Nisam rekao ništa suprotno od onog što ste vi rekli.
Isto smatram, mi možemo i da odbijemo ovaj zakon.
Mi smo vlasni da uradimo šta hoćemo, jer mi smo Narodna skupština Republike Srbije, samo govorim o nečem drugom. Nisu ovo predstavnici nekih drugih stranaka osim naših. Ovaj zakon se sigurno pisao više meseci. Bilo je dovoljno vremena da se o tome obave rasprave i konsultacije. Pričam principijelno i to sam govorio i na sednicama Vlade, isto tako, upravo da bi se izbegle ovakve situacije da mi sada na Skupštini nešto raspravljamo što nije dobro ili je dobro.
Apsolutno samo želim da vam kažem, pošto ste spominjali Ružića i pričali o nekim ličnim sukobima itd, ne verujem da Ružić ima bilo kakav sukob lični, jer nije iz te sfere. Ako ima, biće smenjen.
Nisam to stavio na glasanje, znam da bi ga vi smenili, ali dobro.
Idemo dalje.
Morao sam da uđem u salu da malo smirimo situaciju, molim vas.
Đorđe, izvoli.

Dobro.
Ne znam kome si replicirao, ali mislim da neće gospodin Martinović, pošto ste vas dvojica prijatelji.
Principijelno smatram, da li je ministar iz SPS, SNS ili iz neke druge stranke, stvarno, da pre nego što nešto dođe na Skupštinu i kada dođe i dok dođe na sednicu Vlade, a to je bilo slučajeva i na sednici Vlade, da se ne posveti dovoljno pažnje različitim mišljenjima, niti pak postoji ta procedura i potreba, ja sam ovde više puta ukazivao da bi u našem zajedničkom interesu bilo da naši odbori i poslaničke grupe budu uključene u izradu, ne samo predlog kada dođe ovde pa da podnosimo amandmane, nego i kada se donose nacrti, predlozi u Vladinoj proceduri na neki način čisto da bismo izbegli situaciju.
Ovo nije sigurno jedini slučaj. Nadam se samo da će biti principijelan gospodin Martinović i kada dođu vaši ministri, možda budete i oštriji malo, neće se ljutiti.
(Ljubiša Stojmirović: Svi su naši.)
Svi su naši, bravo profesore.
Hvala.
Idemo dalje, reč ima Nataša Ivanović.
Mene sada ova tema ne zanima, jer još deset godina imam do 65. Moram sada da idem, ja bih vas zamolio da ne pravite probleme.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovani članovi Vlade, otvaram Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 190 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno u ovom trenutku 211 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da sam pozvao da današnjoj sednici prisustvuju predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, ministar spoljnih poslova, Nikola Selaković, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Marija Obradović i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dr Petar Petković.
Poštovani narodni poslanici sa nama su sa Kosova i Metohije predsedništvo Srpske liste, poslanici Privremene samouprave u Prištini, gradonačelnici privremene samouprave u Prištini, predsednici Privremenih organa, načelnici upravnih okruga, rukovodioci državnih institucija, direktori javnih preduzeća i zdravstvenih ustanova i rukovodioci najznačajnijih privrednih preduzeća.
Takođe, sa nama je i direktor Kancelarije za koordinacione poslove, Miloje Zdravković, kao i najbliži saradnici direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Dame i gospodo, imajući u vidu, da vas podsetim, da su na današnji dan pre 23 godine kidnapovani rudari - lica srpske nacionalnosti sa površinskih kopova Belaćevac, čija sudbina ni do danas nije razrešena.
Želim da pozdravim i predstavnike Udruženja kidnapovanih, nestalih i ubijenih sa prostora Kosova i Metohije, koji takođe prisustvuju sednici.
Poštovane dame i gospodo za Petu posebnu sednicu Narodne skupštine u Dvanaestom sazivu utvrdio sam sledeći
D n e v n i r e d:
1. Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji je podnela Vlada,
2. Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. do 15. juna 2021. godine, koji je podnela Vlada.
Narodni poslanik Ivica Dačić, kao predsednik Narodne skupštine, na osnovu članova 92. stav 2. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi zajednički jedinstveni pretres o ova dva izveštaja, odnosno o ovim tačkama dnevnog reda.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 222, za – 207, nije glasalo – 13.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Saglasno članu 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički jedinstveni pretres.
Pozivam predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića da se obrati Narodnoj skupštini.
Izvolite predsedniče.

