Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani ministre, u vezi s amandmanom, ja ću veoma kratko. Bila bih veoma konkretna, kao i uvek, pošto imam neko iskustvo.
U sektoru podrške izvoza i sektoru dobijanja boljih uslova za kreditiranje izvoza, mi smo nula u odnosu na svaku organizaciju ovakve vrste ili agenciju. Neće nam pomoći ni kreditni biro, ni agencije i neke specijalizovane druge institucije. Po mom iskustvu, 42 godine radila sam manje-više sa celim svetom, sa svim tržištima, u izvozu nam može pomoći konkretno jedina izvozna banka, eksportna banka; eksim banaka ima svugde.
Neću da govorim o ''Eksim banci'', Americi, ESD-iju, ''Kofasu'', ''Hermesu''. Sve zemlje imaju banku koja se zove banka za kreditiranje osiguranja izvoza i do sada se nijedna, bilo je kod nekih privatizacija, nigde se ove institucije nisu ukinule.
Meni je jako žao, ja sam to pokušavala i da pišem i dala sam im predlog kako smo mi došli do tržišta kapitala. Samo kroz naše povećanje proizvodnje, izvoz i uz podršku eksim banaka, eksportnih izvoznih banaka tih zemalja.
Prvi rezultat je JAT, prvi koji je priznat od ''Eksim banke'' u Americi. Tada smo napravili prodor na tržište s našom proizvodnjom, a bilo je iz oblasti infrastrukture i saobraćaja. Sećam se tada, zahvaljujući ''Eksim banci'', doživeo je da bude objavljen kao prvi koji je bio najbolja avionska kompanija po tehničkoj opremljenosti i po broju nesreća. Na komercijali nije zauzimao takvo mesto, ali hoću da kažem da su nas te izvozne institucije sveta dovele na tržište, eksportne banke. Mogu da vam kažem da smo čak iskoristili ''Eksportnu banku'' Kine u uslovima kada nam je to trebalo.
Prema tome, naša vlada je zaboravila integraciju banaka, ne monopol, monopol ima neko drugi sada. Postoji kod nas i danas mogućnost, htela bih to da kažem, jer sam doživela, u banci gde sam radila, 17 integracija.
Mi imamo integracije ne samo banaka, nego i banaka i osiguravajućih kompanija u cilju povećanja kapitala. Samo takve banke mogu da nam pomognu.
Kod nas u zemlji postoji takva mogućnost, moram da kažem, i radi naših građana, i radi nas samih, i radi stručnosti. Mi imamo fantastičnu banku, bivšu banku ''Ju garant'', koja se sada zove ''Prva srpska banka''. To su dve značajne banke po svom kapitalu, po svom iskustvu veoma poznate, bavile su se ovim stvarima. Jedna, doduše, specifičnim, ali opet izvozom, kreditirale su izvoz naših posebnih namena.
Treba iskoristiti iskustvo svih zemalja. Vi znate da je ''Siti banka'' bila najveća banka sveta, pa i ova ''Kredi agrikol'', da su doživele tri-četiri integracije sa raznim institucijama u cilju povećanja izvoza.
Prema tome, samo predlažem ministru finansija, jer mislim da kod nas ta mogućnost uopšte nije iskorišćena. Jedna je ''Jubmes'' ili ''Ju garant banka'', one imaju sve uslove da se integrišu sa svojim kapitalom i danas. Ja ih veoma ozbiljno pratim, a isto tako smatram da postoje drugi izvori, mogućnosti da veoma brzo, bez ikakvog bola, dobijemo banku, izvoznu ili razvojnu, koja se bavi kreditiranjem izvoza.
Uvaženi ministre, morala bih da se javim u vezi sa izlaganjem mog kolege Dragana koji me je stvarno malo iznenadio, jer ja sam onaj krivac bankar koji je potrošio tu deviznu štednju i narodni zajam.
Htela bih da vam kažem, u deviznoj štednji sam učestvovala od početka, kada je nastalo negativno i završila sa sporom Slovenije koja nas je tužila za 790 miliona maraka da smo potrošili staru deviznu štednju. Molim vas, ja bih htela da kažem istinu, jer sam bankar, jer sam dužna, jer u bilansima Beogradske banke u sadašnjoj agenciji i u svim našim sadašnjim računima postoji gde je otišla stara devizna štednja. Molim vas, mene čudi da Dragan to kaže, da je to bilo davno. Ja sam se borila jedno 20 godina s tim problemom. Mislim da imam moralno pravo da podržim ovo što je gospođa Jorgovanka sada govorila. Stara devizna štednja otišla je tamo gde je u tom momentu moralo da se ide, kao što će i sada biti više puta.
