu ovakvu sednicu. To je vrlo važna činjenica. Dobili ste mogućnost da argumentujete nešto što je važno.

Druga važna činjenica jeste, čuo sam danas od predsednice parlamenta Ane Brnabić da neće biti iskopavanja u drugim oblastima, osim u navedenoj oblasti, jer ipak Dobrinja, Gornja Dobrinja je rodno mesto Miloša Obrenovića, Pranjani imaju svoj istorijski značaj itd. i smatram da je to što je rečeno veoma dobro.

Sledeća stvar. Zašto to kažem, zato što sam rođen u Tometinom polju, dakle, rođen sam na zemlji. Bukvalno sam rođen na selu. Rođen sam na zemlji, znači vezan sam za zemlju, za ljude, za normalno funkcionisanje stvari, što ovde ne mogu reći. To kada si rođen na zemlji znači sledeće, vezani ste za svoj kraj i razgovarate i o nekoj temi pričate pre svega kao čovek jer to podneblje, planina Maljen, Valjevski kraj, Kolubara, svaki metar zemlje je obeležen krvlju naših predaka. Ako vi uopšte možete da razumete šta to za jedan narod znači. Narod je utemeljen na nekoj tradiciji, ima svoje arhetipsko poreklo, znači ima svoj pravi temelj na kojem počiva i živi.

Prema tome jasna je sklonost ljudi da razmišljaju i da budu zabrinuti kakva će sudbina biti određenog kraja. zašto dobacujete toliko ne znam, čime sam vas povredio ili rekao nešto loše. Uživajte, dobacuje upravo – uživam dok Albijanić priča, to je sasvim dobro.

Suština je sledeća, ova tema je izazvala veliku tenziju. Ta tenzija pitanje je da li će posle ove sednice da se završi i način diskusije u ovom parlamentu ne doprinosi nikakvoj relaksaciji te tenzije. To pokušavam da vam kažem. Znači ono za šta se svi zalažemo da se struka pita. Dakle, potrebno je da stručni ljudi daju odgovarajuća mišljenja, da vode okrugle stolove i da ih dobro čujemo.

Imao sam priliku da posmatram dve televizijske emisije. Jedna je bila organizovana na RTS, jedna na Nova S. Šta se dogodilo i na tim stručnim raspravama. Ljudi iz struke su takođe bili podeljeni. Bila su podeljena mišljenja. Ne možemo da kažemo da su svi mislili kao jedan, što znači da ovo traži, a imaćemo vreme ispred nas, jedno dodatnu debatu, diskusiju stručnjaka. Nisam čuo da se oglasio Hemijski fakultet u Beogradu, Tehnološki fakultet u Beogradu. Imate fakulteta koji su veoma važni, jer ovde nije toliko upitno rudarenje, već sama prerada pa su ljudi zabrinuti pa traže objašnjenje i razjašnjenja i zaštitu životne sredine.

Prema tome, biće ispred nas perioda dugog da se o tome razgovara, da se diskusije nastave, ali ova tema služi isključivo ljudima za političku upotrebu. To je više nego jasno.

Dakle, program „Zdrave Srbije“ u ovom pogledu zasniva se upravo na tome za snažno očuvanje životne sredine, što je i ovde razgovarano o toj temi i zašta se, pretpostavljam svi normalni ljudi zalažu, jer ono što je nama važno to je, sloboda i ljubav prema otadžbini, socijalna briga, ali ono što je najvažnije da ostavimo mesto boljim za život naše dece, nego što smo ga zatekli. To je ključ.

Dakle, da bi se to postiglo moramo pratiti neke standarde u zaštiti životne sredine. Naravno da je jasno da mi ne možemo sad, znate mi imamo rudarenje, nismo mi ljudi koji nemaju rudarenje u Srbiji, nismo mi tikva bez korena. Pa, pogledajte kako mi proizvodimo električnu energiju, pa šta vi mislite da bi trebalo da živimo u mraku, a da ne prerađujemo ugalj, na primer. Pa, ne može odjednom da se pređe.

Zašto je, ne znam, najzagađenija životna sredina u Kini? Zato što je najveća teška industrija svih zemalja sveta se skrcala u Kinu. Kako vam nije jasno da razvoj traži i neke žrtve, ali da treba da se nađe jedna pravična, pravedna mera za jedan normalan život i razvoj ljudi.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Prema tome, nemojte više da dobacujete, šta vam je ljudi, što ste vi sad toliko? A, pa dobro, javite se posle, ako sam vas ja uzbudio, to je čudno, jedna čudna izjava koja nema veze sa realnošću.

