Kolega Živanoviću, kad ne bi želeo da govorim i zloupotrebljavao Poslovnik ja bih ćutao, pa vi ne biste mogli govoriti. Ali, evo ja bih želeo da čujem šta imate da me pitate, a što se tiče odgovora na vaše prvo pitanje ja ću vam ga dostaviti iduće nedelje, pošto ću biti ovde vaš gost, da kažem u Narodnoj skupštini Republike Srbije kada budemo raspravljali o izmenama i dopunama Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, pa ću onda imati potpuniju informaciju o tome šta se dešavalo u predškolskoj ustanovi.
U svakom slučaju, ono što ste rekli sam zapamtio i videću šta je nalaz inspekcije, s obzirom da vi znate da predškolske ustanove i način rada propisan zakonom i da postoji nadležnost odbora te ustanove. Naravno i meni je stalo, kao i vama, da sud dobije pravo stanje stvari. O tome ću vas obavestiti sledeće nedelje. Sad bih želeo da čujem šta imate još da me pitate.

Gospodine Jugoviću, imam utisak da vi prosuđujete, a ne pitate i to je loše. Postoje dve stvari koje su nesporne, hvala Bogu, nijedan ministar, pa ni ovaj, ne može uticati na sadržaj udžbenika koji se piše, niti ga odobriti, niti ga zabraniti. To rade kompetentni ljudi.
Postoji još jedna stvar koja je nesporna – sud ne piše istoriju, nego činjenice. Jer, da piše sud onda bi neka odluka suda možda i 40 i neke bila za sva vremena. Evo, vi se sad pozivate na novu. Valjda će neka nova odluka suda za koju godinu doneti nešto drugo. Sudovi ne pišu istoriju, činjenice.
Žao mi je što niste bili prisutni u jednoj veoma zanimljivoj raspravi u Narodnoj skupštini Republike Srbije, pre nekoliko godina, kada smo razgovarali o tom pitanju pa smo navodili, svako sa svoje strane od tada prisutnih poslanika, neke istoriografske činjenice, ne domaće, nego strane. Šteta što niste tada bili, inače možda ne bi razgovarali o ovom pitanju na taj način, ali ja vas razumem. Očigledno kod vas postoji politička potreba da to pitanje afirmišete na način na koji to radite, ali nemojte da imate brige i mirno spavajte. Ne piše politika istoriju, nego pišu ljudi koji se bave istorijom na osnovu činjenica i ocenjuju svakoga u istoriji, ličnost koju vi promovišete i ličnost ili neku ideju ili pokret protiv koje ste. Sud pojedinca nikada ne može biti merodavan u odnosu na činjenice koje obeleže neku istoriju.
Još jednom ponavljam, stručnjaci pišu istoriju, a ne političari i ne sudovi.

Žao mi je što kolega Jugović sluša samo sebe. Da ste slušali malo što sam ja pričao, čuli biste ono što sam rekao, a rekao sam – nisam ni ja kao pojedinac, niti bilo koji ministar u Vladi, neko ko piše udžbenik. Pišu ljudi koji se bave istorijom na osnovu činjenica i suviše ste mladi da znate sve to što se zbivalo i da izvedete tako sigurno sve te jake zaključke.
Ne verujem takvim stvarima više. Tražim više izvora i tražim više podataka. Svojim očima sam gledao kako izgleda 9. mart 1991. godine, a znam šta se sad piše i to je kao istorija. Učestvovao sam u tome, kao i vi, a imamo verovatno različit ugao gledanja na ta zbivanja i to je, ako hoćete, normalno.
Niste me slušali, još jednom vam kažem, u raspravi koja je vođena u Narodnoj skupštini Republike Srbije, poslanička grupa kojoj sam ja pripadao nismo navodili domaće izvore, da ne upotrebim naziv koji ste vi upotrebili, nego strane. Ako gospodina Čerčila smatrate ubicom, onda recite to – slušajte, on je izneo stav koji se nama ne dopada, pa ćemo ga zbog toga mi imenovati za jednog ili drugog.
Moja obaveza, kao ministra prosveta i ministra u Vladi Republike Srbije, je da poštujem zakone koji se donesu iz sudske presude, ali vam kažem, ministri i sudovi ne pišu istoriju. Pisali smo svoju istoriju na određen način, pa smo doživeli da u Moskvi, prilikom obeležavanja Dana pobede pre nekoliko godina, budemo u zapećku u odnosu na ostale zemlje koje su učestvovale u borbi protiv fašizma, najvećeg zla sveta 20. veka. Zašto? Zato što smo izneli neke stavove. Mislite da je za druge to bilo prihvatljivo? Pokazali su nam gde nam je mesto u odnosu na to što je za druge prihvatljivo.
To su suviše velike teme za ovaj dnevni red Skupštine i za ovde prisutne poslanike. Istoriju pišu činjenice i ljudi koji se time bave, a ne ljudi koji se bave politikom. Ako vam je namera da promovišete politički program svoje stranke, i to je legalno. Ovo je parlament i služi jednim delom za to, ali nemojte danas i ne preko ove priče, a pogotovo što procedura pisanja udžbenika isključuje apsolutno bilo kog pojedinca, bar u liku ministra. Hvala.

Hvala. Poštovana gospođo predsednice Finske, ostali članovi delegacije, poštovani kolega Halimi, kolege Markovića nema tu pa, s obzirom na to da se deo vašeg pitanja odnosi na oblast koju ja pokrivam, smatram da ima osnova da kažem nekoliko reči o ovom pitanju.
Stav Republike Srbije povodom diploma Univerziteta u Prištini je poznat. Vlada Republike Srbije je 2003. godine donela stav da se sve diplome koje sadrže oznaku UNMIK priznaju kao validne. Taj problem nije postojao ni te, ni narednih nekoliko godina. Problem je nastao 2008. godine, tzv. proglašenjem tzv. republike Kosovo i od tada, naravno, taj problem postoji.
Vi znate, više puta smo razgovarali o tome i moram da kažem da mislim da vaš način razmišljanja i argumentacija ne stoji. Naprotiv, ako dovodite u pitanje stav mog kolege Milana Markovića, ja bih mogao postaviti pitanje na drugačiji način – da li ćutanje o tom pitanju znači prejudiciranje konačnog rešenja?
Ako ta tema bude na dnevnom redu u Briselu, onda će se verovatno pokušati naći i rešenje, ali je nesporno da to pitanje nije obrazovno nego državno i ima jedan potpuno drugačiji smisao u odnosu na ono kako se predstavlja. Ako nije tako, zašto onda u svom sadržaju ima ''republika Kosovo''? Zašto onda nije ostalo da stoji kako je bilo i ranije, pa da onda studenti ne budu na bilo koji način uskraćeni?
Što se tiče drugog pitanja, mislim da na određeni način omalovažavate napore i kolege Milana Markovića i nas u Vladi Republike Srbije kada je u pitanju istureno odeljenje Ekonomskog i Pravnog fakulteta u Nišu. I sami znate da smo prošle godine napravili jedan krupan korak, ove godine planiramo da otvorimo i jedno odeljenje u Bujanovcu i do početka nove školske godine tako ćemo i uraditi. To je deo politike Vlade Republike Srbije, čime smo stvorili objektivne mogućnosti da i pripadnici albanske manjinske zajednice stiču visoko obrazovanje. Hvala.

Hvala. Gospodine Halimi, mislim da ste ipak malo prejaki u svojim ocenama. Jeste, Vlada je obavezna da rešava sve probleme njenih građana, sve probleme njenih državljana, ali pitanje izbora fakulteta je autonomna stvar svakog mladog čoveka i svako je samostalno odlučivao šta će i gde studirati i, u odnosu na to, objektivno, snosi i posledice tog svog izbora.

Ovo govorim iz razloga što svake godine kada se približava vreme početka školske godine, odnosno upisa na visokoškolske ustanove, javno pozivam mlade ljude i njihove roditelje da razmisle o tome da ne upisuju fakultete koji nisu akreditovani, da ne bi sebe dovodili u situaciju da završe fakultet i dobiju diplomu koja sutra ne može biti upotrebljena. Ovo govorim i zato što je izbor mladih ljudi za odlazak u Prištinu bio izbor koji je nosio sa sobom problem diplome koja u svom sadržaju ima oznaku ''Republika Kosovo'', sa svim posledicama koje to nosi. Naravno da Republika Srbija preduzima sve mere da se to pitanje reši, ali rekao sam, to pitanje nije obrazovno, nego ima daleko širi i politički i državni značaj, i tako ga treba i razumeti.

Što se tiče drugog aspekta vašeg pitanja, koliko god očigledno Republika Srbija pravi napore i čini konkretne korake da pripadnicima albanske manjinske zajednice stvori uslove za obrazovanje u visokoškolskim ustanovama, toliko, to je realno, ne može u svakom mestu gde oni žive otvoriti posebno odeljenje ili fakultet. Toga treba i vi da budete svesni. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, u vezi s pitanjem gospodina Spasojevića za studente iz Kraljeva. Tražili smo od fakulteta da izađu u susret studentima za onu cenu koštanja koju oni utvrđuju autonomno, mimo budžetske kvote koju država finansira i moram vam reći da sam obavešten od velikog broja fakulteta, odnosno od strane dekana da su izašli u susret takvim zahtevima.
Ako ima primera drugačije prakse, molio bih vas da nas obavestite, da bismo mogli obaviti dodatne razgovore, jer znam da su fakulteti i pre vaše inicijative, a i posle, apsolutno izlazili u susret takvim zahtevima. Hvala.

