Dame i gospodo poslanici, daj bože da nije bilo nikakvog razloga da raspravljamo o ovom zakonu, koji je samo posledica onoga što se desilo, a to je izručenje Haškom tribunalu, koje je urađeno protivustavno i protivzakonito. Bilo koji zakon ne može da potre osnovnu činjenicu, da su izručenja jugoslovenskih državljana obavljena protivno Ustavu Republike Srbije. Ako je neko želeo da vrši izručenja, trebalo je prvo da promeni Ustav.
Vi dobro znate da je SPS bila protiv tog zakona, protiv Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom. Ne čudi me uopšte ton onih koji su izručili naše državljane Haškom tribunalu i uopšte ne očekujem da imaju drugačiji ton. Oni su to i učinili zato što smatraju da su oni krivi, a ne zato što ispunjavaju navodne međunarodne obaveze. Oni su to i učinili zbog toga što smatraju da je ova država vršila genocid. Oni su to i učinili zato što smatraju da je Srbija bila izvor svih nestabilnosti i ratnih zločina na Balkanu u proteklih 10 godina. Oni su to učinili zbog toga što su više mrzeli Miloševića i prethodnu vlast nego što su voleli svoju državu.
Ovde brige o tome kako ćemo sa Tačijem. Dame i gospodo, za Tačija su se Vlada Srbije i Savezna vlada više zabrinule kad je uhapšen na nekom od svetskih aerodroma, nego za bilo kog državljanina koji je izručen Haškom tribunalu. Usijali su se telefoni da se objasni tim zemljama da je to poternica koja je izdata za vreme Miloševića i da su to političke optužnice.
Vi ste izvršili amnestiju onih koji su ubijali srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji, a pre neki dan smo svi ovde zajedno ustanovili da je reč o nastavku politike etničkog čišćenja. Možda je prethodna vlast i možda svaki pojedinac ima greške, ali oslobodimo se ideoloških naznaka, oslobodimo se razlika među partijama, jer zbog toga pravimo štete sopstvenom narodu i sopstvenoj državi.
Na Kosovu i Metohiji je oduvek bila politika etničkog čišćenja, ali etničkog čišćenja Srba. Ljudi su u Hagu zbog toga što su optuženi da su Srbi vršili etničko čišćenje nad Albancima. Jesmo li mi bili u pravu ili oni iz Haškog tribunala, koji i dan-danas nisu podigli ni jednu optužnicu protiv ijednog Albanca na Kosovu i Metohiji.
Mislim da mi nećemo dočekati da će podići ijednu optužnicu protiv Albanaca, jer to su njihovi politički partneri na Kosovu i Metohiji. To su lideri političkih partija, to su ljudi koji se nalaze u tzv. Skupštini Kosova i Metohije, u kojoj se nalaze i predstavnici nekih vaših političkih partija koje daju alibi tim institucijama na Kosovu i Metohiji.
Razlika u tome da li se neko dobrovoljno predao ili je izručen apsolutno ne stoji. Oni koji su se dobrovoljno predali to su učinili po svojoj odluci. Moram da kažem da ste prevarili i one koji su se dobrovoljno predali. Obećali ste im da će se država založiti da svoju odbranu čine sa slobode. Ko je od njih još pušten, osim onog admirala - koji je, čini mi se, bio u partiji Dušana Mihajlovića - gospodina Jokića? Koga su to pustili? Ljude koji su bili na samrti.
U akciji "Sablja" ste pohapsili ljude ne zbog ubistva Đinđića, nego da biste ih posle izručili Haškom tribunalu. Objasnite vi, koji ste još na vlasti, zašto je Karla del Ponte govorila, a niko je nije demantovao, da više nije mogla da vam izlazi u susret, jer ste toliko ljudi tražili da se izruče Haškom tribunalu da više nisu znali šta da rade. Karla del Ponte je to izjavila, da ste je molili da se izruče neki ljudi odavde iz Srbije i vi govorite o zaštiti tih ljudi i o zaštiti Srbije. Treba da vas je sramota zbog toga.
Mislimo da ovaj zakon nedovoljno pomaže ljudima koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Veliki je pomak što će ovaj zakon, čini mi se, biti donet velikom većinom. Ovo nije bilo kakva koalicija. Dobro je što je gospodin Svilanović malopre o tome govorio. Nadam se da će gospoda iz Demokratske stranke Srbije, koji se još kolebaju da li će Svilanović i Tadić ostati ministri, doneti ispravnu odluku.
Zaista, što se vas tiče i nas, tu postoji ogromna razlika. Razlika je u tome što vi smatrate da su ti pojedinci tamo kao pojedinci. Mi nećemo da branimo ni jednog Srbina, niti bilo kog građanina Srbije, državljanina Srbije koji je počinio bilo koji ratni zločin. Ko je to?
Da li se ijedan u Hagu nalazi za koga je dokazano da je počinio konkretni ratni zločin? Možda ih ima nekoliko. Svi ostali su po liniji komandne odgovornosti.
Pre nekoliko dana smo jedinstveno, jednoglasno zaključili da ako Srbi na Kosovu i Metohiji ponovo budu napadnuti, a Ujedinjene nacije ne ispunjavaju svoje obaveze, da je obaveza Srbije da ih zaštiti. Ko će od vojnika i policajaca to da čini ako će sutra takvi ljudi, kao što je bio moj prethodnik za govornicom, da ih izručuju Haškom tribunalu i da za njih govore da su ratni zločinci? Ko će se više usuditi? Mi, naravno, smatramo da je bilo ratnih zločina, ali nije postojala sistematska državna politika etničkog čišćenja i genocida.
Neki govore o tome da su ovde predviđena neka velika sredstva. Ovo su minorna sredstva. Koliku ćete štetu napraviti ovoj državi ukoliko Milošević ili neko drugi ko je bio na komandnoj liniji broj jedan bude osuđen za genocid, jer će time biti osuđena čitava država i čitav narod. Reč je o nekoliko desetina milijardi dolara.
Da li sam u pravu? Koliko iznosi tužba Bosne i Hercegovine? Koliko će iznositi tužba Hrvatske? Od čega zavisi ishod tih tužbi? Znači, ukupno iznosi više od 50-60 milijardi dolara. Od čega će zavisiti presuda Međunarodnog suda u Hagu? Ne ovog o kome mi danas raspravljamo, nego Međunarodnog suda pravde: od toga da li će Milošević biti osuđen za genocid.
Nemojte vi da govorite da ste vi pomogli Miloševiću da ne bude osuđen za genocid. Vi ste sve učinili da ga osude, sve ste dokumente dali Karli del Ponte. Dali ste stenograme sa sednice Vrhovnog saveta odbrane. Momčilo Perišić, koga ste okarakterisali svi kao špijuna, davao je stenograme sa sednice Generalštaba, a vi ste dali stenograme sa sednice Vrhovne komande Generalštaba. Šta ste onda vi?
U izručenju Slobodana Miloševića, kako je napisao gospodin Mijatović, koji je bio zamenik šefa Državne bezbednosti u vreme vaše vlasti, učestvovali su Čeda Jovanović, Dušan Mihajlović, ali je akcijom komandovao engleski obaveštajni oficir ili ataše. Nisam mu zapamtio ime, vi to bolje znate od mene. Kako to? Hoće li neko za to odgovarati?
Gospodin Nikolić je malo pre pominjao Čumeta. I drugi iz surčinskog i zemunskog klana su hapsili Miloševića da bi se izručio Haškom tribunalu. Svi to dobro znate.
Prema tome, želim samo da kažem da ćemo glasati za ovaj zakon. Glasaćemo zato što smatramo da je obaveza države da pomogne onima koji se nalaze pred ovim međunarodnim sudom u Hagu, čiju nadležnost inače mi ne priznajemo zbog toga što je konstituisan na nelegalan način.
Mi imamo primedbe i amandmane na ovaj zakon, ali ćemo glasati za njega zato što smatramo da je dobro da postoji zajednički stav političkih partija o tome, bez obzira šta misle o pojedinim ljudima koji su pred Haškim tribunalom.
Želim na kraju da kažem jednu stvar, založiću se lično, a i partija čiji sam predsednik glavnog odbora, da isto tako brinemo i o porodicama onih koji će ići u zatvor zato što su protivustavno izručili državljane Srbije Haškom tribunalu.

