Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana i prihoda državne kase za 2009. godinu. Ono što je važno je da restrikcija srpskog budžeta za 2009. godinu uslovljena svetskom ekonomskom krizom, neće ugroziti razvoj Srbije i zaustaviti izvođenje velikih projekata, jer sve zemlje, pa i Srbija, stežu  kaiš zbog globalne ekonomske krize, ali se niko zbog toga ne odriče svog razvoja.
U uslovima svetske ekonomske krize Vlada Srbije ima dva jasna cilja. Prvi je, da se zadrže postojeća radna mesta, a drugi je, da se stvori još više radnih mesta i u tom kontekstu osvrnuću se na dva ministarstva koja imaju najviše izraženu tu razvojnu komponentu, Ministarstvo za nacionalni investicioni plan i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.
Projektovana budžetska sredstva za Nacionalni investicioni plan od 20 milijardi i 500 miliona dinara nisu na nivou od 2008. godine, ali će moći da obezbede nastavak ukupnog privrednog razvoja. Građani i opštine su pokazali izuzetno interesovanje za dosadašnje finansiranje i upravljanje projektima kakav je bio u prethodnom periodu. U 2009. godini prioritet za sredstva iz Nacionalnog investicionog plana imaće pre svega projekti koji obezbeđuju povećanje životnog standarda građana i oni koji su vezani za ekonomski razvoj, kao što su opremanje industrijskih zona, izgradnja ''Koridora 10'', koji praktično omogućavaju zapošljavanje i dolazak stranih investitora.
Ono što želim ovom prilikom da istaknem da je jedan od prioriteta Ministarstva za nacionalni investicioni plan i izgradnja infrastrukture, neophodne za funkcionisanje kragujevačke fabrike „Fijat automobili Srbija'', u šta će u toku 2009. godine biti uloženo preko dve milijarde dinara. Iz tih sredstava biće nastavljeni radovi na autoputu Kragujevac-Batočina i spajanje Kragujevca sa ''Koridorom 10'', što je bila želja mnogih prethodnih i republičkih i lokalnih vlasti u gradu Kragujevcu. Zatim, izgradnja severne i južne obilaznice koja će biti nastavljena do ulaza u „Zastavu“ i severne obilaznice kojom će se sav tranzit preusmeriti preko nje, koja neće biti rađena samo za potrebe „Fijata“ već i zbog građana Kragujevca. To su neki kapitalni infrastrukturni projekti koji bez podrške Vlade Republike Srbije ne bi mogli da budu realizovani.
Takođe, do kraja januara biće poznati i uslovi za odobravanje povoljnih kredita privredi, u ukupnom iznosu od 800 miliona evra. Te kredite su obezbedili Vlada Srbije, NBS i poslovne banke, a namenjeni su pre svega malim i srednjim preduzećima, izvoznicima, da bi održali zaposlenost i povećali proizvodnju. Krediti će biti u dinarima uz garanciju Vlade Republike Srbije, u iznosu od 75% kredita koje će obezbeđivati NBS.
Ono što želim da istaknem ovom prilikom jeste da je za te garancije u budžetu za iduću godinu predviđeno 50 milijardi dinara i praktično korisnici kredita će biti obavezni da dok koriste te pozajmice ne otpuštaju radnike, što je najveći prioritet u idućoj godini i što je i ovim budžetom planirano. Takođe, Vlada Srbije ovim predlogom budžeta pripremila je mere za održavanje stabilnosti kursa i cena. Narodna banka Srbije raspolaže devizama da obori za jedan dan kurs evra na 70 dinara, ali to nije cilj Centralne banke, već sprečavanje prevelikih oscilacija kursa i zadržavanje stabilnosti cena. Planirane mere štednje uključuju smanjenje javne potrošnje u 2009. godini, sa 44% na 40% bruto društvenog proizvoda, ograničavanja rasta plata na 8%, smanjenje svih materijalnih troškova u javnom sektoru za 10% i subvencija za 27%.