Zahvaljujem.
Izvestilac Odbora za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun ima reč.
Izvolite.

Gospodine Drecun, da vam kažem da je ovo izvestilac odbora, a vaša diskusija je naknadno.

Hvala.
Zahvaljujem.
Idemo na predsednike, odnosno ovlašćene predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Muamer Zukorlić.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani potpredsedniče Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani članovi Vlade, postoje teme oko kojih možemo i potrebno je da se razlikujemo zato što smo u različitim političkim strankama, ali oko ove ne. Zato je od neprocenljive važnosti što održavamo ovu sednicu i što na njoj govori predsednik Republike Aleksandar Vučić i ja želim da mu se zahvalim što je imao ovakvu inicijativu za zakazivanje ovakve sednice.

Zato i govorim ovde kao ovlašćeni predstavnik Socijalističke partije Srbije i to je prvi put da koristim tu mogućnost od kad sam izabran na funkciju predsednika Narodne skupštine Republike Srbije.

Smatram da je moja obaveza kao predsednika stranke druge po jačini, brojnosti i glasačkom telu da jasno kažem šta mislim o svemu ovome.

Naravno da je Kosovo i Metohija centralna srpska tema vekovima. Ono više nije bilo naše, više ga nismo imali nego što je bilo naše, od 1459. do 1912. godine, 453 godine. Ne znam da li ste svesni koliki je to vremenski period? Nismo imali Kosovo, ali ga nismo izgubili i nismo ga gubili, naročito u poslednjih nekoliko vekova. Nije postojala tema, od književnosti, umetnosti, pa do nauke, kulture i politike koja nije bila vezana za Kosovo, čak i oni koji su pobedili 1912. godine na Kumanovu su bili kosovski osvetnici i oslobodioci.

Uostalom, Srbija i Crna Gora su zajedno oslobodile Kosovo 1912. godine. Zato Crna Gora kad je priznala Kosovo kao nezavisnu državu, nije ona izdala Srbiju, ona je izdala samu sebe, jer 1912. godine Peć, Dečani, Istok i Đakovica su pripali crnogorskoj državi. Oni su kao takvi ušli u Prvi svetski rat. Peć, Dečani, Istok i Đakovica su 1912. godine pripali Crnoj Gori. Tačno sam rekao. A oni su danas priznali to kao deo kosovske države, izdali su svoje pretke, uostalom, i kralja Nikolu.

Nažalost, dame i gospodo poslanici, za 453 godine albanizacija, islamizacija, etničko čišćenje i promena demografije je učinila svoje. Ali, to što nas ima manje ne daje nikome pravo da vrši secesiju. Kako bi bilo u svetu kad bi god neki narod postane manjina na delu gde žive nacionalne manjine, taj deo teritorije imao pravo na svoju državu? Znaju oni da je to nemoguće i da to ne može. Zato su i ovo nazvali sui generis, poseban slučaj, misleći da se to njih neće ticati.

Želim ovde da kažem, žao mi je što gospodin Kamberi nije tu, ali valjda čuje, nikada na Kosovu i Metohiji nije bio problem ljudskih prava, nikada, ljudskih prava Albanaca, samo je bilo, a bilo je u ovoj zgradi, u ovoj sali su se čuli ovakvi tonovi, naročito uoči 2000. godine, kada se govorilo – samo da padne Milošević, da se sruši diktatura, rešićemo probleme sa Albancima, jer je problem demokratija i ljudska prava. Nikada nije bio problem ljudskih prava i demokratije, nego isključivo nelegalne secesije i želje Albanaca da stvore svoju nezavisnu državu veliku Albaniju.

Uostalom, gospodin Kamberi je u dilemi da li će da stavi albansku ili kosovsku zastavu, ali se ipak opredelio za Albaniju. Šta to govori? Da je sve to velika Albanija u njihovoj zamisli.

Neću da govorim sada o prošlosti. Oni su u Jugoslaviji bili više nezavisni nego što su sad. Oni imaju sada svoje gazde, tada nisu imali gazde, a imali su sve, od vrhovnog suda, do policije i svega ostalog.

Uostalom, svaki dan je bilo na milione dolara koji su dolazili iz svih drugih republika bivše Jugoslavije.