Želeo bih da pitam predsedavajućeg upravo po kom osnovu je dala pravo na repliku gospodinu Goranu Svilanoviću na osnovu mog izlaganja. Po kom osnovu?

Vi morate da poštujete Poslovnik. Gde sam ja to njega pomenuo? Po članu 97, želeo bih da vas podsetim, ima pravo na repliku ako se govornik uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku ili ako se pogrešno protumači njegovo izlaganje.
Ne znam gde se gospodin Svilanović prepoznao. Šta je to njega iritiralo da se javi za repliku, jer sam se trudio da ga uopšte ne spominjem, njegovo vreme je prošlo, nema potrebe da ga spominjem. Da li se prepoznao u onom delu kada sam govorio o Čumetu ili ovima koji su iz surčinskog i zemunskog klana hapsili Miloševića, ili se prepoznao u ovoj poslednjoj rečenici gde sam rekao da ćemo brinuti i o njegovoj porodici?
Molim vas da mi pojasnite, po kom osnovu se gospodin Goran Svilanović već peti put ovde javlja za repliku. Poslovnik važi, gospođo predsedavajuća, za sve. Prema tome, važi i za gospodina Gorana Svilanovića, mada je meni jasno da za vreme njegove vlasti, iako je on još na vlasti, nije važio ni Ustav, ni zakon, a kamoli Poslovnik.

Nije bitno da li sam ga spomenuo, nego da li sam ga uvredio.

Javio sam se za repliku povodom izlaganja gospodina Pejčića, pošto je govorio o partiji čiji sam predsednik poslaničkog kluba.

Mislim da SPO, naravno, sa pravom traži da se, kada su neka značajna pitanja na dnevnom redu, svi međusobno čuvamo nekih optuživanja koja nisu u skladu sa željom da se donese neki zakon ili odluka koji su od interesa za celu državu ili naciju. Međutim, iz onoga što je moj uvaženi kolega i bivši koministar u tzv. prelaznoj vladi, gospodin Pejčić rekao, ne bi se moglo reći da je to bio pristup SPO-a što se tiče ovog zakona, jer je izrečen niz kvalifikacija koje se odnose na pretpostavku o nečijem materijalnom stanju.
Ne bih se upuštao u polemike tim povodom. Ko je koliko bogat u ovoj državi, nije tema ovog zakona. To je tema poreskih organa. Za ovih nekoliko godina, za tri godine koliko smo mi u opozciji, zar ima neko ovde ko misli da su SPS i svaki njen funkcioner i jedan jedini minut bili van pažnje svih organa sile i prinude u ovoj državi za vreme DOS-ove vlasti?
Ministar Batić je više vremena potrošio tražeći Miloševićeve ili bilo čije račune po inostranstvu, da bi na kraju došao do Janjuševića i Kolesara.
Nemojmo mešati teme. Ova sredstva, koja su predviđena ovim zakonom, već sam na početku rekao, nedovoljna su za odbranu bilo kog optuženika ovde pred domaćim sudovima za daleko slabije ili manje krivično delo nego što je to krivično delo za koje se oni sude u Haškom tribunalu.
Ovde je reč o nameri države da pomogne onima koji su optuženi pred Haškim tribunalom ili njihovim porodicama. Milošević je samo jedan od njih. Ovde je reč o sredstvima koja su simbolična. Ako neko ne zna koliko je to 50% prosečne zarade u Srbiji, ispravite me, mislim da je to oko 6.350 dinara mesečno.
Nemojmo mešati teme i naše međusobne političke odnose, i ko je sa kim bio, i ko je bio protiv koga. To se toliko izmešalo u Srbiji, da se više ne zna. Mislim da u ovoj sali nema nikoga ko međusobno nije sarađivao u proteklih 14 godina, od kada je uveden višepartijski sistem. Ali, nemojmo mešati teme.
Za ovih nekoliko godina, pred Haškim tribunalom su optuženi ljudi po komandnoj odgovornosti: predsednik republike jedne, predsednik republike druge.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Tamo su i predsednik Republike Srpske i predsednik Republike Srpske Krajine, a daj bože da tamo ne završi i tadašnji predsednik Republike ili predsednik Vlade Republike Crne Gore. Svi po komandnoj odgovornosti. Šainović, takođe, Milutinović, takođe. General Ojdanić. Pokojni Vlajko Stojiljković bi tamo završio po liniji komandne odgovornosti. Sada se čudimo zašto su došle optžnice za ova četiri generala; po komandnoj odgovornosti.
Ovde je reč o tome hoće li država da ima ovaj zakon, koji imaju sve druge države u našem okruženju. Hrvatska je ovo rešila svojim ustavnim zakonom. Prema tome, mislim da ne treba na ovakav način. SPO ima pravo da ne glasa za ovo, ima pravo da iznese svoj predlog, ima pravo da povuče svoj predlog.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo, nemojmo iznositi kvalifikacije koje bacaju drugačiju senku na suštinu ovog zakona. Nije suština ovog zakona da se pomogne bilo kom političaru iz prošlog vremena, nego da se pomogne našoj državi i našem narodu da imamo što manje štete od onoga što se dešava pred Haškim tribunalom.