Ono čime je Poslanička grupa G17 izuzetno zadovoljna je razvojna komponenta Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, jer je za aktivne mere zapošljavanja predviđeno 11 milijardi dinara, koje obuhvataju programe koji se realizuju preko Nacionalne službe za zapošljavanje i programe i preobuke, prekvalifikacije, nalaženja radnih mesta. Zatim, tri i po milijarde dinara je namenjeno za opremanje industrijskih zona. Jedna od tih industrijskih zona biće slobodna zona ''Kormansko Polje'' u Kragujevcu, gde će biti smešteni „Fijatovi“ kooperanti i gde je planirano da „Iveko“ smesti svoju fabriku autobusa i svoje kooperante.
Za zajedničko ulaganje sa „Fijatom“ na razdelu Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja predviđeno je 14 milijardi dinara. To je izuzetno velika stavka i ta sredstva će biti korišćena za sve infrastrukturne radove u krugu fabrike i za sve ono što je predviđeno realizacijom ugovora sa „Fijatom“, a podsetio bih da je tim ugovorom predviđeno da do kraja 2011. godine u Kragujevcu bude proizvedeno 300 hiljada automobila godišnje i da ukupni izvoz iznosi, samo kompanije „Fijat automobili Srbija'' milijardu evra, a sada je ukupan izvoz čitave države Srbije 6,5 milijardi evra i to je jedan od najvećih problema trenutno, veliki spoljnotrgovinski deficit.
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja namenilo je još 20 milijardi dinara Fondu za razvoj za kredite malim i srednjim preduzećima, praktično iz nerazvijenih područja i za kredite za početnike u biznisu. U 2009. godini preduzetnicima će biti omogućeno da im konkursi za dodelu sredstava budu dostupni tokom čitave godine, a akcenat će pre svega biti stavljen na edukaciju koja je bitan pokretač malih i srednjih preduzeća i omladinskog preduzetništva, kako bi se rešio veliki problem nezaposlenost mladih. Start-ap krediti u pojedinačnom iznosu imaju limit od 30 hiljada evra, doprineli su da se ove godine podstakne preduzetnički duh. Doprineli su da mnogi mladi koji imaju ideje mogu da realizuju te ideje i da otvore svoje firme, pre svega u nerazvijenim područjima i u budžetu za 2009. godinu je obezbeđen fond koji je veći od tri milijardi dinara.
Cilj stranke G17 plus je da se smanji disparitet između razvijenih i nerazvijenih regiona u Srbiji, koji je trenutno daleko veći od evropskog proseka. Glavni cilj stranke je, takođe, da se smanji nezaposlenost u narednim godinama, jer ako povećamo zaposlenost u Srbiji, ako imamo ovu razvojnu komponentu budžeta za 2009. godinu, koja naravno nije tako izražena kao u budžetu za 2008. zbog svetske ekonomske ako su građani zadovoljni svojim poslom, mi smo naš cilj ostvarili, jer, bez ostvarenja tog cilja nećemo moći da rešimo jedan krupan društveno socijalni program, a to je, osnovno, da svaki pojedinac bude zadovoljan svojim životom.
Na kraju, stranka G17 plus smatra da je predloženi Predlog budžeta dobar i da ga treba usvojiti. Hvala. (Aplauz.)

Moram kratko da se osvrnem na izlaganje gospođe Radete i gospodina Todorovića. Mislim da je suština da se radi o dve stvari. Jedna je da možda ne razumete suštinu ovog ugovora, možda ne možete toliko duboko da proniknete, a druga stvar je da ste zlonamerni i da biste voleli da ugovor sa ''Fijatom'' ne bude realizovan.
Vratio bih se malo u istoriju i podsetio kako je ''Zastava'' 1989. godine proizvela rekordnih 220.000 automobila, a 1990. godine kreće sunovrat, upravo kada ste vi došli na vlast, kada su stigle sankcije i kada je metalski kompleks u Srbiji uništen. To je jedno malo podsećanje, a sada pričamo o ''Fijatu''.
Što se tiče ''Fijata'', kao neko ko je bio i član pregovaračkog tima i ko je koordinator radne grupe u ime grada Kragujevca, daću vam dosta podataka o čemu se radi.
