Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedniče, poštovani poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, ovaj set zakona koji se nalazi pred nama bolje definiše lokalnu samoupravu u Srbiji i, generalno rečeno, ceo set je dobar, da sada pojedinačno ne nabrajam. Moje konkretne primedbe i zapažanja o sva četiri zakona orijentisani su na funkcionalnost opština, tj. lokalnih samouprava u Srbiji.
Posle usvajanja ovog seta zakona, mi dobijamo 150 opština, 23 grada i grad Beograd. Međutim, u Srbiji postoji određeni broj opština, otprilike, sličan broju gradova, oko dvadesetak, za koje možemo reći da nisu dovoljno funkcionalne. Neko je ovde pominjao da je cilj da imamo jake opštine u Srbiji, međutim, ja bih rekao – da imamo funkcionalne opštine u Srbiji, iz čega može da proistekne i njihova jačina.
Možda je to posledica toga što nemamo strategiju razvoja lokalne samouprave, iz čega je trebalo da proisteknu svi ovi zakoni.
Mogu da razumem da nije bilo dovoljno vremena, živimo u turbulentnim uslovima, to znaju svi građani Srbije. Međutim, ovo je jedna napomena ljudima iz Ministarstva, a to je i ministar Marković rekao u Odboru za lokalnu samoupravu danas, da se o ovome više razmišlja u sledećoj, tj. u 2008. godini, kakve su nam opštine i da li možda postoji potreba negde da se menjaju teritorije, tj. granice teritorija opština, a sve zarad njihove funkcionalnosti.
Ta veza između opštine i Ministarstva se ostvaruje preko vladajuće većine koja je u opštini. Znači, ta većina saopštava Ministarstvu kakvo je stanje u toj opštini. Pitanje je da li će ta većina reći pravo stanje stvari, da li je ta opština, u suštini, funkcionalna, jer dok je ta vladajuća opcija, stranaka ili koalicija, sasvim svejedno, na vlasti, ona je isplanirala svoj budžet za tu godinu vezan za tu teritoriju. Kada bi došlo, možda, do promene te teritorije, menjao bi se i budžet, što toj vladajućoj opciji ne odgovara.
Samim tim, od te vladajuće većine ne možete dobiti pravo stanje stvari, da li je ta opština funkcionalna po nekim kriterijumima ili ne.
Šta bi trebalo uraditi? Trebalo bi pojedinačno posmatrati opštine u Srbiji, nema ih 1.500, ima ih 150. Jednostavno, snimiti situaciju, na taj način što bi se organizovala rasprava u tim opštinama, ''okrugli stolovi'' u vezi s funkcionalnošću te opštine, iz čega bi proisteklo to da se, možda, na inicijativu Narodne skupštine, raspiše i savetodavni referendum, kako se ovde kaže, i da se stvarno vidi raspoloženje građana u smislu toga koliko je njihova opština kvalitetna i da li bi u nekoj drugoj verziji bila kvalitetnija, funkcionalnija.
Sve to bi trebalo uraditi zbog toga da građani mogu da ostvaruju svoje opšte potrebe, kao što i samo ime opštine kaže, jer te opšte potrebe opština zadovoljava za svoje građane.
Recimo, ja dolazim iz opštine Stara Pazova, koja ima sada, još malo, pa 80.000 stanovnika i tri gravitirajuća centra. U ovom zakonu o lokalnoj samoupravi piše da opština ima određeni broj naselja i jedno gravitirajuće sedište.
Šta se dešava s onim opštinama u Srbiji koje imaju više gravitirajućih centara? Dešava se problem, zato što, obično, ti ljudi koji su u vladajućoj garnituri, koji su samo iz jednog od tih gravitirajućih centara, uvek vuku prema tom centru, a ostali delovi te opštine budu zanemareni. Mislim da ima oko dvadesetak takvih slučajeva u Srbiji. To je posao za nadležno ministarstvo, da snimi tu situaciju, ali ne samo, kao što sam već pomenuo, preko vladajuće većine u toj opštini, nego preko širih društvenih krugova te opštine. Onda bismo dobili pravu sliku.
Inače, po novom zakonu, ovu inicijativu može da pokrene skupština opštine, može 10% birača, a možete i vi, kolege poslanici. Vi najbolje znate situaciju u svojim opštinama i ako vidite da postoji takva inicijativa ili, ako je nema, a smatrate da je potrebno, nije loše da da proverite, kako bi građani te opštine bolje živeli, na osnovu njene funkcionalnosti.
Takođe, u zakonu o lokalnoj samoupravi se pretpostavlja komunalna policija za gradove, što podržavam, mada mislim da bi trebalo razmišljati i o komunalnoj policiji u opštinama.