Da „Zdrava Srbija“ održivim razvojem podrazumeva tri cilja. Dakle, održivost putem ekonomskog rasta, bez inflacije i povećanja spoljnje zaduženosti, održivost na socijalnom planu smanjenjem siromaštva, ali i održivost u pogledu korišćenja prirodnih resursa i zaštite životne sredine. Sve to što radimo u našoj državi mora se sprovoditi planski, organizovano, ne ovako u jednoj halabuci, u jednoj gužvi, u jednom usijanju među strastima, nego normalno da normalni i dobri stručnjaci sednu za sto i razmene svoje materijale i životna iskustva šta je najbolje za našu zemlju.

Prema tome, doveli smo ovaj parlament skoro do usijanja bez neke preke potrebe, ali možda, što bi rekao čovek, iz toga može da izađe neka katarza, nekakvo pražnjenje koje će učiniti u budućem periodu rad ovog parlamenta normalnim.

Zašto vam to kažem? Zato što smatram da ambijent može da se reši jedan od koraka jeste ovaj put kojim smo započeli, da opozicija dobije šansu da predloži tačku dnevnog reda, to ranije Bogami nije bilo. Takođe je rečeno da će se ta praksa u budućnosti i nastaviti.

Šta je najbolje da uradimo u strastima i ovom magnovenju? Ne možemo doneti razumnu i racionalnu odluku, jer vi dobro znate kako su nastali problemi, kako se čovek, prvo je bio jedan običan čovek, pa se stvarao verujući čovek, pa je razum stupio na scenu zajedno sa Dekartom, a onda je došlo do subjektivnosti, individualnosti, do sukoba. To je izazvalo sukob, a taj sukob…

(Poslanici opozicije aplaudiraju.)

Dobro ovo je jedinstvena situacija kada meni opozicija sve vreme aplaudira, to je sasvim lepo. Osećam se jako dobro kao da diskutujem na vašu stranu, ali ja imam svoje mišljenje i slušajte me sad.

Dakle, kad se iz nacionalnosti pređe u subjektivnost, individualnost, rađa se sumnja. Sve te stvari dovode do sukoba i vi upravo pokazujete da sukob može rešiti neki problem. Sukob može izazvati i veći problem, nego što je ovaj. Samo da znate ako tako nastavimo u ovom parlamentu da se ponašamo.

Uozbiljite se, stanite na noge, i nemojte više da nam koristite resantiman i vašu želju da se zauzme vlast na način buke i halabuke. Uzmite argumente u ruke, dajte stručnjacima da vam kažu šta je najbolje za Srbiju. Hvala.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri i poštovani narodni poslanici, nisam imao želju da koristim i neću iskoristiti sve raspoloživo vreme, ali imam jaku potrebu, jak osećaj da kažem nekoliko rečenica.

Prvo, kada se radi o nacionalnom interesu logično je i prirodno da se svi ovde u parlamentu saberemo i zajednički promišljamo šta je najbolje za nacionalne interese, i ja sam imao priliku, pošto sam u politici bio i ranije da prisustvujem nekim mestima u inostranstvu i da čujem od naših ljudi da kritikuju našu Vladu i naše ministre po pitanju spoljne ili neke druge politike i ja sam ih opominjao jednog gradonačelnika posebno i on se naljutio na mene od tog dana. Zašto to kažem, sinoć je predsednik Republike bio u UN, a mi se ovde svađamo i raspravljamo o različitim pitanjima i nemamo taj zajednički osećaj da je on rekao neku dobru reč o ovoj zemlji i njenom položaju. Mi smo mali narod, ali taj mali narod ima svoje mesto u svetskoj istoriji i mesto u svom nacionalnom osećaju i ponosu. Ja ne razumem zašto se toliko raspravljamo, jer trebaju nama Crnogorci, Hrvati ili neko drugi iz drugih zemalja da pokazuju kako se u parlamentu pokazuje, jedno dostojanstvo prema spoljnoj politici. Kada je u pitanju spoljna politika, ja zaista smatram da moramo imati zajednički interes, valjda je to nešto normalno, nešto što odlikuje neki narod. Ako hoćete, u našem programu Zdrave Srbije i piše na osnovu zakonopravila Svetog Save, na osnovu Zakonika cara Dušana, znači imamo, hoćete li da razmatramo, šta je Cvijić smatrao za neki nacionalni interes, kaže Srbi su narod koji imaju jak osećaj za pravdu, pa čemu onda toliko raspravljanje oko običnih pitanja koji su pitanja raspodele budžeta, normalno da dolazi do rebalansa budžeta, jer je ova Vlada izabrana u ovoj tekućoj godini. Neka ministarstva imaju neku potrebu, neka druga manju i sasvim je ljudski i logično da to na jedan normalna način razmatramo.