Poštovane kolege narodni poslanici, gospođo Đukić Dejanović i ostali članovi predstavništva, imam potrebu da kažem nekoliko reči povodom tačke dnevnog reda o kojoj je parlament danas raspravljao, ali i oko nekoliko pitanja koja su pokrenuta tokom ove javne rasprave.
Naime, danas Narodna skupština Republike Srbije je na predlog Odbora za prosvetu razmatrala Predlog kandidata za članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Želim tim povodom da kažem nekoliko reči, odnosno da odgovorim konkretno na pitanja koja su bila postavljena u vezi sa predlogom, odnosno načinom izbora kandidata.
Pre svega, želeo bih da se zahvalim predsedniku Odbora, gospodinu Šamiju, kao i ostalim članovima Odbora na brzini reagovanja i razumevanju značaja stavljanja ovog pitanja na dnevni red sednice Odbora, jer da nije bilo toga imali bismo određeni proceduralne probleme vezano za razmatranje i usvajanje ovog predloga.
Drugo, ne mogu da se ne zahvalim dosadašnjim članovima Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, jer praktično za nekoliko dana sa izborom novih članova, jedan značajan broj članova iz prethodnog saziva će prestati da radi, doduše biće i onih koji će nastaviti da rade i u novom sazivu, što je dobro jer će postojati jedan kontinuitet u radu Saveta, što je izuzetno značajno s obzirom na sve one zadatke koje Nacionalni savet za visoko obrazovanje ima i koje zakon predviđa.
Treće, neko od kolega je pomenuo da Skupština nije imala prilike da razmatra, da čuje predsednika Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Moram vam reći da je profesor Srđan Stanković bio izrazio želju, bar preko mene lično, da bude tu kada se bude razmatrao Izveštaj o radu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. O tome sam obavestio sekretara Odbora, ali sam informisan da nije bilo predviđeno da se o tome govori, pa samim tim i njegovo prisustvo bi u ovom slučaju predstavljalo višak.
Treće, oko vremena, ako pogledate prelazne odredbe izmena Zakona o visokom obrazovanju, koji je usvojen, čini mi se, 28. juna, a stupio na snagu 1. jula, tu se kaže da postojeći saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje nastavlja rad do izbora novih, a da će se izbor novog saziva izvršiti u roku od šest meseci od trenutka kada je zakon počeo da važi.
Prema tome, mi smo u određenom roku predložili ove kandidate i mislim da smo tu ispoštovali rokove, a pogotovo je u međuvremenu Nacionalni savet za visoko obrazovanje stvarno radio, tako da poštovanje zakona nije dovelo do bilo kakvih problema u radu Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Četvrta stvar koja se stavlja kao prigovor, jeste to da li će Skupština birati ili imenovati. Tačno, zakon predviđa u članu 10. da Skupština bira članove Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ali smo imali jednu faktičku situaciju - da je KONUS predložio onoliko članova koliko treba da se bira, odnosno jednog manje, zato što prilikom izbora u KONUS jedan predloženi član nije dobio podršku. Korektnosti radi, neću pomenuti njegovo ime, ali je činjenica da od 12 članova, KONUS je predložio 11 članova. Mogao je i više, ali su se oni opredelili da predlože taj broj. Moram reći to je njihovo pravo, jer po Zakonu i jesu predlagači toga.
Nemojte me shvatiti pogrešno, ali ne bi bilo logično da sada Vlada daje više kandidat nego što se bira, jer to bi na određeni način bila javna poruka da u Vladi nema jedinstva oko kandidata koje Vlada predlaže, a pošto u Vladi ima jedinstvo kandidata koji se predlažu, sasvim je logično da mi predložimo onaj broj koji bira. Svaka druga poruka bi bila, objektivno, jedna politička greška ili, kako kažu košarkaši, greška u napadu. Nemam razloga za tako nešto, tako da smo mi predložili ovaj broj koji se bira.
Kada pogledate strukturu predloženih članova, videćete da ima, među ovih 20 predloženih kandidata, ljudi koji stvarno imaju impresivne naučne biografije, koji su iz različitih obrazovno umetničkih polja. Ima iz oblasti prirodno-matematičkih nauka. Kolega Martinović je u pravu, ima ih više u odnosu na druge, ali je to struktura koja je utvrđena i na KONUS. Ima iz društveno humanističkih nauka.
Moram pomenuti da su iz ekonomije Kovač, Janićijević, Jokić, Knežević, Ikodić, filolog Grubačić, politikolog Jovanović, tehnički fakulteti: Janacković, Nedočin Bukočić, Matavulj, medicina: Kosta Stefanović, opet umetnički: Dara Matić Marović.
Znači, u toj strukturi predloženih, po onom što su dela njihovih interesovanja, stvarno imamo ljude sa impresivnim biografijama koje praktično pokrivaju sva ova umetničko-obrazovna polja koja će biti predmet rada Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. S te strane, mi možemo apsolutno biti zadovoljni. Čini mi se da smo uradili sve ono što treba da bi dobili kvalitetan Nacionalni savet za visoko obrazovanje.
Dozvolite mi, s obzirom da vezano za Nacionalni savet za visoko obrazovanje nije bilo drugih značajnijih primedbi, da kažem i nekoliko reči o onome što su poštovane kolege u raspravi pomenule kao mogući problem. Pre svega, bez uvrede po kolege poslanike, bilo je u nekim izlaganjima, kako bih rekao, pomešano razumevanje broja i sadržaja članova Nacionalnog prosvetnog saveta i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje.
Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, Nacionalni savet za visoko obrazovanje 21, mi ćemo im odobriti 20, kasnije će se Skupština izjasniti o 21. Već sam razgovarao sa profesorom Kovačevićem, predsednikom KONUS da se izvrši izbor još jednog člana, tako da će se Skupština o tome izjasniti.
Bilo je pitanje vezano i za njihovu novčanu nadoknadu. Prema Zakonu o visokom obrazovanju, koji vi imate, nadoknade članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, ovog o kojem raspravljamo, utvrđuje Narodna skupština, na predlog nadležnog odbora. Znači, Narodna skupština je vlasna da o tome donese odluku, tako da mislim da tu nećemo imati nikakvih problema, jer će Narodna skupština uraditi ono što treba i onda ćemo izbeći neki mogući problem.
Poštovali smo i sve druge oblasti. Dozvolite mi da kažem nešto. Ne mogu, a da ne kažem, mislim da su pojedine kolege, ne znam da li je to profesor Šami pomenuo ili još neko, da je obrazovanje oblast u koju se ulaže, sa kojom se radi, a rezultati, i pozitivni i negativni, dolaze tek posle nekoliko godina.
Mi smo u situaciji, Vlada i ja kao ministar, da se suočavamo sa nečim što je bila posledica rada, sa namerom da promenimo na bolje, ne govoreći ništa negativno o vremenu pre, s obzirom da će sigurno biti i onih stvari koje su i pozitivne i negativne u odnosu na ovo što mi radimo, ali smo, činjenica je, u zadnje dve i po godine uspeli da obrazovni sistem podignemo, a to apsolutno ostavljam i vama da procenite, na jedan značajno veći nivo i da uradimo stvari koje i te kako unapređuju obrazovni sistem.
Kada je reč o preduniverzitetskom obrazovanju, ne mogu, a da ne kažem nekoliko reči. Podsetiću vas da imamo oko milion i 200 hiljada đaka i studenata i oko 125 hiljada zaposlenih. Imamo jedan ogroman sistem, najveći smo deo te javne oblasti. Jednostavno, u tom sistemu ima brojnih otvorenih pitanja, brojnih problema, a mi pokušavamo na sistemski način da ta otvorena pitanja svedemo na najmanju moguću meru, da probleme rešimo i da poboljšamo kvalitet obrazovnog sistema.
Podsetiću, pošto je reč o preduniverzitetskom obrazovanju, čini mi se da je kolega Poskurica govorio i još nekoliko kolega, a vratiću se i na visoko obrazovanje, da mi imamo situaciju da se predškolsko obrazovanje realizuje u 159 predškolskih ustanova, odnosno 2.364 izdvojena odeljenja, da se osnovno obrazovanje izvodi u 1213 škola, 1205 državnih i osam privatnih, srednje obrazovanje u 559 škola, 521 državnu školu i 38 privatnih srednjih škola. U ukupnom broju u srednjem obrazovanju 383 škole su srednje stručne škole, 129 su gimnazije i 47 su umetničke škole.
Podsetiću vas da smo usvojili četiri strateška zakona: Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima i Zakon o učeničkom i studentskom standardu. Ono što smo mi želeli postići tim zakonima, pošto je danas bilo primedbi i pitanja vezano za to, jeste da postignemo pozitivne rezultate u tri dimenzije obrazovanja: u jednakopravnost, u kvalitet i efikasnost.
Naš strateški cilj je da što više dece bude obuhvaćeno obrazovanjem, da kvalitet obrazovanja bude što bolji i da izađu sa što većim znanjem, da bi na bilo kom nivou obrazovnog sistema ili svog života da se odluče da se uključe u svet rada ili da nastave školovanje, da bi to mogli učiniti na najbolji mogući način.
Kada smo doneli Zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, usvojili smo zakonska rešenja koja su predstavljala savremeni odgovor na potrebe života, koji je bio usklađen i sa Ustavom i sa nacionalnim zakonodavstvom i strategijama, ali i sa ratifikovanim međunarodnim konvencijama i međunarodnim standardima, jer smo pošli od potreba deteta, od njegovih razvojnih, obrazovnih, kulturnih, zdravstvenih, socijalnih potreba, naravno i deteta i porodice.
Kada smo doneli Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, po prvi put smo uredili jednu značajnu oblast, koja ranije nije bila uređena u obrazovnom sistemu Republike Srbije, Zakonom o učeničkom i studentskom standardu smo dodatne uslove, po pitanju učeničkog i studentskog standarda, utvrdili. Drugim zakonima smo utvrdili neke druge stvari.
Ovo sve govorim da bi imalo požurio, a ne mogu da vam ne kažem sve ono što je bilo pomenuto. Zašto?
Kada pogledate rezultate, sada dolazim do onoga što je kolega Martinović pomenuo, za ovo kratko vreme koliko su zakoni u primeni, činjenica je da su ovi zakoni imali pozitivnog efekta na obrazovni sistem Republike Srbije, jer u odnosu, na primer, na predškolsko obrazovanje i vaspitanje, u odnosu na 32% obuhvata dece u 2003. godini, ove godine taj procenat je iznosio preko 47%. To ne znači da smo zadovoljni, ali je činjenica da se povećao.
Naravno, značajan doprinos ovom cilju predstavlja i ranije uvedena obaveza pripremnog predškolskog programa za svu decu pred polazak u školu.
Pre neki dan sam imao razgovor sa Savezom učitelja i predsednik Saveza učitelja mi je rekao da se primećuje značajno poboljšanje, odnosno podizanje kvaliteta kod dece koja su deo pripremnog predškolskog programa, da ona mnogo, rekao bih sa većim kvalitetom ulaze u osnovnu školu i pokazuju daleko bolje rezultate u odnosu na generacije pre. Naravno, pripremni predškolski programi i osnovno obrazovanje su obavezni i besplatni su za svu decu. Moram da pomenem to – besplatno.
Prošle godine smo započeli sa realizacijom projekta besplatnih udžbenika. U prethodnoj godini smo obezbedili besplatne udžbenike za 160.000 đaka, ove godine će biti i treći razred. Konačni cilj je da svi uzrasti dece u osnovnim školama dobiju besplatne udžbenike, pri čemu ostvaruju i deo besplatnog školstva.
Dostupnost obrazovanja smo poboljšali uvođenjem interneta u sve škole. Iduće godine ćemo imati u svim osnovnim školama informatičko odeljenje. Znači, preko 1.200 škola. Ostaju nam srednje škole i to ćemo učiniti.
Naravno, ravnopravnost u obrazovanju smo unapredili kroz proces inkluzije – uključivanje dece u redovnu nastavu, ali i mogućnost da se u specijalizovanim školama stručno obrazuju, pri čemu je posebna pažnja bila posvećena ugroženim društvenim grupama sa niskim socijalnim statusom i Romima.
Kad je reč o Romima, preduzeli smo nekoliko afirmativnih mera i akcija za funkcionalno obrazovanje Roma, od upisa u srednje škole i fakultetu, zaštitu od diskriminacije itd. Imenovani su posebni savetnici u obrazovanju, koji su zaduženi za poboljšanje obrazovanja Roma. Povećan je upis romske dece u predškolske ustanove. Napravljen je model uvođenja romskih asistenata u škole. Trenutno je 179 pedagoških asistenata, od kojih je već 55 radilo u školama, završilo proces obuke i uključilo se u rad predškolskih ustanova.
Kada je reč o srednjem obrazovanju, reformi srednjeg stručnog obrazovanja, uveli smo 63 nova obrazovna profila u 222 srednje stručne škole. Ovi profili su proizvod i potreba tržišta za stručnim kadrovima, ali i obezbeđenje potrebnog nivoa za dalje obrazovanje.
Što se tiče reforme gimnazijskog obrazovanja, želimo da u ovom delu obezbedimo što kvalitetnije znanje, koje je neophodno za nastavak daljeg školovanja, kada je reč o univerzitetskom obrazovanju.
Kada je reč o kvalitetu u obrazovanju, predviđeno je uvođenje završnog ispita na kraju obaveznog odnosno osnovnog obrazovanja, uvođenje opšte stručno-umetničke mature, specijalističkog maturskog ispita itd.
Videli smo da malu maturu planiramo, da postepeno povećavamo broj nepoznatih zadataka i da na jedan miran, evolutivan način uvedemo jednu novinu koja će objektivno biti revolucionarna u odnosu na ono što imamo do sada. Ali, to je deo zakona.
Naravno, radićemo i na obrazovanju odraslih. Spremili smo Nacrt zakona o obrazovanju odraslih. On će biti vrlo brzo predmet javne rasprave, zato što želimo da se stvore zakonodavni uslovi za obrazovanje odraslih i za rešavanje pitanja neformalnog obrazovanja i dodatnog stručnog obrazovanja i pitanje doživotnog učenja, da jednostavno svim ljudima, pogotovo onima koji su nezaposleni, socijalno ugroženi, hendikepirani i pripadnici ranjivih grupa, izbeglice, osobama koje su ostale bez posla u procesu tranzicije, radnicima bez kvalifikacija ili ljudima koji su nedovoljno kvalifikovani a nalaze se u trećem dobu, omogućimo da se putem obrazovanja ostvari jedan lični razvoj i egzistencija.
Zašto sve ovo pričam? Prošle su dve i po godine od kako je ova vlada počela da radi. Imali smo jednu zanimljivu situaciju, da smo stalno smo kritikovali i kad treba i kad ne treba. Ali, to je deo posla koji radimo i to je deo javnog života i političkog života u Srbiji. Sada se desila jedna zanimljiva stvar, 8. decembra ove godine, koja je vrlo indikativna kad je reč o odnosu javnosti prema obrazovanju.
Naime, Srbija je prihvatila obavezu, većina to zna, možda manji deo to ne zna, da bude deo PISA testova koje sprovodi OECD u 74 zemlje i koji su objektivno, hteli to mi ili ne, mera provera kvaliteta obrazovnog sistema date zemlje. Mi smo radili taj test 2003, 2006. i 2009. godine, radićemo i 2012. godine i zanimljivo je da sam, kao ministar koji je stupio na tu dužnost 2008. godine, jula meseca, voljom ove narodne skupštine, više puta bio pitan o rezultatima iz 2006. godine, koji su objavljeni 2007. godine, a na koje mi objektivno nismo mogli da utičemo, uvek sa tim negativnim predznakom – nije urađeno ništa, evo, PISA testovi, ništa.
Vi takvu situaciju možete da objašnjavate koliko god hoćete – da ne postoji komplementarnost obrazovnih sistema, da je struktura zadataka drugačija, da se nastava izvodi na jedan način, da je metod izvođenja nastave drugačiji, da nastavnici možda nisu u toj meri upoznati sa nastavnim planom i programom itd. Ali, to je mera kvaliteta. Mi smo 2009. godine, spremajući se za PISA testove, organizovali jednu međunarodnu konferenciju ovde. Pozvali smo ljude iz OECD, iz direkcije koja baš radi sa PISA testovima, angažovali smo nekoliko stotina nastavnika, odštampali smo testove iz 2006. godine, na međunarodnoj konferenciji smo podelili te testove nastavnicima, zamolili ih da od februara do kraja aprila, kada su rađeni testovi, da oni te zadatke prorade i šta je rezultat?
Obavljeni su rezultati 8. decembra ove godine. Prvo ću reći ovo negativno koje svi pominju, a onda ću reći pozitivnu stvar koju neće da pomene niko ili skoro niko. Tačno je da nismo na nivou ranga ili mesta zemalja koje rade PISA testove poboljšali svoje mesto, možda smo čak i pali, ali je zanimljiv ovaj drugi deo, koji ne pominje skoro niko, a kao ministar prosvete imam obavezu da to vama ovde pomenem.
Očigledno kod nas dobre vesti nisu vesti koje su zanimljive za širu javnost, sem ukoliko nema nešto negativno. Zanimljivo je, primera radi, da je Srbija zahvaljujući tom malom naporu, ali pre svega angažovanju i znanju đaka, da tu ne bude nikakve greške, da mi preuzimamo na sebe deo zasluge koja pripada drugima, znači, đaci i nastavnici, ali i mi u Ministarstvu prosvete smo uradili jednu suštinsku stvar – stvorili smo jednu atmosferu da se radi, da se uči, da se problem rešava time što smo doveli ljude iz OECD, iz direkcije, podelili testove i insistirali da se vrši edukacija đaka do sprovođenja testova.
Zanimljivo je da je u čitalačkoj pismenosti Srbija postigla napredak od 41 poena, da je u funkcionalnoj pismenosti, čini mi se, za 28 poena smo povećali, u matematičkoj pismenosti sedam poena i u naučnoj pismenosti sedam poena. U ovih deset godina od kako se PISA testovi sprovode na nivou zemalja OECD, nije bilo nijedne zemlje koja je pokazala takav napredak između dva ciklusa.
Inače, ljudi koji se bave ovom tematikom kažu da se po pravilu napredak potvrđuje kada se postigne sedam poena. Mi smo to postigli u matematičkoj i u naučnoj pismenosti, a u čitalačkoj 41 poen, s tim što je čitalačka pismenost suštinska, jer je ona u stvari osnov za razvoj ove druge.
Šta to pokazuje? Kada se suočimo s problemom, kada uđemo u njegovo rešavanje, napravimo atmosferu kad to više nije bauk, nego nešto što može da se reši, onda se može postići dobar rezultat. Mi smo smanjili zaostatak u odnosu na Sloveniju i Hrvatsku, gde je ranije taj nedostatak bio daleko veći.
Takođe, povećali smo prednost u odnosu na Bugarsku i Rumuniju, koje su članice EU i nismo zadovoljni. Moram da kažem da nismo zadovoljni. Ali, činjenica je da smo postigli taj napredak i malo ljudi se, sa izuzetkom predsednika Tadića, setilo da kaže makar jednu lepu reč o tome.
Zašto ovo govorim? Nema poštovanja, koleginice i kolege, napretka u Srbiji i u sistemu obrazovanja dok obrazovanje ne postane kod svih suštinska vrednost i mera kvaliteta i nešto čemu se posvećuje dužna pažnja. Tek kad obrazovanje kod svih bude tako shvaćeno, onda će naš zahtev da treba izdvajati ne samo više novca, nego da treba oni koji su kvalitet da budu i vrednovani tako, biti pravi.
Nama se često prigovara, nekad s pravom a nekad ne, da nemamo kvalitetan obrazovni sistem. Sa stanovišta celine, tačno je. Postoje stvari koje i te kako treba da promenimo. Ali, kad posmatrate stvari unutar tog sistema, naši matematičari, fizičari, astronomi, informatičari su zadnjih četiri godine osvojili preko 400 medalja. Nije moguće da nema kvaliteta a da budu tako uspešni.
Sa druge strane, kaže se da visoko obrazovanje nije dobro. Tačno je da na globalnom nivou treba raditi promene i tu je kolega Martinović u pravu. Međutim, nisam čuo da se ijedan strani univerzitet odriče naših studenata koji završe visoko obrazovanje ovde, ili neka međunarodna kompanija. Naprotiv. Oni su vrlo cenjeni stručnjaci, priznati su i niko ne dovodi u pitanje sadržaj onoga što se ovde uči. Ali, mi treba da radimo na tome da podignemo nivo obrazovanja. Čini mi se da smo na dobrom pravcu.
Pre neki dan je Nacionalni prosvetni savet utvrdio pravce razvoja obrazovanja. Moram vam reći, 43 člana Nacionalnog prosvetnog saveta, možda neko i nije bio prisutan, jednoglasno su usvojili te pravce razvoja i tačno sad imamo analizu stanja, koji su problemi i kako to rešavati. Na nama je sada samo da te stvari rešavamo u jednom dužem vremenskom periodu.
Poštovane kolege, treba da afirmišemo vrednost obrazovanja i da naučimo decu da uče. Zašto kažem – da naučimo decu da uče? Imamo kod nas potpuno paradoksalnu situaciju. Pomenut je primer Londona. Tamo studenti demonstriraju zato što se školarine uvećavaju tri puta. U Londonu studenti demonstriraju zato što se smanjuju izdaci države za školarinu. Mi u okviru onoga što imamo, povećamo broj studenata na kvotama, izlazimo u susret smanjenju broja bodova, povećavamo broj ispitnih rokova – i studenti demonstriraju. Nešto nije logično. Ovde se demonstrira zato što se pojačavaju uslovi ili se povećava školarina, a kod nas? Naravno, uvek možete da nađete odgovarajući odgovor za jedno ili drugo.
Postavlja se pitanje da država uvek pravi zakone opšteg karaktera gde ne može se svima izaći u susret. Zašto? Mi finansiramo oko 60% studenata svih univerziteta na nivou Republike Srbije. Finansiramo osnovne studije. Finansiramo master studije i prvi put u istoriji visokog obrazovanja mi finansiramo doktorske studije.
Evo, juče smo konstatovali da 2.120 studenata doktorskih studija, 660 je onih koje finansira država i to je nešto. Lično mislim da u ovim uslovima ekonomske krize i u situaciji u kojoj se mi nalazimo, da je to jedan dobar podatak.
Neko je postavio pitanje finansija. Poštovane kolege i koleginice, stvari i stoje ovako. Mi smo u budžetu Republike Srbije ove godine dobili 114.147.000.000. To je u odnosu na prošlu godinu, odnosno rebalans budžeta je veći za 5.770.000.000. Nije sve kao što smo tražili. Međutim, zanimljivo je, juče smo došli do jednog saznanja, prosek strukture Ministarstva prosvete u strukturi budžeta drugih zemalja OECD je 13,26. Naše Ministarstvo prosvete u strukturi ovog budžeta učestvuje sa 13,95. Znači, oko 14%, nešto smo veći.
Međutim, problem je u tome što mi nismo u dugom vremenskom periodu značajnije ulagali u obrazovanje. Zato naravno imamo određenih kodova.
Kada je reč o strukturi troška unutar Ministarstva prosvete, samo da znate, pošto i tu dimenziju treba da znate, za Ministarstvo samo se izdvaja 0,68% novca, za osnovno obrazovanje 49,25%, za srednje obrazovanje 21,71%, za učiteljski i studentski standard 7,39%, za visoko obrazovanje 20,31%, za međunarodnu saradnju 0,38, za zavode 0,29%. Kad je reč o strukturi, ona čuvena informacija vezana za plate i za ostalo, ove godine plate zauzimaju skoro 91% od troškova Ministarstva prosvete, ostalo je za druge nivoe.
Poštovane koleginice i kolege, možda sam malo duže govorio o pitanjima koja su postavili određene kolege, ali sam smatrao da ima potreba da govorim o tome, jer su i same kolege postavili pitanja koja zaslužuju odgovore i mislim da je dužnost ministra da o tome nešto kaže.
Kada je reč o pitanju gospodina Martinovića, tačno je da mi u sprovođenju Bolonje imamo probleme. To je evidentno. Dva puta smo menjali zakon za protekle dve godine, pokušavajući da izađemo u susret zahtevima cele akademske javnosti. Stalno se priča o studentskim programima, stalno se priča o udžbenicima, stalno se priča o predavanjima, stalno se priča o ispitima, stalno se priča da li studenti prisustvuju ili ne prisutvuju svim tim načinima provere znanja, a malo se priča o kvalitetu. Dok se ne bude promenila stvar i ne bude se na univerzitetima pričalo o kvalitetu, i naravno da se ukaže konkretno prosto šta je objektivno problem, ne može se ići napred. Međutim, ima jedna dimenzija koja se stalno prenebregava svesno ili nesvesno.
Poštovane koleginice i kolege, Srbija se opredelila 2003. godine da bude deo Bolonjskog procesa, ali bolonjski proces nije obavezan. Nismo morali. Četrdeset i sedam zemalja Evrope je deo tog procesa stvaranja evropskog prostora visokog obrazovanja, 27 članica Evropske unije i ove ostale koje to nisu. Nismo morali, ali smo hteli. Zašto? Zato što hoćemo napred.
Mi možemo da mislimo o sebi šta hoćemo, da smo sjajni, fantastični, da imamo super obrazovanje. Inače, slažem se sa vama, obrazovanje je ranije bilo odlično, ali, evo, imate kritičara kaže – nije valjalo ništa, a neće biti, ako nije bilo dobro obrazovanje, da su nam stručnjaci sjajni sami po sebi, nego su valjda produkt nekog obrazovnog sistema.
Ali, vremena se menjaju, obrazovanje se tako oblikuje da 47 zemalja Evrope želi da stvori jedinstven prostor evropskog obrazovanja, naravno da bi se i mobilnost povećala i naravno da nismo glupi. Neke zemlje će stvoriti sebi dobru priliku da dobiju gotovog stručnjaka, jer ulažemo u njega, ulažemo u njegovo obrazovanje, on dobija gotov proizvod, za razliku od prethodnih godina.
Ovde je suština da napravimo obrazovni sistem koji će biti u funkciji razvoja Republike Srbije, pa prvo da doprinese razvoju Srbije, a onda stvoriti mogućnost ostalim studentima koji to žele i da pođu u inostranstvo, pa i sutra da se vrate.
Ovo govorim zato što odgovor na ovo pitanje je vrlo kompleksan. Podrazumeva aktivnost cele države jer nije u pitanju samo obrazovanje, nego je u pitanju i demografija i demografska kretanja i izdvajanja za druge stvari koje su deo strategije kako unaprediti stanje u Srbiji.
Mi u Ministarstvu prosvete ne možemo sami da učinimo mnogo toga, ali je činjenica da smo napravili u visokom obrazovanju i obrazovanom procesu Republike Srbije jednu pozitivnu atmosferu da se radi, polako stižu ti prvi rezultati.
Naravno, nismo rešili brojne probleme, jer problema ima. Prisutno je i dalje na nivou celog sistema, nedovoljno je sistem sa stanovišta kvaliteta visok. Imamo slučajeve nasilja u školama. Imamo problem nedovoljnog usavršavanja nastavnika. Imamo problem i rukovođenja direktora. Imamo brojne druge probleme zato što obrazovanje nije u društvenom sistemu vrednosti ona vrhunska vrednost koja treba da bude poštovana na različite načine i materijalno i statusno.
Suština je da mi sami oblikujemo svoj obrazovni sistem, ali moramo pratiti i trendove koji jesu u Evropi. Biti taj deo evropskog prostora visokog obrazovanja zbog Srbije i zbog budućnosti koja postoji.
Mislim da sam obuhvatio skoro sva pitanja koja su pomenuta. Žao mi je što sam možda malo duže govorio, ali šta ću, pošto ste me pitali, a ne bi bilo fer da ne kažem.
Rekao bih nešto i o strategiji. Kada je ova vlada formirana, kao ministar prosvete rekao sam da ćemo do kraja mandata ove vlade napraviti strategiju obrazovanja Republike Srbije.
Sada vam kažem, ima još 15 meseci do novih izbora, imaćemo strategiju obrazovanja. Nacionalni prosvetni savet je napravio pravce razvoja obrazovanja i pre neki dan je usvojio pravce razvoja, unapređenja kvaliteta predškolskog, osnovnog, opšteg, srednjeg, umetničkog obrazovanja i vaspitanja. Nacionalni prosvetni savet je to uradio. Javnost će imati tehničku redakciju tog teksta.
Nacionalni savet za visoko obrazovanje napravio je elemente strategije visokog obrazovanja. Ovaj novi saziv koji se bude usvojio će uraditi svoj deo posla i ostaje da deo tog materijala budu i podaci vezani za razvoj Republike Srbije.
Ovo pominjem zato što smo, Vlada i ja kao ministar, preuzeli određenu obavezu stupanja na ovu dužnost i sada vam kažem da ćemo to učiniti, uradićemo to što smo obećali, kao što ćemo i doneti i zakon o obrazovanju odraslih i zakon o osnovnoj školi i zakon o srednjoj školi i normativno urediti ovaj sistem da ko god da dođe posle nas imaće uređen sistem. Ono što ne bude dobro neka menja, ono što bude kvalitetno neka unapređuje da bi imali kvalitetno obrazovanje za godine koje dolaze.
Kvalitetnog obrazovanja nema kada se sve ruši iza sebe ili se nekritički prihvata sve sa strane. Sve mora da bude dimenzionirano na način da odgovara našem i obrazovnom sistemu, ali i našem i nacionalnom identitetu i onome što hoćemo od Srbije u godinama koje dolaze.
Poštovane koleginice i kolege, hvala vam što ste imali strpljenja da me saslušate, ali mislim da je pomenuto toliko tema vezano za sve nivoe obrazovanja. Nije bilo samo za nivo visokog obrazovanja. Nisam mogao da ne iskoristim priliku da kažem kako stvari stoje pošto, bez uvrede, vaši stavovi su samo jedna strana priče, kao i moji, pa kada se sasluša jedno i drugo, građani Republike Srbije će imati priliku da steknu zaključak o obrazovnom sistemu Republike Srbije, o onome što činimo, o rezultatima koje postižemo i o našim planovima za buduće vreme.

