Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, danas sam očekivala da vidim ministra za KiM. Iz tog razloga sam sačekala 16,00 časova i nisam jutros postavila pitanje, ali se iskreno nadam da ću odgovor dobiti u pisanoj formi.
Dobila sam zahtev od načelnika Odeljenja za sprovođenje međunarodnih sporazuma i naknada u Nacionalnoj službi za zapošljavanje da uputim pitanje ministru za KiM. Naime, Nacionalna služba za zapošljavanje preko svoje filijale u Prijepolju trenutno isplaćuje privremenu naknadu i uplaćuje doprinose za PIO grupi od 672 lica koja žive u Republici Crnoj Gori od 1999. godine. Nakon osamostaljenja i sticanja nezavisnosti Republike Crne Gore, dakle, nakon 22. maja 2006. godine Nacionalna služba za zapošljavanje se obraćala nadležnima da reše ovaj problem, jer su imali saznanja da su mnogi korisnici stekli određeni status u Republici Crnoj Gori, dobili državljanstvo, imaju legalno boravište 10 godina, lične karte za strance, imaju nekretnine, zaposlili se, radno angažovali i slično, ali se uvek ostajalo bez odgovora.
Nacionalna služba za zapošljavanje julskom isplatom ovog davanja nakon obaveštenja odgovornih radnika u filijali Prijepolje da se jedan broj korisnika javlja na evidenciju sa ličnim dokumentima druge države, prekinuli su isplatu za oko 37 lica koji imaju lična dokumenta Republike Crne Gore, odnosno lične karte, lične karte za strance i izbegličke legitimacije Republike Crne Gore.
Tako su prekinuli isplatu i za pet lica nakon saznanja da su tražili i dobili otpis iz državljanstva Republike Srbije. Šta je problem? Problem predstavljaju činjenice da su mnogi od njih radno angažovani u Crnoj Gori, a da taj radni angažman ne prijavljuju nadležnoj filijali Nacionalne službe kako bi im prekinuli dalju isplatu. Tu se nameće veliki problem duplih doprinosa, odnosno duplog radnog staža, jer su za vreme dok su primali naknadu i dok im je Nacionalna služba isplaćivala doprinose, oni ostvarivali staž i doprinose u Republici Crnoj Gori.
S tim u vezi, Nacionalna služba do sada je prekinula isplatu grupi od 50 lica koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme kod poslodavca u Republici Crnoj Gori. Međutim, mišljenja sam da postoji znatno veća grupa lica koja se radno angažuje tokom čitave godine na teritoriji Republike Crne Gore gde žive, a da Nacionalna služba nema mogućnost da to proveri.
Moje pitanje je sledeće, zato što nemam mnogo vremena za obrazlaganje, kada će Ministarstvo za KiM da licima za koja se utvrdi da su državljani Republike Crne Gore ukinuti novac koji primaju po osnovu privremene novčane nadoknade i preusmeri licima na KiM koji žive sa svojim porodicama, a koja nisu iz nekog razloga uspela da ostvare to pravo kada je trebalo…
(Predsednik: Privedite pitanje kraju.)
… na koje i danas imaju pravo i da takvu odluku donese radna grupa koja je zadužena za to, ako je vrlo poznato da u Ministarstvu za KiM svakodnevno stižu zahtevi u velikom broju. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, krajnje je zabrinjavajuća situacija na prostoru Kosova i Metohije i sled događaja usmerenih protiv Srpske zajednice su jedan od razloga što je Vlada Republike Srbije uputila zahtev za ovo današnje zasedanje.