Apelujem na ovaj parlament da budemo dostojni i da pokažemo drugima kada se radi o spoljnoj politici da smo na visini zadatka, da smo svi kao jedan, a ne da se raspravljamo i različito tumačimo različite stvari. Valjda kada su takve stvari u pitanju, kao što je naše gostovanje u UN, možemo da pokažemo jedno visoko dostojanstvo. Zahvaljujem i hvala vam, nadam se da nisam mnogo vremena potrošio.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvaženi predsedniče Vlade Republike Srbije, poštovani ministri, poštovani narodni poslanici, predsednik sam poslaničke grupe Zdrava Srbija - Ruska stranka - USS i prvi put se u tom svojstvu obraćam ovom domu.

Inače, Zdrava Srbija je rodoljubiva politička partija sa konzervativnim duhom i jakim osećajem za očuvanje nacionalnih interesa.

Ranije sam istakao i rekao tri važne stvari kao dosadašnje rezultate Vlade i vladajuće većine i to su makroekonomska stabilnost, ulaganja u infrastrukturu, dakle, puteve i pruge, mostove, tunele i kao treću stvar naveo sam spoljnu politiku. Počeću od ove treće, pošto je ona najosetljivija.

Dakle, moć spoljne politike je promenljiva, nezavisno od nas. Danas je svet koncentrisan na dva velika rata koji se vode. Upravo ovu moć ili nemoć da se zaustave ti ratovi, koristi rukovodstvo tzv. Kosova, koristi i sprovodi pritisak, maltretiranje i terorisanje naših građana i moramo učiniti sve da zaštitimo Srbe i ukažemo na poštovanje Rezolucije 1244.

Drugo pitanje je ulaganje u infrastrukturu, što je vidljivo golim okom. Naravno ko jednom putuje „Milošem Velikim“ ne vozi se magistralom. Putevi, pruge, mostovi, tuneli zaista su neophodni i korisni, ali ono na šta želim da ukažem je da se nađu mogućnosti da se što više angažuju domaći potencijali, jer vi kad uzmete kredit od jedne države, pa još firma iz te države izvodi radove na tom putu, onda dolazimo u situaciju da i oni povuku ogromnu količinu novca za izvođenje tih radova i druge materijale koje dobavljaju, a nama ostaje i da im platimo i da vratimo kredit.

Zalažem se u samoj infrastrukturu za posebno i snažnije ulaganje za obrazovnu infrastrukturu. Zašto to kažem? Danas smo svedoci da je pri upisu gužva na nekoliko fakulteta: na matematici na smeru informatika, na FON-u takođe na smeru informatika, na ETF-u na smeru koji se odnosi na informatiku.

Dakle, ono što je danas najaktuelnije, bavljenje softverskim poslovima i ono što je u rastu u Srbiji zahteva ulaganje i u infrastrukturu. Zato ja predlažem da se izgradi matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Ko ne zna šta kažem neka slobodno poseti Matematički fakultet i vidi u kakvim uslovima stasaju oni koji su najbolji softveraši na ovoj zemlji. Znači, prosto je, najbolje bi bilo, jer ETF ima svoj prostor, FON je izgradio zgradu, Matematičkom fakultetu nedostaje prostor i uslovi za rad.

Drugo, molim ministra građevna, koji je prisutan, da se u selu Bogdanica… Pre nekoliko godinina je nadošla Kamenica i u selu Bogdanica je odnela dva mosta. Tadašnji ministar građevine je posetio selo Bogdanica. Jedan most je renoviran, ali drugi most nije renoviran i nažalost đaci koji su iz Bogdanice, iz Mršelja, iz Tometinog polja, iz drugih krajeva ne mogu da idu u školu autobusom, jer autobus nekoliko godina ne dolazi u Bogdanicu. Prosto je molba da se završi drugi most, jer je jedan Vlada Republike Srbije izgradila, ali jedan još nije.