Znali su oni da ovo ovako ne može, zato i nisu želeli mir. Zato su formirali OVK, vršili zločine, proterivali srpske građane, odnosno građane Srbije sa Kosova i Metohije. Služili su se lažima, od Račka, do tvrdnje da su zatočeni kosovski Albanci na prištinskom stadionu, do toga, čak, da postoje banke krvi koje mi uzimamo od albanske dece da lečimo ranjene policajce i vojnike na Kosovu 90-ih godina. Zato su koristili NATO bombe. Zato su jedino ovde zapadne sile podržavale islamske teroriste, mudžahedine, jedino u Albaniji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, gde je i Bin Laden mogao slobodno da se šeta. Doturali su im oružje, naravno.

Ne želim da komentarišem kako im se to obilo o glavu 11. septembra, ali želim da podsetim da ogromna većina onih koji su učestvovali u napadima 11. septembra je sa Balkana iz tih terorističkih grupacija koje su oni ovde terorisali i sponzorisali. Nelegalno su proglasili i nezavisnost Kosova, kao što sam rekao, zasnovao na lažima.

Flora Čitaku je sto puta rekla u Savetu bezbednosti - kolonizacija. Mi smo kolonisti. Danas Kamberi kaže - aparthejd. Priča o Bogojevci. Ja sam tada bio premijer, to se seća i gospodin Vučić. U dogovoru sa njim, ja sam otišao na tu izložbu. Ja sam bio kao predsednik Vlade Republike Srbije na toj izložbi o stradanju te porodice o kojoj on govori, zajedno sa Spasojem Vulevićem, jer sam bio ministar unutrašnjih poslova, koji je komandant SAJA, koji je spasio tu ženu. A njihovi politički predstavnici nisu dolazili na izložbe, nego su učestvovali u ubijanju Srba na Kosovu i Metohiji i zato su sada u Hagu.

Isto tako, kada pričamo, pričalo se o 20.000 žrtava silovanja. Do sada se prijavilo manje od nekoliko stotina na poziv koji su oni sami uputili građankama na Kosovu. Čak mislim da nema ni toliko. Više nisam pratio, ali možda ima 200, 300, 400 prijava. Naravno, svaka žrtva zaslužuje pažnju, osudu, poštovanje. Ali, to nije isto kada govorite o 20.000 ili kada govorite o 200.

Kada pričaju o genocidu, dozvolite mi, pošto je to sada magična reč, bez želje da se vraćam u prošlost, samo želim da navedem, to naša braća i sestre koji sede gore na galeriji dobro znaju, ali želim zbog njih i zbog cele javnosti samo da navedem.

Dobro slušajte podatke. Podaci: Priština 1981. godine 52.269 Srba, 2011. godine, 30 godina nakon toga posle svega ovoga, 430. Pa, gde je četrdesetdevet hiljada i nešto Srba? Gde je, gospodine Kamberi, gde su? Uroševac – 18.285 Srba 1981. godine, 2011. godine 32, ne 32.000, 32 Srba. Gde su, gospodine Kamberi? Gnjilane 19.212, sada 332, Peć 17.791, 1981. godine, sada 332, Kosovska Kamenica 14.813, sada 1.554, Prizren, nekada glavni grad, 11.651, 2001. godine 237, Lipljan 10.259, sada 513, Istok 9.592, sada 194, Klina 7.802, sada 98, Vitina 8.369, sada 113, Vučitrn 6.091 Srbin, sada 384.

Samo saslušajte još dva frapantna podatka: Podujevo - 2.242 Srbina, sada 12. Jel znate vi gde je Podujevo? Podujevo je prva opština posle Kuršumlije, a ostalo 12 Srba. Dalje, Đakovica - 1.898, sada ih ima 17. Čekajte, dame i gospodo, braćo i sestre, drugarice i drugovi, kako hoćete, ako je genocid nad Albancima, kako ih sada ima više nego što ih je bilo, a Srba ima manje nego što ih je bilo? Da niste vi nešto tu pogrešili?

U Prištini je 1981. godine živelo 140 hiljada ljudi, Albanaca, a sada 194 hiljade. Rekao sam koliko je bilo Srba - 50 hiljada, a sada 430. Genocid. Tačno, samo ste malo pogrešili nad kim je izvršen genocid. Podsetiću da je u Prištini 1953. godine živelo 7.951 Srbin po popisu i 9.034 Albanca. Samo vi pričajte o genocidu.

