Malopre sam rekao da, izvinjavam se, ne vičem, nego tako govorim, nema veze naravno s vama. Juče sam bio tamo, ne znam gde ste vi gledali. Ako idete iz pravca Lajkovca, s leve strane, kilometar i po, ljudi buše stubove i buše strujna mesta za mostove. Na toj deonici ima četiri velika mosta, koja limitiraju objekat, isto kao što je na severnom kraku most kod Beške broj jedan projekat, a on se radi pet godina, ne radi ga ova vlada, nego ga radi prethodna vlada. Tako su i tamo mostovi bitni. Kod Dimitrovgrada su tuneli limitirajući faktori i oni su bitni.
Dakle, kad sam rekao da ne objašnjavam baš tehnologiju građenja, ona ima svoju tehnologiju, pa kako pratim? Malopre sam pokušao da objasnim. Dosad, dok nisu poslovi ugovoreni, vi možete da razgovarate ovako kao što mene kritikujete, rekao Mrka, pa nema roka.
Sad su ugovoreni poslovi i rokovi, za Ub-Lajkovac rok je decembar, 5. decembar čini mi se, postoji ugovor. Za Dimitrovgrad, gde je Svetska banka, postoji ugovor i zna se koji je rok. Za Dimitrovgrad drugi krak, dva dela se tamo rade, pravac ka Pirotu, postoje rokovi u ugovorima.
Onog momenta kad se raspiše tender i kad Svetska banka ili evropske banke, gde su krediti, a uglavnom su sad sve krediti, tog momenta mi počinjemo da računamo rokove koji su ugovoreni. Proverite ugovor. To meni daje za pravo ovo što vam kažem.
Naravno, direkcija koja vodi posao, Koridori Srbije, sankcionisaće sve one koji ne budu pratili te rokove, to više nije stvar moja. Biće moja stvar u konačnom obliku, ali tako se prate rokovi. Pošto danas već znamo da smo te tendere koje smo raspisali i oni koji se ugovaraju u roku, to su rokovi koje možemo da pratimo.
Ne može više ni Svetska banka da stopira onog momenta kad se potpiše ugovor. Imam poverenja u ono što sad kažem. Imaćemo sve ugovore potpisane, već danas imamo većinu. Pratiće kroz Koridore Srbije i vi ćete redovno ovde imati informaciju. Lično ću se, ako ostanem ministar, založiti da to tako bude, u naredna tri meseca, to mislim ministar, ne mislim kasnije. To garantuje meni ovo što govorim sada.

Hvala najlepše, gospođo Banović. Danas ću odmah, čim završim, već sam zvao gospodina Mišića. Dakle, Koridori Srbije, još jedanput ponavljam, Koridori Srbije kao deoničarsko društvo, gde ima 25 inženjera i poseban sektor za eksproprijaciju, najviše Putevi, ali Putevi zajedno s njima rade, dužni su da taj posao rade do kraja. Oni su odgovorni i meni, a naravno ja vama.
Prema tome, oni me obaveštavaju, danas je recimo bila informacija da je tamo bilo otpucavanje, miniranje, pa kamenje itd. Čak do tih detalja sam ih naterao da mi referišu dnevno da ne bi bilo problema s građanima. Proveriću danas i, dajem reč, sutra ćete imati ovde informaciju šta je u konkretnom slučaju. Hvala najlepše.

Samo da nešto kažem pa da vas možda predupredim, da i drugi diskutanti ne diskutuju mnogo oko amandmana. Upravo danas, kada sam otišao odavde, i za to vam se zahvaljujem što ste me pustili, usvojeni su amandmani, među kojima je dosta vaših. Neću sada komentarisati nijedan, ali da znate da je dosta amandmana usvojeno.

Ovo je stvarno prijatno i lepo. Gospodine Poturak, zahvaljujem se na lepim rečima, ali moja obaveza, kao ministra, jeste da sve to radim. Prema tome, ništa nisam uradio što je van mojih mogućnosti i ovlašćenja, čak sam malo i uradio.
Odmah da vam kažem, većinu ovih sugestija o kojima ste vi govorili mi smo već preduzeli. Tačno je da Ministarstvo nema toliko inspektora, ali što se tiče ovoga sa Crnom Gorom, tu pored mene sedi moj pomoćnik koji je odmah na licu mesta intervenisao i tvrdi da po našim saznanjima više toga nema. Ali, dva inspektora dole non-stop rade i tvrdim vam da toga više neće biti.
Sve ostale sugestije prihvatam u celini što ste rekli. Juče je kod mene bio gospodin Izet Ljajić, to je moj školski drug, između ostalog, tako da znate da je naša veza vrlo čvrsta, upravo smo razgovarali o tom putu.
Što se tiče lokalnih samouprava to ide kako ide i to ide relativno dobro. Zahvaljujem vam se na brizi i to što se već ovde govorili. Ali, što se tiče puta Novi Pazar – Sjenica, to ove godine mora da krene. Mi pregovaramo još uvek sa Turcima, videćemo, nije moj zadatak da to radim, to radi gospođa Kalanović vrlo uspešno. Očekujem vrlo brzo u toku narednih petnaestak dana da ćemo se i dogovoriti.
Dakle, rekonstrukcija, modernizacija puta od Novog Pazara do Sjenice ove godine će početi da se radi. Hvala vam najlepše.