Ono što je treća, odnosno prva i najvažnija stvar za ovaj Predlog rebalansa je makroekonomska stabilnost i ja se slažem da je rast jako dobra stvar, posebno rast BDP i da i plate i penzije rastu, ali kad posmatramo našu zemlju naša osnovica je previše mala, previše je mala i onda pojedinci ne osećaju u pravoj meri taj rast koji se ovde meri u procentima. Znate i sami za onu prostu narodnu priču, kad je u pitanju sarma, jedni jedu kupus, drugi meso, a u proseku jedemo sarmu.

Ja ću vam to ispričati na jednom prostom primeru. Ako je u pitanju pet ljudi koji imaju sledeća primanja: 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, 50 hiljada, dakle četvoro po 50 hiljada i peti prima 300 hiljada, dakle, oni ukupno primaju 500 hiljada. Kada u proseku izračunate, bogami, oni primaju po sto hiljada. Ja bih rekao da je u redu aritmetička sredina, postoji izvestan prosek, ali medijana kaže da oni primaju 50 hiljada, najveći broj ljudi i taj osećaj o primanju je kvalitet života koji je doživljaj svakog čoveka. Svaka dva različita čoveka sa istim primanjem imaju različit doživljaj o svom statusu itd.

Zato ja pozdravljam povećanje od 12% za prosvetne radnike. Nastavnicima se povećava plata, ali to povećanje iskazujem kao nužno. Dakle, potrebno je jedno strateško opredeljenje za ulaganje u obrazovanje u Srbiji, jer ova nužna odluka nešto će im omogućiti bolje funkcionisanje, ali oni trajno imaju lošiji položaj, položaj lošiji imaju u društvu. Mi se strateški kao država moramo opredeliti za trajno ulaganje u obrazovanje, jer duži niz godina, ako pogledate koliki procenat od BDP-a naše zemlje se ulaže u obrazovanje, on je u blagom padu. Sad smo negde na 3,2 % ili tako nešto. Moramo više i bolje.

Naravno, nema boljeg ulaganja od onog u zdravlje i obrazovanje. Zdrav i obrazovan čovek po prirodi svojih sposobnosti i moći koji više zarađuje, ima bolji posao, ima ispunjeniji život, oseća se bolje itd.

Ulaganje u poljoprivredu je očekivano. Zdrava Srbija se zalaže za pravične subvencije, posebno imajući u vidu manja poljoprivredna domaćinstva kojih u unutrašnjosti Srbije ima najviše. Sa druge strane se zalažemo za usmeravanje sredstava za priređivačku poljoprivrednu industriju radi stvaranja dodatne vrednosti. Mi kada prodajemo naše poljoprivredne proizvode daleko su jeftiniji nego kada se prerade i kada bi ih kao takve plasirali na tržište. I u tome ima intencija i u ovom rebalansu budžeta, što je jako dobro da se to poboljša.

U unutrašnjosti Srbije razvoj zahteva malo veću agilnost, jer sela se prazne, to je realna činjenica, mala su poljoprivredna domaćinstva i njima sve znači. Znate ono, pošto imamo turističke destinacije širom Srbije, kao što su Zlatibor i Vrnjačka banja i mnoge druge, jel, potrebno je da radimo na onom sistemu koji sam viđao po Austriji i drugim zapadnim zemljama – od njive do stola. I kaže se – ove proizvode koje jutros doručkujete spremili su poljoprivrednici baš iz ovog kraja.

Veoma je važno i dobro što su dodatna sredstva opredeljena u socijalnu politiku i to se posebno tiče nataliteta, jer bez toga nema nam budućnosti. Znači, broj građana u Srbiji se stalno smanjuje.

Želim da istaknem da će Zdrava Srbija, Ruska stranka i Ujedinjena seljačka stranka podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžeta sa pratećim zakonima.

Zahvaljujem se, a preostalo vreme ću koristiti na kraju izlaganja. Hvala.

Uvažena predsednice Narodne skupštine, uvaženi gospodine Vučeviću, kandidati za potpredsednike i ministre u Vladi Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, dragi gosti, Zdrava Srbija, izabrana na listi Aleksandar Vučić – Srbija ne sme da stane, glasaće za izbor predsednika i članova Vlade Republike Srbije.