Dame i gospodo poslanici, Kosovo i Metohija, nažalost, jeste naša zajednička tragedija i mislim da smo dugo vremena, i godina, potrošili na raspravu o ovoj temi, opterećeni partijskim i ideološkim neslaganjima, optužujući jedni druge za nešto što je konstanta politike na tom području, ne samo nekoliko godina ili nekoliko desetina godina; nažalost, reč je i o nekoliko vekova.
Ta konstanta jeste stalna, jedinstvena i uporna želja i težnja Albanaca na Kosovu i Metohiji ka stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije. Naravno da ovi nemili događaji, tragični događaji koji su se desili u proteklih nekoliko dana, jesu nastavak politike etničkog čišćenja na Kosovu i Metohiji.
Cilj te politike je nezavisno Kosovo i Metohija. Cilj te politike, koja se ostvaruje putem terorizma, putem etničkog čišćenja, jeste da na Kosmetu više nema Srba. I zato, da su to ostvarili od 17. do 19. marta, tu bi bio i kraj svake naše dalje rasprave o Kosovu i Metohiji.
Zato danas mislim da mi kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije ovde u Beogradu treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima koji su, i pored ovog terorizma i etničkog čišćenja, ostali da žive na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno i po njihov život.
Takođe, mislim da danas treba da se sećanjem oda poštovanje i priznanje onima koji su dali svoje živote za odbranu svoga naroda i svoje države, ne samo u proteklih nekoliko nedelja, nego i u svim ovim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Moram da iskoristim ovu priliku da kažem da je zaista, možda posle određenog perioda ćutanja o tome, potrebno da se i danas oda zahvalnost onima koji su branili Kosovo i Metohiju i onda kada smo bili izloženi bombardovanju. Oni su branili svoju zemlju i svoj narod. Ne bih ponavljao, ali mnoge stavove koji su iznošeni ovih dana, zbog tih stavova je Srbija bombardovana 1999. godine.
Mislim da su ovi događaji, nažalost, bili otrežnjenje za mnoge. Nažalost, ono što se desilo u proteklih nekoliko sedmica jeste otrežnjenje, ako se to može tako nazvati i ako je taj proces uopšte moguć, jedno političko otrežnjenje za one koji su godinama govorili, opterećeni naslagama odnosa prema prethodnoj ili pretpošloj vlasti, da tako kažem, da je problem na Kosovu i Metohiji problem u nedostatku ljudskih prava Albanaca.
Podsetio bih da i u vreme SFRJ 20 milijardi dolara je uloženo u Kosovo i Metohiju, da je naša Republika njima predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji igde na svetu postoji, da je prihvaćeno i međunarodno prisustvo ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu i Metohiji.
Jedino šta je bilo sporno jeste bio referendum, pravo da Kosovo i Metohija ima referendum posle tri godine.
Da je to prihvaćeno u Rambujeu, dame i gospodo poslanici, to bi se desilo 2002. godine. Danas na Kosmetu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bilo nezavisna država, jer taj ishod referenduma, mislim da je svima ovde jasno, poznato je kakav bi bio. Takođe, mislim da i današnja rezolucija i današnja rasprava ima malo drugačije tonove nego što su bili u proteklih nekoliko godina u Skupštini Srbije, u Skupštini Savezne Republike Jugoslavije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Posle dužeg niza perioda prećutkivanja, počeli smo opet da govorimo o fenomenu Kosova i Metohije kao problemu terorizma, a podsetio bih da smo se u prvim deklaracijama posle 5. oktobra nekako ustručavali da kažemo da je to terorizam. Govorili smo da je čak bilo sporno da tako kažemo i došli smo do informacije da je to ekstremizam.
Takođe, danas je jasno da je na Kosovu i Metohiji i terorizam i etničko čišćenje. Jasna je i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u slučaju Račka. Sama je priznala da je slučaj Račak isfabrikovan. Podsetio bih vas, Markale su bile isfabrikovane da bi se bombardovali Srbi u Republici Strpskoj. Račak je bio isfabrikovan da bi bilo bombardovanje Kosova i Metohije, odnosno Republike Srbije.
Zatim, mislim da je veoma pogrešan potez bila i amnestija albanskih terorista i separatista, od kojih su mnogi koji su bili pušteni iz srpskih zatvora kasnije ubijali srpsku decu i uopšte Srbe na Kosovu i Metohiji. Sve ovo je posledica, kao što piše u Rezoluciji, i prenosa nadležnosti na privremene institucije, tzv. privremene institucije samouprave, odnosno Kosova.
U prošloj Rezoluciji ili deklaraciji koju je usvojio parlament Srbije to se uzima kao pozitivno. Prošli saziv Skupštine je pozitivnim ocenjivao to što je Srbija podsticala Srbe na Kosovu i Metohiji da učestvuju u privremenim institucijama. Ispravio bih i gospodina Tomislava Nikolića, nadam se da to nije zlonamerno rekao, nije samo Srpska radikalna stranka bila protiv toga da se održe izbori i učestvuju na izborima na Kosovu i Metohiji, nego i SPS, kao što je to opšte poznato, jer učešćem u privremenim organima samouprave Srbi su na neki način dali alibi za ono što se dešava na Kosovu i Metohiji.
S druge strane, priča o multietničkom Kosmetu je doživela potpuni krah. Da ironija bude veća, nekoliko dana pre, 15. marta, dva dana pre 17. marta kada su izbili incidenti na Kosovu i Metohiji, u Parizu je održana sednica političkog komiteta Saveta Evrope, na kojoj je gospodin Aleksandar Borgolivia iz UNMIK-a rekao "da je Kosovo u pogledu ljudskih prava na liniji sa evropskim standardima".
Dva dana takođe pre toga je od strane Saveta bezbednosti donet čak dokument Standardi pre statusa. Koji su to standardi koji su na Kosovu trenutno važeći. Nema na Kosmetu multietničkog Kosmeta, nema zbog toga što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Rešenje kosovskog problema za Albance jeste da na Kosmetu više nema Srba.
Ovi događaji su direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244. Ta rezolucija, podsetiću, ima obavezujući karakter. Ona je doneta na osnovu Glave VII Povelje Ujedinjenih nacija. Ona je imala obavezujući karakter. Ona je bila rezultat, ona nije bila pobeda, ona je bila rezultat i posledica bombardovanja naše države i našeg naroda.
Oni koji su insistirali da se rezolucija donese ne poštuju tu rezoluciju. Podsetio bih da u toj rezoluciji piše: "Mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja vojske i policije po određenim namenama i suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju". Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, svega se 2% vratilo u Pokrajinu.
Na Kosovu je ostalo da živi još oko 215.000 nealabanaca, od toga 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je 7.000 terorističkih napada na Kosovu, ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno i ranjeno više od 1.400 ljudi, oteto 1.200 Srba, uništeno ili oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande Al kaida i Mudžahedini, ali ne treba ići toliko daleko. Pripdanici OVK i albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovske policijske stanice, Službe Vlade i Skupštine Kosova i Metihije i naravno političkih partija.
