Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, tema ili materija o kojoj danas pričamo, diskutujemo, odnosno obrađujemo jeste zakon koji je veoma težak o svojoj suštini, po svom sadržaju.
Nisam pravnik da bi sa pravilnog aspekta mogao kompetentno da pričam o svemu ovome, ali sigurno je da sa etičke strane sam ubeđen da je reč o krađi beba, a to je jedna od najtežih i najmonstruoznijih krivičnih dela. Ukrasti novi život, koji su stvorili roditelji, je zločin nad zločinima i zato kažem sa etičke strane smatram da takvo krivično delo ne može i ne treba da zastareva. Naravno, nisam ja to prvi rekao i ranije je bilo takvih konstatacija i takvih mišljenja, ali smatram da konačno bi ovo trebalo uvrstiti u zakonsku regulativu i to izmeniti na takav način.
Drugo pitanje koje začuđuje u svemu ovome jeste poštovanje određenih procedura i protokola prilikom rađanja deteta ili prilikom mrtvorođenog deteta ili prilikom smrti deteta u inkubatoru ili nakon nekoliko dana dok je još porodilja u porodilištu, što je bila praksa u prošlom vremenu i u mnogim slučajevima.
Dakle, prosto je neverovatno koje su se sve improvizacije dešavale u takvim slučajevima. Zar u svemu tome nisu postojali strogi pravilnici i procedure koje bi onemogućile činjenje takvih najtežih krivičnih dela, krađu beba?
Krivica je, ja smatram, bila u institucijama koje nisu vodile računa o stručnim profesionalnim i pravnim aspektima svih ovih pitanja, a u takvom jednom ambijentu kada imamo jednu labavost u postupanju u institucijama pojavljuje se mogućnost organizovanog kriminala i smatram da svakako je organizovanog kriminala bilo u priličnoj meri u tim slučajevima i da je to bila sprega mnogih koji su i radili na odgovornim mestima i koji su morali drugačije da postupaju, ali su kršili svoj moral, kršili su etičke principe i naravno profesionalnost u radu.
U kontekstu celokupne ove priče, kada pričamo o krađi beba, mi treba zapravo i da podstaknemo potrebu da u narednom periodu, naravno i u sadašnjem vremenu da se više pokloni pažnja, poštovanju svih ovih momenata koji su bili slaba karika u funkcionisanju svega ovoga, kako ne došlo do ponavljanja takvog nemara koji bi omogućio eventualno novu krađu beba.
Smatram da je, naravno, dobro da se i zakon u određenim segmentima promenio i Zakon o zdravstvenoj zaštiti i da postoje određeni momenti i određene radnje koje su propisane zakonom, koje smanjuju mogućnost ponavljanja takvih krivičnih dela.
Mi godinama unazad imamo veliko nezadovoljstvo roditelja čije su bebe na čudan način stradale ili su nestale, da tako kažem, i suviše mnogo argumenata ide u prilog sumnjama da su bebe ukradene. Daleko od toga da treba zameriti roditeljima koji danas izražavaju nezadovoljstvo i koji su godinama i decenijama unazad lutali i izražavali svoje nezadovoljstvo sa ovakvim stanjem. Dakle, ti roditelji godinama i decenijama nose teret svoje najteže i najcrnje sudbine i sudbine svoje nestale dece i to je najveći greh koji se mogao dogoditi i koji ide i na teret sistema čitavog društva, pa i države. Naš zadatak je da donesemo zato zakon koji bi se bavio ovim pitanjem i koji bi išao u pravcu razrešavanja ovih pitanja.
Ponoviću i to što je naša ovlašćena predstavnica poslaničke grupe SPS Danijela Stojadinović rekla, da prvi državni organ koji je počeo da se bavi ovim problemom jeste Narodna skupština. Zapravo, na predlog poslaničke grupe SPS 2005. godine formiran je anketni odbor koji je godinu dana radio na ovim pitanjima i koji je doneo određene zaključke. Ti zaključci anketnog odbora su veoma, veoma ozbiljni i ja ih neću ponavljati, ali čuli smo u diskusiji gospođe Stojadinović o svemu tome i šteta je što zapravo najveći broj zaključaka nije implementiran i na osnovu toga nije donet odgovarajući zakon koji bi se bavio ovim pitanjem.