Ako je potrebno čak i laički da se čovek osvrne na prethodni period i zapita se koje su to tri stvari upečatljive koje bi mogli da označimo kao jedan vredan rezultat u radu države Srbije i njenih institucija, ja bih rekao ovako. Prva stvar nesumnjiva jesu infrastrukturni projekti. Što bi rekao predsednik Republike jednom prilikom na televiziji – ko jednom prođe „Milošem Velikim“, više se ne vozi magistralom. To je realna činjenica.

Zatim, realna je činjenica da u Srbiji postoji makroekonomska stabilnost, dakle, čvrst dinar, redovne plate i penzije, uređene javne finansije i to jeste zasluga ministra finansija i to je realna činjenica, ne možemo to da osporimo, čak je rast plata izražen u evrima takođe realna činjenica.

Treća stvar koja jeste realna činjenica jeste da je spoljna politika u prethodnom periodu bila na visokom nivou. Toliki susreti sa državnicima ne mogu da ne predstavljaju snagu diplomatije države Srbije. I sada ću se osvrnuti na ekspoze i delove posmatrajući sa gledišta ove tri tačke koje sam izgovorio.

Nastavak razvoja infrastrukture, dakle, EKSPO, završetak putnih koridora, pruge nove itd. saobraćajnice, škole, bolnice, zatim, drugi infrastrukturni objekti u celini, zato bih želeo da ukažem na jednu činjenicu budućem premijeru. Ta činjenica je da je potrebno obratiti pažnju o istovremenosti rokova da oni bočni putevi koji vode ka gradovima koji nisu direktno na autoputu, kao što je put prema Gornjem Milanovcu ili sada skoro završeni put prema Valjevu ili ovaj pomenuti put od Kraljeva do Pazara ili od Požege do Mačkata, za građane u praktičnom smislu te reči veoma je značajan pristup našim velikim saobraćajnicama. Mislim da o tome treba povesti računa.

U skladu sa infrastrukturnim projektima, ovde je pomenuta univerzitetska infrastruktura. To znači da ćemo imati situaciju da pored škola, vrtića, da ćemo izgraditi i neke fakultete. Ja ću vam napomenuti da to ima i te kako veze sa digitalizacijom i reći ću vam da najbolje stručnjake iz oblasti softvera ili programiranja zapravo školuje Matematički fakultet u Beogradu, smer informatika, zatim, računarstvo i softverski inženjering na Elektrotehničkom fakultetu i, zatim, informatika, informacioni sistemi na FON-u.

Koliko ja znam, FON je izgradio svoju zgradu. Elektrotehnika ima prostor. Molim vas da uzmete u obzir, pošto je određeno zemljište i u tom pogledu je napravljen plan, da se konačno izgradi Matematički fakultet u Beogradu, jer on daje najbolje stručnjake u oblasti programiranja i softverskog računarstva. Kada kažem da on daje najbolje stručnjake, ti stručnjaci se zapošljavaju u stranim kompanijama, prave svoje kompanije, ali ti stručnjaci su potrebni i javnom sektoru i ukazujem na činjenicu da u javnom sektoru nisu adekvatno nagrađeni kao u privatnom sektoru za takav rad.

Istovremeno, to me vuče da ukažem na paritet plata, iako su plate u povećanju, paritet plata u javnom sektoru nije dovoljno dobar i zalažem se za ono što je ranije, od čega se odustalo, dakle, uvođenje nekog odnosa i platnih razreda, da bi profesori i lekari bili vodeći zaslužni ljudi, jer znate dobro da ljudi ne upisuju fakultete koji imaju ove nastavničke smerove. Moramo učiniti i taj napor da se plate profesora povećaju i na taj način da napravimo bolji odnos stvari.

Hoću da vam kažem veoma važnu činjenicu, treće pitanje, dakle, spoljna politika koja je naše najteže pitanje danas u Srbiji. I zato je Zdrava Srbija ušla u koaliciju sa jasnim ciljem - zaštita nacionalnih interesa. Sad je potrebno državno jedinstvo po pitanju očuvanja nacionalnih interesa sad više nego ikad. Nacionalni interes, nije to neki apstraktni pojam, ljudi. Država je organizovano opštenje ljudi povezanih međusobno duhovnom solidarnošću, koji priznaju tu solidarnost ne samo razumom, već i snagom patriotske ljubavi, dostojanstvenim i hrabrim postupcima, a ona u duhovnoj suštini jeste otadžbina, oformljena i ujedinjena javnim pravom. To je duhovna osnova države.