Ugovor sa ''Fijatom'' je potpisan i realizuje se predviđenom dinamikom. Dogodila se svetska ekonomska kriza i najviše je pogodila automobilsku industriju. Vidimo da svi šalju radnike na plaćeno odsustvo od po mesec dana, i najveće kompanije poput "Mercedesa", poput tri najveće američke kompanije, ali ono što je činjenica jeste da je sve što je do sada planirano realizovano, čak i pre rokova koji su bili dogovoreni.
''Fijat'' sigurno ne odustaje od investicija u Kragujevac, po rečima generalnog direktora ''Fijat automobila Srbije'', gospodina Đovanija de Filipisa, sa kojim smo u stalnom kontaktu, a čak i sindikati to misle.
Upravo ću vam reći šta misle sindikati, pošto ih često ovde pominjete, da ne kažem - zloupotrebljavate za ovom govornicom. Da li ste se tako sekirali i kada je proizvodnja pala sa 220.000 na 2.000 automobila godišnje? Nisam primetio. A sada, kada treba 200.000 automobila da se proizvede 2010. godine, 2011. godine 300.000 automobila, kada je planiran izvoz, samo iz ''Fijatove'' fabrike milijardu evra godišnje, a podsetio bih da je sada ceo izvoz države Srbije šest i po milijardi evra, sada se vi, navodno, brinete da se taj ugovor ne realizuje.
Gospodin Markione, predsednik Izvršnog odbora ''Fijat grupe'', generalni direktor, potvrdio je juče da oni od investicije u ''Zastavu'' neće da odustanu. Zašto neće da odustanu? Zato što imaju kvalifikovanu i obučenu radnu snagu i zato što je država dala podsticaje. A da nije bilo Mlađana Dinkića, moram sa ove govornice da kažem, ''Fijat'' ne bi došao u Srbiju, već bi otišao u Rumuniju, jer je to bilo u završnoj fazi. Kao neko ko je aktivno učestvovao, o tome znam jako puno detalja.
Da li vam je stalo da ''Fijat'' ne dođe? Pominje se i ''Iveko'', da neće da dođe. Znači, ''Fijat'' je odlučio, a i jedna od ''Ivekovih'' kompanija u zapadnoj Evropi preseliće upravu u Kragujevac. Da li je vama stalo da se ne otvori 10.000 novih radnih mesta, da i građani Kragujevca, Šumadije, Čačka, Kraljeva, dobiju radna mesta?
Šta je, uostalom, bilo rešenje za ''Zastavu''? Da se proglasi stečaj jer ne mogu da funkcionišu?
(Predsednik: Vreme.)
Završavam. Ne može da se živi večito na subvencijama. Upravo je ''Fijat'', a kasnije ću malo više detalja i o Akcionom planu, ono što je spas i za državu, a ne samo za grad Kragujevac. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana prihoda i rashoda državne kase za 2008. godinu.
Ono što je jako bitno za poslaničku grupu G17 plus je da je predloženi iznos budžeta koji je namenjen Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu nauke, Ministarstvu omladine i sporta, dovoljan za sprovođenje osnovnih ciljeva za koje se stranka G17 plus i zalagala u predizbornoj kampanji, a to je sprovođenje podsticajnih mera zapošljavanja i smanjenje nezaposlenosti, povećanje rasta izvoza, razvoj turizma i regionalnog razvoja, poboljšanje zdravstvenog sistema, obezbeđivanje posla za naučni kadar i povratak naših stručnjaka iz inostranstva i kreiranje i sprovođenje nacionalne strategije za mlade.
Osvrnuo bih se na jedan aspekt budžeta koji je namenjen Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, jer smatramo da su ovim predlogom budžeta obezbeđena dovoljna sredstva za sprovođenje nekoliko najvažnijih mera, a to su, prva, koja mislim da je možda i najvažnija, nastavak odobravanja kredita za početnike bez hipoteke.
To su krediti na pet godina, sa počekom od godinu dana i godišnjom kamatnom stopom od 1%, a garancija je ručna zaloga, odnosno hipoteka na opremu koja se kupuje ovim kreditom. Ovi krediti su namenjeni početnicima u biznisu i onima koji ne mogu da obezbede garancije za zajam i oni su u 2007. godini obezbedili otvaranje novih 5.300 radnih mesta. Odobreno je ukupno 1.507 zahteva za kredit i za ove svrhe iz ovogodišnjeg budžeta je odvojeno milijardi i 96 miliona dinara.