Proteklo je punih godinu dana od kako je raspravljano o situaciji na Kosovu i Metohiji kao i mišljenju Međunarodnog suda pravde usvojene odluke o zajedničkoj Rezoluciji Vlade Republike Srbije i EU o početku dijaloga između Beograda i Prištine. Jasno je da je u više navrata imalo razloga da ovaj parlament zaseda jer su se u međuvremenu nizali događaji o kojima je trebalo raspravljati i za koje je trebalo iznaći načine kako ih rešavati. Poznato je da je Rezolucijom dijalog trebalo da krene još na jesen, ali je tada predsednik tzv. Kosova sam urušio svoju Vladu, izazvao vanredne izbore koje je dobio i uz pomoć manjinskih stranaka i na žalost, među kojim je Srpska liberalna stranka, formirao Vladu koja vodi dijalog sa Beogradom.
Pored jasne poruke Vlade Republike Srbije, da se nisu stekli uslovi, da Srbi učestvuju na tim izborima, značajan broj Srba južno od Ibra uzeo je svoje učešće na njima na kojima je bio prijavljeni veći broj srpskih političkih subjekata jer su smatrali da je to najbolji način da se kroz institucije izbore za veće prava i bolji život. Tog momenta došlo je do podele Srba na one koji su izašli na izbore i one koje su ih bojkotovali, a poznato je da su Srbi sa severa Kosova i Metohije u potpunosti izvršili bojkot. Time Srbi sa severa Kosova šalju jasnu poruku, i Beogradu i Prištini da ne žele da se integrišu u kosovske institucije.
Novi, stari premijer Kosova Hašim Tači uz pomoć međunarodne zajednice na čelu sa SAD, počeo je priprema tim i stvori strategiju za dijalog sa Beogradom. Novo formirana skupština Kosova izabrala je predsednika čije je legitimitet osporio Ustavni sud Kosova. Ekspresnom brzinom i dekretom američke ambasador u Prištini za predsednicu imenuje nepoznatu ličnost, a skupština bez polemike daje saglasnost , što govori da Vlada Kosova sve vreme sprovodi politiku i donosi odluke uz saglasnost vodećih država sveta koje su priznale nezavisnost Kosova.
Dok Priština i međunarodni faktori sinhronizovano deluju, suprotno srpski politički subjekti, poziciji i opozicija kao i njihove ispostave na prostoru Kosova i Metohije, ne mogu da nađu način približavanja jedinstvenom stavu, kako i o čemu i šta treba da bude prioritet dijaloga sa Prištinom.
Takav odnos, pristup i razjedinjenost na srpskoj političkoj sceni, a uz stalne pritiske međunarodnog faktora dovodi do toga da albanska strana ulazi u dijalog sa nekom opipljivom i vidljivom vrednošću.
Pred sam dijalog, švajcarski parlamentarac Dik Marti, iznosi podatke o trgovini ljudskim organima Srba sa Kosova, žutoj kući o kojima raspravlja Evropski parlament i OEBS, donose deklaraciju o sprovođenju istrage, ali vidimo u poslednje vreme da je to gurnuto u neki drugi plan i da oni koji su zaduženi da to spreče ćute i ne oglašavaju se.
Dok je Srbija kooperativna po svim pitanjima, primera radi punom saradnjom sa Hagom, vodeće članice EU, SAD, stalno postavljaju nove uslove i zahteve Beogradu. To sve čine kako bi primorale i naterale Beograd da se udaljava od Kosova i Metohije i da Srbi shvate da je Beograd nemoćan da im pomogne i da moraju da se integrišu tamo gde ne žele, a na samom početku vođenja dijaloga između Beograda i Prištine.
Mi poslanici nismo obaveštavani o onome šta se dešava u Briselu, pa sam se ja kao poslanik informisala preko raznih kosovskih štampanih elektronskih medija, kao i izjavama posrednika Roberta Kupera posmatrača, odnosno onog koji vodi pregovore iz senke Tomasa Kantrimena, kao i glasnogovornika visoke predstavnice EU Ketrin Ešton. Tek posle dve runde vođenih pregovora na Odboru za KiM upoznati smo od našeg šefa pregovaračakog tima šta se dešava u tim pregovorima. Postavljala sam niz pitanja, tražila tumačenja i odgovore jer su građani sa KiM, odakle ja dolazim tražili od mene da im pojasnim u kojem smeru teče dijalog, da li je ono o čemu se razgovara jeste povoljno i da li će doći do boljitka i poboljšavanja uslova za život srpskog naroda jer postojao strah da će se desiti ovo što je sada upravo prisutno.