Takođe, nijedan Alabanad još nije procesuiran što se tiče Haškog tribunala. U Hagu se nalaze Srbi koji su branili Kosovo i Metohiju. Oni koji su sprovodili politiku etničkog čišćenja, naravno, ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse bilo gde u Evropi na osnovu poternice Interpola, a u tome je i prethodna srpska vlada učestvovala, šaljući poruke da su to poternice iz bivšeg režima, od strane bivšeg režima, koje ne važe sada u novom režimu. To su bile poternice za terorizam, protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i Albance koji su bili lojalni građani države Srbije.
Dalje, ako govorimo o Hagu, saradnja sa Haškim tribunalom, da budem precizan, i izručenje Haškom tribunalu i po liniji komandne odgovornosti, pre svega, mogu da ostave velike posledice i po one koji će nekada biti spremni da učestvuju u odbrani zemlje.
Ko će preuzeti danas na sebe rizik da brani svoju zemlju ako sutra može biti izručen Hagu. Vama je dobro poznato da oni koji su učestvovali u odbrani zemlje sada se nalaze pod tzv. istražnim postupcima i veliko je pitanje i za našu Vladu i za celu državu, ali i za ceo naš narod i naciju, gde je kraj linije komandne odgovornosti.
Danas između Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, pa čak i po Rezoluciji Saveta bezbednosti postoji carina, a ne postoji carina između Kosmeta i Albanije. Danas su građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu Srbiju, ponekada takođe građani drugog reda.
Potom, nema jedinstvenog informativnog prostora. Da li je moguće da RTS ima snimke ulaska američkih trupa u Bagdad, Avganistan i sve ostalo i šalje dopisnike koji će izveštavati o tome, a da ne smatra Kosovo i Metohiju jedinstvenim informativnim prostorom.
Oni koji su pratili medije, znaju da prvog dana nije bila nijedna slika, nijedan snimak nijednog zapaljenog srpskog objekta, nijedne zapaljene srpske kuće, nijedne srpske crkve; jedini snimak koji je te noći otišao iz srpskih medija jeste snimak zapaljene džamije. Smatramo li mi Kosovo i Metohiju delom jedinstvenog informativnog prostora?
Ako naši mediji ne smeju da budu na Kosmetu, gde nam je onda moral da tražimo od Srba da ostanu na Kosmetu. Zar je bezbednije biti novinar u Iraku, Bagdadu, nego na Kosmetu? Nažalost, izgleda da je za Srbe bezbednije u Bagdadu. Ali, kakav je to odnos prema Srbima koji su ostali da žive na Kosovu i Metohiji.
Ekonomska pomoć, tamo gde žive Srbi, ako im mi ekonomski ne pomognemo i ne razvijamo te delove, ljudi neće ostati tamo da žive.
Postavio bih jedno pitanje bezbednosnim strukturama. Rečeno je jasno i od strane KFOR-a, i od strane naših ljudi koji su resorno nadležni za pitanje bezbednosti i odbrane da je ovo bila pripremljena akcija.
Imamo li mi odgovor da li je ijedna naša služba bezbednosti imala informaciju o tome, da li je NATO imao informaciju o tome ako je ta akcija unapred pripremljena, a ako je imao informacije, zašto ih nije prosledio našim službama bezbednosti. Svi su navodno bili iznenađeni ovim što se desilo na Kosovu i Metohiji, a sutradan posle toga se govori da je akcija odavno pripremljena.
Kosovo očigledno lagano klizi ka nezavisnosti. U komisiji Evropske unije otvoreno je pitanje učešća Kosova i Metohije u procesu stabilizacije i asocijacije putem posebnog mehanizma, nezavisnog od Srbije i Crne Gore. Takođe, na poslednjem zasedanju Saveta ministara Evropske unije, 23. februara ove godine, najavljeno je evropsko partnerstvo za Kosovo.
Zato, mislim da je potpuno jasno da međunarodna, civilna i vojna misija na Kosovu i Metohiji ne žele da sprovode Rezoluciju 1244. Šta nam valja činiti? Neophodno je da imamo jasan stav, jasan i precizan stav ove skupštine.
Kosovo i Metohija je deo Srbije i državne zajednice Srbije i Crne Gore.
Mora se zaustaviti pokušaj rešenja pre konačnog rešenja, da budem precizan, mora se zaustaviti politika svršenog čina. Ako na Kosmetu ne bude bilo Srba, ne treba više uopšte da vodimo bilo kakve razgovore o konačnom statusu Kosova i Metohije.
Takođe, mislim da naša država mora da traži smenu Holkerija sa svog mesta. On je rekao da ovo ne liči na etničko čišćenje, da je nekoliko crkava svega uništeno, on je direktno odgovoran zašto se ne sprovodi Rezolucija 1244. Ovde se ne postavlja pitanje da li je rezolucija dobra ili ne, ali ovakva kakva je, ona mora da garantuje bezbednost Srbima. Ko je za to odgovoran? Vojna i civilna misija Ujedinjenih nacija. Zato treba tražiti odgovornost Holkerija.
Najzad, Srbima se mora garantovati opstanak i bezbednost. Srbija je ispunila sve svoje tačke iz Rezolucije 1244. Hoće li to učiniti Ujedinjene nacije, to je pitanje, to je osnovno pitanje. Ako to neće, ako to ne mogu, hoće li to učiniti Srbija? Po našem mišljenju, to Srbija mora da učini, ne zato da bi izazivala nove ratove i sukobe, nego zato da bi se ispunilo i ono što je zapisano u rezoluciju, koju je inače nametnula međunarodna zajednica Srbiji.
Predlog političkog rešenja mora biti donet konsenzusom, i to svih političkih partija, pre svega partija koje učestvuju ovde u parlamentu. Diplomatska borba podrazumeva da Kosmet bude deo državnog i nacionalnog interesa, tek kada ostvarimo pomake u diplomatskoj borbi, tek kada postane jasno u krugovima koji nažalost odlučuju u međunarodnoj zajednici da je na Kosmetu reč o etničkom čišćenju, onda se može tek razgovarati o konačnom statusu Kosmeta i o nekoj novoj rezoluciji.
Zato treba biti oštar, ali ne prebrz, jer mi nemamo garancije da nova rezolucija i novo rešenje neće biti gore od postojećeg.
Ovo nije u pitanju, ovde je u pitanju želja da se revidira Rezolucija 1244, kao što je u Republici srpskoj, Bosni i Hercegovini na delu želja da se revidira Dejtonski sporazum. SPS će glasati za ovaj predlog rezolucije. Smatramo da je neophodno, bez obzira što je i po našem mišljenju sednica Skupštine zakasnila, mi ćemo glasati, mislim da ne treba uopšte pozivati političke stranke da prevaziđu svoje stranačke interese oko ove teme. Mislim da je oko ove teme svačiji stranački interes isti.
Dobro je što smo jedinstveni, jer bez patrije nema ni partije, bez otadžbine nma ni jedne od političkih partija, ali se ne završava sve na rezolucijama i deklaracijama i to je svima potpuno jasno. Ako je Srbija jaka i stabilna, ako je Srbija jedinstvena, onda će biti bolje i za Srbe na Kosovu i Metohiji. Dajte da zajedno učinimo sve za Srbe na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo poslanici, dozvolite da, pre nego što iznesem stav SPS-a o predlogu budžeta i ostalih pratećih zakona, prokomentarišem ono što se desilo uoči prethodne sednice koja je održana danas pre podne.