Gde su Srbi? Jasno je etničko čišćenje i genocid je počinjen nad Srbima. To je istorijska i faktička istina. Vratilo se samo 1,9% onih koji su proterani sa Kosova. Zašto svet ćuti? Zašto zemlje u regionu ćute? Zašto Marinika, Kamberi, Ugljanin, ne predlažu rezoluciju o genocidu nad Srbima na Kosovu i Metohiji ili u Jasenovcu, umesto što žele da svojim rezolucijama bace anatemu i ljagu na narod koji je pored Jevreja pretrpeo najteže žrtve i najveći genocid i uništenje u 20. veku?

I Izrael, jevrejska država, je pokazao da su njihovi interesi važniji od principa, žrtvujući srpski Jerusalim za kosovsku ambasadu u Jerusalimu. Kosovo je pokazalo da sluša samo zapadne sile, a ne islamske interese, iako su ga islamske zemlje priznale. Ali, istorija.

Stvorili smo koaliciju 2012. godine, odnosno zatekli smo jednostrano proglašenu nezavisnost, 110 zemalja priznalo Kosovo. Međunarodni sud pravde, na naš zahtev, Tadića i Vuka Jeremića, donelo odluku i presudu da stvaranjem kosovske države nije prekršeno međunarodno pravo. Rezolucija Generalne skupštine o prenošenju dijaloga u Brisel. Možemo imati dva pristupa - ili je sve izgubljeno ili Kosovo je Srba, ništa se nije promenilo. Situacija na terenu govori sasvim drugačije - niti Srbija ima puni suverenitet u Prištini, niti Priština ima puni suverenitet na severu Kosova. Svaka promena moguća je samo ratom.

Zato je jedino razumno voditi dijalog i tragati za kompromisom. Zato smo se i mi opredelili za dijalog, polazeći od zatečenog stanja da je maltene sve rešeno i izgubljeno.

Albanci 2012. godine nisu ni pomišljali na kompromis. Mislili su da je Srbija slaba, pretili su, ucenjivali nas. Ali, situacija se promenila promenom vlasti. Srbija je postajala sve jača. Pokušali smo da nalazimo nove jake prijatelje, a da ne izgubimo nijednog starog. Bili smo kredibilan partner, svesni snage naših neprijatelja, ali i svesni snage naših principa za koje se borimo.

Otpočeli smo i sa procesom tzv. otpriznavanja. Rekao sam vam, 110 zemalja je priznavalo Kosovo, sada je 19 zemalja manje. Sada imamo većinu, odnosno Kosovo nema više većinu u Generalnoj skupštini UN. I ako se kandiduje bilo gde, proći će kao u UNESKO i u Interpolu. Gospodin Vučić i ja smo bili, on je tada bio predsednik Vlade a ja sam bio ministar spoljnih poslova, kada se Tači prijavio za UNESKO. Imali smo razgovor i mi smo mu rekli - zašto to radite, a oni kažu - ma, nećemo mi sa vama uopšte da razgovaramo. I mi smo krenuli od nule.

Ja sam zahvalan predsedniku Vučiću što je dao odobrenje i što smo vodili državnu akciju na tome da pokažemo našim starim prijateljima da ih podstaknemo da još jednom razmisle i povuku priznanje Kosova.

Da ne pričam o dvostrukim aršinima, nepovredivosti granica. Sad su se setili nepovredivosti granica, kad su prvo narušili granice Srbije. Priština od početka nije ni želela ni dogovor ni kompromis. Oni su mislili da ćemo mi popustiti, da nemamo izbora, zato nisu poštovali potpisano, kao što je zajednica srpskih opština u Briselskom sporazumu.

Kakav je kredibilitet onih sa kojima smo zajedno Tači i mi potpisali Briselski sporazum, odnosno Evropske unije? Ja razumem da Albanci žele da unište sve što su potpisali, odnosno da ne sprovedu ništa što su potpisali, ali kakav je kredibilitet onih u čijem prisustvu vi to potpisujete i sa njihovim garancijama, a da oni mirno gledaju na sve ovo što rade albanski separatisti?

Zato, oni će nam pretiti da nećemo ući u EU, tražiće sve a neće ponuditi ništa, vršiće pritisak na druge zemlje da priznaju nezavisnost Kosova kao što su članice EU koje nisu priznale, stalno na povocu drže marionetske zemlje iz regiona, da stalno napadaju Srbiju i izazivaju sukobe. Na kraju, možda će i vojno pokušati da osvoje sever, znajući, a i to mi isto znamo, da je samo ekonomski jaka Srbija najbolja odbrana Srbije i Kosova. Tražiće političare koji će priznati Kosovo govoreći da je to spas.