 Moram reći da mi je žao što je profesor Šami nije bio u sali sve vreme dok su poštovani narodni poslanici govorili o Predlogu zakona. Da ste bili, bili biste u situaciji da čujete pitanja koja su zahtevala odgovore. Ono što su kolege poslanici govorili zapisao sam, kolega Poskurica, kolega Mihajlović, kolega Šami, koleginica Zlata Đerić, kolega Goran Mihajlović, kolega Martinović i kolega Žutić. To su bili diskutanti i da ste bili u sali videli biste, shvatili biste da odgovaram na njihova pitanja.
Stekli ste potpuno drugi utisak. Nema potrebe da se pred Skupštinom hvalim niti da dam odgovore na pitanja koja su postavili poslanici. Rekao sam vrlo svesno na kraju da javnost Srbije uvek treba da čuje obe strane i predstavnike opozicije i predstavnike vlasti pa da sami izvuku određen zaključak, šta je tačno a šta ne.
Poštovani profesore Šami, 114,147 u odnosu na 818, 344 je 13,940 86. Znači, decimale sam izvukao. Izvolite izračunajte. To piše u nacrtu Zakona o budžetu za 2011. godinu, budžetni sastav prosvete i ukupan budžet RS. Govorim da sam juče čuo od profesora Kovača da zemlje OCD, budžet Ministarstva prosvete u strukturi budžeta tih zemalja je prosek 13,26 i izneo sam taj podatak i stojim iza toga, a vi koristite – računam, pa ćete da vidite.
Treća stvar, stalno tvrdim da zadatak Ministarstva prosvete nije da jednoj grupi učenika da prednost u odnosu na ostale, nego da podigne kvalitet celog obrazovnog sistema, a da ko može da im pomogne da budu još bolji. Mi to činimo na različite načine. Nije samo Ministarstvo prosvete. Postoje različiti fondovi i pokušavamo da pomognemo Matematičkoj gimnaziji tako što ćemo joj obezbediti uslove pripreme takmičenja, platiti odgovarajuća putovanja itd.
Znači, nisu oni ostavljeni na cedilu ili slično, ali moram da vam kažem da se mi dovijamo u uslovima ekonomske situacije koja postoji.
Koleginica Đerić je rekla, sada sam se setio, da nisam bio dovoljno drzak i bezobrazan da se na Vladi izborim za veći budžet. Ova Vlada nije takva da bi te osobine bile primarne prilikom dogovora o strukturi budžeta.
Rekao sam ono što je tačno, da sam više puta govorio na Vladi o potrebi ulaganja za obrazovanje i da Vlada čini svoje napore. Moramo biti svesni da je ekonomska kriza u svetu i da smo mi deo te krize sa svim svojim posledicama koje imamo.
Profesore Šami, stvarno činimo sve što je moguće. Voleo bih da je više, ali se ne može reći da ne činimo ništa ili da to što činimo ne daje odgovarajuće rezultate.

