Odmah na početku da kažem nekoliko reči. Možda se neka pitanja ponavljaju.
Amandman poslanika kolege Zorana Popovića nismo mogli prihvatiti zato što je predloženo rešenje u skladu sa članom 137. Ustava Republike Srbije.
Kada je reč o amandmanu narodnih poslanika Saše Maksimovića i Jelene Budimirović, moram reći da je ovo pitanje rešeno Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i to čl. 27. i 69. stav 4.
Kada je reč o broju dece koja su u grupama, ovaj zakon je napravio jedan korak napred zato što je Zakonom o društvenoj brizi o deci propisan veći broj dece unutar grupe, i već smo smanjili broj dece u pojedinim grupama. To je, po nama, napredak i to se mora znati.
Postoji još jedna stvar. Rekao sam da je Odbor prihvatio određene amandmane; jedan od amandmana koje je Odbor prihvatio odnosi se baš na lična primanja zaposlenih u predškolskim ustanovama, zato što je to objektivno veliki problem. Hteli smo da nađemo rešenje gde će se napraviti donja granica tako da svi zaposleni u predškolskim ustanovama u odnosu na stepen stručne spreme koji poseduju na nivou cele Srbije imaju odgovarajuća primanja, a da lokalnim samoupravama damo mogućnost, ukoliko budu imali novca, da mogu povećati plate.
Ponovo se vraćam na temu o broju dece u grupama. Zakon takođe predviđa rešenje da ukoliko se u nekoj grupi nalazi neko dete sa posebnim potrebama, broj dece u toj grupi se smanjuje, baš zato da bi sva deca dobila pažnju koju zaslužuju. Hvala vam.

Poštovani kolega Šami, molim vas, i vas i ostale poslanike, kada je o ovoj temi reč, da ne svaljujete krivicu na Vladu. Nije Vlada kriva, nego mi u Ministarstvu i ja kao ministar. Vlada sa ovim nema veze i ne treba joj nezasluženo deliti krivicu koju stvarno nema. Jednostavno, postojali su određeni tehnički razlozi i bila je najava da ćemo održati još jednu sednicu povodom drugog zakona. Mi smo danas imali vanrednu sednicu Odbora. To što niste dobili izveštaj Vlade do danas, to nije krivica Vlade, nego nas u Ministarstvu i, naravno, moja odgovornost kao ministra.

Hvala. Tehnika je počela da funkcioniše.
Rado ću odgovoriti, govorio sam i na Odboru, a govoriću i sada. Ovaj amandman nije prihvaćen zato što je to pitanje uređeno Zakonom o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, članom 9. stav 4.

Samo bih dalje obrazložio ono što sam rekao, da je ovo pitanje uređeno članom 9. stav 4. Zakona o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja. Stav 4. tog člana glasi: „Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo...“ itd.

Poštovani kolega, ja uopšte ne sumnjam u vaše dobre namere i namere vaše poslaničke grupe, vezano za amandman koji ste podneli, ali mislim da je ovde reč o jednoj suštinskoj razlici, koju možda ne vidimo dobro ili mi ili vi, ali mi ne želimo da se pripremni predškolski program sprovodi i da ima dimenziju provere znanja, jer bi se onda možda desilo da nekoga sprečimo da bude učenik prvog razreda.
Čekajte, ovde stoji vaša formulacija – uverenje o završenom predškolskom… Po našem mišljenju, reč „završenom“ podrazumeva određenu proveru, pa se onda postavlja pitanje šta je suština pripremnog predškolskog programa. Mislim da većina ljudi u obrazovanju pod pripremnim predškolskim programom podrazumeva deo obrazovanja gde se dete socijalizuje i priprema za početak, naravno, i uči, i uverenje da je pohađalo pripremni predškolski program mu daje osnovu da bude đak prvog razreda osnovne škole.
Mislimo da bismo ovakvim rešenjem možda napravili jednu prepreku za dalje pohađanje škole. Možda bi baš za pripadnike te zajednice to bio ograničavajući faktor. Možda smo u pravu, možda nismo, ali mi smo vaš amandman cenili na ovaj način.

Hvala, koleginice Vojić-Marković. Sve ovo što ste rekli pokazuje, po meni, da je ovo rešenje u zakonu apsolutno svrsishodno. Rešenje u zakonu je: „uverenje o pohađanju pripremnog predškolskog programa“, a vi predlažete da se to briše i da se zameni rečima „uverenje o završenom…“. Ako je uverenje o pohađanju, pa naravno da je pohađao; a o završenom može podrazumevati nešto drugo. Zato mislimo da se amandman ne može prihvatiti.

Pošto u ovim našim razgovorima uvek nedostaju neki delići cele rečenice, kaže se – vodi se evidencija o pohađanju. Ne može se reći da je neko pohađao, a da nije bio. Ukoliko ima zloupotrebe, to je onda već neko drugo pitanje.

Gospođo Vojić-Marković, 97% dece pohađa.

Kada bi Ministarstvo prosvete imalo nadležnosti da proverava sve finansijske transakcije u ovoj državi onda ne bi bilo Ministarstvo prosvete, nego bi se drugačije zvalo.
Rekao sam na prošloj sednici, kada smo govorili o zakonima u načelu, da mi uređujemo standarde i ispunjenost tih standarda, a stvarno nismo u situaciji, postoje drugi državni organi koji to rade, da ispitamo poreklo novca i da se vidi odakle taj novac potiče i ako je, naravno, nezakonito stečen, da se preduzmu odgovarajuće, zakonom predviđene mere.
Kada je reč o broju dece, slažem se da bi najbolji način da zbrinemo našu decu koja su u predškolskim ustanovama bio da se poveća broj ustanova, ali sami ste rekli da dugi niz godina u velikom broju opština, lokalnih samouprava do toga nije došlo, a razlozi su ekonomske prirode.
Mi nismo krili ni na Odboru ni u načelnoj raspravi naš stav, i ovog puta ga ja vama saopštavam – mi ne smatramo da taj amandman nema pedagošku osnovu, smatramo da ga ne možemo prihvatiti jer jednostavno nema finansijskih mogućnosti za njegovu realizaciju.
Pošto sam jedanput govorio o tome, ali nisam pominjao brojke, želeo bih da vam kažem da ovaj zakon ipak pravi korak napred u odnosu na postojeća rešenja, vezano za broj dece u grupama.