Sledeće runde pregovora doneli su već nešto vidljivo i opipljivo, a to se tiče slobode kretanja, ličnih dokumenata i registarskih tablica. Smatrala sam da se o tim pitanjima ne treba razgovarati u paketu. Mora se sagledati realno stanje na terenu jer nisu isti uslovi života Srba na severu i južno od reke Ibar, koji su do danas i posle ovih zbivanja bili u jako nepovoljnijim uslovima življenja. Zbog okolnosti i pritisaka kosovskih institucija oni su bili prinuđeni da i protiv svoje volje prihvate lična i druga dokumenta koja izdaje administracija u Prištini, kako bi se bez ometanja, pretresa, provociranja i drugih neprijatnosti mogli makar malo slobodnije kretati po čitavoj pokrajini.
Naprotiv, za razliku od njih nama sa severa Kosmeta nisu neophodna ta ista dokumenta, jer sa ličnim kartama, saobraćajnim dozvolama i registarskim tablicama koje izdaje Republika Srbija. Šaljemo jasnu poruku Prištini i međunarodnoj zajednici da niti želimo, niti hoćemo da se integrišemo u institucije koje za nas nisu prihvatljive. Srbi sa severa Kosmeta ne žele da prihvate kosovske lične karte, izvod iz matične knjige rođenih i venčanih na kojima su označeni grb, zastava i pečat republika Kosovo, kao i izvod o državljanstvu u kome se prihvata državljanstvo Kosovar, što za sever znači odricanje od srpskog i dobrovoljno prihvatanje asimilacije.
Sve ovo govori da se o severu Kosova mora posebno pregovarati i počne razmišljati o korekciji, tj. prilagođavanju granica jer to pokazuje realno stanje na terenu koje traje punih 12 godina i ne može ga niko nasiljem preko noći promeniti. Na žalost, realnost je da je i pre dogovora preko 35.000 Srba imalo ličnu kartu koju izdaje kosovska administracija. Na nesreću među njima je i veliki broj Srba sa severa kojima ona nije bila neophodna. Pre svih, to su osobe starije od 65 godina od kojih veći broj prima penzije iz Srbije i zarad 45 evra odriče se svog srpskog državljanstva. Među njima je i veliki broj Srba koji žive u centralnoj Srbiji preko 40 godina, a vode poreklo sa Kosova, zarad minorne finansijske nadoknade prodaje se nacionalni identitet dok se na drugoj strani u običnim razgovorima zaklinju u srpstvo i Srbiju.
Imamo stanje da je posle zadnje runde pregovora došlo do prekida dijaloga na temu carinska služba i carinski pečat. U potpunosti sam saglasna da naš pregovarački tim nije mogao da prihvati pečat na kojem bi pisalo republika Kosovo. Da se desilo suprotno to bi značilo da Beograd neposredno priznaje jednostranu proglašenost nezavisnog Kosova, tako da bi nastavak dijaloga o rešavanju tehničkih i životnih pitanja praktično značilo da dijalog vode dve susedne nezavisne države. Od tog momenta, Priština počinje da vuče jednostrane poteze, a sigurno u dogovoru sa nekim od svojih mentora. Uspostavljen je embargo na uvoz robe iz Srbije, čime je prekršen CEFTA sporazum o slobodnoj trgovini.