Što se tiče same strukture start-ap kredita, oni su uglavnom odobravani za uslužne i servisne delatnosti, za drvnu i metaloprerađivačku industriju, ali bilo je i kredita koji su odobreni za otvaranje staračkih domova i igraonica za decu.
U budžetu za 2008. godinu planirana su sredstva u iznosu od dve milijarde i 200 miliona dinara za start-ap kredite za početnike preko Fonda za razvoj, što predstavlja povećanje od 10% u odnosu na ovu godinu.
Jedno od osnovnih obećanja stranke G17 plus u kampanji je bilo da ćemo dati više šanse mladima i obećali smo kredite bez hipoteke, i po prvi put u Srbiji je počela realizacija tih kredita, i veoma je bitno što se u budžetu za iduću godinu planiraju sredstva i nastavlja se sa realizacijom ovih kredita.
Naravno, to nije dovoljno, za mlade moraju da se obezbede daleko povoljniji uslovi i na drugim poljima.
Druga, isto tako važna mera, jeste podsticanje direktnih grinfild investicija, odnosno to je ono što već postoji zadnje dve godine. Za svakog ko izgradi fabriku i zaposli 50 ili više radnika nastavlja se sa programom subvencionisanja od 2 hiljade do 10 hiljada evra po svakom novozaposlenom radniku.
U toku ove godine sprovedena su četiri ciklusa u okviru programa podsticaja investitora, koje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sprovodi sa Agencijom za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA), bespovratan novac su dobile 21 inostrana i 17 domaćih kompanija, i dato je ukupno 22,8 miliona evra. Ono što je najbitnije da su te kompanije investirale preko 290 miliona evra i otvorile 10.753 novih radnih mesta, a svi znamo da je u Srbiji trenutno najveći problem nezaposlenost. Trenutno je u toku peti ciklus podsticaja investitora. U budžetu za 2008. godinu su planirana sredstva za ove namene.
Treće je nastavak aktivnih mera zapošljavanja preko Nacionalne službe za zapošljavanje, koje uključuju programe samozapošljavanja, otpremninom do posla i mnogo drugih programa. Ono što je bitno da su u budžetu za 2008. godinu planirane i subvencije za nezaposlena lica koja započinju sopstveni posao. Preliminarni dodaci za 2007. godinu, odnosno za ovu godinu, pokazuju da je stopa nezaposlenosti smanjenja.
Sve ovo vodi ka konačnom cilju, a to je da se nezaposlenost prepolovi kako bi na kraju tranzicije stanje na tom polju bilo potpuno drugačije nego što je sada. Znači, pored zapošljavanja i potreba za novim radnim mestima u sektoru finansija, nekretnina, konsaltinga, građevine i saobraćaja, dok je slab rast u obrazovanju, zdravstvu, poljoprivredi, rudarstvu i energetici.
Iz republičkog budžeta za 2008. godinu biće izdvojeno tri milijarde dinara za aktivne mere zapošljavanja, od čega je 1,9 milijardi dinara planirano za podsticanje, odnosno razvoj preduzetništva. Na taj način je planirano da se otvori 17.000 novih radnih mesta, što je izuzetno značajna cifra, od kojih 5.000 preko samozapošljavanja, a 12.000 preko subvencija koje koriste poslodavci.
Ono što je takođe izuzetno važno je da se predloženim budžetom nastavlja sa programom za podsticanje zapošljavanja i oživljavanje proizvodnje, a koji je još 2005. godine odobrene za grad Kragujevac i opštine Bor i Vranje. Preduzeća na području grada Kragujevca su u toku prethodnih godina povukla značajna sredstva iz Fonda za razvoj, čime su stvoreni uslovi da se zaposli veći broj novih radnika.
Stranka G17 plus smatra da je trenutno najveći problem u Srbiji, koji je možda više ispoljen u Kragujevcu nego u drugim mestima, nezaposlenost.
I sigurni smo da kroz sve ovo možemo da realizujemo naše prvo predizborno obećanje, a to je da se nezaposlenost prepolovi u narednih pet godina.