Vi znate koliki je nemar što se tiče komunalnih delatnosti po opštinama u Srbiji, da ne pominjem šta se sve dešava, i pitanje je da li komunalne inspekcije mogu odgovoriti tim potrebama na terenu, koja su njihova ovlašćenja i koliko se, uopšte, oni poštuju na terenu. Mislim da je to nedovoljno i da bi se, s ovlašćenjima policije, kada bi, čak, neki mogli biti i pritvarani zbog nekih komunalnih prekršaja, stanje više sredilo, jer je komunalni nemar veliki.
Zakon o lokalnim izborima predviđa da bude 30 potpisa po predlogu za svakog kandidata na izbornoj listi u opštini sa preko 20.000 birača, a da se u opštinama koje imaju ispod 20.000 skupi samo 200 potpisa za izbornu listu, što je dobro, jer bi to bio veliki problem.
Mi smo to hteli amandmanom da ispravimo, kao poslanički klub, međutim, kada je ubačeno, mi to podržavamo.
Ne bih dalje dužio. Kao što je i moj kolega iz Poslaničkog kluba G17 prethodno rekao, mi ćemo podržati ovaj zakon. Koliko vidim, ovi zakoni, sva četiri, imaju dovoljnu većinu i oni će biti, verovatno, i usvojeni. Na taj način će biti ispoštovan i Ustavni zakon i moći ćemo da dobijemo kvalitetniju lokalnu samoupravu, definisaniju nego danas. Hvala.
Poštovani poslanici, poštovani predsedavajući, javio sam se i ranije, samo me niste videli, po članu 104. Osetio sam obavezu da odgovorim na ono što je tu bilo rečeno i što se koristi za ovom skupštinskom govornicom, a nije istinito.
Naime, ovde se puno priča o politici i političkoj prezentaciji. Ovog puta se koristi tema autonomije Vojvodine, i to iz uglova različitih političkih stranaka, pa i onih stranaka koje su protiv autonomije Vojvodine. Kolega iz SRS je rekao da Boris Tadić treba da oduzme mandat Pajtiću. Pa, nije njegov otac to njemu ostavio, pa da može da deli i ukida kako on hoće. To je jedna funkcija, to je jedna institucija koja je data Ustavom Srbije i to se ne može samo tako oduzimati kao što vi mislite, pa da imate i 51%. Autonomija Vojvodine je činjenica, koja je nesporna, i mislim da je bezvezno to uopšte dokazivati ovde. To je tako pa je tako, i ne može se menjati, može se samo poboljšavati.
Što se tiče transparentnosti trošenja sredstava iz Fonda za kapitalna ulaganja u Vojvodini, mi, kao stranka G17, jesmo za to da to bude uočljivije i da znamo koji su kriterijumi konkursa i kako se pare raspodeljuju, ali to takođe važi za Novi Sad, za Zavod za izgradnju grada, jednostavno da građani znaju na koji način se troše njihove pare.
Gospodin Bajatović je pomenuo i Ivanu Dulić-Marković, koja je mnogo uradila u Ministarstvu poljoprivrede, što gospodin Bajatović i sam zna, a najbolje znaju poljoprivrednici koji su to najbolje osetili na svojoj koži i velika je šteta što Ivana Dulić to i dalje ne radi.
Ali, gospodine Bajatoviću, vaša politika je već viđena i mi znamo da vi ne razumete da mi razmišljamo dugoročno, na neke duže staze. Ne samo reči, kod nas su prisutna i dela. Hvala vam.
Poštovani poslanici, predsedavajući, javljam se po članu 104. Neću se više javljati po tom članu, posle ovoga, da bismo nastavili po dnevnom redu, ali moram da odgovorim gospodinu iz SPS-a, ne sećam se kako mu je ime ...
(Dušan Bajatović, sa mesta: A malopre si znao?)
... zaboravio sam. Dozvolite, molim vas, brzo završavam.
Konstantno se ponavlja da neke političke stranke, pošto izgleda nemaju druge načine i modele da komuniciraju sa svojim biračima i građanima Srbije, pošto su njihove ideje stare i već ispričane, pa to pokušavaju s ovog mesta, i to je velika šteta za celu ovu instituciju, da je zloupotrebljavaju, kao što je to radio gospodin malopre, samo da bi plasirao neku svoju priču, a ne da bi radio u interesu ove institucije, samim tim u interesu građana koji ga biraju.
Ali, to će se verovatno i pokazati na prvim sledećim izborima. Onda bih voleo da se opet sretnemo i da pričamo o nekim temama, ali na nekom drugom mestu i ne za ovom govornicom.
Molim vas da, kad pričate za ovom govornicom, birate reči o kome šta pričate i kako ih koristite. Ovo je Skupština Srbije, ovo je skupštinska govornica i morali bismo da je poštujemo. Hvala.