Ustav Republike Srbije i Rezolucija 1244 štite da je južna srpska pokrajina u sastavu Republike Srbije i na tome ćemo i dalje insistirati. Nisu uvedene sankcije Ruskoj Federaciji, iako je bilo različitih pritisaka u tom pravcu, što takođe podržavamo.

Dakle, duhovnost koju mi nosimo, ona potiče sa istoka, od istočnih otaca. Tu duhovnost, od te duhovnosti potiču i Rusi. Kad neko kaže - Srbi i Rusi su duhovno isti narod, to znači da svi nosimo istu duhovnost sa istoka.

Prema tome, ovo što su ukinuli Dostojevskog na zapadu je isto kao što pokušavaju da donesu rezoluciju UN za genocid i isto je kao što pokušavaju da nepostojeću državu Kosovo stave u Savet Evrope. To su istovetne stvari. Oni time žele da pokriju svoju nemoć da zaustave dva velika rata koja se vode u svetu. Ne može se tim rezolucijama menjati formula genocida.

Završavam. Zdrava Srbija nema kandidata za ministre, ali postoje različiti načini davanja doprinosa za narod i državu.

Samo na kraju jedna rečenica. Dozvolite mi na kraju da se osvrnem na ličnost mandatara Vučevića. Miran i dostojanstven, školovan, pristojan, otmen i čovek od reči. Možda ne deluje temperamentno, ali kad govori o Srbiji, vidi se da rodoljublje iz njega isijava vrlo emotivno.

Zdrava Srbija i njeni poslanici podržaće izbor Miloša Vučevića za premijera i predložene ministre kao članove Vlade. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, jasno je meni da ovaj rečnik…

Član 107. dostojanstvo i član 104. uvredljive reči koje se koriste u Narodnoj skupštini.

Jasno je meni da ovakav čovek ne može uvredi i da njegove reči govore više o njemu samom nego o onome što izgovara drugima, ali ja ću vas podsetiti da je on uvredio i profesora kada je predsedavao onom uvodnom Skupštinom kad smo birali predsednicu parlamenta i to ga je uvredio na najgori mogući način, a tada mu niko nije odgovorio. Te neprimerene reči one unose zapravo jezik mržnje, a jezik mržnje unosi nasilje. Vi bi nasiljem da uspostavite nešto. Uopšte ne slušate sebe i ne vidite kako to radite. Treba poslušati način…

(Aleksandar Jovanović: Mlađana Dinkića.)

Gospodine Jovanoviću, nemojte da mi dobacujete.

Potrebno je pogledati način dijaloga i razgovora predsednica parlamenta započela ovaj svoj mandat. To je valjda za pohvalu, to je valjda način da dođe do nekog kompromisa, do nekih zajedničkih rešenja i vidi se da je veliki broj narodnih poslanika i potpisao predlog zakona.

Šta znači učiniti kompromis? Pa, kompromis je učinjen u više navrata u poslednjem periodu. Prvi je da bez obzira na pobedu u gradu Beogradu sa dva poslanika, kako sam razumeo predsednika Republike, više, učinjen je kompromis da se izbori dogode, zatim je učinjen kompromis da se odredi datum koji je najduži mogući datum po zakonu i učinjen je kompromis da se objedine svi izbori.

Zdrava Srbija, koju vi pominjete je …

Završavam.

Partija koja se zalaže za očuvanje nacionalnih interesa, što ste vi odavno zaboravili. Pa tu valjda treba da se pogleda šta je državno jedinstvo, ko se usmerava prema…

Uvaženi profesore Radenoviću, dame i gospodo narodni poslanici, i po Poslovniku, član 107, i po prirodi replike, jer ja sam poslanik Zdrave Srbije koju je pomenuo Miloš Jovanović.

Vidite, gospodine Jovanoviću, kada vi budete imali rezultate kao Milan Stamatović od 25 godina u politici, javite se da mu nešto saopštite. Pošto nemate rezultate, bolje vam je da od toga odustanete.