Činjenica je da samo mala i srednja preduzeća mogu da smanje nezaposlenost, koja predstavlja jedan od najvećih problema naše ekonomije. Trenutno je u Srbiji registrovano oko 95.000 preduzeća, od čega čak 99% čine mala i srednja preduzeća, dok je istovremeno registrovano i oko 200.000 preduzetničkih radnji.
Zbog čega su značajni ovi podaci? Zbog toga što sektor malih i srednjih preduzeća ostvaruje 65% ukupnog prometa, zapošljava oko 60% radno aktivnog stanovništva i generiše više od 50% bruto društvenog proizvoda. Prosek broja zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeća u Srbiji je 3, u EU 5, a u SAD 12. Ono što je važno je da je u toku 2007. godine registrovano 12.000 novih malih i srednjih preduzeća i preko 60.000 preduzetničkih radnji, i da je u budžetu za narednu godinu i dalje planirana realizacija kredita preko Fonda za razvoj za osnivanje malih i srednjih preduzeća i njihovo podsticanje.
Poslednja stavka koja je ne manje važna je da moramo i dalje da vodimo računa o ravnomernom regionalnom razvoju, jer je trenutno odnos između opštine koja je najrazvijenija i one koja je najmanje razvijena 1:15, a prosek u EU je 1:5. Mi smo u kampanji predložili da se u Vladi Republike Srbije osnuje sektor za regionalni razvoj i to je realizovano. Od 2000. godine do danas nije postojao takav sektor. Sada, ne samo da je formiran sektor, već se završava zakon o regionalnom razvoju.
Takođe, značajna sredstva u ovogodišnjem budžetu i u budžetu za narednu godinu su planirana upravo za taj ravnomerni regionalni razvoj, odnosno za projekte ulaganja u infrastrukturu u manje razvijenim ili nerazvijenim područjima. U budžetu za 2008. godinu je planirano dve milijarde dinara za podsticaj i razvoj preduzeća i preduzetništva u nerazvijenim opštinama, odobravanjem kredita preko Fonda za razvoj, što predstavlja povećanje od oko 30% u odnosu na ovogodišnji budžet.
Takođe, u budžetu za narednu godinu su planirana sredstva za angažovanje stručnjaka koji bi lokalnim samoupravama u tim nerazvijenim područjima pomagali u izradi planova i pratili realizaciju projekata. Glavni cilj stranke G17 plus je, kao što sam rekao, da se nezaposlenost prepolovi u narednih pet godina.
Tu se preduzima trenutno čitav niz aktivnosti, rade se grinfild projekti, otvaraju se nove fabrike, završavaju se industrijske zone i povećavaju se sredstva za razvoj malih i srednjih preduzeća. Takođe se ulaže mnogo više u nerazvijena područja, jer ako povećamo zaposlenost u Srbiji i ako su građani Srbije zadovoljni svojim poslom, naš cilj je ostvaren.
Bez ostvarenja tog cilja nećemo moći da rešimo jedan krupan društveno-ekonomski problem, a to je da svaki pojedinac bude zadovoljan svojim životom.
Na kraju, stranka G17 plus smatra da je predloženi budžet dobar i da ga treba usvojiti. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, poštovani narodni poslanici, možda ni u jednoj drugoj zemlji pitanje guvernera Narodne banke nije toliko usko povezano sa monetarnom politikom kao što je slučaj kod nas i to ne bez razloga.
Guverner o kome je reč, gospodin Radovan Jelašić, personifikuje politiku koja podrazumeva Srbiju uključenu u svet, modernu zemlju, dostojnu poštovanja, sa stabilnim dinarom i povoljnim ekonomskim ambijentom za strana ulaganja i domaću privrednu inicijativu. Verujem da to i vi znate.
Zato, apelujući na vaše opredeljenje da gradite modernu i stabilnu Srbiju, molim vas da pitanju guvernera Narodne banke za trenutak ne prilazite sa uskostranačkih pozicija. Ako se učinak nečijeg rada meri po rezultatima, što bi trebalo da je merilo svačijeg rada, onda gospodin Radovan Jelašić ima čime, i te kako, da se pohvali.
Ove godine ukupna inflacija biće oko 6%, a bazna oko 3%, s tim što postoji mogućnost da će rast cena biti niži i veoma mali rizik da će se premašiti te stope, ali će, naravno, monetarna politika reagovati tako da ograniči njihov eventualni uticaj.
