Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministre, poštovano predsedništvo, reforma školstva je pojam koji nas prati prilično odavno. Ne moramo se više podsećati koliko je samo slepih ulica bilo na ovom putu koji se zove - moderno i kvalitetno obrazovanje. Čini se da se napokon smer kuda ide ovaj put sada sasvim jasno vidi. On je kombinacija svega onoga što su zemlje iz velikih porodica evropskih naroda dostigle u svojim obrazovanim sistemima, s jedne, i naše prosvetne i kulturne tradicije, s druge strane. Dakle, put se jasno vidi. Nov priključak do ovog puta je prilično dalek i postavlja se pitanje - kako što pre do njega?
Osnovna karakteristika ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja jeste upravo to, da ne priznaje prečice, jer se drži one stare - preko preče, naokolo bliže. Predlagač zakona ne napada kurs u prethodnom zakonu, nego se bavi objektivnim pitanjem, koliko je taj zakon, kao takav, primenljiv u praksi. Smatram da je to jedan novi kvalitet naše demokratije, gde umesto da stvari vraćamo na početak, zadržavamo sve ono što je dobro i popravljamo ono što nije dobro. Dakle, implementacija prethodnog zakona je bila sporna. Nije bila izvodljiva u realnom vremenu i to je nešto što ovaj predlog zakona obrađuje na kvalitetniji način, ostavljajući školama i učenicima dovoljno vremena da sa jednog sistema pređu na drugi, bez tzv. žrtvovanih generacija.
Osim ovoga, ovaj predlog zakona se na poseban način bavi i kvalitetom obrazovanja i vaspitanja. Novina je da umesto prosvetnog saveta, saveta za stručno obrazovanje i saveta za usaglašavanje stavova u obrazovanju, obrazuje jedan nacionalni prosvetni savet za utvrđivanje pravaca razvoja i unapređivanja kvaliteta predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja. Uvođenjem nacionalnog prosvetnog saveta se, prvo, smanjuje stepen birokratizovanosti na tako važnom nivou odlučivanja o prosveti, samim tim se obezbeđuju uslovi za povećavanje efikasnosti rada, a drugo, smanjuju se i budžetska opterećenja, čime je ovaj predlog zakona u skladu sa opštim trendom racionalizacije budžetske potrošnje.
Predlog ovog zakona i promene idu sa ciljem povećavanja te centralizacije sistema obrazovanja i težnja stavljanja odlučivanja na trougao, školski odbor, direktor, nastavnici, dok je uloga ministarstva svedena na kontrolnu funkciju u smislu zaštite zakonitosti.
Ovakvim pristupom spuštamo nivo donošenja odluke na mesto gde ova odluka treba da bude operativna i da sve svoje efekte, što je i osnovni preduslov za postizanje kvaliteta. Vrlo je značajna novina koja u školske programe uvodi osnovni, izborni i fakultativni deo, jer obezbeđuje unificirano osnovno obrazovanje za sve i dozvoljava mogućnost da se kroz izborne predmete učenici opredele prema svojim afinitetima.
Napokon, kod fakultativnih predmeta, da se oni koji to mogu i žele, razvijaju na jedan sveobuhvatniji i bogatiji način od proseka. Smatram da ovakav sistem stavlja u optimalan odnos kolektivno, versus individualno, sa svim njihovim limitirajućim faktorima.
Predlog zakona koji je pred nama bavi se, takođe, i jednom vrlo osetljivom stvari. Ima za cilj da rehabilituje u stručnom i socijalnom smislu nastavnika, kao centralnu figuru implementacije reforme sistema obrazovanja. Iz raznovrsnih, nama sasvim dobro znanih razloga, nastavnik je poprilično pao i na društvenoj lestvici, i kada je u pitanju stručnost. Predlagač uvažava realnu situaciju u kojoj se stub reformi nalazi i predviđa postepeni proces njegovog ponovnog uzdizanja u obe pomenute sfere.
Važno je napomenuti da predlagač objektivno ništa ne olakšava nastavniku. Od njega se i dalje ne očekuje kontinuirano, stručno usavršavanje i evaluiranje, nego ga on samo stavlja u realnu poziciju, da ovaj to stvarno može i da uradi.
Smatram da pred nama imamo dobar predlog zakona, koji treba da našoj deci obezbedi školu više okrenutu njima i njihovim stvarnim mogućnostima, a koja će im pružiti na duge staze sva sveobuhvatna znanja, kao što imaju njihovi vršnjaci širom Evrope. Nastavnicima će ovaj zakon obezbediti više kreativnosti, slobode, ali i obaveza i odgovornosti u radu, a nama roditeljima, nadam se, manje brige. Hvala.