Mislim da je svima jasno, i to želim da kažem u ime SPS-a, da je veoma važno da se sednica posvećena Kosovu i Metohiji - koja je po zaključku šefova poslaničkih grupa, na sastanku održanom kod predsednika parlamenta, dogovorena - zaista održi što pre. Nema potrebe da se oko toga nadmećemo i stičemo političke poene.

Takođe, veoma je bitno da ta sednica, kako je i dogovoreno, bude održana što pre, a imajući u vidu da će ova sednica trajati kraće nego što je to predviđeno, biće vremena da ona bude održana i u narednih nekoliko dana.

Takođe, mislim da je svima jasno, bez obzira što je ovo budžet koji je formalno predložila Vlada Vojislava Koštunice i Ministarstvo na čijem je čelu Mlađan Dinkić, da je ovo budžet u kojem se i dalje prepoznaju tragovi Vlade Zorana Živkovića i ministra finansija Božidara Đelića. To je i normalno, jer je prvo što je Vlada uradila posle svog izbora bilo to da je povukla već predloženi tekst zakona o budžetu i za nekoliko nedelja, koliko radi, napravila neke svoje predloge na osnovu onoga što je predložila Vlada Zorana Živkovića.

Mislim da i prethodne polemike koje su bile između onih koji s bili u Vladi Zorana Živkovića sa predlogom ovoga budžeta nisu smišljene zbog toga što je ovaj budžet jasno kombinacija i kompilacija prethodne i ove sadašnje vlade. To je i normalno, zbog toga što je normalno vreme za donošenje budžeta bio novembar i decembar prošle godine.

Kao što znate, SPS je prilikom izbora Republičke vlade izrazila određena očekivanja u ekonomsko-socijalnoj sferi od nove vlade. Ako u to ne računamo političke činjenice i ono što očekujemo u političkoj sferi, ono što je najvažnije i što se može reći kao naše očekivanje jeste podizanje stope bruto društvenog proizvoda, proizvodnje i životnog standarda građana, smanjenje stope nezaposlenosti i siromaštva, socijalni dijalog, izmene Zakona o radu i privatizaciji, borba protiv korupcije itd.

Naravno da je teško da budžet u isto vreme bude i razvojni, ali i socijalni. Teško je da budžet u isto vreme ima i razvojnu i socijalnu funkciju. Mislim da se u tom smislu mogu pozitivno protumačiti određeni pomaci koji su se javili, kao što je povećanje procenta u bruto društvenom proizvodu koji je odvojen za javne investicije. Ranije je to bilo 4% rashoda ili 1,14% bruto društvenog proizvoda. Sada je predloženo 6,29% rashoda ili 2% bruto društvenog proizvoda.

Neophodan nam je brži rast javnih i privatnih investicija; naravno, može neko protumačiti na različite načine, ali pozitivna iskustva Vlade koja je vladala pre nego što je DOS došao na vlast jesu da su budžeti u tom vremenu imali jednu izrazito razvojnu komponentu i u tom periodu (00mislim da ljudi koji se bave ovim poslom to znaju) industrijska proizvodnja i bruto društveni proizvod bili su veći nego u proteklih nekoliko godina. U periodu od 1996. do 1998. godine, ne bih govorio o izvozu, govoriću samo o industrijskoj proizvodnji, imali smo veoma aktivnu ulogu Fonda za razvoj.

Naravno, dobro je što je u prvom koraku u ovom budžetu primetno da su javni rashodi preraspoređeni u korist investicija, pre svega u oblast infrastrukture i poljoprivrede. Naravno, za pokretanje proizvodnje neophodno je i aktiviranje kreditnih linija i institucija za osiguranje kredita. To je veoma značajno. Stambena izgradnja, krediti za stambenu izgradnju, nije važno samo za građane koji nemaju stanove i za njihove porodice, nego je važno zato što je stanogradnja pokretač razvoja cele privrede i svih ostalih preduzeća.

Zatim, krediti za izvozne poslove takođe su veoma bitni, zbog toga što u našoj državi vlada spoljnotrgovinski deficit koji je najveći u istoriji naše države. Takođe, krediti za mala i srednja preduzeća, za poljoprivredu i nešto što je možda zaboravljeno u prošlom vremenu - krediti za nedovoljno razvijena područja.

Primetno je da su prosečno povećani prihodi, a smanjeni rashodi budžeta. Primetan je i dalje deficit u budžetu. I ovaj budžet, kao i prethodni budžeti, ima deficit. Mi smatramo da to nije dobro. Neko će naravno, opet bez uvida u ekonomsku problematiku i ekonomsko značenje te reči, prokomentarisati pogrešno, a ja bih podsetio da je Vlada koju je vodila SPS u vreme posle hiperinflacije imala finansiranje budžeta iz realnih prihoda, bez deficita u budžetu.

Mislim da je dobro što je deficit manji nego pod rukovodstvom ministra Đelića, dobro je što postoji pad deficita, ali takođe ministar Dinkić je malopre rekao da je praktično taj deficit u prošloj godini, u prošlom budžetu bio veći nego što je bio planiran. Ako je tačno ono što je on rekao, a nema razloga da mu bar u prvo vreme ne verujemo, taj deficit je bio 51 milijardu dinara u prošloj godini.

Takođe, malopre je gospodin Vlahović govorio o prihodima od privatizacije. Izrazio je sumnju da se u ovoj godini može toliko para uzeti od privatizacije. Ne znam zašto je izrazio sumnju, kada je prethodna vlada Zorana Živkovića predložila da na toj stavci pozicija bude 20 milijardi, a ovde je predviđeno 16 milijardi dinara. Čak je vlada Zorana Živkovića bila više optimistična, nego što je vlada Vojislava Koštunice. Tako je pisalo, gospodine Vlahoviću; ako vi niste čitali šta je vaš predsednik Vlade potpisao, to je drugo pitanje.

Prihodi od privatizacije - vi ste prodali nekoliko strateških preduzeća; zaradili ste 600 miliona evra u prošloj godini od privatizacije. U novembru i decembru potrošili ste 400 miliona evra. Prodali ste kapitalne objekte u Srbiji, Duvansku industriju iz Niša, koju bi znao da proda svako. Teško je prodati nešto što niko neće da kupi. A ono što svako hoće da kupi, nije potrebno biti ekspert pa to prodati po bagatelnoj ceni, gospodine Vlahovću, pošto vidim da ste svi ovde neki navodni eksperti.

Gospodin Vlahović se malopre negativno izrazio o tome ali mislim da je potrebno da u budžetu stoji stavka kako se troše pare koje su uzete od privatizacije. Fabrika, preduzeća u Srbiji nema milion, ne mogu se prodavati svake godine po 20 ili 30 ili 50 hiljada, nema ih toliko za prodaju. Mi imamo situaciju da smo za ono što smo prodali, strateški važnu fabriku, uzeli određeni novac; potrošeno je za dva meseca u neke fondove, pretpostavljam javne potrošnje. A od toga privreda Srbije nije dobila ni evro. Mi predlažemo, i to smo predložili ministru Dinkiću, da se tačno evidentira na koji način se troše sredstva koja se dobijaju u procesu privatizacije.

(Predsedavajuća, Emilija Krstić: Gospodine Dačiću, ja se izvinjavam, da li koristite i sledećih 10 minuta?)

