Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Uvaženo predsedništvo, poštovani potpredsedniče Vlade, pred nama je danas između ostalih zakonskih rešenja i tekst Predloga zakona o turizmu, privrednoj grani koja je u Srbiji poslednjih godina u velikoj ekspanziji.
Kao što je ministar i rekao, ti prihodi su u poslednjih pet godina utrostručeni. Godine 2004, ponovo bih napomenuo, ti prihodi su iznosili samo 300.000.000 dolara. Već u 2008. godini u Srbiji je boravilo 2.200.000 gostiju i ostvareno je blizu sedam i po miliona noćenja, čime je realizovan prihod od blizu milijardu dolara.
Napominjem da je ovo dugoročnim planovima bilo predviđeno tek za 2012. godinu, a evo, već je skoro ostvareno u 2008. godini.
I pored toga, evidentno je da značajni turistički potencijali koje kao država imamo nisu u dovoljnoj meri razvijeni i komercijalizovani na turističkom tržištu i da prostora za dalji napredak turizma kao privredne grane svakako ima.
Upravo je i svrha usvajanja novog zakona o turizmu da stvori uslove za bolji sistem planiranja i upravljanja u turizmu, da poboljša konkurentnost srpskog turističkog proizvoda i da bolje pozicionira Srbiju na globalnom evropskom pa i svetskom tržištu.
Do pre nekoliko godina primeri dobrih i uspešno realizovanih projekata iz oblasti turizma su bili retki i sporadični. Sav turistički potencijal Srbije bio je prepušten lokalnim samoupravama koje, i pored dobre volje, nisu imale dovoljno kapaciteta, niti finansijskih, niti organizacionih, niti kadrovskih, niti institucionalnih, da naprave značajnije pomake u turizmu.
Jasno je da opštine iz svojih budžeta ne mogu da finansiraju niti potrebnu komunalnu infrastrukturu, niti turističku infrastrukturu, ne mogu da finansiraju ni preko potrebnu plansku dokumentaciju, ne mogu da reše, po pravilu, nagomilane probleme sa pravno-imovinskim odnosima.
Na kraju krajeva, ne mogu ni da adekvatno upravljaju i da formiraju modele za upravljanje destinacijama.
Često pominjan primer danas jeste primer Stare planine, koja je nesporno najveći planinski potencijal za razvoj turizma, čak i u Evropi. Taj resurs je stajao neiskorišćen sve dok država nije odlučila da se ozbiljnije pozabavi ovom temom.
Najpre je urađena planska dokumentacija, investicione studije, zatim su rešeni pravno-imovinski odnosi, na kraju je započet jedan intenzivan investicioni ciklus u kapitalnu komunalnu i turističku infrastrukturu.
Kao posledicu toga, iako je samo par procenata od celokupnih potencijala Stare planine stavljeno u funkciju za sada, imamo da skoro potpuno zamrla staroplaninska sela ponovo oživljavaju, da se u njih vraćaju deca onih kojih su iz tih sela davno otišli, da niču nove kuće sa sobama i apartmanima za izdavanje, otvaraju se ugostiteljski objekti, registruju se poljoprivredna gazdinstva.
Takvi primeri su prisutni i na Kopaoniku, na Goliji, na Tari i svuda gde je država u prethodnom periodu intervenisala na ovakav ili sličan način.
Mnogi žitelji Zaječarskog, Pirotskog i Nišavskog okruga vide neku svoju poslovnu, ali i egzistencijalnu šansu upravo u razvoju turističkog biznisa, recimo, na Staroj planini.
Sve ovo napominjem da bih naglasio da želja države nije da ovim zakonom i formiranjem nacionalne turističke korporacije oduzme ingerencije ili prihode lokalnim samoupravama, što se često imputira, već naprotiv, da stvori mehanizam za efikasno intervenisanje države, i finansijsko, i organizaciono, i stručno, ali i institucionalno. Primeri iz razvijenih turističkih zemalja gde je bilo problema sa razvojem turizma, gde je bila smanjena produktivnost, gde nije bilo dovoljno snage ni u javnom ni u privatnom sektoru govore da država može da vrlo efikasno, kroz formiranje specijalizovanih agencija, kroz formiranje privrednih društava sa većinskim udelom države, priprema investicione projekte, pa čak i sama deluje kao preduzetnik, a sve u cilju boljeg i ubrzanog razvoja turizma.