Hvala, kolega Saviću. Izvinjavam se što vas nisam ni pre pomenuo kao neko ko učestvuje u ovoj raspravi o visokom obrazovanju, vi ste ovlašćeni predstavnik SRS.
Moram reći da pitanje jubilarne nagrade je pitanje, nažalost, ekonomske situacije, gde je potrebno novaca, ali i odredaba Zakona o budžetu. U prethodne dve godine Zakon o budžetu nije predvideo jubilarne nagrade za ljude zaposlene u prosveti, inače, odmah da vam kažem da delim vaš stav da bi oni trebalo da dobiju taj novac i vi ste videli da Vlada nije uskratila pravo, samo je rekla da u 2009. i 2010. godini za to nema odgovarajućeg novca, jer možemo da trošimo samo onoliko koliko imamo. Za 2011. godinu, koliko znam, sredstva su obezbeđena i onda će se nastaviti.
Inače, trebalo bi ovih dana da potpišemo i protokol sa sindikatima o zaradama u 2011. godini, gde ćemo regulisati sva pitanja povećanja plata zaposlenih u sektoru obrazovanja u 2011. godini.
Kažem još jedanput, žao mi je što za prethodne dve godine nije bilo novca, ali to je deo, kako bih rekao, posledice svetske ekonomske krize, koja je i nas objektivno pogodila, i to je obaveza lokalne samouprave, a opet ako one ne dobiju novac kroz transfer onda, naravno, neće moći da isplate i zaposlenima taj novac. To je odgovor.