Konačno, sticanjem okolnosti i drugih prilika evo danas razgovaramo o donošenju jednog takvog zakona i po onoj narodnoj ako nikada nije kasno, dobro je da ćemo imati sada jedan zakon kao početni korak koji će se baviti razrešenjem ovih pitanja, određivanja statusa nestalih beba, da li su nestale, da li su stradale prilikom porođaja ili nakon nekoliko dana itd.
Dakle, mislim da tekst zakona, koji je ovde dat, i naravno koji je poboljšan u izvesnoj meri amandmanima od strane Odbora za pravosuđe, nadam se da će možda i još jedan broj amandmana koji su narodni poslanici predložili poboljšati ovaj tekst zakona.
U svakom slučaju, dobro je da ovde imamo da će se vršiti stručna obuka istražnih organa, zatim sudija koje će suditi po ovim pitanjima, zatim da će predlagač pokretanja postupka biti i Zaštitnik građana, kao i jedan novi član koji tretira mogućnost uvođenja DNK analize, to je član 17a. i veoma je značajan i znatno poboljšava tekst zakona.
Možda ovaj zakon koji donosimo neće biti najbolji i ja se slažem sa mnogim primedbama koje su ovde date, ali od nečega svakako treba poći, pa u narednom koraku zakonsku regulativu popraviti, jer uvek praksa u primeni zakona otkriva ono što je slabo, što je loše i daje mogućnost da se to popravi.
Na kraju ću reći samo da jedno sigurno, kakav god bio epilog ovakvog istraživanja i ovakvih procesa kroz implementaciju ovog zakona, pa i u slučajevima da se to razotkrije i mogućnost da se identifikuje gde se nalazi to dete, nekada dete, a sada svakako čovek, itd. neke stvari ne mogu nikada, nažalost, da se isprave. To je zbog toga što dete koje je ukradeno je raslo i formiralo se u jednom posebnom i drugačijem socijalnom i porodičnom ambijentu, koji je svakako ambijent koji nije onaj kakav bi bio kod bioloških roditelja.
Takve stvari ne mogu se ispraviti, ali nadam se da će razrešenje takvih sudbina i dolaženje do takvih istina ipak biti neka satisfakcija roditeljima koji nose večiti teret gubitka onoga što im je najdraže. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani predlagači zakona, ja ću ponoviti u ime SPS da ćemo podržati predložene zakone i da je to dobar iskorak u pravcu stvaranja onoga što je bolja reprezentativnost ovde zastupljena u parlamentu političkih opcija.
Međutim, ja ću se osvrnuti u svojoj diskusiji na pitanje utvrđivanja autentičnosti manjinske političke stranke koja učestvuje na izborima i po predlogu zakona, položaj političke stranke nacionalne manjine o tome odlučuje RIK što nije sporno po meni, ali na osnovu potvrde koju podnosioci izborne liste izdaje Nacionalni savet nacionalne manjine.
Podsetio bih na ustavnu odredbu da izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno, niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Izražavanje nacionalne pripadnosti je slobodno što znači pripada pojedincu i da se to izražava, ono je u vlasti pojedinca da tako kažem, samim tim nikome nije dozvoljeno da u ime tog pojedinca presuđuje o njegovom nacionalnom identitetu. Naravno, da to nije po logici stvari, to ne može niko učiniti, pa ne može učiniti ni nacionalni savet nacionalne manjine, koji nema politički subjektivitet za takvu vrstu odlučivanja, a nema ni formalnu nadležnost u Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Ingerencije nacionalnih saveta nacionalnih manjina su četiri oblasti. Obaveštavanje, kultura, obrazovanje, službena upotreba jezika, a drugo nacionalni saveti na poseduju nikakav instrument, da tako kažem, kojim bi oni mogli da sude o autentičnosti političke stranke nacionalne manjine. Oni bi verovatno mogli da daju određeno svoje mišljenje ili potvrdu kako stoji u Predlogu zakona, na osnovu subjektivnih kriterija, ali to je veoma sporno, da o tome presuđuju o autentičnosti stranke nacionalne manjine.
