Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, u drugom delu svog izlaganja hteo sam da govorim o ekonomskim parametrima, šta to znači jedan ovakav razvojni projekat za našu zemlju.
Ali, prethodno diskutanti koji su bili pre mene i ceo dan govorili potvrdili su koliki je značaj ovog projekta i uopšte železnice u celini za naš narod, bez obzira što je bilo dosta primese ličnog i personalnog, što mislim da jedan ovakav posao ne zaslužuje, posebno jedan ovakav projekat kao što je modernizacija železnica, zadovoljan sam što Skupština u celini ovako zrelo razgovara o tom projektu.
Naravno, železnica ima dva života. Jedan je tekući i to su sve oni problemi o kojima ste vi govorili, svi uglavnom, spori vozovi, prljavi vozovi, stari pragovi, dotrajala železnica itd. Drugi je razvojni. Dugo godina većina naših političara nije shvatila šta je to razvoj železnice i ne samo železnice, nego uopšte velikih sistema.
Danas mislim da je došlo vreme da se to polako shvata. Bez razvoja, to sam rekao i u prvom delu svog govora, svoje diskusije, nema života, nema zapošljavanja, nema perspektive, i naravno ono što je najvažnije za većinu naših stranaka, nema Evrope, bez razvoja.
Kada govorimo o tome kako, sklon sam da predložim danas, bez ikakve note kritike i kritizerstva, princip kooperacije. Mi još uvek imamo, bez obzira na divlju privatizaciju i nekontrolisanu privatizaciju, koja se odvija od 5. oktobra do danas, naših preduzeća, još uvek imamo dosta preduzeća sposobnih da delove, kroz vašu diskusiju se to osetilo i videlo, dobro poznajete materiju, tog projekta realizujemo sami.
Dakle, onaj problem koji ste svi naglasili ovde, uglavnom kritički, problem kontrole. Evo kako, država i danas postoji, Skupština, Vlada, Odbor za saobraćaj, Ministarstvo za saobraćaj i železnica i prateći pododbori. Tu ne treba ništa drugo. Sada u ovoj skupštini ovde sede kolega Obradović, kolega Šami, kolega Dragan Todorović, znači pola ministara iz naših vlada sedi ovde u Skupštini. Šta će veća kontrola za jedan takav projekat? Železnica sama ima kadrovske snage. Moram da kažem gospodinu ministru da nisam zadovoljan zadnjih sedam godina kako su se angažovali, više su bili u drugom planu stručnjaci jer je uglavnom politika vodila projekte razvoja. Znači, moraju da imaju više snage da izađu sa svojim predlozima. To je taj deo kontrole o kome ste uglavnom svi govorili, koji nedostaje.
Drugo nama ništa i ne treba. Doduše, moram da kažem, neće gospodin ministar da se naljuti, ne vidim zašto imamo Ministarstvo za infrastrukturu ako država zna da bez investicija nema života, a to svi redom danas govore, onda potpredsednik Vlade za investicije, Ministarstvo saobraćaja i transporta, Ministarstvo građevine, kao u svim normalnim zemljama.
Onda Velja ima trojicu ljudi koji mogu u toj vladi da mu pomognu, da mu daju lobi. Bio sam protiv toga da bude Ministarstvo za kapitalne investicije, ali kapitalne investicije su termin iz doba tvrdog komunizma. To vama koji ste osvajali vlast 5. oktobra ne znači mnogo, ali nije to trebalo ni praviti tako.
Prema tome, danas u ovoj zemlji ima malih i srednjih preduzeća koja mogu na jednom tako velikom projektu mogu da ostvare realizaciju onoga što žele, uz kooperaciju sa stranim firmama, pre svega u delu telekomunikacija, žao mi je što je otišla koleginica, signalno-sigurnosnih postrojenja itd.
Namerno ovo govorim jer sam video da kolega Vučićević, kao lekar, zna i više od mene tih termina upotrebljava, pa moram sada da dokažem da i ja nešto znam. Uz kooperaciju sa tim svetskim firmama mi dovlačimo i novu tehnologiju u našu zemlju i eto posla i za naše ljude. Ako ceo projekat vredi, izvinjavam se, možda neću pogoditi, u moje vreme kada sam taj posao radio na železnici, to je bilo negde oko 2,5 milijardi evra, cela magistrala, koridor 10. Pet godina po 500 miliona godišnje, od toga sigurno da pola novca treba da ostane u našoj zemlji.
Za ove ljude koji su stručniji i znaju šta je to, donji stroj naravno ceo možemo sami da radimo, gornji stroj su šine, pragovi, pa nagore, stubovi električne energije itd, možemo da radimo u kooperaciji. To je ono što ovaj projekat svrstava u red naših najvećih razvojnih šansi. Zbog toga SPS kao državotvorna stranka, ceneći javna preduzeća kao naše najveće izvorne šanse, upravo i glasa za ovih pet zakona i daje punu podršku ljudima koji na tim projektima rade. Naravno, kontrola je potrebna i s tim se slažem.