Kao čovek koji je godinama zajedno u ovoj priči, u ovih devet godina, sa Aleksandrom Vučićem, dobro znam kakve smo pritiske i kakve je on pritiske izdržao, kako smo se borili i kako se izborio za najbolja za srpski narod, koliko smo pomogli našem narodu na Kosovu i Metohiji, koliko smo i kako smo doveli do toga da ni jedna odluka o Srbiji neće biti donošena bez Srbije i znam da Aleksandar Vučić neće popustiti, da neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, ali će sve uraditi da sačuva mir i živote ljudi i postigne kompromisno rešenje.

Obraćam se i Srbima sa Kosova i Metohije koji su ovde, ali i svim građanima koji to gledaju na Kosovu i Metohiji. Dok ste vi na Kosovu, Kosovo može da bude srpsko. Ako vas ne bude bilo, nema više ničega od srpskog Kosova. Zato država mora da vam u tome pomogne i želim da vam odam veliko priznanje za to što ste ostali u svom zavičaju, tamo gde je rođena srpska država i srpska crkva.

Uostalom, Albanci nemaju ni albansko ime za Kosovo, jer to je ime nastalo po srpskoj reči za pticu kos. To čak imate i na sajtu CIA. Kako oni koji nemaju ni ime za svoju zemlju misle da je ta zemlja njihova, ali sve je moguće.

Gospodine predsedniče, ja sam ponosan na sve ono što smo zajedno postigli i vi i ja lično, vi pre svega kao predsednik Republike, predsednik Vlade, ali i naša vladajuća koalicija, odnosno naše političke partije koje predvodimo.

U ime SPS, a mogu da kažem i u ime JS i Dragana Markovića, želim da pružim punu podršku svim nastojanjima i borbi za državno jedinstvo, za zaštitu nacionalnih i državnih interesa.

Samo stabilna Srbija i jedinstvena Srbija može biti jaka. Živela Srbija. Živelo srpsko Kosovo.

Znate šta, mi smo danas razgovarali i na Kolegijumu i malopre sa predsednikom, imajući u vidu da je ova tema, kao što smo rekli od izuzetne važnosti za svakog Srbina i svakog građanina Srbije i da mi sigurno rukovodeći se tim principom i potrebe da svi nešto kažemo, možemo o ovome sigurno da diskutujemo više sati.
S druge strane, postojao je i predlog da se obrate samo šefovi grupa i ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, s tim što tu sada imamo, bili bi oštećeni ovi samostalni poslanici, ili kako god hoćete. Tako da imamo dve mogućnosti, ili da nastavimo diskusiju, ali neće puno poslanika moći da dobije reč, ili da ovde zaključimo diskusiju, da predsednik kaže u završnoj reči to što želi, a ako želite da nastavimo dalje onda moramo da pređemo na listu govornika poslaničkih grupa.
Kakvo je javno mnjenje? Predsedniče, mi predlažemo, to je bio i jutros predlog sa kolegijuma, da imajući u vidu zaista potrebu da i ova sednica bude na jednom nivou političke ozbiljnosti i svega ostalog, a da ne idemo mnogo u širinu, tako da ja predlažem da se vi obratite i da onda, pošto su sve poslaničke grupe dobile pravo da se izjasne, jedino što je oštećen to je samostalni poslanik, ali šta da radimo. Ne isplati se biti samostalni poslanik.
Ako se slažete da dobije Glišić reč i da tu završimo?
Ako dobije Glišić, onda smo prešli, onda će tražiti i ostale opozicione stranke kojih ima još jedna.
Izvolite, Glišiću.

Glišiću, bio sam dobre volje, ali prošlo je pet minuta, nemoj sada da preteruješ. Pet i 30 je, molim te da završiš.

Hvala.
Ja bih vas zamolio onda samo da, u skladu sa onim što smo se dogovorili ili barem najavili da će tako da bude, reč dobije još samo Nadija Bećiri, koja je inače najavila, da ne bismo imali one probleme kao prošli put, i mislim da je dobro i važno da ona govori, zato što će ona govoriti na albanskom, na to ima pravo po našem zakonu, a to je dobro, da svi vide kako je Srbija, kako neko kaže, autokratska i nedemokratska država, za razliku od nekih drugih, gde Srbi ne mogu da govore svoj jezik ni na ulici, a kamoli u parlamentu.
Samo se prijavite, molim vas.