Korisno je da država delegira svog institucionalnog predstavnika koji će biti ne samo inicijator korisnih projekata, već i stabilan partner i domaćim i međunarodnim investitorima koji žele da ulože novac u razvoj turizma u Srbiji.
Upravo je nacionalna turistička korporacija osnovni, ali ne i jedini, institucionalni predstavnik države koja će, s druge strane, nadoknaditi i vrlo evidentan deficit lokalnih subjekata razvoja kojih u Srbiji, nažalost, još uvek nema u dovoljnoj meri.
Po ovom zakonskom rešenju promocijom turizma se i dalje bave turističke organizacije Srbije i turističke organizacije lokalne samouprave. Takođe, zadržana je i postojeća podela na agencije organizatore putovanja i turističke agencije posrednike u prodaji turističkih putovanja; propisani su tehnički i kadrovski uslovi za formiranje agencija, tako da svaka agencija mora da ima najmanje jednog zaposlenog kao rukovodioca ekspoziture, sa najmanje višom stručnom spremom turističkog, ekonomskog ili bilo kog drugog društvenog smera. Ovo će svakako dati doprinos i upošljavanju stručnog kadra, s jedne strane, ali će sa druge strane izvršiti selekciju ozbiljnih agencija od onih koje to nisu ali se i dalje bave ovim poslom.
Predloženim rešenjima se pooštrava odgovornost agencija organizatora putovanja, kako bi se disciplinovanije pridržavali programa i uslova putovanja.
Novina u ovom zakonu, koja je takođe jako bitna, jeste i uvođenje penala za neadekvatno zaposedanje najvrednijih turističkih destinacija, u iznosu od čak dva miliona evra.
Na samom kraju, nakon izrade Strategije razvoja turizma, koja je definisala osnovne pravce razvoja turizma u Srbiji, nakon izrade mnogih master planova koji su dali precizne smernice razvoja i upravljanja najvrednijim turističkim destinacijama, na korak smo od usvajanja zakona o turizmu koji treba da da pravni okvir za efikasno i racionalno upravljanje razvojem turizma, sa jedne strane, i s druge strane, da izvrši usaglašavanje sa svetskim i evropskim normama i standardima.
Na kraju, ono što je takođe bitno, ovim zakonskim rešenjem je obezbeđena i veća zaštita za korisnike turističkih usluga.
Zbog svega navedenog u svim izlaganjima, Poslanička grupa G17 plus će podržati u danu za glasanje Predlog zakona o turizmu, sa potpunim ubeđenjem da će se njime učiniti značajan iskorak u razvoju turizma u Srbiji. Zahvaljujem.
Poštovani gospodine ministre, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o budžetu za 2008. godinu. Ovaj zakon se zasniva na makroekonomskim i finansijskim rezultatima, ostvarenim do avgusta 2007. godine, kao i na projekcijama makroekonomskim za 2008. godinu, takođe i na ciljevima ekonomske politike koji su definisani zakonom o budžetu za 2008. godinu. To su makroekonomska stabilnost, dinamičan privredni rast, rast zaposlenosti i standarda stanovništva, ubrzanje procesa stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji, ubrzano sprovođenje ekonomskih reformi i ravnomerniji regionalni razvoj.
Da bi neki od ovih ciljeva bili ostvareni, kao što su na primer ubrzani privredni razvoj i ravnomerni regionalni razvoj, neophodno da država sve svoje resurse stavi u funkciju privrednog razvoja. Jedna od privrednih grana kojom ovi resursi mogu da se koriste na racionalan, a ujedno i održiv način jeste upravo i turizam. Zbog toga je država pre dve ili tri godine uradila Strategiju razvoja turizma. Na osnovu ove strategije je urađeno 12 master planova koji tretiraju područja od Palića, preko gornjeg i donjeg Podunavlja, Stare Planine, Sokobanje, Romulijane u Zaječaru i još nekih.