Za sve to vreme, EU ćuti, a glavni pregovarač Robert Kuper se oglašava o nastavku dijaloga u septembru. Ubrzo, posle toga, 25. jula, vlada Hašima Tačija povlači nov, opasan i rizičan potez, ubacuje specijalne policijske jedinice ROS i u noći se upućuju na kapiju 1 Jarinje i kapiju 31 Brnjak i sve to uz pomoć i podršku KFOR. Od toga do danas na tom području uglavnom naseljeno Srbima traje drama. Neuspeli pokušaj policijskih jedinica ROS da vlada administrativnim prelazima i preuzma KFOR, a što transparentnim transporterima, vozilima posle blokade i helikopterima prebacuje albansku graničnu policiju i carinske službenike, kako bi pomogao Prištini da ostvari pun suverenitet na teritoriji čitavog KiM.
U prvih 24 sata Euleks se ne oglašava, ali od utorka deluje zajedno sa snagama KFOR. Pitam se, da li su jedni i drugi neutralni ili su se svrstali na stranu Prištine. Svi ti potezi koji se povlače, uznemiravaju srpski narod, dolazi do blokada puteva, a bes i gnev je teško kontrolisati. Tako frustrirani i neodgovorni pale carinski punkt na Jarinju, a što nanosi štetu Srbima sa severa, a i onima južno od Ibra, jer su Albanci na nekim mestima preuzeli mere odmazde. Taj nepromišljeni incident naneo je veliku štetu našem pregovaračkom timu, kao i državi Srbiji.
Na osnovu svega što se desilo u ovih par dana, vidi se da su privremene institucije u Prištini nasilno pokušale da promene realno stanje na terenu, izvrše dodatni pritisak na Srbiju i suštinski ponište Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Komandant KFOR i predstavnici Euleksa vode razgovore sa našim predstavnicima iz Beograda, kako bi povratili stanje na administrativnim prelazima, kao što je bilo pre ulaska specijalnih jednica ROS, dok se u toku tih razgovora događao upravo suprotno dogovoreno. Ovakvim postupkom, KFOR i Euleks krše statusno neutralne okvire poverene Rezolucijom 1244, takvim svojim delovanjem ugrožavaju opstanak srpskog stanovništva, a samim tim interese RS na području KiM.
Sprovođenje akata privremenih kosovskih institucija je neposredno ugrožen suverenitet, teritorijalni integritet, kao i ustavni poredak RS na prostoru KiM. Nadam se i hoću da verujem da će vlada preduzeti sve raspoložive mere na očuvanju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Mislim i verujem da je najbolji način za iznalaženje kompromisnog rešenja nastavak dijaloga između Beograda i Prištine uz posredovanje medijatora koji bi trebali biti krajnje neutralni, a što do sad nije slučaj.
Kad govorimo o kompromisnom rešenju, mišljenja sam da bi Vlada RS trebalo da izađe sa konkretnim predlogom, šta je po njenom mišljenju moguć kompromis, da sa tim predlogom teksta upozna sve nas poslanike i narod Srbije i ukoliko bude prihvaćen u Skupštini, izađe za pregovarački sto i na taj način upoznati albanski pregovarački tim, kao i medijatore zadužene za vođenje dijaloga. Sve govorimo o nekom kompromisu, bez konkretnog predloga, jeste floskula, prazno, neopipljivo, nevidljivo. Neće nas niko razumeti, niti narod, niti međunarodna zajednica, a ni albanska strana. Hoću da verujem, a i da se nadam da će se napokon posle svega ovog što se trenutno dešava na prostoru KiM, vlada preuzeti neophodne, brze i vidljive korake i ispuniti sve što stoji u ovoj deklaraciji, kako bi narod sa KiM to osetio odmah i vratio nadu i veru za svoj opstanak, čiji bi garant trebala da bude Republika Srbija.
Hoću da budem danas uverena da je u ovom Domu spremna svaka strana i pozicija i posvađana opozicija na jedinstven stav, kad je u pitanju očuvanje nacionalnog interesa i naroda na KiM, jer sve vreme, svi na svoj način, pričaju o nama. Po prvi put mi na severu KiM danas nismo podeljeni. Nemojte ni vi, jer to nam je sad više nego ikad potrebno. Hvala.