Dakle, još je veći problem ako je reč o koaliciji stranaka nacionalne manjine, jer po logici stvari verovatno ispada da mišljenje, odnosno potvrdu treba da daju svi nacionalni saveti tih nacionalnih manjina koje čine određenu koaliciju. Šta će biti ako jedan nacionalni savet jedne od manjina koje je u koaliciji ne dobije tu potvrdu, odnosno tu saglasnost.
Podsetio bih da pri izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina kandidati koji učestvuju na izborima, odnosno koji su na izbornim listama moraju da budu na posebnom biračkom spisku. To je dokaz da su oni autentični predstavnici nacionalne manjine. Dakle, kriterijumi su posebni birački spiskovi. Zato posebni birački spiskovi mogu poslužiti i u ovom slučaju za potvrđivanje autentičnosti pripadnika nacionalne manjine koji se nalaze na listama, mada ne može se tražiti, ja mislim da svi moraju kandidati na toj listi biti pripadnici određene nacionalne manjine. Sa druge strane uvažavajući političku slobodu, zatim slobodu političkog organizovanja, slobodu mišljenja i uverenja, jasno je da na primer pripadnik većinskog naroda može biti član neke manjinske stranke i zastupati njene interese i to ne može niko da mu zabrani.
Meni se nekako čini da jednino merilo za utvrđivanje autentičnosti ovih stranaka koje izlaze na izbore su program i statut političke stranke, određene manjine. Pokušajem sprečavanja zloupotrebe pozicije manjinske stranke, radi dostizanja prirodnog praga u postupku utvrđivanja autentičnosti manjinske stranke, mogu proizaći nove zloupotrebe i to onih koji o tome odlučuju ili daju svoje mišljenje.
Dakle, to je veoma klizav teren. Ovom svojom diskusijom nisam pretendovao da dam konačno rešenje ili da budem izričit u svojim stavovima u odnosu na ono što je ponuđeno u Predlogu zakona, ali prosto želim da neke svoje dileme i neke svoje stavove o kojima razmišljam, treba da podelim ovde sa vama kako bi mogli da dođemo do najboljeg mogućeg rešenja. Na kraju bih samo ponovio i pitanje broja potpisa za podršku listama koje izlaze na izbore.
Mi ćemo imati u mnogim lokalnim samoupravama za lokalne izbore da će biti potrebno dve trećine ili tri četvrtine glasačkog tela, koje inače izlazi na izbore za davanje te podrške, a to je zaista mnogo i neprirodno da jedan takav veliki broj ljudi bude stavljen u funkciju, u jedan proces podrške itd, a da sutradan te stranke koje su dobile tu podršku kroz te potpise neće imati toliki broj glasova.
Zato smatram da broj potpisa treba da se smanji proporcijalno onome što je smanjenje cenzusa i u tom okviru bi trebalo da se olakša ovim strankama koje će ući u lokalne parlamente, pa naravno i ovde u republički parlament, jer ako se čini ustupak sa željom da se omogući veća zastupljenost političkih ideja u parlamentu ovde i u lokalnim parlamentima, onda ne samo kroz smanjenje cenzusa, nego i kroz broj potpisa za podršku im treba pomoći. Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, gospodine ministre i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, svi ovi stavovi koji se iznose u prilog nedonošenju ovakvog zakona ili ukazivanju manjkavosti, smatram da treba da se odbace i da Zakon o popisu stanovništva svakako treba prihvatiti i doneti. Naravno, u ovoj raspravi stoji mogućnost popravke pojedinih odredbi ovog zakona. Ni jedan zakon, ni jedan predlog nije idealan, možda će on biti usvojen sa određenim manjkavostima, ali naravno u nekom sledećem koraku biće to ispravljeno, jer se vremenom možda i neke greške uočavaju ili u praksi se to pokazuje.