Na osnovu ovih master planova je od 2005, pa intenzivno kroz 2006. i 2007, a tendencija je da će se nastaviti i u 2008. godini, država počela da intenzivno ulaže u sektor turizma. Kao rezultat ovih investicija u sektoru turizma evidentiran je i povećan prihod od turizma u 2007. godini u odnosu na 2006. godinu. Godine 2006. je bio 250 miliona dolara, 2007. procenjeno je na preko 600 miliona dolara. Tendencija je da se u naredne četiri godine taj rast popne na milijardu dolara, a da do 2017. godine prihodi od turizma budu čak milijardu i petsto miliona dolara.
Naravno da svih ovih prihoda od turizma ne bi bilo da država nije počela da odvaja sredstva za subvencije u turističku infrastrukturu. Međutim, pored neposrednih prihoda od turizma, takođe posledice i efekti investicija u turizam su i povećanje tržišne cene preduzeća koja se bave turizmom na teritoriji naše zemlje i ono što je najbitnije možda u celoj ovoj stvari je i privlačenje grinfild investicija u onim područjima koja jesu turistički atraktivna.
Možda i najbolji primer za mogućnost otvaranja grinfild investicija kroz investicije u turističku infrastrukturu jeste i primer Stare planine, koja je još pre mnogo godina proglašena za najperspektivniju regiju u istočnoj Evropi za investiranje u planinski turizam od strane evropskih i svetskih stručnjaka.
Međutim, ova planina nije bila tretirana investicijama privatnog kapitala, sve do trenutka dok država 2006. godine nije počela sa intenzivnijim ulaganjem, kako u putnu, komunalnu infrastrukturu, tako i u turističku infrastrukturu, konkretno u skijaške staze i u skijašku vučnu instalaciju.
Ove godine, nakon završetka master plana i nakon realizacije investicija, naravno i kroz budžet za 2008. godinu, Stara planina je u žiži interesovanja privatnih investitora i pretpostavke su da će u 2008, 2009. i 2010. godini Stara planina biti jedno od najvećih gradilišta u ovom delu Evrope. Samo u prvoj fazi izgradnje Stare planine procena je da je potrebno investirati više od 200 miliona evra, od toga 155 miliona evra privatnog kapitala, u komercijalne objekte i u objekte smeštaja, 54 miliona u infrastrukturu samih naselja, a od 25 do 30 miliona u kapitalnu infrastrukturu, koja se ogleda u prilaznim putevima, u snabdevanju kvalitetnom pijaćom vodom, u pouzdanom sistemu za prečišćavanje otpadnih voda, kao i u izgradnji elektroenergetskih objekata.
Upravo zbog toga je jako dobro što je Ministarstvo finansija u budžetu za 2008. godinu bilansiralo 2.670.000.000 dinara za subvencije u oblasti turizma, od čega 1.220.000.000 dinara ide direktno u opremanje kvalitetnom komunalnom i turističkom infrastrukturom.
I to, ne samo Stare planine, već i svih drugih destinacija koje su obrađene i tretirane master planovima, a ukupno ih je 12.
Logično je procenjivati da će upravo, nakon realizacije ovih sredstava iz budžeta, i ostale destinacije u Srbiji koje su turistički atraktivne biti vrlo primamljive za mnoge one koji žele da investiraju, kako grinfild tako i braunfild investicije, na teritoriji naše zemlje.
Na kraju, zbog ovog opredeljenja Ministarstva finansija da deo sredstava opredeli za investicije u komunalnu infrastrukturu, smatram da je jako bitna aproprijacija od 300 miliona koja je opredeljena za mikrokredite za preduzeća i fizička lica za poboljšanje ugostiteljske ponude u oblasti turizma, jer naravno da treba voditi računa upravo o lokalnom stanovništvu koje je u razvoju turizma i u turističkoj industriji, treba da nađe neku svoju šansu za dalji život i za dalju zaradu. Zbog svega ovoga poslanička grupa G17 plus će sa zadovoljstvom podržati zakon o budžetu u danu za glasanje.