Zahvaljujem.
Danas nisam imala nameru da postavim ovo pitanje. Planirala sam da to postavim u danu kada zaseda Vlada Republike Srbije poslednjeg četvrtka svakog meseca. Očekivala sam jedan papir koji treba da dobijem, ali me je koleginica Smiljana Milosavljević koja dolazi iz istog mesta, odnosno iz Zvečana sa KiM, podstakla da neke stvari pojasnim i istovremeno postavim pitanje koje mene interesuje. Pre svega, da pojasnim da se Osnovni sud koji radi u Zvečanu nalazi u zgradi Doma zdravlja. Dom zdravlja je napravio ustupak i uslugu Osnovnom sudu i dao im je na korišćenje, koliko je u mogućnosti dve kancelarije i toliko o tome kakvi su uslovi Osnovnog suda na spratu i koliko je u mogućnosti institucija bila da im da na raspolaganje.
O njihovim uslovima rada treba da odlučuje Ministarstvo pravde, jer je zaduženo za svoje institucije širom Srbije, pa i na prostoru KiM. Dok istovremeno 50 ljudi iz suda u Gračanici štrajkuje glađu zato što su otpušteni sa posla i zato što nemaju posao, mi danas slušamo da neko traži uslove rada za dve kancelarije u opštini Zvečan. Reći ću vam jednu stvar – Osnovni sud u Kosovskoj Mitrovici, zapravo u Zvečanu, ne radi ništa ili bolje rečeno radi selektivno. Zašto to kažem? Iz razloga što ću postaviti pitanje Vladi Republike Srbije – kada će da se procesuira slučaj mog napada na kuću i zašto do danas nije to procesuirano?
Podsetiću, 16. novembra 2007. godine na moju kuću je izvršen napad, gde je bačeno pet molotovljevih koktela, kojom prilikom mi se zapalio deo kuće, garaža, auto i dete. Svi počinioci su uhvaćeni i od strane UNMIK policije, a uviđaj je radila i srpska policija. Sve je dato istražnim i sudskim organima na uvid i pokrenut je postupak. Počinioci su uhvaćeni, priznali su teroristički napad. Pošto su bili maloletni pušteni su na slobodu, da se brane za slobodu. Nažalost, kako UNMIK-ov sud, tako ni srpski reformisani sud do dana današnjeg nisu pokrenuli postupak.
Naravno da sam se zainteresovala kod novog reformisanog regionalnog javnog tužioca gospodina Bigovića, da pitam lično – zbog čega moj predmet sedi u fioci, iako se mnogi drugi rešavaju? Dakle, selektivno se rešavaju predmeti. Dobila sam odgovor da je moj predmet počeo da rešava UNMIK sud i da srpski sud nije u stanju, u mogućnosti da se meša, što apsolutno nije tačno i to ću i da dokažem. Čekam papir, jer sam ga zamolila da mi to u pisanoj formi dostavi, da na osnovu tog papira mogu da postavim dalje pitanje nadležnim organima.
Ovog puta postavljam Vladi Republike Srbije – zašto se pojedini procesi u Zvečanu, Kosovskoj Mitrovici, u sudu procesuiraju selektivno, a da neki predmeti koji možda iz političkih razloga nisu podobni do dana današnjeg nisu procesuirani ili se možda čeka da ti predmeti zastare?
Podsetiću, počinioci se nalaze na slobodi. Moja porodica je i dan danas neobezbeđena i živi u strahu i u neizvesnosti šta se može u budućnosti dogoditi. To je razlog zašto sam se javila i da javnost bude obaveštena pod kakvim uslovima sud u Zvečanu radi i da li treba da ima bolje uslove, obzirom da je moj zaključak da taj organ tamo bukvalno i ne funkcioniše. Zahvaljujem.