Da. Takođe, neophodno je da Fond za razvoj bude jedan od glavnih faktora koji će podsticati razvoj privrede u Srbiji. Privatizacija nije sama po sebi cilj, u tome je grešila prethodna vlada. Privatizacija nije sama po sebi cilj, nego sredstvo da preduzeća rade bolje, da radnici imaju veće plate i da država ubira veće prihode. Mi smo imali potpuno suprotne stvari.

Dobro je što u ovom budžetu postoje subvencije privrede i poljoprivrede, ali takođe mislimo da Fondu za razvoj mora biti posvećena maksimalna pažnja i da sredstva koja su ovog puta upotrebljena, čini mi se kao dopuna sredstava koja se obnavljaju i već postoje u Fondu za razvoj, nisu dovoljna za pokretanje proizvodnje u Srbiji.

Što se tiče poljoprivrede, kada govorimo o poljoprivredi, prvi put se desilo prošle godine da je Srbija uvozila pšenicu posle dugog niza godina. U prošloj godini, čini mi se da sam pročitao negde taj podatak, nije otkupljeno čak ni 10.000 tona pšenice od seljaka. Podsetio bih da je u vreme kada smo mi bili na vlasti otkupljivano dva miliona tona godišnje od seljaka. Robne rezerve Srbije nikada nisu imale manje od 700.000 tona obavezne rezerve da Srbija ne bi bila gladna i da ne bi morala da uvozi pšenicu.

Po prvi put za vreme vlasti prethodne vlade desilo se upravo to da je Srbija uvozila pšenicu. Mi smatramo da i ovog puta novac koji je izdvojen za 200.000 tona pšenice nije dovoljan, da je neophodno, da bi Srbija imala prehrambenu stabilnost koja se može ogledati kroz to, u smislu rezervi, da bude najmanje 700.000 tona u robnim rezervama Srbije.

Sa druge strane, veoma je važno i ono na čemu SPS insistira, a to su prava iz socijalnog osiguranja. Naravno, uredna isplata penzija, transferi iz budžeta organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, 21% upravo čine ti transferi iz ukupnih rashoda budžeta. Ali, šta je zabrinjavajuće?

Zabrinjavajuće je što je, na primer, fond PIO zaposlenih ranije 86% ubirao iz sopstvenih prihoda od doprinosa, do pre nekoliko godina, dame i gospodo, a sada je to svega 56%. Ostatak su dotacije iz državnog budžeta.

Naravno da je tako zato što nema privrede, nema ko da plaća doprinose, jer je za tri godine otpušteno 400.000 ljudi, milion ljudi je nezaposleno i normalno je da nema doprinosa, normalno je da država mora to da finansira iz državnog budžeta.

Mi insistiramo, naravno, da se stane na put olakom otpuštanju radnika. To je veliki društveni problem. Ako se nastavi ovim tempom koji je DOS započeo, u Srbiji će biti mnogo manje onih koji su zaposleni u odnosu na one koji može da rade, a nemaju prilike za to. Školarine moraju da budu manje. Ne mogu u Srbiji da postoje fakulteti u kojima su školarine najveće u Evropi. Da li je naš standard najveći u Evropi, da li je to moguće?

Zdravstvo - ne može zdravstvo da bude privilegija samo bogatih; zato je neophodno da se ostvari čitav niz mehanizama kako bi mogli da ostvaruju prava iz zdravstvenog osiguranja i oni koji ostaju bez posla, oni koji nemaju osiguranje. Podsetio bih da svega tri meseca posle skidanja sa tržišta rada, oni ostaju bez zdravstvenog osiguranja. Kako će se oni lečiti?

Znači, naravno, govorim taksativno, neophodno je da zbog situacije u kojoj se nalazimo i pomoć koja je posvećena Kosovu i Metohiji bude veća, bolja i organizovanija, da država bude prisutna na Kosovu i Metohiji. Ako nas nema tamo, ako nema političara, ako nema državnih institucija, ako nema državnih ustanova, ako nema novinara da snime upaljene srpske crkve, normalno je da će prva vest u svetu, zato što druge nema, biti upaljena džamija. To je pitanje za sve nas zašto je to tako.

Nadam se samo da su se oni koji su 10 godina govorili da je na Kosmetu problem nedostatak ljudskih prava Albanaca, a ne njihov separatizam, konačno razuverili ovih dana.

Spoljnotrgovinski deficit je veliki problem naše države. Evidentno je da je nastao problem naglom liberalizacijom, a naravno i u vreme harmonizacije odnosa sa Crnom Gorom došlo je do potpunog otvaranja našeg tržišta, bez zaštite. Srbija je uvozila jabuke, stajsko đubrivo, Srbija uvozi ili se spremala da uveze 65.000 tona mesa za vreme prethodne vlasti.

Mnogo u Srbiji ima agencija i direkcija. U Srbiji je veliki javni dug. Doći ćemo možda za koju godinu u dužničku krizu. Nadam se da nećemo iz budžeta više finansirati razne nevladine organizacije kao što je Otpor, ne znam da li je finansirana Nataša Kandić ili ovi drugi, ali možda treba zaviriti u sve papire.

Dalje, možda su ove godine pare namenjene za puteve manje, ali vas molim da razumete, uništena su sredstva za izgradnju tih puteva, eksplozijom u Surčinu.

Prema tome, možda će biti manji izdaci ove godine, ali bez izgradnje, sa jedne strane ste u pravu, bez velikih radova u oblasti železnice, puteva, stambene izgradnje, energetskog sistema, nema pokretanja proizvodnje u Srbiji.

Državna zajednica Srbija i Crna Gora - da li Crna Gora ispunjava svojih 8% obaveza ili Srbija plaća sve, tražim odgovor na to pitanje.

Naravno, tražim od Vlade da veoma brzo dođe na dnevni red završni račun budžeta za 2003. godinu, kao i završni račun za 2002. godinu, jer nije usvojen u ovoj skupštini.

Samo da kažem još ovu stvar, vi znate da su protiv mnogih ministara i pomoćnika ministara iz prethodnih vlada, socijalističkih, podnete krivične prijave, a obrazloženje je bilo nenamensko trošenje sredstava, zloupotreba službenog položaja, a reč je o tome da se preraspodeljuju sredstva sa jedne stavke na drugu. U ono vreme, protiv naših ljudi ste podneli krivične prijave, a kada ste bili sigurni da padate sa vlasti, promenili ste Zakon o budžetskom sistemu i sada to više nije krivično delo. Isto delo, pre dve godine ste slali ljude u zatvor, a sada će neko možda odgovarati samo prekršajno. Da li je to slučajno?

Takođe, dobro je poznato da je prethodna vlada prekoračila dogovorenu javnu potrošnju sa MMF-om, prema tome, nemojte se međusobno optuživati oko toga, jer nije to najvažnija stvar u našoj državi.

Očekujemo da bude rast društvenog proizvoda, onako kako je predviđeno, da to proizvede realan rast zarada i to znači, naravno, da građani Srbije mogu očekivati bolji životni standard, ali i da država ostvaruje stabilnije prihode.