Hvala.
Gospodine predsedniče, izvolite.
Gospodine predsedniče, ovo je završna diskusija.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički jedinstveni pretres.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika, određujem 18.09 časova, 22. juni, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Pete posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što pređemo na odlučivanje o tačkama dnevnog reda, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Saglasno članu 88. stav 5. Poslovnika, kvorum za glasanje postoji ako je na sednici Narodne skupštine prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 210 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prva tačka dnevnog reda – IZVEŠTAJ O RADU KANCELARIJE ZA KOSOVO I METOHIJU U PERIODU OD MAJA 2019. DO JUNA 2021. GODINE
Stavljam na glasanje ovaj izveštaj.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 211, za - 210, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila Izveštaj o radu Kancelarije za Kosovo i Metohiju u periodu od maja 2019. do juna 2021. godine.
Druga tačka dnevnog reda – IZVEŠTAJ O PREGOVARAČKOM PROCESU SA PRIVREMENIM INSTITUCIJAMA SAMOUPRAVE U PRIŠTINI OD MAJA 2019. GODINE DO 15. JUNA 2021. GODINE
Stavljam na glasanje ovaj izveštaj.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 211, za - 210, nije glasao jedan.
Konstatujem da je Narodna skupština, većinom glasova, prihvatila Izveštaj o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama samouprave u Prištini od maja 2019. godine do 15. juna 2021. godine.
Poštovane dame i gospodo, pošto je Narodna skupština obavila razmatranje obe tačke dnevnog reda ove sednice i odlučivanje o njima, želim samo da vas podsetim, pre nego što zaključim sednicu, da nastavljamo sutra sa radom, sa novom sednicom koja ima šest tačaka dnevnog reda, a sutra ćemo raspraviti Predlog zakona o studentskom organizovanju i zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju.
Zaključujem Petu posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Hvala puno.

Poštovani narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 131 narodni poslanik.
Podsećam vas da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika.
Molim vas da radi utvrđivanja tačnog broja, ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Dostavljen vam je Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja navedenih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u Službi za poslove Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni Zapisnik.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane je 18, 19. i 20. maja.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno - 149, za – 146, nije glasalo - troje.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila Zapisnik 12. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Poštovane dame i gospodo, u Saziv sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu, koja je sazvana na zahtev 240 narodnih poslanika, shodno članu 106. stav 3. Ustava Srbije, članu 48. stav 3. Zakona o Narodnoj skupštini i članu 249. Poslovnika, dostavljen vam je Zahtev za održavanje vanrednog zasedanja Narodne skupštine sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
Za sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, određen je sledeći:
D n e v n i r e d:
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1. i 192, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi: 1 - Zajednički načelni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda, i 2 - Zajednički jedinstveni pretres o ostalim tačkama dnevnog reda.
Da li narodni poslanik Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 164, za – 158, nije glasalo – šest.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj Predlog.
Prelazimo na rad po dnevnom redu.
Želim samo da vas podsetim da kada je vanredno zasedanje da se ne glasa o dnevnom redu, zato što smo sami predložili taj dnevni red. Takođe, nema dopuna dnevnog reda zato što se zakazuje u vanrednom zasedanju sednica, samo po unapred predloženim tačkama dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Maja Popović, ministar pravde, Siniša Mali, ministar finansija, Ana Tripković, direktor Uprave za javni dug u Ministarstvu finansija, Aleksandar Simović, viši savetnik u Upravi za javni dug i Zlatko Petrović i Vladimir Vinš, viši savetnici u Ministarstvu pravde.
Molim poslaničke grupe ukoliko to nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Takođe bih vas podsetio da ćemo danas raditi po prvom pretresu, a sutra o drugom i sutra bi trebalo na kraju dana da bude vreme za glasanje.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni pretres o prve četiri tačke dnevnog reda.
Reč ima predstavnik predlagača, ministarka Maja Popović.

Dame i gospodo, da počnemo.
Ministarka će uskoro ući.
Docent dr Mihailo Jokić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili predlagač? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova, a sutra na kraju rada će biti glasanje.
Zahvaljujem.