Naime, prema Zakonu o društvenoj brizi o deci, broj dece u vaspitnoj grupi je: kada je reč o deci do 18 meseci - desetoro dece; od 18 meseci do dve godine - petnaestoro dece; od dve godine do tri godine - osamnaestoro dece; od tri godine do četiri godine - dvadeset troje dece; od četiri godine do pet godina - dvadeset petoro dece; od pet godina do sedam - tridesetoro dece.
Kada je reč o izuzetku iz stava 2. ovog člana, broj dece u mešovitoj grupi je dvadesetoro; na bolničkom lečenju dvadesetoro; sa smetnjama u razvoju osmoro; smešteno u drugu porodicu desetoro, i osnovnoškolskog uzrasta u mešovitoj grupi - trideset četvoro.
Prema ovom našem predlogu zakona, broj dece u vaspitnoj grupi uzrasta od šest meseci do jedne godine je sedam; od jedne do dve godine je dvanaest; od dve godine do tri godine je šesnaest; od tri do četiri godine je dvadeset; od četiri do polaska u školu - dvadeset četiri. Broj dece u grupi pripremnog predškolskog programa je dvadeset šest. Izuzetno od ovog stava, broj dece koja se upisuju je: na bolničkom lečenju - do petnaest, i sa smetnjama u razvoju - grupa od četiri do šest.
Znači, vidi se jedno poboljšanje, ali jednostavno u ovom trenutku zbog ekonomskih mogućnosti (ne pedagoških, nego ekonomskih mogućnosti) nismo u situaciji da i ovaj amandman prihvatimo, odnosno da primenimo drugo rešenje, sa manjim brojem dece u grupama.

Kolega Dimitrijeviću, uopšte ne sumnjam u to što ste rekli, verovatno ste u pravu, ali moram vam reći da u javnoj raspravi koju smo povodom ovog zakona vodili nekoliko meseci stručna javnost nije reagovala na način na koji vi to nama predočavate, pogotovo nije imala takve stavove koje vi večeras imate; nije možda prepoznala značaj tog zanimanja i tog profila.
Inače, u obrazloženju odbijanja ovog amandmana rekli smo da jednostavno nije u saglasnosti sa članom 116. st. 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja gde se kaže ko je u predškolskoj ustanovi. Status svih postojećih zaposlenih, pa smo onda nabrojali, rešili smo članom 59. stav 1. ovog zakona. Ne dovodi se u pitanju rad onih koji su sada, ali vam kažem, ovaj prvi deo možda nismo u pravu, ali dužan sam da vam saopštim i taj stav.

Potrudiću se da sutra dam odgovor na to vaše pitanje i da vidimo stvarno šta se to dešavalo, da li se podaci koje posedujemo mi u Ministarstvu poklapaju sa onim što ste vi večeras rekli, pošto se dešava mnogo puta da se barata različitim podacima. S jedne strane su poslanici, s druge strane su lokalne samouprave, a treći su ljudi koji su u predškolskim ustanovama. U svakom slučaju, kolega Popov je zapisao ime predškolske ustanove; ako je reč o Vladimircima, to je posebna opština, to nije deo Šapca. U svakom slučaju, to ćemo sutra proveriti.
Inače, što se tiče odgovornosti, mislim da ste upotrebili malo krupne reči u vezi s demografskom situacijom i odgovornošću ovog ministarstva i ove vlade, jer demografska situacija u Srbiji je jako loša decenijama unazad. Ako hoćemo da pričamo o toj temi, ja sam jedan od ministara koji misle da bi država trebalo da donese strategiju demografskog razvoja, jer tu ne može nijedno ministarstvo, nijedna vlada ili jedna generacija, potrebno je malo više da se uradi da bi nam se demografska situacija u Srbiji popravila.
Ne verujem da ijedna mera koju smo mi preduzeli ovde može biti na štetu porodice. Znate li zbog čega? Mislio sam da to kažem u završnoj reči. Ovaj zakon, svidelo se to nekom ili ne, naravno, neko je učestvovao a neko ne, više ili manje, pravilo je suštinski pet vlada i sedam godina je to trajalo. To može da bude i negativno i pozitivno. Mislim da je to bilo dovoljno vremena da se utvrdi sadržaj ovog zakona i da se predvide moguće pozitivne i negativne posledice.
Ako je ovo do sada bilo rešeno nekim drugim zakonom, ako donosimo ovaj zakon prvi put, ako smo prihvatili dosta kvalitetnih amandmana, čini mi se da smo na najboljem putu da imamo jedan dobar zakon. Neću reći sjajan zakon, jer nijedan zakon nije sjajan, to sam video i kao poslanik, jer uvek postoje pozitivne i negativne strane, ali makar jedan dobar zakon, koji se onda može u hodu dalje menjati. Sada ćemo prvi put imati zakon o predškolskom obrazovanju i vaspitanju koji je posvećen ovoj veoma važnoj oblasti kao delu sistema obrazovanja Republike Srbije. Hvala.

Hvala. Mislim da je ovo pitanje postavio kolega Pejčić. Nisam tada vama saopštio podatke koje mi ovde u Ministarstvu imamo, ali mislim da je stvarna potreba, pogotovo sada nakon ovog izlaganja, koleginice Banović, da vas upoznam sa finansijskom situacijom, vezano za transfer sredstava koje je Ministarstvo, odnosno Vlada Republike Srbije izdvojila za pripremni predškolski program.
Stvari stoje ovako, nemojte se ljutiti, pročitaću, da ne bih citirao, odnosno da ne bih prepričavao ono što smo mi ovde u Ministarstvu uradili.
Na početku školske godine, da bi i ljudi koji gledaju ovo znali kakva je procedura utvrđena za plaćanje ovog pripremnog predškolskog programa, da bismo izbegli moguće nedoumice, na početku školske godine Sektor za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje, Odsek za predškolsko vaspitanje i obrazovanje dostavlja Sektoru za finansije, i to Odeljenju za pripremu budžeta, plan realizacije pripremnog predškolskog programa za školsku godinu u organizaciji predškolskih ustanova i osnovnih škola. Plan sadrži broj grupa po opštinama.
Na osnovu pomenutog plana i izveštaja o realizovanom pripremnom predškolskom programu, koji dostavljaju opštine, predškolske ustanove i škole, svakog meseca vrši se finansiranje pripremnog predškolskog programa po grupama. Sredstva se transferišu opštinama, koje zatim prebacuju sredstva predškolskim ustanovama i školama. Finansiranje se vrši jednom mesečno za prethodni mesec.