Na kraju, neophodno je da Srbija što pre dobije budžet, da bi vojska, MUP i BIA mogli da računaju da će moći da rade i posle 1. aprila u slučaju da taj budžet ne bude usvojen.

U tom cilju će SPS, i pored određenih primedbi i predloga, glasati za ovaj predlog budžeta i za prateće zakone, sa očekivanjem da se u ovoj godini jasno vidi u čemu ova vlada pravi zaokret i diskontinuitet sa prethodnom vladom Zorana Živkovića.

Očekujemo da će novi budžet biti budžet u kojem će se ogledati nova politika, ekonomska, socijalna i svaka druga, nove Vlade Srbije. Ako bude isto sve kao što je bilo, onda se sigurno neće na ovakav način razgovarati. Hvala vam.

Očigledno je da je nekim poslanicima teško da se snađu sa kim su i gde u koaliciji, pa ne znaju koga da napadaju, koga da brane, itd.
Jedna stvar je sigurna: sramotno je što se o ovakvoj temi na ovakav način razgovara. Reč je o ljudima koji su preživeli prirodnu katastrofu, a mi se danas ovde prepucavamo između političkih partija o tome sa željom da uberemo koji politički poen. Naročito je neumesno od strane gospođe iz Demokratske stranke Srbije koja je u to uvlačila i SPS, maltene kao da se pomoć delila pristalicama jedne stranke.
Molim vas, mi smo bili na vlasti od tog zemljotresa još godinu i po dana. Vi ste na vlasti tamo tri godine od tada, zajedno sa Demokratskom strankom i DOS-om.
Prema tome, i vi snosite makar deo odgovornosti za to. Nemojte se stideti što ste tamo u koaliciji sa Demokratskom strankom. Pa, i to je normalno - negde morate i sa njima.
Što se tiče SPS-a, Demokratska stranka i DOS su za ove tri godine podnosile na stotine i hiljade krivičnih prijava, hapsili na stotine i hiljade, pa valjda biste do sada nekoga uhapsili da je izvršeno neko krivično delo. Ko vam je branio? Zašto niste vršili kontrole? Sada ste se setili da o tome pričate, kada je došlo vreme da se nad vama vrše kontrole.
U svakom slučaju, ovo je tema koja ne zaslužuje ovakav tretman. Građani tog kraja zaslužuju da dobiju odgovor na pitanje da li će moći da realizuju ono što su oni davali drugim krajevima naše države kada su ti krajevi bili pogođeni prirodnim katastrofama. To treba da brine sve nas, a ne da li će neka od političkih partija da se nadmeće, prepucava povodom ovako bolne teme.
Iz svih tih razloga naš poslanik iz SPS-a, Miloš Minić, u tom cilju je podneo amandman, a ne u želji da ubere političke poene.
Za vreme naše vlasti mi smo uveli taj zakon, uveli smo obavezu i prikupljala su se sredstva. Gospodin Mucić, koji je bio poslanik, bio je direktor te direkcije i za godinu i po dana izgradio je više kuća nego i Milutin Mrkonjić u celoj Srbiji. Uostalom, on je, gospodo, i dalje na slobodi. Prema tome, SPS je izdržala najgore što je moglo da bude upravo od vas iz Demokratske stranke. Vi mislite da se i dalje neko vas plaši? Da li vam je poznato da ste vi pali sa vlasti?

Dame i gospodo poslanici, Socijalistička partija Srbije je glasala za predlog da se o ovome raspravlja po hitnom postupku. Naravno, mi ćemo glasati za obrazovanje ovog anketnog odbora, uz amandmane koji su predloženi. Mislim da se Srbiji duguje jedna istina o svemu onome što se dešavalo i nije bitno kada se dešavalo, nije bitno ko je upleten u sve te stvari, ali anketni odbori ne mogu biti zamena, niti eufemizam za delatnost pravosudnih i nadležnih državnih organa.
Mislimo da treba da budu formirani anketni odbori i za niz drugih afera koje su se pojavljivale u Srbiji u proteklih nekoliko godina. Sećate se šećerne afere, a postoji afera i oko izvoza pšenice. Naravno, postoje i mnoge druge političke afere. Nadam se da će uskoro doći kraj aferi kako je došlo do lažnog glasanja u Skupštini Srbije. Oko toga nije formiran anketni odbor, ali očekujemo da će tužilac uskoro reagovati tim povodom, pošto je saslušao gotovo sve koji su bili akteri tog događaja.
Takođe, očekujemo da se uskoro formiraju anketni odbori i vezano za ono što smo čuli na sastancima Odbora za odbranu i bezbednost, oko toga ko je upravljao službama bezbednosti MUP-a u proteklom periodu, ko je pisao saopštenja iza kojih je stajao MUP, a danas tvrde da to oni nikada nisu napisali. Mnogo je potrebno u Srbiji anketnih odbora, jer Srbija nema odgovore na mnoga pitanja koja su se dešavala u proteklom periodu.
SPS će podržati formiranje ovog anketnog odbora. Potrebno je da se uspostavi puna istina, ustanovi istina o svemu, da se pronađu krivci, naravno, da se vidi ko stoji iza svih tih lobija i nadam se da će anketni odbori doći do relevantnih podataka koji bi mogli da budu od koristi nadležnim državnim organima u vođenju procesa do kraja.
Srbiji je poterbna istina o svemu što se dešavalo, bez obzira ko je u pitanju. Treba da gledamo samo šta je u pitanju. SPS će podržati ovaj aketni odbor, a ona će sama predložiti formiranje još nekoliko anketnih odbora vezano za neka druga pitanja. Hvala lepo.

Nemam nameru da osporavam ničiju kandidaturu, to je bio jedan dogovor između svih poslaničkih klubova, da svi poslanički klubovi glasaju za sve kandidate za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije. U tom smislu ćemo glasati za oba ova predloga za potpredsednike.
Javio sam se zbog onoga što je govorio gospodin Ristić. Imajući u vidu, gospodine Ristić, ne koristim svoje pravo kao šef poslaničkog kluba, želim da kažem da je neumesno da u ovom času, kada se govori o izboru potpredsednika, govorimo o nekim drugim temama koje naravno izlaze iz delokruga ovoga o čemu ovde raspravljamo. Ali, želim da kažem da je gospodin Ristić, kada već govori o nečijim ostavkama, bio u Administrativnom odboru koji je pred sobom imao ostavke sedam poslanika SPS-a, koje je on smatrao nevažećim.
Bio je u Administrativnom odboru koji je dozvolio krađu glasova i mandata, bio u Administrativnom odboru koji je konstatovao da je Neda Arnerić bila u ovoj sali, a ne u Bodrumu, i bio je u Administrativnom odboru koji je konstatovao da su poslanici DS-a, koji su se vratili na mesto poslanika, iako im je prestao mandat i podneli su ostavke, bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Ne znam ko je ovde u zabludi, samo želim da kažem da je izbor potpredsednika tema oko koje postoji konsenzus svih političkih stranaka. Nemojmo sve opterećivati borbom za neke navodne političke poene, koji će se obiti o glavu onima koji tu temu podstiču. Krajnje je nekorektno da se za mesec dana, od kada je prestao mandat ili dva meseca od prošlog saziva Skupštine Srbije, sada oni koji su ovde predvodili, prednjačili u krađi mandata, krađi glasova i pretvaranju Narodne skupštine u jedan goli instrument Vlade Republike Srbije, na čelu sa Zoranom Đinđićem i Zoranom Živkovićem, govore nekim drugim tonovima.
Sačekajte barem malo vremena da prođe, da pokušate da neko to zaboravi.