Odgovoriću s posebnim zadovoljstvom na pitanje gospodina poslanika o tome ko su ljudi koji rukovode javnim  preduzećima.
U Ministarstvu za infrastrukturu dva su javna preduzeća – ''Železnice Srbije'' i ''Putevi''. ''Jat'' je akcionarsko društvo, to da vas podsetim, ''Aerodrom Beograd'' je takođe akcionarsko društvo. Što se tiče ''Jata'', v.d. generalnog direktora je iz samog ''Jata'', čovek koji je ceo život proveo u ''Jatu'', prema tome – stručan.
Prethodno da kažem još jednu stvar, što se meni često zamera od mojih koalicionih partnera – u Ministarstvu za infrastrukturu princip feudalizacije nikad nije postojao otkako sam ja ministar. To znate valjda. Svi pomoćnici bivšeg ministra su ostali. To mi se čak i zameralo. Prvi put se u Ministarstvu govorilo o struci kada sam ja došao za ministra. Zato i govorim o tome.
U ''Putevima Srbije'' nema nijednog socijaliste. U ''Železnicama Srbije'' direktor je inženjer sa 30 godina staža. Ovi ljudi imaju moje puno poverenje. U ''Aerodromu Beograd'' je takođe čovek, bez obzira što nije bilo pitanje, koji je dugo godina na Aerodromu, profesor itd. Prema tome, u javnim preduzećima i ovim društvima o kojima vi govorite, u Ministarstvu infrastrukture stanje je takvo.
Kada govorimo o subvencijama o kojima se sada govori, moram da kažem kao čovek koji je dugo vremena proveo na železnici, da svuda u svetu se železnica, barem putnički saobraćaj, subvencioniše.
Premijer je rekao – veliki korak. Šta je veliki korak? Čovek koji je radio na železnici, ili ja koji sam radio na železnici, da tako kažem, ne volim da govorim o sebi u trećem licu… Pet puta smo započinjali neke reforme. Sada smo prvi put napravili koncepciju i pripremamo se ovih dana da donesemo osnivački akt holding kompanije Železnica, gde će infrastruktura biti odvojena, dakle koloseci od prevoza. U prevozu ćemo imati dva preduzeća, jedno se bavi prevozom putnika, koje takođe mora da se subvencioniše, a drugo prevozom roba. I četvrto, organizacija koja se bavi nekretninama koje ima Železnica.
To je jedan moderan koncept, kome težimo godinama, ali sada sam ubeđen da ćemo do kraja Vlade to i sprovesti, bez obzira ko bude ministar umesto mene ili ako ja ostanem na tom mestu. To je veliki korak napred. Nema problema, razgovaramo sa sindikatima i onda će sve biti definisano. Ali, i dalje tvrdim, Železnica mora da dobije subvencije, barem u onom delu koji se odnosi na infrastrukturu.
Što se tiče putničkog saobraćaja, praviće se ugovori sa lokalnim samoupravama, pa koja ima interes da je Železnica vozi, voziće je. Dobar primer je Beograd. Beograd je pokrenuo pitanje razvoja železnice i železničkog čvora upravo zbog toga što Beogradu odgovara da se iskoristi ono što već postoji od objekata koje imamo.
Za sada toliko. Ako ima još pitanja, ja bih odgovarao i dalje.

Što se tiče Aerodroma, verovatno gospodin Ilić misli na zgradu Agencije za kontrolu leta. Što se tiče zemljišta na kome se nalazi zgrada, ono je kupljeno tako što su međusobno regulisane obaveze, mislim još u vaše vreme. U vaše vreme, gospodine Iliću, ne u moje vreme.
A zgrada je pravljena isključivo sredstvima koje Evropska komisija dodeljuje Agenciji za letenje i svi papiri i sva dokumentacija... I to je jedan od najlepših i najčistijih objekata koji je građen u našoj zemlji (barem ako je u pitanju, ako gospodin Ilić misli na onu zgradu Agencije za letenje).
Malopre sam rekao, mislim da gospodin Ilić nije bio tu, sada na Aerodromu radi čovek koji je tamo godinama bio (neću imena da pominjem, nije sada to toliko ni važno), vrstan stručnjak.
Što se tiče aerodromske takse, preduzeli smo korake da se ona promeni i dovede do neke realne vrednosti. Danas, slažem se, ona je skoro polovina karte, recimo, na relaciji Beograd – Titograd ili Beograd – Podgorica. Mislim da je tu gospodin Ilić u pravu i to će biti rešeno.
Naravno, Aerodrom posluje pozitivno, prema sadašnjim zakonskim propisima. Oni su takvi kakvi jesu i ja stvarno nemam primedbu na rad tih ljudi tamo. Hvala.

Mislim da je to u javnosti više puta bilo do sada, čak smo to i javno prikazali, usvajanje tzv. Master plana za saobraćaj u Srbiji u celini. Naravno, tu je i beogradski aerodrom, sa svim ovim što vi sada pitate.
Dakle, postoji strategija razvoja. Čak ta strategija ide do 2027. godine. Ceo taj projekat je finansirala EU. Dakle, sve je u skladu sa evropskim zakonima. Sada ne mogu da kažem detalje te strategije, ali Aerodrom po njoj već postupa i radi. To je ono što ja znam.
U vezi s drugim delom pitanja… Izvinjavam se, šta ste još pitali?
(Nenad Prokić: Da li neko kupuje akcije u ovom trenutku?)
Ne, meni nije poznato i mislim da ne kupuje.

Već večeras ću da vam dam tačan odgovor na ovo što ste rekli sada. Zvaću direktora Velju Radosavljevića. To je jedan odgovoran čovek i to ću vam reći.
Što ste tiče ovog drugog, odnosno prvog pitanja, prošlog petka sam bio u Crnoj Gori i razgovarao sa ministrom Lomparom, crnogorskim ministrom saobraćaja, baš o toj temi. U istom momentu su iz Tivta išla dva aviona prema Beogradu, jedan ''Montenegro'' i jedan ''Jat''. ''Montenegro'' je bio pun, ''Jat'' je bio poluprazan.
Druga stvar, cena karata u ''Montenegru'' je bila nešto niža, mislim da je povratna karta bila 150 ili 160 evra, a naša je bila nešto veća.
Polovinu cene koštanja karte nose takse za aerodrome. Ista stvar je i u Tivtu i u Podgorici i u Beogradu. Prema tome, mi smo se dogovorili i to ćemo vrlo brzo i uraditi, ponovo ćemo napraviti jedan izvor. Naravno, mi znamo da su aerodromi monopoli, i to je tačno.
Moram da kažem još jednu stvar, koja je vrlo važna. Do sada, u ove tri godine koliko sam ja u Ministarstvu za infrastrukturu, Aerodrom je redovno svoje prihode, odnosno profite, kako oni to zovu, prijavljivao u budžet i tu nije bilo nikakvih problema. Ali u svakom slučaju, takse za aerodrome su danas velike.

Diana dolazi, ali da ipak opravdam ovo što sam sedeo jedan sat ovde i sa posebnim zadovoljstvom beležio sve ovo što ste vi rekli. Opet, kao i uvek, puno stvari naučim ovde, naravno. Mada, u inspirativnom govoru, gospodin Andrić je bio najagresivniji. To poštujem i ja sam agresivan čovek.