Inače, što ono najbolje govori o sposobnostima guvernera Jelašića, NBS je svoj cilj, postizanje bazne inflacije od 4 do 8% u 2007. godini, zacrtala još tačno pre godinu dana. Održivost niske i stabilne inflacije zahteva da se odluke donose na bazi očekivanog, a ne na bazi ostvarenog kretanja cena.
Siguran sam da vas raduje što je za 2008. projektovan cilj da bazna inflacija bude od 3 do 6%, u 2009. godini da bude između 2 i 5%, a 2010. godine između 2 i 4%.
Verujem da je nama svima cilj, u ovom visokom domu, da Srbija ima modernu monetarnu politiku, koja će ostvariti preko potrebni ambijent za ukupne reforme, za kojima nažalost vapi svaki segment našeg društva.
Mislim da NBS upravo to čini, gradi savremenu instituciju centralne banke, koja će sutra biti spremna za pridruživanje evropskoj porodici.
Zato, poštovane kolege narodni poslanici, u interesu onih koji su nas birali da ih predstavljamo u ovom visokom domu, u interesu budućnosti naše dece, podržimo guvernera Jelašića, pre svega u striktnom poštovanju osnovnog cilja koji je zakon i postavio NBS, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena.
Podržimo jednu profesionalnu, odgovornu i modernu monetarnu politiku, onu monetarnu politiku koja obezbeđuje nisku stopu inflacije, jer danas nema zemlje ni u našem okruženju, ni u Evropu koja ima visoku inflaciju.
Naravno, treba da podržimo i nezavisnu centralnu banku. To ne znači da Narodna banka ne treba da koordinira sa Vladom, naprotiv, najbolji rezultat se može postići ukoliko se zajednički radi na postizanju i održavanju niske stope inflacije.
Ali, nezavisnost centralne banke podrazumeva se da se Narodna banka neće baviti direktno ni socijalnom, ni kvazirazvojnom politikom, ni zapošljavanjem, izvozom ili regionalnim razvojem, a ponajmanje izbornim tajmingom, već da će voditi monetarnu politiku koja obezbeđuje stabilnost cena i da će se preko toga postići svi ovi navedeni ciljevi koje sam upravo nabrojao.
Na kraju, svima nam je poznato u kakvom trenutku živi Srbija. Teškoće su velike, ali je važno kakve su nam i perspektive. Sa monetarnom politikom, koju na najbolji način ostvaruje NBS sa gospodinom Radovanom Jelašićem na čelu, jasni su putokazi: uključenje u svet, stvaranje ambijenta za ulazak stranih investicija. Jer, kao što neko reče, sposobnost stvaranja novca je mnogo značajnija nego da imate novac.
Da je tako svedoče i primeri naših suseda Rumunije i Bugarske, koje su zahvaljujući sprovedenim reformama, posebno u oblasti monetarne politike, postali punopravni članovi EU, na čemu im čestitamo, ali se istovremeno zalažemo za preko potrebne reforme, koje će Srbiju uvesti u društvo modernih evropskih država.
Izazovi koji stoje pred Srbijom su zaista veliki, ali naše obaveze i odgovornosti da nađemo dostojan odgovor teškoćama pred kojima se nalazimo. Verujemo da je monetarna politika, koju je uspešno sprovodio i za koju se zalaže guverner Jelašić, najbolji je odgovor tim izazovima. Hvala.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, danas je na dnevnom redu izuzetno važan dokument koji se tiče plana prihoda i rashoda državne kase za 2007. godinu. Ono što je bitno za Poslaničku grupu G17 plus, to je da je predloženi iznos budžeta namenjen ministarstvima ekonomije i regionalnog razvoja, zdravlja, nauke, omladine i sporta, dovoljan za sprovođenje osnovnih ciljeva za koje se stranka G17 plus zalagala u predizbornoj kampanji, a to su sprovođenje podsticajnih mera zapošljavanja, povećanje rasta izvoza, razvoj turizma i regionalnog razvoja, poboljšanje zdravstvenog sistema, obezbeđivanje posla za naučni kadar i povratak stručnjaka i sprovođenje nacionalne strategije za mlade.