Moram reći da mi je žao što prvi potpredsednik, zamenik predsednika Vlade, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić danas ovde nije s vama. On je službeno odsutan.
Želim u njegovo ime svima vama da se izvinim i da kažem da, kada sam rekao da mi je žao što nije ovde, mislim da je on kompetentniji nego što ću ja biti u ovoj situaciji, da bih mogao da odgovorim na ova pitanja koja su se danas čula povodom ova četiri sporazuma, odnosno predloga zakona koji su dati Skupštini na usvajanje.
Inače, Vlada ceni da je reč o jako važnim sporazumima, odnosno predlozima zakona iz više razloga. Nisu samo u pitanju elementarne nepogode i način na koji rešavamo to pitanje. Sporazumi sa Rusijom i Bugarskom vezano za saradnju policije i pomoći i saradnju vezano za rad carinskih organa, ili Azejrbedžana vezano za saradnju u oblasti borbe protiv kriminala. Reč je o jednoj ukupnoj oblasti, ako mogu reći o pitanjima koja su važna za Srbiju.
Zašto ovo govorim? Više sagovornika danas je pomenulo da zemlje moraju pomoći jedne drugima, ako žele da spreče sve ove kriminalne radnje koje se dešavaju u okruženju. Nesporno je da je Srbija sa zemljama u okruženju sklopila ove sporazume, pogotovo sada kada su gotovo sve zemlje ukinule vizni režim i sloboda putovanja postaje nešto što je deo naših života, za Srbiju od prošle godine, a sada za neke druge zemlje, a neke su naravno ranije. Jako je važno da među policijskim, između ministarstava unutrašnjih poslova iz zemalja postoji dobra saradnja.
Ovo pominjem jer mislim da je dobro što je i ovaj sporazum vezano za Rusiju u saradnji u oblasti humanitarnog reagovanja u vanrednim situacijama i sprečavanju elementarnih nepogoda, i tehnogenih havarija i uklanjanja njihovih posledica predmet izjašnjavanja. Možda prvi put, nesporno prvi put nešto više saznajemo o samoj ovoj temi.
Što da ne, da budem iskren, dragocena će biti pomoć Rusije u ovoj oblasti Srbiji, s obzirom na sve ono što Rusija ima kao svoje kapacitete ili ono što Srbiji bude bilo potrebno. To ne treba tajiti. Svaka pomoć je dragocena, kada jednostavno niste u situaciji neka pitanja da rešite jer nemate te mogućnosti.
Ono što je važno i što želim da vam kažem povodom nekih drugih pitanja, s obzirom da nije mnogo kolega narodnih poslanika učestvovalo u raspravi, a imam obavezu da kažem nešto povodom pitanja koja smo pomenuli. Što se tiče pitanja koje je pomenuo kolega Stevanović, potpuno sam ubeđen da što se tiče manjinske politike, da država Srbija može služiti svim okolnim državama kao primer dobre manjinske politike, odnosno politike koju sprovodi prema pripadnicima različitih manjinskih zajednica.
Pogledajte samo izveštaj ministarstva za ljudska i manjinska prava koji govori o primeni evropske povelje o regionalnim i manjinskim pravima ili izveštaj Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Vlade Republike Srbije koja govori o manjinskoj politici u Srbiji, videćete koliko je to bogatstvo, kako bih rekao, dobrih poteza koje Srbija sprovodi.
To znam i sam i iz nekih drugih rasprava, prilika, da je Srbija objektivno u prostoru jugoistočne Evrope jedina zemlja koja ima veliki broj pripadnika manjina i različitih manjinskih grupa. Tačno je da položaj pojedinih manjinskih zajednica ljudi, odnosno pojedinci ili možda neke određene interesne grupe žele da iskoriste, da bi na određeni način naštetili Republici Srbiji i onome što ona rade.
Kada je reč o pitanju koje je postavio kolega Antić vezano za našu borbu protiv kriminala i korupcije Vlade Republike Srbije, žao mi je što ovde nije gospodin Dačić, jer on bi dao sijaset, verujte mi na reč, konkretnih podataka koji govore koliko je Republika Srbija u protekle dve godine postigla rezultate u borbi protiv kriminala i korupcije i to različitih oblika kriminala. Ako hoćete, i brojno i statistički.
Zašto kriminal i korupcija postoje? Postoje jer je to deo društva u tranziciji i ne postoje samo u Srbiji, postoje u svim zemljama, otkako je sveta i veka kriminal i korupcija postoje, manje ili više. Nije Srbija izuzetak u odnosu na druge zemlje, samo se postavlja pitanje – u kojoj meri ona reaguje i da li su institucije jake, da li su zakoni kvalitetni, da li se sprovode, da li su pronađeni pravi mehanizmi za sprečavanje određenih pojava? Tu treba iskoristiti iskustvo drugih zemalja.
Ovo govorim zato što je parlament, čini mi se, više puta razgovarao o borbi države protiv kriminala i korupcije, da je donosio odgovarajuće zakone. Moramo svi da budemo spremni na to da korupcija postoji i kažem, ne samo u Srbiji, nego u svim zemljama Evrope. Pitanje je samo u kom obimu i koliko se tome javno poklanja pažnja. Onda se to prenaglašava.
Ali, nipodaštavati rezultate Srbije i MUP i Vlade Republike Srbije za ono što je uradila u protekle dve godine, verujte, mislim da nije u radu. MUP sadrži brojne podatke o tome koliko se učinilo. Naravno da to nije dovoljno zbog svega onoga što je karakteristika naše zemlje, ali i tu treba praviti određene korake napred.
O privatizaciji ne bih govorio, jer je to veoma stari problem. On ima brojne, višestruke i negativne posledice u nekim godinama, iz nekih godina pre. Žao mi je što možda nismo prihvatili neki drugi koncept privatizacije, da radnici budu vlasnici većinskog paketa akcija, pa da onda radnici odlučuju kome će, kako i koliko prodati to preduzeće, odnosno svoje akcije.
Jedna druga Vlada je u nekim drugim godinama pre, prihvatila drugi koncept koji se nije u određenoj meri pokazao kvalitetnim, što ne znači da privatizacija sama po sebi nije imala i pozitivnih stvari. To je bilo opredeljenje, ako hoćete i društva koje je glasalo za određena rešenja i za rad tadašnje vlade.
U svakom slučaju, dobro je da Vlada reaguje, da one privatizacije koje nisu dale rezultata, da one privatizacije koje nisu deo obaveza zakonskih da poništava i da pokušava da pomogne i tim preduzećima i ljudima koji u njima rade, da se preduzeća, ako mogu reći, podignu iz mrtvih i stanu na noge i da počnu ponovo da rede.
Kada je reč o Kraljevu, ne mogu a da ne pomenem da je i ministar unutrašnjih poslova, sa kolegom Marićem koji je pomoćnik ministra za vanredne situacije, u toku noći stigao u Kraljevo, sutradan je bio predsednik Vlade, a u toku dana predsednik Republike. Oni su tog dana apsolutno demonstrirali jednu podršku, moralnu podršku ljudima iz Kraljeva koji su pogođeni zemljotresom.
U tom prvom danu ništa drugo nije ni bilo moguće učiniti. Ako neko misli da se pitanje Kraljeva može rešiti preko noći, vara se, jer Kraljevo je doživelo jednu seriju tih talasa zemljotresa, pri čemu se od onog dana kada se desio zemljotres, a praktično do juče, svakog dana dešavalo više manjih ili manje jakih potresa i sam krizni štab je u situaciji da u odnosu na stručno mišljenje komisija koje rade mora da ponekad revidira svoje stavove.
Ovo govorim kao ministar prosvete, koji je odlično upoznat sa stanjem škola. Naime, u Kraljevu ima 98 objekata. Ti objekti pripadaju osnovnim i srednjim školama, ima 21 osnovna škola, dve posebne škole, devet srednjih škola, 98 objekata i znam da stručne komisije već danima pokušavaju da utvrde tačno oštećenje objekata i imam ovde stručne nalaze, ali šta ćete da radite kada se jednog dana taj stručni nalaz donese, u toku noći se desi novi potres, pa onda treba ponovo proveriti bezbednost tog objekta.
Rekao je gospodin Ilić da je pitanje statike najvažnije pitanje, jer ako objekat nije spreman da izdrži opterećenje nekog mogućeg budućeg zemljotresa ili predstavlja pretnju za izvođenje nastave, logično je da mi nećemo dozvoliti da deca idu u školu.
Sugerisao sam gradonačelniku da škole budu prioritet, naravno, posle bolnice, da bi se što pre sistem stavio u funkciju i da se svakog dana povećava broj škola. Dobio sam obećanje da će ove stručne komisije vrlo brzo završiti svoj posao i da će praktično ponedeljak biti prvi radni dan, ne za sve škole, za one škole koje mogu da to istrpe.
Bio sam u situaciji da posetim i pet škola koje se smatraju i najviše oštećenim, gimnaziju, drugu srednju školu koja je u neposrednoj blizini gimnazije, odnosno nadograđuje se na nju, dve osnovne škole, jednu posebnu. Stvarno imate objekata gde nije moguće izvoditi nastavu dok se ne reše neki građevinski objekti.
Kažem, osnovni problem vezano za Kraljevo jeste što se desio veliki broj potresa manje jačine u odnosu na onaj razorni, tako da je praktično krizni štab i sve stručne ekipe nateralo da svakog dana ponekad rade iznova taj posao.
Što se tiče Vlade Republike Srbije, potpuno sam ubeđen da će Vlada uraditi svoj deo posla, a to znači suštinski pomoći ovim ljudima u Kraljevu da što pre se objekti poprave i da jednostavno život što pre se vrati u normalan tok. Nesumnjivo je da je pomoć građana Republike Srbije dragocena iz svih oblasti.
Čuo sam i ja danas, koleginice Janković, za taj komentar, mislim da nema potrebe da se predsednik Republike kritikuje na taj način jer predsednik Republike radi u okviru svojih nadležnosti, a prvog dana je bio u Kraljevu i dao podršku i građanima Kraljeva i onome što čini krizni štab, a svi drugi neka učine onoliko koliko mogu. Ako učine i deo onoga koliko mogu, pomoći ćemo jako mnogo Kraljevu.
U svakom slučaju, drago mi je što će za ovaj set zakona glasati ne samo stranke koje čine Vladinu većinu, nego i druge stranke. To govori da ipak oko ovih zakona, oko njihovog značaja, značaja za Srbiju, postoji jedna opšta saglasnost i da ovde nema podele oko stranaka, oko skupštinske većine ili manjine, da postoji saglasnost da ove zakone treba usvojiti.
U odnosu na neka druga pitanja koja je postavio, na primer, kolega Ilić, obavestiću resorne ministre i za Umku i za Bešku, ali znam iz nekog ličnog iskustva iz 90-ih godina da je problem Umke problem koji postoji već decenijama, da je tok Save tako usmeren da pitanje da li je moguće napraviti put na tom prostoru Duboke.
Godinama inače prolazim tim putnim pravcem, pa znam da je Beograd i 90-ih godina prošlog veka imao ideju da se napravi toplovod da bi se iskoristila TA "Nikola Tesla" iz Obrenovca i da se ta energija koristi za potrebe grejanja Beograda i da je uvek predstavljalo problem kojom trasom da se to uradi, da li je problem, kako je rekao gospodin Ilić, preko reke ili ići na Duboku i kolika je količina novca potrebna da bi se uopšte taj prostor kod Umke mogao sanirati, mada postoje neka mišljenja da li se može sanirati. Ali, pošto nisam kompetentan za te stvari, ja ću preneti kolegama, i Duliću i Mrkonjiću, ova pitanja i, naravno, zamoliti ih da odgovore.
U svakom slučaju, svima se vama zahvaljujem na diskusijama povodom ovih zakona i izražavam zadovoljstvo Vlade što većina poslanika smatra da ove zakone treba usvojiti. Hvala vam.