Idemo redom, prvo damama. Gospođo Tabaković, ako se ja budem pitao, prihvatam amandman koji ste postavili.

Gospođa Vojić-Marković, takođe, ako se ja budem pitao, to je član 36. – prihvatam.

Gospođa Donka Banović je diskutovala. Tu nisam siguran. Mislim da je primedba opravdana i ja ću se potruditi da i to predložim da se prihvati.

Sada idemo redom. Gospodin Popović je u konkretnom istupu nekoliko stvari rekao sa kojima se apsolutno ovde svi možemo složiti i što je potpuno tačno. Ali, podsetio bih, ne zato da branim Vladu ili sebe kao ministra – isti je rezon potpuno imala i ova vlada kada se zaduživala, barem za one projekte koji se odnose na infrastrukturu. U tom delu odgovaram i gospodinu Antiću – nijedan kredit koji je uzet u infrastrukturi nije uzet bez studije koja opravdava njegovo uzimanje.

Dakle, najveći krediti su za auto-put od Subotice prema Nišu, Dimitrovgradu i dole Vranju. Ukupna vrednost tih kredita je negde oko milijardu i 100 miliona – 600 miliona od Evropske investicione banke, 400 miliona od Svetske banke i 150 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj. Ulaganje u auto-put, molio bih gospodu radikale da me saslušaju, posebno moj prijatelj, gospodin Krasić, dakle, najveći je neto devizni priliv, ja to treći put govorim ovde u Skupštini, je u oblasti saobraćaja. Mislim da većina vas to zna i molim da to i prihvatite. Znači, najveći neto devizni priliv. Moramo napraviti auto-put i uzimati pare od prevoza. Moramo napraviti prugu i takođe uzimati novac od prevoza. Moramo napraviti aerodrom i uzimati pare od sletanja aviona. Tu nekih velikih troškova nema. To je neto devizni priliv.

Ako je sada, prema računicama, uvek sam spreman na kritiku i da me ispravite, jer taj posao radim samo 40 godina, neto devizni priliv po osnovu prihoda od putarina 150 miliona, sa završetkom auto-puta biće 300. Dakle, svi pametni ljudi mogu da sračunaju da je to osam, devet godina rok otplate tog kredita ako u njega uložimo. To je tako. Ako neko misli da nije tako, neka kaže. Naravno, ima i poslova u biznisu, posebno gospodin Popović to zna, koji donose veće profite. Nisu zato Amerikanci i Nemci ludi kada ulažu u infrastrukturu.

Gospodine Antiću, ista je stvar i sa železnicom. Sa time se, dakle, slažete. Ali, imam tu privilegiju da sam radio u vreme gospodina Miloševića. I tada je železnica bila u trećem planu. I zato smo danas ovde gde smo. Zato dajemo subvencije železnici, da bi tih 25 hiljada radnika, i danas su hteli da štrajkuju pa smo se dogovorili da ne štrajkuju, ipak dobili neke uslove za život.

Od mene ne očekujte nikada, možda sam sada i poslednji put ovde jer se sprema rekonstrukcija Vlade pa više neću biti ovde, da otpuštam nijednog radnika u ovoj zemlji. Ja sam zato socijalista. Zbog toga imam probleme i u Vladi. Po meni – otpuštanja nema. Izašla je sada Nada Kolundžija. Znači, onaj koga smo primili, taj ima da radi, a zadatak mene kao ministra je da ih zaposlim. Prema tome, to je zadatak i svih vas koji ste ovde u Skupštini – da ih zaposlimo.

Znači, železnica ima tih 12 milijardi, ali, ove godine smo počeli rekonstrukciju odnosno reformu tih železnica. Iduće godine je završavamo, gde će se odvojiti infrastruktura od prometa. Ove godine ćemo stvoriti uslove da i železnica smanji svoje subvencije, odnosno uzimanje iz države. To je danas 12 milijardi. Ovo što je u budžetu 16 milijardi, pošto je bilo neko pitanje, čini mi se, jutros, zašto 16. To su bili neki dugovi koji se odnose na EPS i na "Energoprojekt" kojima železnica duguje. To nije povećanje subvencija železnici.

Od iduće godine, ponavljam još jednom, ako budem pred vama ovde, subvencije železnici će biti znatno manje. Ne mogu da garantujem koliko, ali sigurno znatno manje. Dakle, moramo stvoriti uslove da ta železnica bude evropska železnica. A ona je naša najveća razvojna šansa, isto toliko koliko i auto-put.

Što se tiče odnosa o kojima sam počeo da govorim u budžetu, naravno da je prvo pitanje i moje bilo, gospodine Popoviću, predsedniku Vlade, tadašnjem kandidatu za predsednika Vlade – da li smo zemlja zadužena, nismo zadužena ili prezadužena? Dobio sam ovaj odgovor o kome ste vi sada govorili. Zbog toga i dalje tvrdim da zaduženja u ovoj oblasti nisu preterana. Za sada nisu preterana. Ali, naravno da je ta famozna granica od 43%, Diana se čak ljuti, misli da može da bude i manja i tera nas svaki dan da bude još manja, da je upozoravajuća.

Zato, ponavljam još jednom, apsolutno prihvatam kao ministar u Vladi Republike Srbije kritike na projekte koji nemaju opravdanost, barem ne ovakvu o kojima sam ja govorio ovde, u odnosu na putnu privredu i železničku infrastrukturu.

Gospodine iz Ljiga, naravno da je to nasleđe vremena u kome smo živeli i u kome sam i ja bio jedan od rukovodilaca. Gospodin iz Ljiga, Petković. Mi smo i danas razgovarali o tome da deo sredstava, na predlog gospođe Diane, izdvojimo i da damo ljudima koji imaju te probleme. Ja bih predložio da se oko ovoga vi i ja dogovorimo, da ne gubimo sada vreme, da on dođe, pa ćemo to pitanje rešiti na licu mesta. Dakle, taj vaš amandman je prihvaćen i ja to ne bih komentarisao.