Tačno, bilo je problema, jer do pred kraj 2009. godine finansiranje, usled nedostatka sredstava, vršimo za dva meseca unazad. Predračunom je utvrđeno da do kraja 2009. godine ima dovoljno sredstava za isplatu, tako da je zaostatak smanjen. Septembar mesec je plaćen 5. 11. 2009. godine, oktobar mesec – 30. 11. 2009. godine, novembar – 18. 12. 2009. godine, decembar – 18. 01. 2010. godine i januar – 19. 02. 2010. godine. U toku je priprema isplate za februar. To je kompletna informacija, vezano za naše obaveze. Hvala.

 Koleginice Banović, mogao bih se u velikom delu složiti sa onim što ste rekli, ali, znate kako, prvo, vi ste postavili pitanje da li Republika izvršava svoje obaveze i ja sam vam saopštio; na osnovu ovoga se vidi da mi jesmo u zaostatku, ali da nije mnogo i da se trudimo da ispunimo sve svoje obaveze. Vrlo svesno i namerno sam vam pročitao celu proceduru, da bi se moglo videti kako ide transfer sredstava, koji je uslov za transfer sredstava i kako se obavlja transfer sredstava. Ali, mi nismo u situaciji da možemo kontrolisati lokalne samouprave i način distribucije sredstava koja mi njima prebacujemo, vezano za pripremni predškolski program.

Želeo bih da kažem samo nekoliko rečenica. Hvala vam na strpljenju da zajedno razgovaramo o sadržaju ovog zakona i o predloženim amandmanima. Obrazložio sam, u ime Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije, zašto smo bili u situaciji da neke amandmane prihvatimo, a neke ne. Neki amandmani će biti deo razrade kroz podzakonska akta koja ćemo mi usvojiti.
Želim da vam kažem da ne bih voleo, kao ministar, ne verujem ni vi ovde prisutni u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji stvarno sa velikom žestinom govorite o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, da se u slučaju ovog zakona desi nešto što je bila odrednica jedne stare srpske poslovice – mnogo babica, kilava deca, jer ovaj zakon je pravljen dugo, pet vlada, sedam godina i nisam slučajno rekao da su mnogi učestvovali u njegovoj izradi.
Mislim da je on jedan kvalitetan korak napred u odnosu na postojeća rešenja, da će nam pomoći da neka pitanja rešimo, ali najviše od svega značaj ovog zakona vidim u tome što se afirmiše oblast predškolskog vaspitanja i obrazovanja i što ćemo kroz one amandmane koje smo usvojili na Odboru i materijalno pomoći ljudima koji su zaposleni u predškolskim ustanovama.
Želim da vam kažem da ćemo neka pitanja rešiti kroz akte koje donosi ministar, u vezi sa stručnom spremom pedagoškog asistenta; znate da je to rešeno članom 121, čini mi se, stav 11. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja. Mislim da smo brojna druga pitanja rešili. Naravno, moram to da pomenem sasvim na kraju, mi ćemo imati obavezu da u sledeće dve godine na osnovu odredaba ovog zakona donesemo osam podzakonskih akata koji treba bliže da urede ovu oblast. To smo predvideli, a to ćemo i uraditi.
Još jedanput, hvala svima na strpljenju i na doprinosu da ovaj zakon bude kvalitetan. Hvala vam.

Poštovana gospođo predsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane potpredsednice i potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, danas ću sa svojim kolegama iz Ministarstva imati zadovoljstvo da budem s vama i da razgovaramo o predlozima ova tri zakona, za koja smatramo da su jako važni za oblast obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji.
Jedan se odnosi na predškolsko vaspitanje i obrazovanje kao deo sistema obrazovanja Republike Srbije, drugi se odnosi na učenički i studentski standard, znači, zahvata i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje. Treća tačka dnevnog reda o kojoj ćemo danas razgovarati je jedan predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore, u ovom slučaju Srbije, kao pravnog naslednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, i SAD-a o statusu Internacionalne škole u Beogradu.
Za nas u Ministarstvu prosvete reč je o izuzetno važnim zakonima. Oni se oslanjaju, kada je reč o sva tri zakona, a pogotovo o prva dva, na zakon koji smo usvojili avgusta prošle godine, o kojem ste imali priliku da razgovarate, a to je Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Naša namera je da ovim zakonom dalje podignemo nivo kvaliteta obrazovanja u Republici Srbiji i nivo obrazovanosti celokupnog stanovništva Republike Srbije i, naravno, da stvorimo uslove da i deca u predškolskim ustanovama i đaci i studenti budu u punoj meri korisnici onog što Republika Srbija ima da im ponudi.
Kada je reč o zakonu o predškolskom obrazovanju i vaspitanju, njegov značaj proizilazi iz same činjenice što je reč o zakonu koji se odnosi na obuhvat dece predškolskog uzrasta, jer predškolsko obrazovanje i vaspitanje omogućava deci bolju osnovu za početak osnovnog školskog obrazovanja, utiče na povećanje upisa dece u školu, kasnije doprinosi boljem školskom uspehu dece, sprečavanju socijalnog isključivanja i smanjenju stope osipanja dece iz škole. Naročito je važno za decu iz marginalizovanih grupa i iz socio-kulturno deprimiranih sredina, koja u svom okruženju nisu imala dovoljno podsticaja za razvoj i koja zbog toga, eventualno, mogu da zaostanu i da to bude razlog da napuste školu.
Kada je reč o ovom zakonu, on ima zanimljivu istoriju. Celokupna oblast predškolskog obrazovanja i vaspitanja ima zanimljivu istoriju, zato što je ova oblast bila predmet rada nekoliko ministarstava, Ministarstva rada i socijalne politike sada, a ranije je bilo Ministarstvo socijalne politike, Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete i sporta, nekada, a sada Ministarstva prosvete.
Inače, da znate, 2001. godine je potekla inicijativa da se poslovi predškolskog obrazovanja i vaspitanja objedine u okviru rada jednog ministarstva i izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima iz 2002. godine ta oblast je potpala pod nadležnost Ministarstva prosvete, ali je sam predmet, materija, bio regulisan jednim drugim zakonom, Zakonom o društvenoj brizi o deci, sve do donošenja Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine.
Naravno, ta intencija iz 2003. godine potvrđena je i novim zakonom iz 2009. godine. Sada je prvi put da se donosi poseban zakon koji se odnosi na predškolsko obrazovanje i vaspitanje.