Pošto je gospodin Ristić ili drug Ristić, kako hoćete, pogrešno protumačio moje reči, želim da se ispravim. On nije bio član, on je bio predsednik Administrativnog odbora. Želim da ga ispravim. Naši bivši poslanici, a vaši baj-pasovi, poslanici Baneta Ivkovića, mi smo tražili da se prihvate njihove ostavke u aprilu 2002. godine, a odluka Ustavnog suda je bila u maju 2003. godine, drugarice i drugovi demokrate. Prema tome, nemojmo mešati te dve stvari.
Takođe, ne želim da propustim ovu priliku da kažem da ćemo, naravno, glasati za kandidata iz naše ideološki najbliže Demokratske stranke, druga Dušana Petrovića.

Imam pravo 20 minuta, iskoristio sam 10 i imam još 10. Gospodine Nikoliću, poštujem Poslovnik i, prema tome, nema potrebe da me opominjente. Imate pravo da govorite. Ne osporavam nikome pravo da govori. Mislim da radikali govore i koriste svoje vreme, i nemojte da osporavate drugima to pravo, kada to vama niko ne osporava.
Ne želim da u potpunosti koristim vreme koje je dato povodom ove tačke dnevnog reda, jer je potpuno jasno da će se ovde glasati za oba kandidata. Želim samo da još jednom potvrdim: bivši poslanici SPS-a, tzv. grupacije Baneta Ivkovića, potpisali su ostavke u svojoj partiji.
Nikada nisu bili na Administrativnom odboru i nikada nisu rekli da te ostavke nisu važeće. To što ste vi te ostavke držali u fiokama dok niste pali sa vlasti, dovoljno govori o vama kako ste održavali ovu prethodnu vlast. Nadam se samo da nikome više neće pasti na pamet u ovoj skupštini da se time poigrava i da se održava na vlasti bez postojeće većine u parlamentu Srbije.
Zbog toga sam se javljao, upravo da govorim o svemu tome, iritiran prethodnom diskusijom, imajući u vidu da je bivši Admnistrativni odbor Narodne skupštine Republike Srbije sprovodio protivpravne i protivustavne akte, ne poštujući ono što je poštovao kod svih drugih. Poštovali su ostavke svih drugih političkih stranaka, osim onih čiji su ti tzv. otpadnici bili, jer je trebalo da galsaju za budžet, da glasaju za Vladu Republike Srbije.
U tom smislu, da stavim tačku na ovo što sam do sada govorio, želim samo da još jednom pomenem, SPS će glasati za ova dva kandidata za potpredsednike, to naravno ne znači da se mi slažemo sa onim partijama čiji su oni predstavnici, ali to je bio dogovor između političkih partija i mislim da nije bilo dobro da se uopšte ova tema danas započinje, kada je postignut dogovor između političkih stranaka, da se oko toga jedinstveno glasa i da sve političke partije glasaju za predloge svih poslaničkih grupa za potpredsednike Narodne skupštine Republike Srbije.

Znate, kad se neko mnogo voleo, teško mu padaju ovakvi rastanci.
Vojislav Koštunica je bio vaš predsednički kandidat 2000. godine, a ne naš. Takođe, Miroljub Labus je bio vaš predsednički kandidat protiv Vojislava Koštunice i Vojislava Šešelja. Čini mi se da je glavna tema ove rasprave o izboru vlade Socijalistička partija Srbije. Zahvaljujem vam na tome. Čini mi se da niko nikada nije više spominjao Socijalističku partiju Srbiju i njeno rukovodstvo, nego što je to bilo ovih nekoliko dana. Na tome vam zaista zahvaljujem.
Malopre sam pitao gospodina Tadića, da li je njegova skupština pozitivno ocenila rad Vlade Republike Srbije, prethodne i ove koja je trenutno na vlasti? Znači, Zorana Đinđića i Zorana Živkovića. Odgovorio mi je potvrdno.
Vlada Zorana Živkovića je, gospodo, donela odluku da nema više izručenja Haškom tribunalu po komandnoj odgovornosti. Ko je onda ugrozio međunarodni položaj naše države? Molim vas, drugarice i drugovi demokrate, vodite računa o tome.
Vi mislite da možete takve odluke donositi pred izbore, da zavaravate narod, a da se posle toga pravite kao da ne postoje. Vi ste doneli tu odluku. Dušan Mihajlović i njegova stranka je na listu stavila generala koji je optužen pred Haškim tribunalom. Nemojte vi sada Socijalistikoj partiji Srbije spročitavati nešto za šta je većina građana ove države.
Budite barem toliko pošteni, pošto očigledno niste baš u svemu pošteni, iako vam je to nekada bilo geslo. Kada vam je bilo geslo, tada smo i sarađivali, i to tada kada Slobodan Milošević nije bio u Hagu, nego u Beogradu i nemojte se toga stideti, jer se i mi ne stidimo saradnje sa bilo kim u interesu Srbije.
Želim samo da kažem jednu stvar. Gospodo, 400.000 otpuštenih radnika se desilo od 2000. godine do 2003. Vi možete, naravno, reći da je sve posledica onoga što je bilo u poslednjih deset godina pre 2000. Ali, još jednom vas podsećam, u septembru i decembru 2000. godine se odlučivalo o vladavini Socijalističke partije Srbije za proteklih deset godina. Dame i gospodo, ili drugarice i drugovi demokrate, 28. decembra se odlučivalo o vašoj vlasti i dobili ste onoliko koliko ste dobili. Mi smo dobili dva poslanika manje od Demokratske stranke. Vi imate 24 poslanika, a mi 22.

Ostale glasove ste dobili zahvaljujući gospodinu Ugljaninu, zahvaljujući gospodinu Svilanoviću iz Građanskog saveza, zahvaljujući Žarku Koraću i zahvaljujući gospodinu Mićunoviću. Možda sam nekoga zaboravio od ovih velikih političkih gromada, ali u svakom slučaju to je to.
(Predsedavajući: Vreme. )
I na kraju, zaista molim gospodina Koštunicu da prekine ovu agoniju i ovo plakanje drugarica i drugova demokrata. Primite ih u vladu, molim vas. Zar ne vidite da im teško pada što više neće biti na vlasti. Teška je žal za izgubljenom vlašću. Mi to dobro znamo i mi smo te bolesti preboleli. Ne daj bože da iko preživi u opoziciji ono što je Socijalistička partija Srbije doživela u opoziciji posle 5. oktobra, ali mi smo i pored svega opet tu. A gde će biti drugarice i drugovi demokrate. Zbog toga je njihova velika žalost trenutno. Hvala.