Što se tiče razvojnog i evropskog, evo, Diana je došla i smeta mi, ne mogu da radim. Samo da vidite da Diana ima podršku u Vladi, nemojte da je terate ovde na suze, budite džentlmeni na kraju. Dakle, razvojni i evropski – naravno da je budžet razvojni. Opet govorim o infrastrukturi. Mi ove godine nismo tražili, to je jutros neko diskutovao, izvinjavam se, ne znam ko od poslanika, dogovoriću se oko ovih para za ova područja koja su ugrožena zemljotresom i poplavama, jutros smo o tome razgovarali. Dakle, u saobraćajnu infrastrukturu u budžetu na infrastrukturi stoji pet milijardi i 200 miliona. Naravno da su to pare koje su dovoljne. Zašto? Jer imamo za auto-put Koridor 10 pare iz kredita. Nijedan nov projekat tu nije, sem mosta preko Dunava, Žeželjevog mosta novog, gde država Srbija učestvuje sa 30% sredstava, a ostalo daje Republika, Vojvodina i strani partner, odnosno Italijani, da budem jasan. Znači, on je ipak u tom delu razvojni, jer motiviše da ulazimo u projekte koji, opet ponavljam, vraćaju novac na najbrži način.

Kada je u pitanju gospodin Andrić i njegova oštra kritika, ne samo za železnicu, nisam se smejao zbog toga što sam slušao njegovu diskusiju nego je jedno drugo pitanje bilo ovde, ja mislim da je on, prihvatajući i Vlajka Senića, koji je pročitao program, mislim da je on potpuno u pravu. Ali, ja bih podsetio da svako od ministarstava, pa i moje, ima svoj plan razvoja do 20-te godine. Ja sam ga čak publikovao, pre roka sam izašao u javnost i bio sam malo kritikovan.

Znači, uz punu saradnju sa Evropskom komisijom, mi smo napravili plan razvoja infrastrukture u našoj zemlji do 2020. godine. To je sastavni deo dokumenta o kome je gospodin Senić govorio i koji gospodin Andrić verovatno ima. Dakle, tu se tačno zna, prvi put, šta u ovoj zemlji treba da se radi u dogovoru sa Evropom za narednih deset godina. To je vrlo važno jer znamo da takvi projekti, kao što su infrastrukturni projekti, ne mogu da trpe promene vlada. Oni moraju da se rade u kontinuitetu, dok se ne završe. Zbog toga taj deo kritike prihvatam, ali, ponavljam – sigurno da će Vlada Republike Srbije izaći sa kompletnim dokumentom i da će on biti na usvajanju ovde pred vama.

Zahvaljujem na poverenju koje ste pokazali slušajući mene i molim gospođu Dianu da preuzme komandu.

        Mislio sam da će sem dva teška pitanja, koja mi je postavila gospođa Jorgovanka Tabaković pismeno, zahvaljujem, od kojih ću se truditi da pre nego što me rekonstruišete, završim oba, a vidim da me danas i razbolevaju po novinama, a moram da im kažem da neće imati tu šansu. U jačoj sam  kondiciji nego ikada. Očekujem dva mandata još da bih završio. Molim vas, u ovom mandatu idemo sa Koridorom 10, putnim, a u drugom mandatu završavam ovo o čemu vi sada govorite, Koridor 11.
Dakle, kolega sada ste me probudili, dali ste mi šansu odmah.
Naravno da je sve ovo što ste rekli prioritet Vlade RS i Koridor 11, takozvani, pod znacima navoda još uvek, jer nije dobio zvaničnu verifikaciju Evropske komisije, ali će je dobiti, posebno sa sastanka u Rimu, biće realizovan u narednih šest godina. To znači da će od Beograda do Vršca ići auto-put na kome smo obilaznicu otvorili pre dva meseca.
To znači da će pruga od Beograda do Pančeva, juče sam govorio na tu temu ovde, jedan od poslanika, mislim da je to bio gospodin Jojić, pitao me je za vozove, Beovozove prema Pančevu, da će ta pruga koja ulazi u ruski kredit, da ga tako nazovem, biti realizovana u narednih godinu dana i da će elektrifikacija pruge do Pančeva, odnosno do Vidina biti završena po tom projektu.
Dakle, ceo taj koridor vezan za relaciju Beograd – Vršac odnosno Temišvar, koji se nalazi na okosnici kod Koridora 11 ulazi i realizaciju u narednih godinu i po dana. Neće biti sigurno probijanje rokova. Dinamika je vrlo realna. Poslovi nisu teški, tunela nema i teških objekata i to će biti ostvareno.
Ono što je meni mnogo važno, vi ste lepo rekli za ova odmarališta i ja sam danas intervenisao, i meni je drago da je gospodin Jojić i to pitanje postavio, da se vratim na ovo o čemu vi sada govorite, za južni Banat.
Naravno da Banat sam po sebi treba da predstavlja, i to su italijanski vlasnici preduzeća koja su sada trenutno u Rumuniji već dali izjavu, posebno opštini u Vršcu i Pančevu, da je to region na koji se spremaju da intervenišu.
Upravo zbog toga italijanska vlada je finansirala izgradnju fizibiliti studije o tome koliko je barska pruga, dakle pruga od Bara do Beograda, sposobna da primi sve one terete koje bi iz Italije, znači, Bari-Bar-Beograd-Vršac, išla ka Rumuniji. Italijanska vlada je tu studiju finansirala, a sada pregovaramo sa Italijanima da uđu i u realizaciju tog projekta.
Prema tome, ovo što ste rekli, sigurno južni Banat neće biti na repu događaja, a pretpostavljam da predsednik Vlade razume moju želju, pošto šetam po koridorima, imam strašnu kondiciju, da još dva mandata dobijem da bi ovaj posao završili. Zahvaljujem. Izvinjavam se na maloj šali.

Mislim da je gospodin Miković tačno rekao. Pretrčao sam preko toga, jer sam juče o tome govorio. Obilaznica oko Beograda ne ide do Bubanj Potoka, on ide za Koridor 10 do Bubanj Potok, nastavlja dalje i železnički put od Bubanj Potoka, pored Vinče, preko mosta ka Pančevu, jer to je deo Koridora 11  koji je vezan za Rumuniju u našem prioritetu. Dakle, tu ste potpuno u pravu. Nismo zaboravili, pripremamo se da u narednom periodu i to realizujemo. Hvala najlepše.