Ovim zakonom se uređuje predškolsko vaspitanje i obrazovanje kao deo jedinstvenog obrazovanja i vaspitanja. Zakon ima više članova, koji svojim sadržajem u potpunosti uređuju ovu oblast, počev od toga da određuju šta je delatnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja, a zakon određuje da je to delatnost od neposrednog društvenog interesa, koja se ostvaruje kao javna služba.
Vaspitanje i obrazovanje dece predškolskog uzrasta, reč je o uzrastu dece od šest meseci do polaska u osnovnu školu, obavlja se u predškolskoj ustanovi, a izuzetno može da se obavlja i u školi. Predškolska ustanova obavlja i delatnost kojom se obezbeđuje ishrana, nega i preventivna zdravstvena i socijalna zaštita dece predškolskog uzrasta. To samo govori o značaju predškolskih ustanova.
Koji su ciljevi koje smo mi postavili kroz ovu oblast i kroz ovaj zakon? To je podsticanje fizičkog, intelektualnog, emocionalnog i socijalnog razvoja, komunikacije i stvaralaštva dece, izgrađivanje svesti o sebi, sticanje iskustava i znanja o drugim ljudima i svetu, potrebnih za dalje obrazovanje i vaspitanje i uključivanje u društvenu zajednicu. Zadaci su postavljeni radi stvaranja uslova za kvalitetan život, igru i učenje, podsticanja skladnog psihofizičkog razvoja dece i pripreme dece pred polazak u osnovnu školu.
Kada je reč o upotrebi jezika u predškolskim ustanovama, odnosno u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja, zakon propisuje da se vaspitno obrazovni rad ostvaruje na srpskom jeziku, za pripadnike nacionalnih manjina vaspitno-obrazovni rad se ostvaruje na maternjem jeziku, a može i dvojezično ili na srpskom, ako se za to opredeli najmanje 50% roditelja.
Delom, program predškolskog vaspitanja i obrazovanja, ili program u celini, može da se ostvaruje i na stranom jeziku. Statutom predškolske ustanove utvrđuje se i jezik na kom se ostvaruje vaspitno-obrazovni rad, ostavljeno je to pravo predškolskim ustanovama, a predškolskim programom se utvrđuje način ostvarivanja.
Predškolske ustanove treba da vode evidenciju o vaspitno-obrazovnom radu, matičnu knjigu o upisanoj deci u pripremni i predškolski program, knjige rada, letopis, javne isprave o pohađanju pripremnog i predškolskog programa, prevodnice i uverenja.
Kada je reč o osnivanju predškolskih ustanova, moram da iznesem jedan podatak koji govori o mreži predškolskih ustanova u Republici Srbiji. Naime, mreža predškolskih ustanova je u Republici Srbiji postavljena na principu – jedna opština jedna ustanova. Svaka predškolska ustanova ima mrežu objekata i drugih prostora, tako da imamo 2297 objekata i drugih prostora, a programi se ostvaruju i u privatnim vrtićima, i to u 51 privatnom vrtiću i u osnovnim školama. Takvih škola ima 149. Već sam pomenuo da se predškolsko obrazovanje i vaspitanje može održavati i u školama, tako da je kapacitet mreže predškolskih objekata povećan za više od 450 objekata u prethodnom petogodišnjem periodu, sa 1480, na 2297.
Ono što ostaje kao neka ocena trenutnog stanja i naša intencija za budućnost, ti kapaciteti su i dalje nedovoljni i nisu ravnomerno geografski raspodeljeni. U Srbiji je, nažalost, mali obuhvat dece predškolskim obrazovanjem i vaspitanjem. Kreće se oko 40%, dok je obuhvat dece u zemljama EU znatno veći i kreće se do 80%.
Poštovane koleginice i kolege, ovo je zvaničan podatak. On nije za nas dobar, ali nemamo razlog da od njega bežimo. On se pred nas postavlja kao nešto što treba da menjamo i da povećamo obuhvat dece, da bismo postigli ciljeve o kojima sam govorio na početku.
Kada je reč o osnivanju predškolskih ustanova, predškolsku ustanovu može da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, kao i drugo i pravno i fizičko lice. Broj vaspitnih grupa se kreće od pet do sto vaspitnih grupa.
Predškolska ustanova obavlja delatnost u svom sedištu. Predškolska ustanova koja ima rešenje o verifikaciji može da obavlja delatnost i van sedišta, u izdvojenom odeljenju, objektu predškolske ustanove, u školi ili u drugom prostoru.
Kada je reč o upisu dece u predškolsku ustanovu, želim da istaknem da prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa, deca sa smetnjama i teškoćama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socioekonomski ugroženih sredina i deca zaposlenih roditelja.
Način i postupak upisa u predškolsku ustanovu bliže se određuje statutom predškolske ustanove, uz saglasnost osnivača.
Dete strani državljanin i dete bez državljanstva, prognano ili raseljeno lice upisuju se pod istim uslovima i na način propisan i za državljane Republike Srbije. Za boravak u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi, roditelj deteta stranog državljanina plaća ekonomsku cenu po detetu, a roditelj deteta bez državljanstva, prognanog i raseljenog lica plaća cenu po detetu koju utvrđuje osnivač, u skladu sa zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici s decom.
Kada je reč o programima predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnove tog programa sadrže osnove programa nege i vaspitanja dece uzrasta od šest meseci do tri godine, osnove programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja od tri godine do uključivanja u program pripreme za školu, osnove pripremnog predškolskog programa.
Kada je reč o predškolskom programu, koji je jako važan, to je onaj tzv. nulti razred, pred polazak dece u osnovnu školu, vaspitno-obrazovni rad u predškolskoj ustanovi ostvaruje se na osnovu predškolskog programa koji se donosi u skladu s osnovama programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja.
Predškolski program sadrži opšte podatke o ustanovi i njenom okruženju, vrste i trajanje programa vaspitno-obrazovnog rada, drugi oblik rada i usluga, oblike saradnje s porodicom i lokalnom zajednicom, način ostvarivanja principa i ciljeva vaspitanja i obrazovanja, kao i načine praćenja i samovrednovanja rada predškolske ustanove.
Predškolskim programom razrađuju se i načini razvijanja individualizovanog pristupa u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada radi pružanja dodatne podrške deci, posebno deci iz osetljivih grupa.
Zakon propisuje da se za decu na bolničkom lečenju može organizovati ostvarivanje predškolskog programa u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama. Izuzetno, za decu koja zbog bolesti ili drugih opravdanih razloga nisu u mogućnosti da pohađaju predškolsku ustanovu organizuje se ostvarivanje pripremnog predškolskog programa i u porodici.