Ovim predlogom budžeta, za Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja su obezbeđena sredstva za sprovođenje pet najvažnijih mera. Prva je podsticanje direktnih grinfild investicija. To je mera kojom je započela i prethodna vlada, preko SIEPA-e, Agencije za promociju izvoza i stranih ulaganja, kojom se obezbeđuje od dve do deset hiljada evra po svakom novootvorenom radnom mestu.
Znači, za sve one koji otvore fabriku, izgrade fabriku i zaposle preko 50 radnika, biće obezbeđena ova besplatna sredstva. U budžetu je planirano 30 miliona evra, čime će se omogućiti otvaranje 15.000 novih radnih mesta.
Svi znamo da je u Srbiji najveći problem nezaposlenost. Dobar primer ovoga je i nedavno otvaranje Fabrike "Henkel" u Inđiji, Firme "Alena", koja u Vranju pravi fabriku koja će zaposliti 3.000 radnika i za koju je obezbeđeno šest miliona bespovratnih sredstava.
Druga mera su krediti za početnike bez hipoteke. Svi znamo da u Srbiji ima puno mladih ljudi koji imaju dobre ideje, ali nemaju sredstva da ih realizuju.
Mislimo da ćemo ovom merom to uspeti. To će biti vrlo povoljni krediti, sa rokom otplate na pet godina, uz grejs period od godinu dana, praktično, beskamatni, jer će kamata na godišnjem nivou biti samo 1%. Za one prave početnike, koji su tek završili škole, neće biti nikakve hipoteke, već će to biti ručna zaloga na opremu koju su kupili na osnovu tog kredita.
Treća mera su mikrokrediti za samozapošljavanje, koji su, takođe, mera iz prethodnog mandata. To su veoma povoljni krediti za one koji imaju ideju i koji žele da otvore malo preduzeće u kome će zaposliti najmanje četiri do pet radnika. Naravno, obezbeđena su i značajna sredstva za veoma povoljne kredite Fonda za razvoj, za mala i srednja preduzeća i za zanatske radnje.
I, poslednja mera, ali ne manja značajna, jesu aktivne mere zapošljavanja, preko Nacionalne službe zapošljavanja, koje uključuju programe samozapošljavanja, programe obuke i prekvalifikacije, koji su izuzetno bitni, jer se pokazalo da struktura nezaposlenih na Birou rada ne odgovara potrebama naše privrede.
Ono što je izuzetno važno jeste da se predloženim nacrtom budžeta nastavlja program za podsticanje zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje. Ovom prilikom bih želeo da naglasim da je taj program dao rezultate i u Kragujevcu, gradu iz koga dolazim, jer je još 2005. godine donet poseban program za podsticanje zapošljavanja i oživljavanja proizvodnje u gradu Kragujevcu i opštinama Bor i Vranje.
Takođe, preduzeća na području grada Kragujevca su u toku 2005. i 2006. godine povukla preko milijardu i 500 miliona dinara od Fonda za razvoj, čime je omogućeno zapošljavanje većeg broja radnika. Stranka G17 plus smatra da je trenutno najveći problem u Srbiji, kao što sam rekao, koji je, možda, posebno izražen u Kragujevcu, velika nezaposlenost. Nismo sigurni da ćemo, kroz sve ove mere koje sam upravo nabrojao, uspeti da realizujemo naše osnovno predizborno obećanje, a to je da se prepolovi nezaposlenost u narednih pet godina.
Ovim budžetom je samo za nerazvijena područja predviđeno preko 100 miliona evra, što je sasvim dovoljno za projekte izgradnje novih industrijskih zona, inkubator centre i projekte lokalne komunalne infrastrukture, koji su izuzetno bitni za sve lokalne samouprave.
Meni, kao narodnom poslaniku iz Kragujevca, izuzetno je važno da se nastavljaju započeti projekti, koji su počeli za vreme mandata prethodne vlade, a to je nastavak izgradnje industrijske zone "Servis 2" u Kragujevcu, za koju je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno 3.200.000 evra. Smatramo da ćemo na taj način postati mnogo privlačniji za potencijalne investitore i da će to omogućiti otvaranje novih radnih mesta u Kragujevcu.