Još jedanput mi je zadovoljstvo da učestvujem u radu parlamenta. Žao mi je kolega Obradović je izašao napolje, njega uvažavam maksimalno i on bi mogao da sedi ovde umesto mene, međutim nikada ga ne bih pitao zašto krediti za infrastrukturu, jedino se u tome razlikujemo.
Gospodin Nešović je sasvim lepo obrazložio sva četiri kredita, a gospodin Mirović me je izazvao da kažem nekoliko stvari i da diskusija bude malo življa. Dakle, potpuno je u pravu, Vlada RS u ovom mandatu, o tome govorim, od 2008. godine ima ovo o čemu ste vi govorili vezano za našu infrastrukturu i građevinsku operativu.
Dakle, cilj je da na projektima evropskog značaja, ne zbog toga da idemo u Evropu, nego zbog toga da kod nas stvorimo bolje uslove za život, na Koridoru 10 i Koridoru 11, i železničkom i putnom, rade naša preduzeća. Naravno, posle ću se obratiti gospodinu Obradoviću sa posebnim uvažavanjem.
To je cilj Vlade RS. Podsećam vas da sve što je do sada rađeno za ove dve i po godine, da je rađeno u tom pravcu.
Gde se ne slažemo? Nijedan od projekata o kome se danas ovde govori, ali hajde da se zadržim na mom resoru, na infrastrukturi, nije rađen samo zbog toga da bi smo vukli pare i zaposlili naše građevinare. Svi ti projekti su dugoročniji.
Nažalost, imam puno godina pa se sećam da sam devedesete godine upravo na tim projektima radio. Oni su i tada dokazivani kao najrentabilniji projekti, pazite, govorim o devedesetim godinama i Koridoru 10, kao najrentabilniji projekti za afirmaciju i realizaciju srpskih teškoća.
Dakle, kada govorimo o Koridoru 10 putnom, on je sada u realizaciji, sa milijardom i 200 miliona kredita koje smo obezbedili, sa grejs periodom o kome ste vi govorili ovde, od EBRD, EIB i Svetske banke, mi gradimo 360 kilometara auto-puta, završavamo ga za 4 godine, od 2008. do 2012. godine, ili pet, oprostite mi, vidim da me neki kritikuju zbog rokova, a godinama ništa nisu uradili, završavamo i neto devizni priliv, molim kolegu Obradovića, žao mi je što nema Šamija ovde ili Dragana Todorovića, pa i Velje, sa tim težimo nego devizni priliv 100%.
Neto devizni priliv od auto-puta je danas 100 miliona. Dakle, za deset godina vraćamo kredit koji smo uzeli i svaki projekat koji se radi u Vladi RS, moram to da kažem da ne vređam ostale, u kojem učestvujem, tako se računa, gospodine Miroviću, kao rentabilan projekat, nikako kao potreba Evrope ili ne znam čega.
Ista je stvar i sa železnicom. O tome neću da govorim. Naravno, kada uzimamo kredite iz inostranstva, gde se sada potpuno slažem, ti krediti ovih banaka o kojima smo govorili su najpovoljniji, ali te banke diktiraju svoje uslove. Morate ići na tendere, na pretkvalifikacije, a to je šest meseci, tri meseca.
Morate poštovati sve propise banaka i naravno davati poslove onima koji su najpovoljniji. Tu mi sada sa našom operativom, koja nažalost zahvaljujući divljoj privatizaciji, to moram da kažem, bez pretenzija da vređam i moje koalicione partere, jer za osam godina je rasturena cela naša građevinska industrija, to svi znamo, divlja privatizacija je odnela sva velika preduzeća, posebno u infrastrukturi, "Partizanski put", Planum, Ratka Mitrovića itd.
Privatizovane firme koje su održavale puteve ne mogu da ih grade, mora da se promeni tehnologija, mora da se promene kadrovi itd. To je sada pionirski posao koji mi danas radimo, a ja ga radim i na silu, naša operativa radi na severu. Završiću taj posao u roku i naučiće da radi, pa da onda idu na daleko značajnije poslove.
Izvinjavam se, malo sam uzbuđen kada o tome govorim, a volim da slušate u popodnevnim časovima. Onda da idemo u svet itd. Nije to ništa novo kao recept.
Dakle, Vlada Republike Srbije našla je mogućnosti i snage da i naša operativa se zaposli, a vidite kritike koje danas trpim pozitivno shvatam i trpeću ih i dalje, ali će naša preduzeća imati šansu.
Međutim, šta tražimo od naših preduzeća? Da se pripreme za konkurenciju sa stranim firmama. Samo da kažem, danas je otvoreno gradilište dole na jugu, videli ste na televiziji, nisam gledao, ali sam želeo kod vas da dođem ovde pre nego da idem dole da se slikam, 15 novih kilometara je dobila Alpina. Alpina je 500 naših radnika, da se razumemo. Alpina je uzela 500 naših radnika, ali su bili najjeftiniji. Naravno, jer imaju bonitete, imaju bonitete iz svojih matičnih preduzeća.
Dakle, i Mostogradnja, i Energoprojekt, i Ratko Mitrović, Planum i sva ta naša preduzeća će stati na noge na projektu realizacije Koridora 10, to mi verujte, ali moramo imati strpljenja i pomoći tim preduzećima da taj posao savladaju.
Izvinite, opet se licitiro Žeželjev most u Novom Sadu. Naši su četvrti, peti, idu i sa strancima, a "Mostogradnja" je svetska firma. "Mostogradnja" je firma koja zaslužuje punu pažnju i u tom delu, verujte mi gospodine Miroviću, i svi ovde poslanici koji mi ne veruju, država u ovom mandatu, Vlada u ovom mandatu će raditi na tome da se naša preduzeća osposobe. Naravno, uz odgovornost prema projektima, da nema kašnjenja i drugih problema.
Kada govorite o železnici, pa železnica je naša najveća razvojna šansa. Upravo je to ovo što vi sada govorite o lokomotivama. Duž Koridora 10 železničkog su sva naša preduzeća metalske industrije, to znate, od "Severa" Subotice, preko "Goše", "Minela", fabrike vagona u Kraljevu itd. U tome je razvoj naše železnice.
Opet, najveći devizni priliv je baš u saobraćaju. Žao mi je što nema kolege Šamija, ali će kolega Obradović da mu potvrdi to. Najveći neto devizni priliv, ali moramo napraviti infrastrukturu. Dakle, to je ono što od vas kao ljudi tražim da o tome razmišljate kada govorimo o ovim kreditima koji su ovakvi kakvi su, povoljni za nas, najveća šansa naša i koje u ovoj situaciji sada država treba da uzima.
Još jedno važno pitanje. Odmah sam postavio pitanje predsedniku Vlade da li smo mi, toliko znam o ekonomiji, u tim zonama, verovatno će gospođa Tabaković to da mi objašnjava, crveno, plavo itd? Oni su rekli – nismo zadužena zemlja. Nisam osam godina bio u tim tokovima. Znači, nismo zadužena zemlja.
Nisam verovao, gospodine Miroviću, to je vrlo važan podatak, da će Koridor 10 i dalje biti interesantan i za Evropu. Nisam verovao, ali kada su krediti došli u rekordnom roku, jer pamtim koliko smo, ja sam tada bio mlad inženjer, vremena utrošili za vreme druga Tita kada smo uzimali kredit za prugu Beograd-Bar od sto miliona dolara, dve godine smo pregovarali sa istom tom bankom, a čovek je bio prvi državnik sveta, tada, van Amerike i Rusije.
Dakle, mi smo sada te kredite dobili u rekordnom roku i zbog toga se slažem da dobar domaćin mora da vodi računa, ali naravno za sve mora da ima ekonomsku računicu i potvrdu rentabilnosti svakog od tih projekata.
Nikad se neću složiti za uzimanje bilo kog kredita ili davanje novca u projekte koji nemaju verifikaciju Fizbiliti studija koje govore da su to rentabilno projekti.
Dakle, projekat modernizacije srpskih železnica i projekat izgradnje autoputa na Koridoru 10 su rentabilni projekti i zbog toga molim da verujete meni i Vladi Republike Srbije. Hvala.