 Kolega Damjanović je uputio pitanje meni u prvom delu svog obraćanja. Želeo bih da dodam nešto na ono što je govorio moj kolega potpredsednik Đelić.
Vi ste primetili da smo mi kroz zakone koje smo usvojili u protekle dve godine ostvarili jednu normativnu pretpostavku koja je pokazala svoju uspešnost u praksi da se poveća broj pripadnika romske zajednice u sistemu obrazovanja jer naša strateška procena, a to se sada pokazalo i dobar rezultat jeste da deca budu uključena u sistem obrazovanja, da steknu što bolje obrazovanje i da im to bude osnov za budući uspeh u životu.
Na nivou predškolskog obrazovanja i vaspitanja smo stvorili uslove i sada možemo da kažemo, posle godinu dana primene, da se povećao broj dece pripadnika romske zajednice u predškolskim ustanovama, da se povećao broj dece pripadnika romske zajednice na nivou osnovnog i srednjeg obrazovanja.
Kolega Đelić je pomenuo pedagoške asistente. Zajedno sa OEBS smo obezbedili njihovo plaćanje. Stvorili smo stručnu osnovu u toku prošle godine i planirali smo u budžetu za 2011. godinu sredstva za pedagoške asistente i njihov rad u sistemu obrazovanja.
Ono što je važno, preduzimamo i različite afirmativne akcije vezane za smeštaj učenika, a i studenata, moram to da kažem, pripadnika romske zajednice. Kolega Svetozar Čiplić i ja smo se dogovorili da deo sredstava vezan za tu akciju podelimo. Čekamo saglasnost Ministarstva finansija, pa ćemo to da realizujemo.
Moram vam reći da ćemo sutra imati jedan sastanak sa gospodinom Antićem gde ćemo razgovarati i videti ko su sve kandidati za korišćenje usluga studentskog standarda, jer raspolažemo različitim podacima pa smo smatrali da je najbolje da sutra obavimo i vidimo ko to koristi da ne bi došlo do zloupotrebe tog prava.
Kada je reč o besplatnim udžbenicima, znate da đaci prvog i drugog razreda dobijaju te udžbenike, ali je činjenica da nismo nijednoj kategoriji građana Republike Srbije, a pojedini pripadnici romske zajednice jesu socijalno ugrožena kategorija, posvetili neku posebnu pažnju. Ne, mi smo ovu akciju vodili na nivou cele države, za sve đake prvog i drugog razreda i sada već imamo 160.000 đaka koji su dobili komplete besplatnih udžbenika, a drugu vrstu socijalne pomoći koja podrazumeva i nabavku udžbenika u pojedinim sredinama obezbeđujemo preko Ministarstva rada i socijalne politike.
Znam da i kolega Bogdanović na nivou Kosova i Metohije kao resorni ministar preduzimao mnoge radnje da bi rešio i to pitanje, tako da činimo sve kada pogledate sistemski da se poveća broj pripadnika manjina i da steknu što bolje obrazovanje kao uslov budućeg napretka u životu.
Ukoliko bude bilo potrebno mi ćemo se sretati sa pripadnicima romske zajednice, jer lično mislim da ono što čini država je samo jedna strana priče. Moramo da imamo snažnu podršku i među pripadnicima romske zajednice, među predstavnicima romske zajednice, da ne postoji surevnjivost među njima, bilo koja vrsta podele po bilo kojoj osnovi nego da se svi zajedno kupimo, zajedno sa državom na tom strateškom cilju da pripadnici romske zajednice ne budu asimilovani nego da budu integrisani u sistem i da ih ima što više, pogotovo sa dobrim obrazovanjem. Hvala.