Sve ovo govori o našoj nameri da ovim zakonom svu decu, bez obzira na situaciju u kojoj se nalaze, uključimo u pripremni predškolski program.
Predškolska ustanova, usled nedostatka prostornih kapaciteta ili nedovoljnog broja dece potrebnog za formiranje vaspitne grupe, može da ostvaruje predškolski program i u putujućem vrtiću. To je namenski opremljen autobus za decu uzrasta od četiri godine do polaska u osnovnu školu.
Kada je reč o vrstama programa, želim da istaknem da se u okviru predškolskog programa ostvaruju redovni programi vaspitno- obrazovnog rada u celodnevnom i poludnevnom trajanju, a mogu da se ostvaruju i drugi, posebni specijalizovani programi, u skladu s potrebama i interesovanjima dece, odnosno njihovih roditelja, odnosno staratelja, prema mogućnostima predškolske ustanove i jedinice lokalne samouprave.
Programi mogu biti posebni i specijalizovani, programi posebnih oblasti vaspitno-obrazovnog rada, zatim programi negovanja jezika i kulture nacionalne manjine, prigodni i povremeni programi radi ostvarivanja kulturnih i rekreativnih ciljeva, odnosno odmora dece, programi podrške porodici, programi za rad sa decom u porodici, porodične jasle, bejbi servis, drugi programi i oblici rada i usluga.
Kada je reč o pripremnom predškolskom programu, želim da istaknem da je taj program deo redovnog programa predškolske ustanove, u celodnevnom i poludnevnom trajanju, koji se ostvaruje sa decom u godini pred polazak u školu. Pripremni predškolski program za decu koja nisu obuhvaćena redovnim programom predškolske ustanove organizuje se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa zakonom i statutom predškolske ustanove, odnosno škole. Izuzetno, pripremni predškolski program za decu u porodici može da se organizuje i u kraćem trajanju. Definisane su obaveze ustanove, jedinice lokalne samouprave i roditelja.
Predškolski program se ostvaruje u poludnevnom, celodnevnom i višednevnom trajanju. Predškolski program se ostvaruje u toku radne godine, od 1. septembra tekuće godine, do 31. avgusta naredne godine.
Predškolska ustanova, u skladu s odredbama zakona, može steći status model-centra ako je kao ogledni centar učestvovala u naučnoistraživačkom projektu kojim su uvedene inovacije u ostvarivanju vaspitno-obrazovne prakse, ili je razvijen novi model programa predškolskog obrazovanja, ili ako postoje kadrovsko-prostorni uslovi za organizovanje obuke stručnih vaspitača i stručnih saradnika.
Visokoškolska ustanova ili naučnoistraživačka organizacija koja je rukovodilac projekta daje mišljenje o sticanju statusa model-centra za uvedenu inovaciju, odnosno model, na period od pet godina. Bliže uslove o načinu rada i finansiranja model-centra propisuje ministar.
Kada je reč o organizaciji rada s decom, vaspitno-obrazovni rad s decom organizuje se u vaspitnim grupama – jaslene grupe, za uzrast od šest meseci do tri godine, i grupe vrtića, za uzrast od tri godine do polaska u školu. Vaspitne grupe mogu biti formirane za decu istog ili različitog uzrasta, a broj dece je definisan zakonom.
Ako ne postoji mogućnost za formiranje vaspitne grupe u skladu sa zakonom, osnivač može utvrditi manji, odnosno najviše 20% veći broj dece od broja koji se upisuje u vaspitnu grupu, u skladu s kriterijumima koje propisuje ministar.
Kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju, ona ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan, razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana. Definisan je i broj dece u vaspitnoj grupi, upis i postupanje ustanove u procesu utvrđivanja potrebe za pružanje dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu.
Zakon, takođe, reguliše pitanje ljudi koji rade u predškolskim ustanovama, vaspitača, stručnih saradnika, saradnika i pedagoškog asistenta. Zakon određuje da delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje vaspitač i stručni saradnik. Delatnost predškolskih ustanova u kojima se obezbeđuje ishrana, nega, preventivna zdravstvena i socijalna zaštita ostvaruju saradnici. Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu s njihovim potrebama, sarađuje s vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, i nadležnim ustanovama i organizacijama. Definisani su i zadaci i obrazovanje kadra u predškolskim ustanovama,
Kada je reč o vaspitno-obrazovnom radu, njega ostvaruju vaspitači. Imamo vaspitača, medicinsku sestru vaspitača i defektologa vaspitača. Stručni saradnici obavljaju stručne poslove kojima se unapređuje vaspitno-obrazovni rad. To su pedagog, psiholog, pedagog za likovno, muzičko i fizičko vaspitanje i logoped. I saradnici obavljaju poslove kojima se unapređuje nega, ishrana, preventivna zdravstvena i socijalna zaštita u predškolskoj ustanovi. Predškolska ustanova koja ostvaruje posebne i specijalizovane programe može da ima i druge saradnike, naravno, uz saglasnost osnivača.
I, na kraju ovog zakona, još jedno važno pitanje je pitanje finansiranja. Roditelj deteta učestvuje u obezbeđivanju sredstava za ostvarivanje delatnosti predškolske ustanove čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, u visini od 20% od ekonomske cene po detetu. Odluku o visini cene donosi osnivač. Od obaveze plaćanja u celodnevnom i poludnevnom boravku izuzimaju se deca bez roditeljskog staranja i deca sa smetnjama u razvoju, pod uslovima i na način propisan zakonom kojim se uređuje finansijska podrška porodici s decom.
Sredstva za obavljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja u privatnoj predškolskoj ustanovi obezbeđuje osnivač. U budžetu jedinice lokalne samouprave obezbeđuju se sredstva za prevoz i pratioca dece koja pohađaju pripremni predškolski program i druge namene. Naravno, zakon definiše pravo na štrajk, nadzor nad radom predškolskih ustanova i kaznene odredbe.
Poštovane kolege narodni poslanici, s ovih nekoliko rečenica sam pokušao da vam predstavim sadržaj zakona o predškolskog vaspitanju i obrazovanju. Moram reći da ovaj zakon ne sadrži odredbe koje se odnose na finansiranje ljudi koji rade u predškolskim ustanovama. To želim da kažem ovde, s obzirom na to da lokalne samouprave finansiraju rad ljudi koji rade u predškolskim ustanovama, pa su njihova primanja različita u odnosu na ekonomske mogućnosti lokalnih samouprava.