Drago mi je da je kolega Obradović, i ponoviću, apsolutno čovek koji možda sedi ovde, možda i više, ne ulazim u to, sedeo je i više mesto mene i ja mesto njega.
Dakle, kolega Obradoviću, potpuno se s vama slažem, ali kada govorimo šta je to uslovilo, bez pretenzija da se vraćam nazad i poznat sam kao čovek koji ne govori o tome šta je bilo, nego šta danas radim i šta će biti kada odem, to je meni važno, moram da kažem da smo osam godina uništavali i ono što je bilo dobro iz prethodnog perioda. Ovo molim bez ikakve političke konotacije. Toliko mi verujte. Dakle, nema preduzeća.
Ja ću sada reći, možda nije uputno da govorim o tome, ali vi ste ljudi koji odgovarate više od mene za ovu državu, sinoć sam razgovarao sa predsednikom države, sami smo bili, naravno, i ponovo smo vraćali u igru inženjera Dejana Kovačevića, vašeg direktora iz perioda od pre 2000. godine, za angažovanje.
Šta to znači? Nemamo, nažalost, ni kadrove danas koji bi hteli da uđu u ovakva preduzeća gde nema novca, jer na drugim mestima, u bankama, u agencijama ima više novca. Sva ta struktura inženjera koje sada srećem, koji su sjajni, pita kolike su plate. U Vladi su plate sto hiljada, to znate. Sada će Jorgovanka da proveri tamo, pa će da vidi da sam slagao.
Rade, to je veliki problem. Ja sam podsetio predsednika da ipak i gospodin Kovačević, uz sva uvažavanja, jer mi je jedan saradnik Dejan Kovačević iz "Mostogradnje", drugi ovaj Dejan, treći sam ja, samo još fali dr Jovan Krkobabić, dakle, to je jedan od velikih problema.
Zato kada govorimo o drugom problemu, to su kadrovi. Dobri kadrovi, nažalost, ili su otišli u privatna preduzeća, ili su otišli u neke druge institucije, i oni što su radili nekada danas ih nema. Zato država, tu ste u pravu, mora da zalegne za stvaranje novih kadrova koji bi u tim preduzećima mogli da nose te poslove.
Još jedna vrlo važna stvar. Kada smo govorili o kreditima, kolega Mirović je izašao, sada ga nema ovde, naravno da svaki od kredita, ja sam skeptik prema tim komercijalnim kreditima, to moram da kažem, Beogradu su sigurno potrebna još četiri mosta barem. Vi znate da preko Gazele danas ide 160 hiljada vozila i to je najveći problem.
Mi moramo taj saobraćaj rasporediti preko Ade, preko ovog mosta velikog i prema Borči itd. i rasteretiti Gazelu. Sigurno da ti krediti imaju svoju cenu. Kredit koji sada pregovaramo sa Rusima za Beogradski čvor i za prugu Valjevo-Loznica takođe ima svoju cenu, ali šta je u tim kreditima dobro?
Strane kompanije imaju finansiranje i strane kompanije mogu tehnološke inovacije da nam donesu. Recimo, od ruskog kredita, pošto ne znate detalje, ja vam o tome nisam govorio, biće i to na dnevnom redu ovde, mi sa Rusima govorimo o železnici, o Beogradskom čvoru, o onim elementima koje oni mogu da daju, a koje mi ovako sami nemamo. To je kvalitet tog kredita. Dakle, to je kvalitet tog kredita, a zajednički ćemo raditi sa njihovim preduzećima.
Kod tih komercijalnih kredita vodimo računa o tome da ni dinar ne bude bačen za neke druge kalkulacije, sem za ove namene o kojima govorimo. Cilj nam je da zaposlimo naše radnike i još jedanput tvrdim, a neko je to osporio, većina novinara to i ne zna, na Koridoru 10 danas na severnom kraku oko njega i na njemu opslužuje i radi 100.000 naših građana. To je suština. Hvala.