Važno je da imamo materiju uređenu ovakvim jednim zakonom, jer ta materija je veoma značajna za jedno društvo i za jednu državu, za njenu budućnost. Zapravo, na osnovu tih podataka anticipiraju se određeni potezi, određene akcije, određena preduzimanja i određeni planovi same države i naravno da je to korisno za celu državu, a svaka ozbiljna država preko svoje Vlade treba da ide u susret rešavanju takvih problema koji se uočavaju kroz vršenje popisa.
Popis nije samo administrativni čin kojim se dolazi do nekih brojki o broju stanovnika, stanova i drugih podataka, već je to zapravo jedan drugačiji cilj, zapravo zadovoljava kroz preduzimanje svih mera, koje treba jedna Vlada da učini, u susret onome što će doći možda za 10, 20. i 30. godina. Zato smatram da svakako treba prihvatiti ovakav jedan zakon uz ovu raspravu koju imamo, naravno ja je ne osporavam, ali govorim u prilog onome koliko je korisno i važno da imamo jedan takav zakon. Zahvaljujem.
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, postaviću dva pitanja, ministru finansija i ministru poljoprivrede, a reč je o sledećem.
Poslednjih godina suočeni smo sa jednim veoma ozbiljnim problemom koji ne samo da utiče na životnu sredinu, već predstavlja nezakonito korišćenje prirodnih resursa. U pitanju je nelegalna separacija peska i šljunka iz vodotokova širom Srbije koja, nažalost, u nekim slučajevima se toleriše od strane nadležnih organa, što ostavlja sumnju da je povezano sa korupcijom.
Ovaj šljunak se koristi kao građevinski materijal, a veliki broj nelegalnih šljunkara se na ovaj način bogati ne plaćajući naknadu.
Znamo da je 2018. godine donet Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara i u ove naknade spada i naknada za vode, odnosno naknada za eksploataciju i separaciju peska i šljunka iz korita vodotokova.
Nekontrolisanom separacijom peska i šljunka dolazi do velikih poremećaja u vodotokovima, remeti se životna sredina i živi svet, a ima mnogo primera da usled nekontrolisanog vađenja peska i šljunka dolazi do plavljenja i urušavanja poljoprivrednog zemljišta uz rečne tokove.
Drastični primer za to je narušena životna sredina u području reke Drine, gde zbog nekontrolisane eksploatacije peska i šljunka najplodnije zemljište preko noći nestaje. Znamo za slučaj poljoprivrednika kome je Drina odnela oko tri hektara obradivog zemljišta, a da niko ne nadoknađuje tu štetu.
Ovakvih primera ima i u drugim delovima Srbije, naročito u vodotokovima Velike Morave i Južne Morave. U vezi sa tim želim da pitam ministra finansija da li je od donošenja Zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara povećana kontrola i naplata naknade za eksploataciju šljunka i peska iz vodotokova i kontrola šljunkara i legalnosti njihovog rada?
Ministru poljoprivrede nadležnom za pitanja vodoprivrede postavio bih pitanje da li postoji evidencija o poljoprivrednim površinama ugroženim legalnom i nelegalnom eksploatacijom šljunka iz vodotokova i da li se preduzimaju mere za sprečavanje nelegalne eksploatacije i koje se aktivnosti preduzimaju da bi se poljoprivrednicima nadoknadila šteta koju trpe zbog nelegalne eksploatacije peska i šljunka? Hvala.
