Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, javljam se po Poslovniku, odeljak Službe Narodne skupštine, član 240.
Dakle, gospodine predsedniče, radi se o sledećem. Vrlo često, tj. svakodnevno svi mi narodni poslanici ovde u Skupštini imamo susrete i sa ljudima koji nama pripremaju odgovarajuće materijale, koji pripremaju sednice, koji rade u toku sednice, rade posle sednica Narodne skupštine. Radi se o njihovom pravu, ljudskom pravu, to je pravo nadoknade za rad.
Dakle, ti ljudi ostaju i posle radnog vremena u Narodnoj skupštini Republike Srbije i rade određene poslove. Ti ljudi imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu za prekovremeni rad. Verujem da će svi narodni poslanici sa tim ovde u Skupštini da se slože. To su i stenografi, to su i ljudi koji rade u odborima Narodne skupštine, u svim skupštinskim službama i imaju pravo da dobiju odgovarajuću nadoknadu.
Kako sada stvari stoje, oni dobijaju sate i od tih sati slobodne radne dane, ali oni te slobodne dane ne mogu da iskoriste jer moraju da rade. To nije fer, to nije korektno i tražim od vas, gospodine predsedniče, od skupštinske službe, od sekretara Skupštine i od vas, da se to pitanje na pravičan i pravedan način za skupštinske službe razreši, a to znači da im se posle tri meseca, kao što je bilo i do sada po zakonu moguće, isplaćuje nadoknada za njihov rad.
Zaista zahvaljujem. Neću više da dužim. Ovo nema veze sa politikom i političkom pričom, ali ima veze sa ljudima koji ovde rade. Lako je nama, možemo mi pričati o efikasnosti, neefikasnosti rada Skupštine, ali ti ljudi stalno rade u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Hvala, izvinjavam se svima zbog oduzetog vremena.