Da odgovorim gospodinu Raduloviću. Da skinemo tu famu sa Koridora 10. Koridor 10, auto-put ima 360 km neurađene trase, što dve trake, što jedna traka. Znači ima pola auto-puta i auto-put.
Do sada, to ste lepo rekli, urađeno je i kompletirano pola auto-puta, 50 km, jer nije bilo pripremljene dokumentacije i eksproprijacije za ostalo. To smo znali i to nismo lagali nikada, barem ja nisam lagao. Danas radimo 170 km auto-puta. Vi ste iz Kruševca, dobro znate da smo u jednom delu tamo napravili ono da nema sudara, pa mi je Srđan odao priznanje.
Znači, radimo na 125 km od Beške do Horgoša i Kelebije. To treba da se završi, da kažemo i taj rok, 27. januara. Ja sam rok do kraja godine dao sebi i građevinarima. Mada ne znam šta je u ovoj zemlji još uvek u nekim rokovima urađeno, pa da bi se sada kačili na mene, ali hajde. Znači, 27. januara će biti završen sever, bez mosta kod Beške koji kasni dve godine iovako, a koji je počeo da se radi pre četiri godine. Biće urađena obilaznica oko Novog Sada 12,5 km i ovih 108 do granice i 23 km do Kelebije.
Radi se deonica od Batajnice do Dobanovaca. Kad kažem – radi se, raspisani su tenderi, izabrani su izvođači i počeli pripremni radovi. To je kredit koji stoji iz prošlog vremena, od pre četiri godine. Radi se i ova deonica o kojoj danas govorimo. To je sektor "B", ali da vas ne zamaram sa sektorima, to je 5,5 km od Orlovače ka Bubanj potoku do tunela Straževica, koji se radi već tri godine. Tu su licitirana već tri mosta i to se radi.
Radi se, to sam rekao i malopre, 25 km od Dimitrovgrada ka Pirotu. Danas je otvorena i druga deonica od 15 km, a onih 8,5 km je već otvoreno pre sedam-osam meseci. Pre dve nedelje je potpisan Ugovor za deonicu od Levosoja do Neradovca, i to polovina te deonice od 15 km, a to je osam kilometara. To se sve radi sa rokovima koji su svi pre 1. maja 2012. godine, da se razumemo. S tim, što ovaj sever, rekao sam kada će biti završen.
Raspisani su tenderi po uzorcima banaka koje su dale kredite. To je, pre svega, kredit Svetske banke i to su dve deonice, od Grabovnice do Grdelice 8,5 km, negde oko 35 miliona je predračunska vrednost radova, i od Vladičinog Hana do Neradovca 23 km i 115 miliona evra je predračunska vrednost.
Tu su pretkvalifikacije i kvalifikacije i ostalo je 60 km za sada netenderisanih deonica. To je od Proseka do Pirota i kroz Grdeličku klisuru 24 km, to je negde 60 km koji će se finansirati iz kredita Evropske investicione banke koji je potpisan 29. novembra. Probaćemo i to da raspišemo u ovoj godini i da završimo koliko možemo, da se ne hvatamo za reči, u 2012. godini, do kraja 2012. godine.
Ne znam gde se danas to u Evropi radi na toliko km? Većinu poslova su za sada dobila naša preduzeća, o tome sam već i govorio, ali na međunarodnim tenderima ne možete uticati, to odlučuju tenderske komisije. Završio sam ovaj segment.

