Hvala, gospodine predsedniče.
Gospodine Mihajloviću, što se tiče mog predsedavanja, radim isključivo po Poslovniku Narodne skupštine Republike Srbije. Po Poslovniku postoji pravo produžetka rada. Uobičajeno je ovih dana da produžavamo rad zbog velikog broja amandmana, zbog želje da završimo određene zakone u vremenskom roku, i to je jedna stvar.
Kao što i sami znate, obavestio sam sve narodne poslanike o tome, obaveštenje ste u pisanom obliku dobili - da je ovlašćeni predstavnik za ovu tačku dnevnog reda gospodin Milan Marković, ministar. Obavestio sam vas da će gospodin Milan Marković doći na sednicu Skupštine i zamolio da radimo, shodno činjenici da će ministar doći.
Dakle, to je, prosto, situacija u kojoj se ministar našao, da doputuje do same zgrade Skupštine.
Mislio sam da postoji normalan prag tolerancije između nas, da možemo na taj način da radimo, uz međusobno uvažavanje i činjenicu da sam vas obavestio kako valja, što je evidentno, jer je ministar prisutan na ovoj sednici.
Ja podržavam i napore predsednika Skupštine da stvorimo normalan međusobni odnos. Dakle, ni mi koji predsedavamo ne želimo da pravimo nikakvo nasilje za predsedavajućim stolom, niti na bilo kakav drugi način, koji ne odgovara nama međusobno.
Zato podržavam i ovaj način i ovu fleksibilnost u smislu nastavka ove sednice. Ali, moramo imati međusobno razumevanje i međusobni dogovor da to tako i radimo, zaista, u onom poslovničkom i u onom ljudskom smislu - da jedni druge pomažemo, da efikasnije radimo. To je suština našeg posla i našeg rada. Hvala vam.