Takođe, nastavlja se izgradnja autoputa Kragujevac - Batočina i spajanje Kragujevca sa Koridorom 10, što će omogućiti bolju stratešku poziciju grada. Zatim, napraviće se zgrada Umetničko-filološkog fakulteta, jer studenti sada studiraju u iznajmljenim prostorijama, a ima preko 2.000 studenata koji trenutno pohađaju Umetničko-filološki fakultet. Time će se obezbediti bolji uslovi i za odvijanje nastave i za naučno-istraživački rad.
Izgradiće se nova zgrada Instituta za javno zdravlje i ambulanta predškolskog i školskog dispanzera, za koje je iz Nacionalnog investicionog plana izdvojeno tri miliona evra. Time će se obezbediti da kvalitet usluga i uslova rada bude na evropskom nivou. Napraviće se i jedan inkubator centar za podsticanje preduzetništva u Kragujevcu.
Stranka G17 plus je zadovoljna i sredstvima opredeljenim za Ministarstvo za nauku, jer su ona, otprilike, za oko 20% veća u odnosu na budžet iz prošle godine, čime se omogućava da Ministarstvo za nauku u predstojećem periodu podrži zapošljavanje naučnog kadra i radi na povratku stručnjaka iz inostranstva. Znači, Ministarstvo za nauku će nastaviti da stipendira naučni kadar, ali, ono što je najvažnije, mladi stručnjaci mogu da pronađu zaposlenje u Srbiji.
Mislim da je prošlo vreme kada su najbolji studenti i stručnjaci odlazili iz Srbije. Sada želimo ne samo da najbolji ostanu u Srbiji, već da obezbedimo uslove za povratak naših najsposobnijih i najstručnijih ljudi iz inostranstva. Jedan od načina da se stručnjaci vrate u zemlju je njihovo učešće u projektima koji će biti pokrenuti i realizovani upravo ovde, kod nas.
Takođe, u budžetu Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj je predviđeno 200 miliona dinara za realizaciju projekta "Od inovacije do gotovog proizvoda". To stranka G17 plus smatra izuzetno značajnim, jer ćemo na taj način obezbediti da najbolje inovacije postanu tržišno orijentisani proizvodi.
Pre par dana država Srbije je potpisala sporazum o pridruživanju programu za nauku i istraživanje Evropske unije i na taj način naša zemlja je prvi put ušla direktno u evropske integracije, što je izuzetno važno. Time je našim stručnjacima, našim profesorima i studentima omogućeno učešće u naučnoistraživačkim projektima Evropske unije, ravnopravno sa zemljama Evropske unije, što do sada nismo imali prilike. To nas je sputavalo dosta u našem radu.
Srpske naučne ustanove su time postale ravnopravne u konkurisanju za projekte i fondove na osnovu sporazuma "Sedmi okvirni naučnoistraživački program FP7". Za naše istraživače je to dragoceno, jer je to podstrek za razvoj i to nam daje mogućnost da dobrim projektima donesemo evropske fondove u Srbiju. Taj izvor sredstava, iskustava i znanja, biće značajan podsticaj za naučno istraživanje u Srbiji, koje je vrlo bitno.
Na kraju, što se tiče predložene dopune Zakona o poreskom sistemu i administraciji, želim da podsetim da se stranka G17 plus i u kampanji zalagala za smanjenje poreza na prenos apsolutnih prava, što je ovom dopunom i omogućeno.
Takođe, stranka G17 plus odobrava smanjenje poreza na dodatu vrednost za informatičku opremu, jer smo u kampanji predlagali da se omogući nabavka računara, internet priključka i štampača uz određenu pomoć države.
Ovom prilikom želim da podsetim da je Srbija trenutno na začelju u Evropi po broju računara po glavi stanovnika.
Smatramo da će ovom merom biti omogućeno da mnogo više građana dobije računar i internet priključak, čime će se stvoriti neophodni uslovi da podignemo nivo informatičke kulture, što je neophodan uslov našeg bržeg napretka ka Evropi.
Stranka G17 plus smatra da je predloženi nacrt budžeta dobar i da ga treba usvojiti.
Hvala.