Pošto ste me prozvali, da vam kažem kako vidim ja vaše ponašanje ovde u parlamentu i da vas obavestim da je Zdrava Srbija parlamentarna politička partija, ako to niste znali u međuvremenu. Dakle, osnov delovanja svih političkih partija valjalo bi da se svodi na nešto što se zove red, zakon i sloboda. Šta mi ovde, u stvari, svedoci smo, vidimo? Šta radi opozicija? Pravi nered, ne poštuje Poslovnik i zakone i, naravno, ide i korak dalje. Ne možemo da kažemo da je to nepristojno ponašanje, jer je to malo. Ovde padaju uvrede, padaju kretanja nasilna ka skupštinskoj govornici, sve što je protivno normalnom ljudskom ponašanju.

12/3 TĐ/LjL

Šta se krije u osnovi toga i čemu to vodi? Ja ću vam reći da postoji psihološki fenomen koji određuje vaše ponašanje. Taj psihološki fenomen zove se resantiman. To vam je osećaj nemoći u želji da se nekome za nešto osvetite.

13/1 DJ/MT 12.10 – 12.20

Šta izaziva taj osećaj nemoći? Izaziva mržnju, zlobu, zavist, kretanje nasilno ka skupštinskoj govornici, sve ono što može da izazove, jednom rečju, nasilje.

Šta vam to znači? Znači da ste sami sebi skočili u nedra. Znači da ste sami sebi skočili u nedra, da ste poništili sopstveno ime i da osećate slabost i nemoć.

Neće to Skupština Srbije dozvoliti jer ćemo napraviti i red i zakon i slobodu, kako to dolikuje svima, a mi ćemo se kao poslanici „Zdrave Srbije“ boriti za interese države i naroda i za stvaranje reda koji vi pokušavate da uništite.

Hvala.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, član 104 – dostojanstvo Narodne skupštine. Svaki poslanik koji se javi za reč dužan je da se ovom domu obraća s dostojanstvom, da govori istinu, što u slučaju gospodina Batića nije tačno.
Gospodine Batiću, danima za skupštinskom govornicom napadate G17 plus. Bili ste ministar pravde. Zašto niste preduzimali odgovarajuće mere protiv određenih lica, nego to činite posle? Imali ste saznanja, mogli ste da angažujete MUP, javnog tužioca i druge nadležne organe da hapse pojedina lica. Ovo što ovde izgovarate je čista politička propaganda, laži, besmislice, izmišljanja itd. Postavlja se pitanje, zašto to radite? Ozbiljno pitanje se postavlja – da li vas za to neko plaća? Šta je vaš cilj, kakve su vam namere, koliko vas neko plaća, ako vas plaća?
Da li ste vi advokat, možda, Miletu Dragiću? Da li vas on plaća za ove stvari koje ovde radite? Da, slučajno, ne branite tog gospodina u jednom sudskom sporu i da li vas on dodatno plaća da blatite ljude iz G17 plus za skupštinskom govornicom? Kada ćete jednom da se urazumite, imate određenog partijskog iskustva, i da budete normalan narodni poslanik, s jednom normalnom dozom, da budete gospodin čovek, ako ništa drugo, a ne da se spuštate na tako nizak nivo, da tako izmišljate, da tako nekom drugom naturate određene stvari? Šta se to u vama, kao ličnosti, dešava u ovim mesecima?
Mi svi dobro znamo da vi čekate određeno vreme kada ćete da se javite po Poslovniku i da blatite neistomišljenike za skupštinskom govornicom. Vi sami utičete na to da se urušava dostojanstvo ovog visokog doma, svojim neprihvatljivim ponašanjem ovde.
Mislim da bi bilo dobro, da bi bio red da odgovorite na određena pitanja i da malo popravite svoje ponašanje zbog vas samih. Hvala lepo.