Uvaženo predsedništvo, poštovane dame i gospodo, zakon o potvrđivanju sporazuma između Srbije i Evropske zajednice o olakšanoj proceduri za dobijanje viza, svakako je od velikog značaja za sve one kategorije stanovništva na koje se odnosi. To su ljudi iz poslovnog sveta, učenici, studenti, naučnici, ljudi koji rade u oblasti kulture, sportisti, predstavnici verskih zajednica, predstavnici nevladinih organizacija i mnoge druge kategorije.
Indirektno, ovaj sporazum je od velikog značaja i za sve druge kategorije stanovništva, pa i za čitavu državu, može se reći.
Naime, znamo da je do potpune liberalizacije viznog režima i do dolaska Srbije na belu šengensku listu potrebno uraditi još dosta posla.
Pred nama je i zakon o potvrđivanju Sporazuma o readmisiji, potrebno je izdati nove putne isprave, potrebno je pokrenuti jedan sveobuhvatni dijalog o liberalizaciji viznog režima, potrebno je raditi na povećanju bezbednosti na zapadnom Balkanu sa svim onim zemljama koje pretenduju da jednog dana budu na beloj šengenskoj listi.
Međutim, potpisivanjem samo ovog sporazuma i te kako je uprošćena procedura za dobijanje šengenskih viza za sve one kategorije stanovništva koje su Sporazumom obuhvaćene.
Naime, umesto do sada komplikovane i zaista složene procedure koja je bila mukotrpna i obeshrabrujuća za sve one koji su hteli da putuju u zemlje EU, sada je ova procedura, zahvaljujući, može se čestitati pregovaračkom timu, svedena na neophodnost pribavljanja svega dva dokumenta. Jednim dokumentom se dokazuje status lica koje putuje u zemlje EU. Za studente su to obično indeksi, za ljude iz poslovnog sveta je to potvrda iz privredne komore. Drugi dokument koji je neophodno pribaviti je pozivno pismo iz institucije, organizacije ili firme iz zemlje EU u koju se putuje.
Mogli smo danas čuti komentare da je ovim sporazumom obuhvaćena mala populacija stanovništva, svega nekoliko kategorija. Mogli smo čuti i primedbe da je, nažalost, zbog loše finansijske situacije mali procenat naših građana u situaciji da putuje po inostranstvu, čak i da ima šengensku vizu. Međutim, upravo jedna od velikih prednosti ovog sporazuma jeste što će on indirektno, kroz omogućavanje direktnog kontakta ljudi iz svih ovih kategorija stanovništva sa svojim poslovnim partnerima, sa svojim kolegama iz zemalja EU, doprineti jednom bržem i eksplozivnijem razvoju čitave zemlje i svih ostalih kategorija stanovništva.
Možemo zamisliti koliko je bilo komplikovano ljudima iz poslovnog sveta, koji su hteli da ostvare kontakte sa svojim kolegama i partnerima iz EU, da dođu do viza za putovanje u EU. Međutim, sa ovom olakšanom procedurom oni će u direktnim kontaktima sasvim sigurno obezbediti za svoje firme nove poslovne partnere, obezbediti mogućnost za poboljšanje i ojačavanje svog posla. Možemo zamisliti koliko će koristi imati čitava država i ceo narod od toga što će naši studenti, postdiplomci i naučni radnici moći da, u direktnim kontaktima sa svojim kolegama iz inostranstva, razmene znanja i vrednosti koje i sami izučavaju.
Zbog svega ovoga, poslanička grupa G17 plus će glasati za oba ova zakona o potvrđivanju ovih sporazuma, jer smatramo da je i sloboda kretanja po inostranstvu, praktično, jedan od važnih parametara za dokazivanje kvaliteta života, kao što su, između ostalog, životni standard, zdravstvo i sve ostalo. Hvala na pažnji.