Kolega Seniću, izvinite molim vas, želeo sam da reagujem na izlaganje kolege Halimija. Mislio sam da je danas dnevni red sednice Narodne skupštine Republike Srbije Predlog odluke Vlade, a ne razgovor na jugu Srbije.
Ne mogu da ne primetim da kolega Halimi vrlo nekorektno, tendenciozno tumači događaje iz naše prošlosti. To što za njega tzv. kosovski problem traje dve decenije, to je njegovo lično pravo poimanja istorije, ali porediti položaj kosovskih Srba i preševskih Albanaca na način na koji ste vi uradili stvarno je netačno i nije korektno.
Podsetio bih vas da je Vlada Republike Srbije i prethodna vlada Republike Srbije donosila posebne akte da bi se omogućilo registrovanje Albanaca s prostora Medveđe, Bujanovca i Preševa da učestvuju na lokalnim izborima, za razliku, primera radi, od kosovskih Srba, Crnogoraca i nealbanskog življa koji su posle 1999. godine proterani. Preko 250.000, po zvaničnim izveštajima EU, ne može do dana današnjeg, sa izuzetkom manje od jedan posto, da se vrati na svoja ognjišta.
Drugo, pomenuli ste stvari koje ne stoje. Ova Vlada, tu je kolega Milan Marković, i to koordinaciono telo koje on vodi, čine izuzetne napore da unapredi položaj svih stanovnika iz Preševa, Medveđe i Bujanovca, i to u različitim oblastima, pa i u obrazovanju.
Vi znate dobro da je prethodna vlada Republike Srbije 2002. godine stvorila normativne pretpostavke da se diplome koje su izdate u Prištini, a koje u svom sastavu imaju oznaku UNMIK, na osnovu Rezolucije 1244, budu priznate u Srbiji. Posle 2008. godine to nije bilo moguće zato što u sadržaju tih dokumenata nema oznake UNMIK.
Kolega Marković i ja smo razgovarali sa predstavnicima OEBS-a, ambasadorom koji vodi taj posao u Srbiji, sa još jednom grupom ambasadora koji su zainteresovani za to pitanje i mi smo ih uverili da, ukoliko ta dokumenta budu upodobljena svom sadržaju, nemamo nijedan valjan razlog da ih ne priznamo.
Ali, govorili smo i o onome što smo učinili, i otvaranju odeljenja pravnog i ekonomskog fakulteta u Medveđi, i o namerama da otvorimo odeljenje učiteljskog fakulteta u Bujanovcu, i o tome da se polaže na albanskom jeziku u Preševu ispit za dobijanje licenci i o brojnim drugim stvarima koje zajednički radimo u oblasti obrazovanja.
Molio bih vas, ako je moguće, prvo, da ne iznosite neistine, a drugo, da se zadržite u okviru teme koja je danas na dnevnom redu. Hvala.

Poštovana gospođo Čomić, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani kolega Nikola, dobro, to se dešava, pošto je Goca počela ovu sednicu, imam prijatnu dužnost da vas upoznam sa kreditom koji je naša Republika zaključila sa Evropskom investicionom bankom 7. juna ove godine i koji je danas predmet izjašnjavanja Narodne skupštine Republike Srbije, i koji će biti ratifikovan, nadam se, za nekoliko dana i samim tim počeće realizacija ovog kredita.
Reč je o jako velikom i za obrazovanje jako važnom kreditu. Njegova ukupna vrednost je 50 miliona evra i on ima tri komponente. Prva komponenta je praktično počela da se realizuje danom potpisivanja ovog kredita, ali će prenos sredstava biti moguć kada se ugovor ratifikuje.
Vrednost prvog dela kredita je oko 20 miliona evra i on podrazumeva implementaciju projekata čiji je suštinski cilj ukidanje treće smene u jednom broju škola u Republici Srbiji. Naime, u osnovnim i srednjim školama u Lapovu, Novom Pazaru, Beogradu, Aleksincu, Novom Sadu, Nišu, Jagodini realizacija tog projekta će praktično početi krajem letnjih i početkom jesenjih dana.
Drugi deo ovog kredita odnosi se na realizaciju dela koji se odnosi na jedinstveni informacioni sistem i implementaciju projekta nacionalne strategije obrazovanja. On je najmanji i iznosi oko tri miliona evra, i biće raspodeljen na ove komponente u odgovarajućoj strukturi i realizacija tog dela kredita će početi takođe istovremeno sa ratifikacijom.
Ostaje nam treći deo kredita u iznosu od otprilike 24 miliona evra ili nešto više, u odnosu na ove ostale komponente, ali je suština da će realizacija tog dela kredita početi krajem ove godine, kada zajedno sa Evropskom investicionom bankom napravimo kriterijume po kojima će ova sredstva biti raspodeljena.
Naša je ideja da sredstva upotrebimo na najbolji mogući način i da sa najmanje sredstava postignemo najveće efekte i zato ćemo napraviti odgovarajuće kriterijume. Formirali smo jednu radnu grupu u Ministarstvu. Zvaćemo predstavnika Stalne konferencije gradova i opština Srbije zato što želimo da lokalna samouprava bude na adekvatan način uključena. Naravno, zvaćemo i angažovati stručni konsultantski tim, jer želimo sa ovim novcem ne samo da renoviramo određen broj škola, nego i da nabavimo potrebnu opremu i da napravimo školske sale u što većem broju škola.
Moram reći da je za nas ovaj kredit jako važan, jer imamo jako mala sredstva u budžetu Republike Srbije, u delu koji se odnosi na investicije. Mislim da za osnovne i srednje škole imamo svega oko 200 miliona. Onda možete sami prosuditi koliko je ova suma za nas važna.
Očekujem da će Narodna skupština Republike Srbije ovaj ugovor ratifikovati i da ćemo što pre početi sa njegovom realizacijom.
Ukoliko bude bilo potrebno da još nešto objasnim, stojim na raspolaganju. Kolega Novakoviću, hvala.