Gospođo predsednice Narodne skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre svega da kažem da će poslanička grupa G17 plus podržati predložene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju.
Ono što želim da kažem, to je da je danas znanje u svetu najvažniji resurs. Ono što su nekada u ekonomiji bili osnovni postulati – rad, zemlja i kapital – danas je preovlađujuće znanje. Čak i ekonomija prerasta u ekonomiju znanja, naše čitavo društvo postaje društvo znanja. Bilo bi dobro kada bi svi zajedno uspeli da stvaramo i kulturu naklonjenu znanju i podižemo ugled naših profesora i obrazovnog sistema uopšte i da tome posvetimo jednu dužnu pažnju. Pre svega sam se zato javio za reč.
Takođe, hoću da kažem da su prva i druga informaciona revolucija, dakle, prva štamparska mašina, a i prvi računari, zauvek promenili poslovanje, život i rad ljudi u svetu. Ovaj zakon o visokom obrazovanju koji imamo pred sobom ide, pre svega, u susret našim studentima. Tako treba i da posmatramo stvar.
Dakle, mi smo 2005. godine usvojili zakon, a kada je stupio na snagu i dobio svoju praktičnu primenu, uočilo se da bi prebrzi ulazak u samu realizaciju zakona doneo štete studentskoj populaciji. Mi idemo u susret studentima, tako što prilagođavamo brzinu primene zakona njima i njihovom studiranju.
Ovaj broj bodova svake godine, stepenasto povećanje broja bodova za svaku godinu znači da ćemo imati jedan miran prelaz u režimu studiranja po novom zakonu i Bolonjskom procesu.
Kada sam već pomenuo Bolonjski proces moram da kažem da je Srbija do sada dva puta ocenjivana o napretku u primeni Bolonjskog procesa i prošle godine 2007. u Londonu dobili smo izuzetno visoku ocenu, dakle četvorku u tome, što će reći da je prvi taj entuzijazam primene zakona i akreditacija, i prilagođavanje samih fakulteta imao je jedan zamajac, jednu pokretačku snagu.
Međutim, nas očekuje mnogo posla da zaista studiranje i sami fakulteti dobiju taj zavidni kvalitet. Ono što je važno, da studenti i profesori imaju kretanje, mobilnost svuda u svetu, jer ako hoćemo da pričamo ozbiljno o naučno-istraživačkom radu, razmena studenata i profesora, kretanje naših ljudi na najboljim univerzitetima sveta doprineće dolasku novih znanja i unapređenju samog studiranja i kod nas.
Dakle, danas kad govorimo o pismenosti uopšte svakako moramo reći da svaki čovek koji je završio fakultet podrazumeva se da ima znanje jednog stranog jezika najmanje, a podrazumeva se i njegova računarska pismenost. To su neki okviri u kojima moramo delovati, kao što se podrazumeva da zanimanje i ono što je završio omogućava da stupi normalno na posao kada završi fakultet.
Da bi sve to postigli moramo kao društvo da se dogovorimo da imamo veće izdvajanje za obrazovanje, istraživanje i nauku. Dakle, onaj početan korak je neophodan dogovor svih činilaca, dogovor svih činilaca u ministarstvima i u samoj Vladi, a i među nama da se oseti ta kritična reč među ljudima, da ljudi kažu - to jeste resurs za budućnost i mi tako možemo postići održiv razvoj države na duži rok.
Imamo iskustva u svetu koja govore o tome da se zaista ulaganjem u obrazovanje može promeniti jedno društvo i država. Primer je irski model. U Irskoj su ljudi 30 godina ulagali u obrazovanje i nauku i za 30 godina od jedne nerazvijene zemlje sveta stigli su na 11. mesto među najkonkurentnijim državama sveta.
Ali, imali su jedan dogovor u državi, dogovor o tome da treba privlačiti strane direktne investicije, dogovor o tome da treba prilagoditi poresku politiku naklonjenu poslovanju, ali i dogovor o tome da treba ulagati u obrazovanje, nauku i istraživanje, da treba imati obaveznu i besplatnu srednju školu, ali da treba imati dostupno svima visoko obrazovanje.
Tako se dogovorili, ali su rekli još nekoliko stvari - moramo biti istrajni, čvrsti i strpljivi, a rekli su da i ulaganje u obrazovanje i nauku nadilazi mandat jedne Vlade, jedne političke elite na vlasti. Dakle, dogovor unutar države omogućava razvoj na dugi rok, jer investicija u znanje i obrazovanje ima zapravo onaj dugoročni efekat.
Proći će i privatizacija u Srbiji, osećaće se efekti još nekoliko godina, ali mi za dugi razvoj i napredak države moramo zaista da se opredelimo da strateški ulažemo u znanje i obrazovanje da bi mogli da imamo normalan razvoj, da budemo jedna država koja je sama stvorila sistem sposoban za svoj rast i razvoj.
To je ono što sam želeo da kažem. Istovremeno da ponovim još jednom da će poslanička grupa G17 plus podržati izmene Zakona o visokom obrazovanju. Hvala vam.