Želim da kažem da u Vladi Republike Srbije postoji apsolutno jedinstven stav o potrebi da se utvrdi jedna, donja granica primanja, na način da se zna da svi ljudi koji rade u predškolskim ustanovama primaju isti lični dohodak za istu školsku spremu, nezavisno od ekonomske mogućnosti lokalne samouprave, jer smo do sada imali veoma različite situacije, da jedni primaju jako malo, a drugi primaju onoliko koliko mogu, ali to je zavisilo od ekonomske snage lokalne samouprave. Naša želja je da stvorimo princip ravnopravnosti i primenimo ga na način da postoji donja granica, a da ostavimo lokalnim samoupravama pravo, ako mogu, da ta primanja budu daleko viša.
Zahvaljujem na pažnji kada je reč o ovom zakonu. Odmah bih prešao na sledeći zakon, a to je Predlog zakona o učeničkom i studentskom standardu. Ministarstvo prosvete i Vlada Republike Srbije su inicirali donošenje novog zakona o učeničkom i studentskom standardu, kako bi se suštinski otklonili problemi identifikovani u praksi, koji su uočeni u primeni Zakona o učeničkom i studentskom standardu koji postoji od 1992. godine. Vidite, 18 godina posle donosimo novi zakon.
Tokom primene Zakona koji je do sada bio važeći, nadam se još nekoliko dana, dok Narodna skupština ne usvoji ovaj, konstatovano je da postoje pravne praznine u zakonu kada su u pitanju ovlašćenja za donošenje pojedinih akata, da su pojedina rešenja u vezi s ostvarivanjem prava učenika i studenata u Zakonu neprecizna, da su pojedina rešenja prevaziđena ili ne daju osnov za rešavanje situacije koja zahteva posebno postupanje, radi postizanja ravnopravnosti svih kategorija učenika i studenata, da pitanja ostvarivanja prava učenika i studenata koji postižu izuzetne rezultate nisu sistemski rešena i da je potrebno obezbediti punu podršku društva za dalji razvoj njihovih sposobnosti, za naučni i umetnički rad i zapošljavanje. Zatim, rešenja koja se odnose na osnivanje i rad ustanova su nepotpuna, pitanja trajanja mandata, delokruga i odgovornosti organa ustanove nisu uređena, nedostaju odredbe o nadzoru nad radom ustanove.
Sve ovo je stvaralo probleme u oblasti učeničkog i studentskog standarda i dovodilo do pravne nesigurnosti u ostvarivanju pojedinih prava i učenika i studenata, kao i različitu praksu ustanova.
Osim problema koji su proizilazili iz nedovoljno širokog okvira Zakona da se reše problemi prakse, Zakon je išao jednim hodom, a život drugim, Zakon je bilo potrebno usaglasiti i s Ustavom Republike Srbije, s novim zakonima koji su doneti, kao što je Zakon o zabrani diskriminacije, Zakon o visokom obrazovanju, Krivični zakonik i drugi zakoni, s razvojnim strategijama Vlade Republike Srbije koje su usvojene godinama unatrag, kao što su Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija za unapređenje Roma u Republici Srbiji, Strategija za unapređenje položaja osoba s invaliditetom u Republici Srbiji, Strategija razvoja socijalne zaštite i druge.
U skladu s usvojenim strategijama, bilo je potrebno obezbediti posebnu zaštitu učenika i studenata iz marginalizovanih, osetljivih društvenih grupa, posebno Roma, kao i učenika i studenata s invaliditetom, kao i učenika i studenata s posebnim potrebama.
Ministarstvo prosvete je do sada preduzimalo određene mere radi rešavanja postavljenih strateških ciljeva, u skladu s mogućnostima koje su postojale i koje su bile objektivno ograničene, i u najboljem interesu korisnika prava iz učeničkog i studentskog standarda dodeljivalo stipendije posebnim rešenjima. Imajući u vidu navedeno, kao i činjenicu da u našem pravnom sistemu postoji tradicija posebnog uređivanja učeničkog i studentskog standarda, došlo se do čvrstog uverenja da donošenje novog, posebnog zakona o učeničkom i studentskom standardu nema alternativu kada je u pitanju unapređivanje rada ustanova učeničkog i studentskog standarda i kvalitetno i efikasno zadovoljavanje potreba učenika i studenata u ovoj oblasti.
Kada je reč o sistemu učeničkog i studentskog standarda u brojkama, brojke koje ću sada izložiti govore najbolje šta taj standard jeste i koliki on ima značaj za srednjoškolce i studente, odnosno za oblast srednjeg i visokog obrazovanja.
U 58 ustanova učeničkog standarda, kao i u domovima u sastavu škola, pošto ima škola sa domom, smešteno je 10.000 učenika, što je oko 4% od ukupne populacije učenika u srednjem obrazovanju, a u devet studentskih centara smešteno je 16.370 studenata. To su podaci iz 2009. godine. U mestima gde nema ustanova studentskog standarda, učenički domovi obezbeđuju smeštaj za još 530 studenata. Pet studentskih kulturnih centara i još jedan dom kulture zadovoljavaju kulturno-umetničke potrebe studentske populacije u univerzitetskim centrima. Čini mi se da kod nas postoji podatak da oni tokom godine realizuju 2.000 različitih programa iz različitih oblasti.
Studentska odmarališta obezbeđuju odmor i oporavak velikog broja studenata. Pravo na učeničku stipendiju ostvaruje 11.500 učenika srednjih škola i oko 400 učenika deficitarnih zanimanja ostvaruje pravo na učenički kredit. Posebnim rešenjima se odobravaju stipendije još za 170 učenika iz osetljivih društvenih grupa. Pravo na studentsku stipendiju ostvari oko 8.400 studenata, a na studentski kredit – 17.500 studenata. Posebnim rešenjima se odobri još oko 400 stipendija za studente iz osetljivih društvenih grupa, i to na zahtev Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih sa KiM-a, Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine, Udruženja ratnih vojnih invalida i Udruženja studenata s hendikepom.
Posebna rešenja su do sada donošena kao afirmativna mera radi podrške učenicima i studentima iz osetljivih društvenih grupa, imajući u vidu zahteve iz posebnih zakona i strategija koje je usvojila Vlada. Najuspešniji i najtalentovaniji učenici, koji postižu izuzetne rezultate, sto njih, i oko 415 studenata i 120 doktoranata, dobijaju stipendije Republičke fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, po posebnim uslovima.