Poštovani predsedavajući, danas želim da postavim dva pitanja ministru Šarčeviću. Prošlo je 15 godina od kada država više nije jedini izdavač udžbenika, odnosno od uvođenja privatnih izdavača udžbenika za osnovne i srednje škole.
Prema nekim podacima, u Srbiji je registrovano više od 80 izdavača udžbenika. To je ogromno područje za privatno izdavaštvo, jer u Srbiji ima oko 800.000 učenika osnovnih i srednjih škola.
Zakon o privatnim izdavačima omogućuje priličnu slobodu i prostor u kome mogu da samostalno uređuju sadržaj, što nije uvek garant kvaliteta sadržaja udžbenika.
Svedoci smo da je bilo dosta sadržaja koji nisu bili primereni za uzrast učenika. Tako smo, na primer, u radnoj svesci za „Svet oko nas“ nalazili da je proizvod od grožđa vinjak, dakle, alkoholno piće. Vi, takođe, iz knjige „Svet oko nas“ za prvi razred pre više godina pisalo je da će sledeće godine avgust imati 29, umesto 31 dan, a april 31 i slično.
Neki od ovih udžbenika su povučeni, ali da ne navodim brojne primere kada su udžbenici za istoriju sadržali netačne i politički obojene podatke bez naučne podloge. Kako udžbenik za učenika treba da bude autoritet znanja, odnosno da daje neporecive činjenice, a ne improvizacije, to je veoma važan kvalitet udžbenika.
U tom smislu, postavio bih pitanje ministru Šarčeviću - da li se, polazeći od petnaestogodišnjeg iskustva privatnog izdavaštva, Ministarstvo, odnosno komisije koje odobravaju pojedine udžbenike, vrše analizu sadržaja udžbenika za osnovne i srednje škole polazeći od ciljeva i programa svakog obrazovnog ciklusa, od očekivanog ishoda obrazovanja na određenom nivou, odnosno da li postojeći udžbenici obezbeđuju taj kvalitet sa aspekta ciljeva i ishoda koji redovnim i obaveznim obrazovanjem treba da postignu?
Drugo pitanje koje bih postavio ministru Šarčeviću odnosi se na osnovne škole koje se više ne koriste za svoju osnovnu namenu. Činjenica je da Srbiju već decenijama pritiska bela kuga, da se mnoge male sredine prazne i da nestaju čitava sela, da gubimo čitav jedan grad stanovništva u toku jedne godine. Vlada je u tom smislu preduzela strateške mere za borbu protiv bele kuge, ali one mogu da daju efekte posle više godina.
Pražnjenje mnogih sredina uzrokuje i smanjenjem broja učenika, tako da veliki broj osnovnih škola, naročito u seoskim sredinama je već napušten, odnosno ne koristi se za osnovnu namenu.
Kako se radi o velikom broju objekata od kojih su mnogi u veoma dobrom stanju i predstavljaju veliku materijalnu imovinu države, želim da pitam ministra Šarčevića - da li se razmišlja o tome ili da li je napravljen određen program kojim bi se školske zgrade sa pripadajućim posedima stavile u funkciju obrazovanja različitih sadržaja koji bi oživeli selo, na primer škole u prirodi, kampovi za mlade, kulturni sadržaji, seoski turizam, rekreativni programi i slično ili da se ustupe seoskim zadrugama, seoskim domaćinstvima za njihove potrebe, pa i nevladinim organizacijama, na primer za potrebe izviđača, planinara, ekologa, za sakupljače šumskih plodova itd?
Tako bi se bar jedan broj stavio u funkciju i sprečilo dalje ruiniranje velike državne imovine, a verujemo da bi sve to doprinelo oživljavanju nekih napuštenih i depopulizovanih seoskih sredina. Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče, poštovane kolege poslanici, želeo bih da postavim pitanja ministru zaduženom za turizam, gospodinu Rasimu LJajiću.