Hvala, gospođo Čomić. Stvarno ne bih zadržavao dugo kolege narodne poslanike, ali s obzirom da neću biti u delu koji je posvećen amandmanima na predlog ovih zakona koji su ovom setu o kojem se danas raspravlja jer na ovaj zakon nema amandmana, ipak imam obavezu da kažem nekoliko reči povodom ovog zakona o zajmu, s obzirom da su i kolega Nikola Savić i kolega Dragan Stevanović postavili pitanja.
Dozvoljavam da možda u početku nisam dovoljno dobro objasnio, ali čini mi se da kolega Stevanović ipak nije u potpunosti obuhvatio sadržaj onoga što sam govorio, s tim što kolega Savić je i sam pomenuo nekoliko škola i naveo razloge zašto taj projekat ima neke tri komponente i šta je suština prvog projekta.
Ono što narodni poslanici treba da znaju, ovo je drugi kredit koji mi zaključujemo kao sistem obrazovanja sa Evropskom investicionom bankom. Prvi je bio iz 2005. godine, to je koleginica Diana Dragutinović rekla.
Zahvaljujući tom kreditu koji je bio 2005. godine, mi smo prošle godine uspeli da završimo, po prvi put posle dugo, dugo godina, neke škole i tada smo napravili devet potpuno novih i četiri nove, znači, 13 smo dobili novih škola u različitim delovima Srbije.
Ovaj kredit i zbog toga smo i javno promovisani na nivou cele jugoistočne Evrope kao jedina zemlja koja je u potpunosti završila svoj projekat iz oblasti obrazovanja i zahvaljujući tome smo, da budem iskren, dobili vrlo brzo i ovaj projekat.
Ovaj projekat nije, u pravu ste, 50 nego 100 miliona evra i on podrazumeva i naše učešće u delu u ukupnoj sumi, a naše učešće, to su sredstva koja smo mi obezbedili kao država, bilo da je reč o lokalnoj samoupravi, o zemljištu, bilo da je reč o sredstvima iz NIP-a. Znači, vrlo taksativno, čak ću i navesti neke konkretne primere, da bi videli da uopšte nije reč o nekakvoj, kako bih rekao, spekulaciji ili nečemu što se ne zna šta je sadržaj.
Vrlo tačno i taksativno mi smo naveli za ovih 12 škola kao prvu komponentu šta je sadržano. Za ostalo nismo mogli, iz prostog razloga što postoji apsolutna saglasnost u Evropskoj investicionoj banci i kod nas da moramo u međuvremenu da napravimo kriterijume.
Ovde smo znali šta nam je cilj. Za prvu komponentu cilj nam je da ukinemo treću smenu u određenom broju škola i u pravu ste, to su Tehnička škola u Lapovu, Tehnička škola u Jagodini, OŠ "Bratstvo" u Novom Pazaru, OŠ "Rifat Burdžević Tršo" u Novom Pazaru, OŠ "Aleksa Šantić" u Beogradu, Kaluđerica, OŠ "Radoje Domanović" Borča, Beograd, OŠ "Vojvode Stepe" Beograd, Kumodraž, "Ljupče Nikolić" Aleksinac, "Svetozar Marković" Novi Sad, "Kosta Trifković" Novi Sad, "Dušan Radović" Novi Sad i "Branko Bjegović".
Ovde u ovom dokumentu koji ovde posedujem vrlo je detaljno napisano sve ono što nam sledi na realizaciji projekta za ovih 12 škola. Tu je sadržano i šta je predloženo rešenje, da li se podrazumeva izgradnja novog objekta ili rekonstrukcija, opremanje, rušenje i izgradnja novog objekta, nadogradnja i onda je, naravno, vrlo precizno utvrđeno koji su troškovi zajma, koja su naša sredstva i iznos tih sredstava u strukturi tih troškova, kakav je terminski plan kada se ima namera ovo početi, kada završiti i rešenje problema šta podrazumeva.
Primera radi, recimo, za ovu školu u Lapovu postojeća školska zgrada je srušena, inače, to je frapantna situacija koju smo mi zatekli, da je jedna škola, na osnovu reči usmene, da kažem, naredbe srušena u Lapovu. Rečeno je – samo vi srušite školu, nema problema, biće para, a onda kada je škola srušena, rečeno je – para nema, snalazite se i radite kako hoćete.
Primera radi, samo da bi videli kakvih sve situacija ima u Srbiji. Postojeća školska zgrada je srušena, potrebno je da se izgradi nova i predviđeno je šta je opis posla, građevinski radovi i javna nabavka.
Zašto ovo govorim? Reč je o ovih 12 škola u kojima se ukida treća smena. Kada budemo zajedno sa Evropskom investicionom bankom napravili kriterijume, a to ćemo uraditi od perioda ratifikacije, mi očekujemo, do novembra, na osnovu tih kriterijuma će biti realizovana tzv. treća komponenta ovih 24 miliona evra i onda će se ta mapa izrađenih poslova proširiti na nivou cele Srbije.
Negde ranije sam, govoreći o stanju u oblasti, ako mogu reći, obrazovne infrastrukture pomenuo da mi imamo situaciju da imamo oko 500 škola starijih od 95 godina. Sada možete pomisliti kakva je situacija širom Srbije. Imamo obrazovni sistem koji dugo traje, ali nije dugo ulagano u njega.
Naša ideja je da deo poslova uradimo, naravno, kroz ovaj projekat, deo poslova kroz budžet, ono što mi imamo, moram reći da je to jako, jako skromno u odnosu na ovaj kredit, zato je ovaj kredit jako dragocen, i deo kroz NIP, i da onda krajem mandata 2012. godine stvarno pokažemo jednu mapu šta je urađeno u obrazovanju na svim nivoima, uključujući ne samo predškolsko, osnovno, srednje, nego i đački i studentski standard i visoko obrazovanje. To je neka naša ideja.
Pitanje zašto nismo sada predvideli ostalo, nismo mogli jer to je bio jedan zajednički dogovor, da bi počeli realizaciju ovog projekta što pre. Za njih je pravo čudo da mi nepunih 45 dana posle potpisivanja ovaj ugovor ratifikujemo jer je praktično u ostalim nekim zemljama da se to ratifikuje od šest meseci do tri godine, verovali ili ne.
Za njih je pravo čudo, a za nas dobra stvar, što je ovaj zakon danas predmet razmatranja Narodne skupštine Republike Srbije, jer ćemo početi sa njegovom realizacijom odmah nakon ratifikacije. Počeće da se povlače sredstva koja su predviđena za ovih 12 škola.
Pazite, u nekim od ovih škola je reč o opremanju, nabavci opreme, u nekim je reč o rekonstrukciji. Negde je to izgradnja potpuno novih škola. Razumećete da izgradnja svega ovoga zahteva različit period vremena, tako da ne stoje reči kolege Stevanovića da ne znamo šta hoćemo. Za prvu komponentu apsolutno smo spremni jer je to bio jedan zajednički dogovor da bi što pre počeli da trošimo sredstva.
Komponenta dva, vezano za informacioni sistem, elemente za strategiju, takođe je nešto što sada radimo. Objektivno, reč je o maloj sumi u odnosu na sve ovo.
Naravno, neće iznositi takva suma, nego će, recimo, primera radi, kad je reč o informacionom sistemu, mi ćemo objaviti javni tender pa ćemo videti koja je ponuda najbolja.
Hoću da vam kažem da sve ovo što radimo, s obzirom da je reč o strašno velikim novcima za naše uslove, te će biti jasno, javno, svima dostupno i svi će moći da od "a" do "š" saznaju kako se projekat realizuje, počev od dana ratifikacije ovog zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije pa do početka realizacije.
Taj treći deo, tzv. komponenta tri, o njoj ćemo tek razgovarati. Naša ideja, naravno, sa novcem koji imamo, da napravimo što veći efekat, da efikasnost bude što veća, i naravno da ćemo uzimati u obzir različite faktore – 1.820 škola, plus nekoliko stotina isturenih odeljenja, reč je o preko 2.500 objekata, i stvarno treba da postoje kriterijumi da bi neku ravnomernu teritorijalnu zastupljenost realizovali kroz ovaj projekat.
Ovo nije zadnje. Mi smo baš danas imali razgovor sa Savetom Evrope, sa njihovom bankom, pokušavamo takođe da napravimo jedan ugovor, jedan kredit koji bi možda bio, ako se sve dogovorimo, s obzirom da banka Saveta Evrope ima tu socijalnu dimenziju, da to bude krajem godine predmet razmatranja između našeg Ministarstva finansija, nas i njih, a predmet razmatranja Narodne skupštine januara iduće godine, pa onda ratifikacija.
Ovo pominjem zato što je za nas u obrazovanju ovo veoma važno, jer mi našeg novca nemamo. Poštovane kolege, narodni poslanici, vi znate da mi trošimo sedminu budžeta celog, ali 95% te sume ide za izdvajanje za lične dohotke i doprinose za lične dohotke itd., ostaje jako malo za investicije kada je ova Vlada počela svoj mandat.
Potraživanja sa različitih nivoa su bila oko 60 milijardi dinara. Mi smo tada zajedno sa NIP-om imali oko milijardu i 200 dinara za potrebe obrazovanja, što je iznosilo oko 2%. Prošle godine je ta cifra prepolovljena zbog stanja finansija i jednostavno nedovoljnog priliva novca u budžetu. Zato je za nas ovaj projekat izuzetno važan.
Kad je reč o ovih 13 škola, samo smo se rukovodili principom da se ukine treća smena. Ništa drugo nije bilo bitno. Naravno, koristili smo određene objekte koji su izgrađeni da bi imovinu tog objekta prikazali kao naše učešće, da bi mogli zadovoljiti ovu suštinsku stranu, da dobijemo kredit, gde mi participiramo sa 50%. Pa nam je bilo zgodno da neke škole, s obzirom da je njihova imovina nekoliko miliona evra, prikažemo kao učešće Republike Srbije u obezbeđenju finansijskog dela, pošto je 50 prema 50. Moram da vam kažem da razumete tu dimenziju.
Inače, kredit je jako povoljan. Koleginica Diana je govorila na početku o finansijskoj odnosno o toj uslovno rečenoj tehničkoj dimenziji ovog ugovora, ali, koliko sam čuo slušajući nju, prvih pet godina ne teče otplata, pa tek onda ide.
Znači, ovo su sredstva gde će apsolutno imati škola, odnosno obrazovni sistem svoju dobit.
Moram vam reći da se unapred radujem što će Vlada Republike Srbije biti u situaciji da kroz ovaj projekat unapredi stanje škola u Republici Srbiji.

 Koleginice Vojić Marković, slažem se sa vama da treba pomoći studentima da svoja pitanja reše na zakonom propisani način, ali univerziteti i fakulteti su dužni da to urade, da usklade sve svoje obaveze sa zakonom.
Međutim, u praksi se dešavalo da su odredbe koje uređuju ovu oblast, koja je, primera radi, uređena njihovim unutrašnjim aktom u nesaglasnosti sa zakonom i onda, da budem iskren, nekad je to bio apsolutno izraz neznanja i nekompetencije ljudi koji rade te poslove na nivou fakulteta.
Zašto ovo govorim? Logično je da budu usaglašeni sa zakonom. Ne treba propisivati nešto što je obaveza, ponovo propisivati, nego bih zamolio kolege iz visokog obrazovanja koji se suočavaju sa takvom situacijom da se jave nama, Ministarstvu, prosvetnoj inspekciji, pa da onda možemo da utvrdimo na licu mesta šta je problem i da to rešimo.
Nešto što je propisano ne treba još jedanput. Oni će ionako uskladiti sve sa zakonom, ali vas molim i odmah kažem svim kolegama – ukoliko se neko suoči sa problemom, na koji je ukazala koleginica Vojić Marković, da se obrati Ministarstvu prosvete i poslaćemo prosvetnu inspekciju da to reši.
U prošlosti smo videli, primera radi, jedan fakultet, nije važno o kom je fakultetu reč, dve godine nije usaglasio svoj statut sa odredbama ovog zakona, koji je počeo da se primenjuje 2006. godine. To smo konstatovali 2008. godine. Zašto? Eto, nisu. Imali smo problema, prvo su imali oni, pa smo posle toga imali i mi i svi studenti.