Kada je reč o sadržaju novog zakona, Predlogom zakona koji je danas u raspravi, o kojem ćete vi raspravljati, odgovara se na potrebu potpunog zakonskog uređivanja sistema učeničkog i studentskog standarda, kao podrške sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja, odnosno visokog obrazovanja. Učenički i studentski standard jeste organizovana delatnost kojom se u oblasti obrazovanja i vaspitanja obezbeđuju dodatni uslovi za dostupnije, efikasnije i kvalitetnije obrazovanje i vaspitanje učenika i studenata. Učenički i studentski standard ima za cilj stvaranje materijalnih, kulturnih, socijalnih, zdravstvenih i drugih uslova kojima se podstiče kako sticanje obrazovanja, tako i svestrani razvoj ličnosti učenika i studenata.
Novim zakonom stvaraju se pravni osnovi za uspostavljanje efikasnog sistema učeničkog i studentskog standarda, koji će kroz jasno definisane procedure ostvarivanja prava učenika i studenata, finansiranja ovih prava, obezbeđivanja mreža ustanova odgovarajuće kategorije prema propisanim standardima obezbediti veću dostupnost obrazovanja. Rešenja u Predlogu zakona su rezultat i javne rasprave i više debata sa svim interesnim grupama.
Moram podsetiti poštovane kolege narodne poslanike da smo o ovim zakonima imali javnu raspravu, koja je sprovedena u vreme kada je razgovarano o zakonima o osnovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja i o udžbenicima. Druga je stvar što su ti zakoni bili predmet razmatranja Skupštine, a ova dva o kojima mi danas raspravljamo su ostala deo skupštinske procedure, ali smo razgovarali sa svim interesnim grupama, kako s ustanovama učeničkog i studentskog standarda, tako i s predstavnicima sindikata, učeničkim parlamentima, studentskim udruženjima i studentskim parlamentima, a održano je i više tematskih seminara sa studentima, radi pronalaženja najboljih rešenja, koja su zatim i predstavljena na jednoj međunarodnoj konferenciji studenata, pod nazivom "Studentski put u Evropu".
Predlogom zakona su predviđena i nova rešenja, pa su u pogledu prava učenika i studenata utvrđeni opšti i posebni uslovi za ostvarivanje pojedinih prava iz zakona i utvrđeni su kriterijumi za mrežu ustanova učeničkog i studentskog standarda, čime se obezbeđuje dostupnost srednjeg i visokog obrazovanja pod najpovoljnijim uslovima svim učenicima i studentima, bez diskriminacije po bilo kom osnovu i uz uvažavanje posebnih potreba učenika i studenata.
Predviđeni su podsticajni uslovi i mere za postizanje pune ravnopravnosti učenika i studenata iz osetljivih društvenih grupa, to podvlačim, kao što je ostvarivanje prava iz zakona primenom blažih kriterijuma, koji će se propisati podzakonskim aktima, ostvarivanje prava na smeštaj, uz uvažavanje posebnih potreba učenika i studenata, i podrška od strane stručnog saradnika – asistenta, u zavisnosti od potreba korisnika usluga. Predviđeno je, takođe, organizovano praćenje i briga o razvoju učenika i studenata koji postižu izuzetne rezultate u naučničkom i umetničkom radu. Osniva se republički fond za razvoj naučničkog i umetničkog podmlatka, s jasno definisanim položajem, finansiranjem, nadležnosti, kao i uslovima pod kojima učenici i studenti mogu ostvarivati pravo na stipendiju koju dodeljuje republički fond.
Precizirana je visina učeničkog i studentskog kredita i učeničke i studentske stipendije, kao mera sigurnosti i socijalne zaštite učenika, odnosno studenta. Data je mogućnost oslobađanja od obaveza vraćanja studentskog kredita po zakonom propisanim uslovima radi podsticaja uspešnosti studenata. Znači, ko bude želeo da uči, kredit će mu doći kao jedna potpora i neće morati da taj kredit vraća.
Posebno kada su pitanju prava, uređeno je i ostvarivanje prava studenata i profesora iz međunarodne razmene radi realizacije zahteva bolonjskog procesa. Moram reći, pošto sam u tome aktivno učestvovao, da su u jednom broju studentskih domova renovirani posebni delovi, da bi se stvorili uslovi za međunarodnu razmenu, kao deo primene Bolonjske deklaracije i sprovođenja bolonjskog procesa. Osim prava, uređene su i obaveze i odgovornosti učenika, odnosno studenata, precizirane su teže povrede obaveza, koje nakon sprovedenog postupka mogu dovesti i do gubitka određenog prava učenika, odnosno studenta.
Kada su u pitanju ustanove, novim rešenjima se uspostavlja sistem ustanova učeničkog i studentskog standarda prema utvrđenim kriterijumima, s jasno definisanim uslovima za osnivanje i rad ustanova. Utvrđene su nadležnosti organa ustanova, trajanje mandata, odgovornost organa u slučajevima kada ne donosi odluke iz svoje nadležnosti – jedan od razloga za razrešenje pre isteka mandata, da se slučajno ne bi desilo u praksi da organi upravljanja ne donose odluke, pa time učenike i studente dovedu u neprijatnu poziciju, odnosno krše njihova prava, a ustanova ne može da funkcioniše.
Utvrđen je i postupak imenovanja direktora – uređuje osnivanje novih ustanova u učeničkom standardu, u skladu s mogućnostima i potrebama u ovoj oblasti. Reč je o učeničkom centru, učeničkom odmaralištu, učeničkom kulturnom centru. Prema važećem zakonu bio je samo Dom učenika. Uređeno je da ustanovu, osim Republike Srbije, može osnivati i autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i drugo domaće ili strano pravno ili fizičko lice. Do sada, prema važećem zakonu, to pravo imala je samo Republike Srbija.
Uvode se normativi i standardi za rad ustanova, prostor i kategorizaciju smeštaja, opreme i ishrane, tzv. Hasov standard, kontrola bezbednosti i kvaliteta ishrane, naravno, i pitanja radne snage. Uvodi se zabrana diskriminacije, sprečavanje negativnog ponašanja u ustanovama i, posebno, briga o bezbednosti ustanove. Unapređuje se stručni rad ustanove, uvodi se obaveza polaganja ispita za licencu za vaspitače i stručne saradnike, psihologe i pedagoge. Od 2005. godine nije bilo pravnog osnova za polaganje stručnog ispita. Uvodi se i obaveza stručnog usavršavanja za sve zaposlene. Uspostavlja se potpuni nadzor nad radnom ustanovom, nadzor nad zakonitošću rada, inspekcijski, stručno-pedagoški nadzor u ustanovama učeničkog standarda.