Pitanja se odnose na razvoj banjskog turizma u Srbiji i perspektive naših banja. Srbija je poznata kao zemlja sa hiljadu izvora zdravlja, odnosno uz hiljadu izvora lekovitih, termo-mineralnih voda, koje su osnova za razvoj banjskog turizma. Po broju lekovitih izvora spadamo u najbogatije zemlje Evrope, a imamo i jedini gejzer na kontinentalnom delu Evrope u Sijarinskoj banji.
Preko 50 naših banja, počev od Vrnjačke, koja je najrazvijeniji banjski centar i ostvaruju oko pola miliona noćenja godišnje, preko Sokobanje, Bukovičke, Prolom, Selters, Junaković, Sijerinske, Vrujci, Gornje Trepče, Vrdnika, Kanjiže, Vranjske, Bujanovačke, Ribarske, Lukovske, Banje Ždrelo kod Petrovca na Mlavi, koja je, na moje zadovoljstvo, pozitivan primer razvoja i drugih, velika razvojna šansa za turizam Srbije.
Tri naše banje imaju najtoplije mineralne vode u Evropi. To su Vranjska, Lukovska i Sijerinska, čije tople vode, nažalost, otiču u reke.
U banjama Srbije je 2017. godine boravilo preko 500 hiljada turista, koji su ostvarili oko dva miliona i 200 hiljada noćenja, od čega preko 90% od domaćih turista. Broj turista, pre svega domaćih, u banjama raste, što je rezultat uvođenja poklon vaučera, ali je činjenica da od banja možemo očekivati i mnogo više, a to je da svojom opremnošću i sadržajima privuku još više stranih turista.
Zato se u njih mora uložiti mnogo više. Trebalo bi slediti primere drugih kontinentalnih zemalja, kao što su Mađarska ili Češka, a koje su se afirmisale preko jedne ili samo par banja koje su danas svetski poznate, kao što su, na primer, Karlove Vari u Češkoj.
Naše banje se moraju još bolje infrastrukturno i sadržajno opremiti. Neke su tokom poslednjih dvadesetak godina od tradicionalno dobrih destinacija postale jedva vidljive. Smeštajni kapaciteti propadaju, tako da ne mogu da privuku turiste. Dakle, neophodne su nove investicije i nove ideje za valorizaciju izuzetno vrednih prirodnih potencijala u banjama i mineralnih voda i mineralnog blata i gasova.
Srbija jeste tranzitna zemlja i turizam gradova, pre svega Beograda, jeste prioritetan, ali smatramo da ovoliko prirodnog bogatstvo koje leži u banjama ne sme biti zanemareno. Naprotiv, Srbija kao kontinentalna turistička destinacija treba da banjskom, odnosno zdravstvenom i rekreativnom turizmu, koji je veoma tražen na evropskom turističkom tržištu, posveti još veću pažnju, ako ne i prioritetnu pažnju.
Uz razvoj poljoprivrede, pre svega organske proizvodnje, uz unapređenje zdrave životne sredine i prirodnih lepota koje imamo, turizam, a svakako i banjski turizam, imaće značajno mesto u razvoju Srbije.
Strategijom razvoja turizma predviđa se dalji razvoj zdravstvenog, odnosno banjskog turizma. Zato u vezi sa daljom sudbinom našeg zdravstvenog turizma želim da pitam ministra LJajića šta Ministarstvo planira da učini na planu reafirmacije banjskog turima i razvoja banja? Da li se planiraju ulaganja i u koje banjske centre? Da li postoje zainteresovani domaći i strani investitori za ulaganje u naše banje, za koje banje su zainteresovani i za koju vrstu ulaganja? Da li resorno ministarstvo planira neke razvojne mere kojima se može unaprediti banjski turizam u Srbiji i mnogo više i potpunije iskoristiti izuzetno vredni prirodni potencijal kojima naše banje raspolažu.
(Petrovac na Mlavi, 30.01.2017.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 98349.00 | RSD | 13.02.2007 - |
| - | Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (penzija) | Republika | Mesečno | 56905.00 | RSD | 01.10.2016 - |