U paketu ću sada da odgovorim sve  ovo što ste do sada govorili, neću nabrajati imena ljudi da ne bi bilo replike, sem mom drugu Jojiću, da odgovorim, 12. decembra usvaja se novi red vožnje. U novi red vožnje biće sigurno ugrađeno više vozova na relaciji Pančevo-Beograd nego što je sada. Nadležne u Vladi ću obavestiti sutra ujutru, ako ne i večeras, za obdanište dečije na Divčibarama.
Naravno da je meni potpuno jasno da kritika od strane opozicije treba da bude ovakva kakva jeste. Šta mi nije jasno?
Mora da bude elementarno poštenje, ali ovo je za mene najviši dom srpskog parlamentarizma i tu moramo biti stvarno iskreni. Do sada nisam imao prilike da kažem, žao mi je što malo poslanika ima, ali sam dužan pred građanima Srbije da kažem istinu.
Treći put podvlačim i molim da se time ne manipuliše, to ne valja za stranke koje tako postupaju. Danas se radi na 172 kilometara auto-puta na Koridoru 10, a ko ne veruje, neka sedne sa mnom u kola večeras i proći ćemo ceo Koridor. Dakle, od Beške do Horgoša i Kelebije, 112,5 kilometara. Most Beška je sam dugačak 2,5 kilometara.
Oko Beograda obilaznica Dobanovci-Batajnica, tender završen, firme dobile posao, pripremaju se za realizaciju. To je 10 kilometara, plus Batajnica.
Od Dimitrovgrada do Pirota, danas je otvorena druga deonica, 25 kilometara se već realizuje, gradi se i od Levosoja do srpske kuće 8,5 kilometara ili deset kilometara, tender završen, dobili Grci, pripremaju se ljudi da grade.
Dakle, što se tiče tog podatka, to danas predstavlja najveće gradilište u Evropi, ne da se hvalimo, nego znamo da smo u Koridor 10 ušli puni snage.
Izgrađeno je 50 kilometara, pola auto-puta, 20 kilometara na severu, 20 kilometara na jugu, nema gospodina Rize Halimija, i 10 kilometara obilaznice oko Beograda. To je tako.
Mi danas tražimo 40 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj i taj novac se odnosi na deonicu između Orlovače i Bubanj potoka, to je deonica dugačka 12 kilometara, prva polovina je 5,5 kilometara, i na tih 5,5 kilometara se to odnosi. Tu smo već završili tender za tri mosta, dobila su naša preduzeća, namerno to govorim, ali nemojte me terati da posao odgovara svetskim bankama i zašto to tako radimo i radi se tunel Straževica već dve godine.
Dakle, to su pare koje neposredno ulaze u proizvodnju. Većinu ovoga što sada govorim dobila su naša preduzeća. Molim vas, tu je i "Alpina", i ona zapošljava 500 naših radnika.
Takvo je stanje na Koridoru 10 i molim da se to prihvati i proveri i da više o tome ne govorim. Ovo namerno govorim zbog toga što poslanici koji ipak manipulišu tim informacijama da to više ne rade. Molim da to više ne rade.
Tenderi su raspisani za još 40 kilometara auto-puta i to od Grabovice do Grdelice 8,5 kilometara i od Neradovca do Vladičninog Hana 26 kilometara. To su krediti Svetske banke, ona traži druge uslove, idemo na tri meseca, pa tri meseca tenderi i onda se ulazi u realizaciju.
U momentu kada se raspiše pretkvalifikacija ili kvalifikacija, tog momenta možemo da brojimo rokove i da kažemo kada će nešto biti gotovo. Tada za mene kao inžinjera počinje posao.
Sve ovo ulazi u rok maj 2012. godine. Naravno, desiće se da negde i prođemo taj rok, ali molim vas, ako znamo koliko gradimo, valjda neće biti zamerke ako negde i promašimo.
Što se tiče podsećanja na to šta su prioriteti ove vlade, podsećam da prvi put, koliko pamtim, a pamtim dugo, 40 godina, Srbija ima svoje prioritete, naravno verifikovane kroz Nacionalni savet i Vladu Republike Srbije. Nacionalni savet vodi lično predsednik države gospodin Tadić, i to je dobro, i pustite čoveka i da obilazi gradilišta, nemojte ga kritikovati, to je podrška tim ljudima koji tamo rade.
Dakle, Nacionalni savet je utvrdio prioritete koji kažu, broj jedan Koridor deset, putni i železnički, lepo je govorio kolega Babić i nemojte da me replicirate ako vam ime pominjem, čovek je lepo govorio o železničkom koridoru i neću da komentarišem. Rekao je sve cene, samo rok bi trebalo da bude 2017. godina, a ne 2020. godina, toliko. To je što se tiče toga.
Drugi prioritet je taj tzv. koridor 11 za koji se borimo tek da bude koridor, a to je auto-put i pruga od Beograda do Čačka i Bara i od Beograda ka Vršcu i Temišvaru. Videli ste, skoro je bila zato i završena studija fizibiliti za prugu Beograd – Bar i to je ono što je drugi prioritet. Tu smo otvorili radove na jednoj deonici, 12,5 km, rade naša preduzeća, baš da pokažemo bankama koje su zainteresovane da smo krenuli u realizaciju svih projekata. To je dobro i tako treba i da radimo.
Danas, sutra i prekosutra pregovaramo još sa nekim preduzećima iz inostranstva i videćemo kako će se odvijati radovi na tom koridoru. Ono što je za mene najvažnije, iz kredita o kojima razgovaramo i zove se ruski kredit, tu su beogradski železnički čvor, to jeste i moja slaba tačka, mora da se završi i pruga Valjevo – Loznica. To mislimo da finansiramo iz kredita ruskih. Ta strategija je ono što danas Vlada Srbije ima i na čemu će istrajati po cenu bilo kakvih kritika, verujte to je ono što Srbiji treba i o tome više neću da govorim.
Nažalost, ima i stvari koje nismo mogli da uradimo, a o brojilima neću da govorim ništa, jer nije moja tema. Kredite za mostove sam već rekao. Beogradu pored ova dva mosta treba još dva mosta, to je jedan metro most i moramo biti sigurni za to i to sigurno i jedan most koji ide gore oko Vinče i koji završava krug obilaznice oko Beograda, i koji je vrlo važan i ne samo zbog ovog o čemu sam malopre govorio, nego i zbog obilaska opasnih tereta van Beograda. To je ono što Vlada Republike Srbije planira da uradi.
Naravno, još jedanput podsećam, nemojmo vezivati ovakve investicione programe za jednu vladu. U normalnim zemljama to radi više vlada, odnosno onoliko koliko treba. Nemojmo sa promenom jedne vlade rušiti celu koncepciju koja se odnosi na saobraćaj. To je suština što tražim i molim vas poslanike koji sedite ovde u parlamentu.
Još jedanput, puno sam naučio, bez obzira što sam ovako malo iritiran diskusijama pojedinih drugova koji ipak neće da vide ono što vide, a sigurno će Vlada Republike Srbije insistirati na tome da ove poslove rade naša preduzeća.
Na kraju, 950 miliona dolara poslova je otvoreno u ovoj i prošloj godini na realizaciji projekata infrastrukture. Pošto se vratila gospođa Tabaković, koja mene na tu temu najbolje razume, moram da kažem, BDP naš ako je 35 milijardi, a ne znam koliki je Jorgovanka, ako jeste, traži dve, dve i po milijarde investicija.
Ako mi u infrastrukturu uložimo milijardu godišnje, mi smo onda stabilizovali privredni razvoj zemlje, to zapamtite, druga milijarda verovatno će ići u privredne objekte i to bi trebalo da znaju svi poslanici u ovom parlamentu.
Kad opet govorimo o tim radnim mestima, insistiram i žao mi je što nisam doneo čaršav koji je ovde bio malopre pokazan u drugom kontekstu naravno, koji pokazuje tačno koliki je broj radnika i ljudi koji rade na projektu, sada samo na severnom kraju koridora deset, a koliko njih opslužuje taj koridor deset.
Molim vas, ono što je vrlo važno, ne može samo auto-put da grade građevinci, oni ljudi koji opslužuju to takođe učestvuju u realizaciji tog projekta, a njih je daleko više od samih na trasi. Tehnologija građenja auto-puteva je takva danas da mašine same završavaju veći deo posla, ali zato u pripremi u kamenolomima, u naftnoj industriji, u preduzećima itd., jedan od najvećih problema, hajde da kažem, malo idem u digresiju, upravo oko prevoza materijala.
To je ključna tačka danas za završetak celog koridora deset. Ogromno je, 300.000 i to nama treba dovesti iz kamenoloma i mi nemamo lokomotive, 75 lokomotiva danas ŽTP Beograd, a nama treba još deset lokomotiva i treba da raspišemo tender i da kupimo još deset lokomotiva danas. Prema tome, to su problemi koji govore kroz ove kredite o kojima govorite.
Moja obaveza jeste da brinem o tome, naravno, ne vaša. Vama sam opet duboko zahvalan i na razumevanju i na želji da pomognete. Molim još jedanput da se bar oko nekih pitanja, govorim pre svega oko nacionalnog programa saobraćaja, stvori konsenzus u ovoj Skupštini. Bio bih ponosan i odmah ću dati ostavku tog dana. Hvala.