Prema tome, u uslovima postojećeg životnog standarda, nastavlja se s dobrom praksom obezbeđivanja optimalne zaštite učenika i studenata koji se školuju van mesta prebivališta, koji su odvojeni od porodice, brigom o njihovom smeštaju, ishrani, zdravlju, odmoru i oporavku, kao i vaspitanje učenika, u ustanovama koja prema novom zakonu moraju da ispunjavaju odgovarajuće standarde.
Novi zakon će, po našem mišljenju, nesumnjivo imati pozitivan uticaj kako na učenike i studente, tako i na ustanove koje će ovaj zakon primenjivati. Pozitivan efekat treba očekivati kod zaposlenih u ustanovi, pre svega, vaspitača i saradnika u ustanovama učeničkog standarda, koji prema rešenjima iz Predloga zakona, na osnovu planiranog stručnog usavršavanja, treba da budu mnogo kompetentniji nego do sada za poslove koje obavljaju.
Takođe, očekuje se da će se osnivanjem novih ustanova od strane drugih osnivača u potpunosti obezbediti potreban broj smeštajnih kapaciteta za sve učenike i studente na školovanju van mesta prebivališta.
Posebno, novi zakon će imati pozitivan uticaj i na privredu i preduzetništvo, jer rešenje iz zakona obezbeđuje podršku i za školovanje potrebnih i posebno deficitarnih kadrova, pravo na učenički kredit. Novi zakon neće stvoriti nove troškove građanima niti privredi. Naprotiv, stvaraju se uslovi za finansijsko rasterećenje roditelja većeg broja korisnika prava iz ovog zakona.
Uvođenjem normativa radne snage doći će se i do uštede kod finansiranja zaposlenih. Stvoriće se uslovi da svaka ustanova, u skladu s veličinom ustanove, programom koji realizuje, brojem korisnika usluga, radi s optimalnim brojem zaposlenih, što će dovesti do racionalizacije, odnosno smanjenja broja zaposlenih.
Ustanove učeničkog i studentskog standarda imaju 3.630 zaposlenih. Analizom postojećeg stanja i rešenjem iz Predloga zakona, došlo se do saznanja da će se ukupan broj zaposlenih postepeno smanjivati, uvođenjem odgovarajućih normativa i standarda, naravno, broj zaposlenih prema veličini ustanove, automatizacijom u restoranima, što će dovesti do odgovarajućih ušteda u budućem periodu. Zbog povećanog obuhvata učenika u studenata iz marginalizovanih, osetljivih društvenih grupa i grupa s posebnim potrebama, očekuje se njihovo povećano uključivanje u sistem obrazovanja, jer do sada nisu svi bili u mogućnosti da budu uključeni u obrazovanje.
Ovim afirmativnim merama navedena lica će moći da steknu srednje i visoko obrazovanje i da se zaposle i budu socijalno obezbeđeni svojim radom, što će imati dugoročne finansijske efekte.
I uvođenje stručnog saradnika - asistenta za pružanje pomoći i dodatne podrške učenicima i studentima u skladu s njihovim potrebama, kao i vaspitačima i stručnim saradnicima, u cilju unapređivanja njihovog rada s učenicima kojima je potrebna dodatna podrška, neće zahtevati dodatna sredstva, već će se angažovanje vršiti prema projektima, koji su podrška sistemu obrazovanja, kao i na račun uštede zbog racionalizacije broja zaposlenih.
U cilju primene zakona, doneće se odgovarajući podzakonski akti iz nadležnosti Vlade, Nacionalnog prosvetnog saveta, nadležnosti ministra prosvete i Republičkog fonda za razvoj naučničkog i umetničkog podmlatka, u rokovima kako je utvrđeno ovim zakonom, da bi se obezbedilo funkcionisanje sistema učeničkog i studentskog standarda u jedinstvenom sistemu obrazovanja i vaspitanja.
Novim rešenjima u zakonu učeničkom i studentskom standardu se obezbeđuje konkurentnost i kvalitet rada ustanova, kao i jednakopravnost učenika i studenata u ostvarivanju prava iz učeničkog i studentskog standarda, a time i efikasnost obrazovanja.
Na kraju, ili pri kraju, da kažem nešto i o trećoj tački dnevnog reda, koja je deo ovog paketa zakona iz oblasti obrazovanja. Reč je o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Srbije i Crne Gore i SAD-a o statusu Internacionalne škole u Beogradu. Inače, ovaj dokument je potpisan 2006. godine od strane mog kolege Slobodana Vuksanovića i predsednika Američke vlade. On iz različitih razloga do sada nije bio predmet izjašnjavanja Narodne skupštine Republike Srbije, ali nema razloga da to ne bude danas.
Reč je o aktu kojim se objektivno unapređuje saradnja između Srbije i SAD-a, jer se ovim sporazumom reguliše status Internacionalne škole. Razlozi za donošenje ovog zakona su potreba da se ustanovi čiji je osnivač strano pravno lice uvede pravni institucionalni okvir, da se uspostavi pravni okvir za rad Internacionalne škole, u skladu sa zakonom i osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pomenuo sam da će doprineti i jačanju kulturnih veza između Srbije i naroda koji su zastupljeni u Internacionalnoj školi, naravno, i SAD-a. Zakon će omogućiti upis učenicima kojima je engleski maternji jezik ili čije je znanje engleskog jezika dovoljno za praćenje nastave, da pohađaju školu.
Moram vam reći da se ovaj zakone u potpunosti odnosi na rad i sadržaj ove škole i članovi zakona su posvećeni svim bitnim pitanjima koja će biti sadržaj rada ove škole. Mislim da je dobro da ova škola bude uvedena u pravni i institucionalni okvir i da poslanici Narodne skupštine daju podršku ovom zakonu i potpisivanju ovog sporazuma.
Poštovane kolege narodni poslanici, nadam se da nisam bio mnogo dug. S druge strane, čini mi se da je reč o oblastima koje su jako važne, pa se nadam da ćete mi oprostiti što sam govorio ovako dugo.
Moram da se zahvalim članovima Odbora za prosvetu na jučerašnjoj raspravi. Doduše, nismo ostali mnogo, ali ono što smo čuli bilo je kvalitetno.
Pozivam sve poslanike da nam pomognu danas u raspravi i prilikom amandmana da usvojimo što bolji zakon, jer će od tog zakona imati korist ceo obrazovni sistem Republike Srbije. Hvala.