Što se tiče... I uvek je svaka banka, bar od ovih šest, koliko se ja sećam, jer sam učestvovala i u prvom zakonu, za mogućnosti, u dinamici otplate devizne štednje, u tome sam aktivno učestvovala... Taj zakon je danas skoro isti, nije promenjen i na tome se radi i moraćemo da radimo do poslednjeg centa.
Što se tiče zajma, bila sam banka koja je to nosila, bila sam i onaj koji skuplja pare iz inostranstva, od dijaspore. Sve je dijaspori po tom osnovu vraćeno. Devizna štednja, zajam je vraćen u celini po glavnici, a po kamati nije, i rešavalo se na razne načine.
Prema tome, htela bih stvarno da kažem istinu, kad već imate jednog bankara koji je u toj krivici, koja se sada stalno pominje, devizne štednje bio aktivan, da vam kažem, radilo se i danju i noću i, verujte, i za vreme sankcija, pa i sada, bilo je modela da se devizna štednja vraćala i preko banja i preko lekova, preko ambulanti, preko puta u inostranstvo i na tome se radilo, nije se davalo i šakom i kapom.
Mogu da kažem i za zajam. Beogradska banka bila je, ja sam se uključila u to poslednjih godina, nosilac ili lider tog zajma. On je otišao 90% u projekte poljoprivrede. Znam svaki kredit koji je otišao i mogu da vam kažem da je to danas vraćeno i da se ta sredstva nalaze u Fondu za razvoj. Nije to baš tako razbacivano. Uslovi su bili teški, ali molim vas, kažem vam, zajam je vraćen u celini - glavnica kad se gleda globalno, a kad se gleda pojedinačno, naravno da ima dosta toga.
Prisustvovala sam jednom sastanku tek kad sam se vratila za predsednika Beogradske banke, gde je došlo 500 štediša i počeli su da napadaju Beogradsku banku kao nosioca. Zatražila sam štedne knjižice koje su bile tada ustanovljene; samo je troje njih imalo štedne knjižice, svi ostali, njih preko 400, došli su sa špekulativnim ciljevima.
Eto, toliko sam htela da dodam mom drugu Draganu i poštovanom analitičaru, da nije to baš tako.
Mogu samo da vam kažem da sam sedam puta bila na međunarodnom suđenju da dokažem da 790 miliona devizne štednje Slovenije nije potrošeno u Beogradskoj banci. Niko me nije branio, verujte, ni Narodna banka. Na kraju smo jedva dobili nekoliko savetnika Narodne banke. Skoro niko od novinara nije objavio kada je spor rešen u našu korist, odnosno u korist Beogradske banke i da nije dokazano da smo mi potrošili staru deviznu štednju. Hvala lepo.
Poštovano predsedništvo, poštovane kolege, nema ministra, žao mi je. Ne bih vas mnogo zamarala citiranjem svih ovih razdela. Samo bih pomenula da se radi o razdelu 3, glava 3.12 - Kancelarija za Nacionalni investicioni plan i o Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Ja u ime SPS-a mogu da kažem da smo prošli kroz jedno ozbiljno razmatranje i proveravanje, kroz najstručnije institucije, fakultete, institute, ali ono što je Socijalistička partija Srbije mogla sada da uradi, to je provera preko mladih poljoprivrednika.
Imala sam tu sreću da sam ovih dana, otkako zasedamo i razmatramo ove amandmane, imala prilike da se u jednom forumu koji obuhvata veliki broj mladih poljoprivrednika konsultujem sa njima o ovom amandmanu o kojem je reč.
Jednostavnim i prostim rečima da kažem, mi smo predložili, na bazi jednog interesantnog razgovora gde je bilo mnogo mladih poljoprivrednika i na bazi njihovog iskustva, tu promenu na pozicijama Nacionalnog investicionog plana i ministarstva koje pokriva turizam i razvoj i da se u okviru planiranog razdela za poljoprivredu poveća iznos u budžetu za 10 milijardi.
Htela bih da kažem, mislim da za sve nas vredi da znamo, ovi poljoprivrednici su i proizvođači i glasači, a nema ih nigde u našim telima. Mi smo imali samo jednog poljoprivrednika među našim poslanicima, sada ni njega nemamo; nemamo nigde predstavnika ni u savetu za donošenje strategije poljoprivrede, tako da mi se čini važnim ovo što sam dobila od ovog razgovora kome je prisustvovao veliki broj mladih poljoprivrednih proizvođača.
Socijalistička partija Srbije je imala nekoliko skupova takve vrste, jer se u njenim redovima sve više pojavljuju mladi ljudi. U okviru ovog fonda mladih poljoprivrednika, poljoprivredni proizvođači, koji su zaista ozbiljni, imaju registrovana domaćinstva, koji su imali prilike da učestvuju, pa i nekoliko zadruga, izneli su ozbiljne primedbe. Oni otvoreno kažu - ove godine, i pored suše i pored svega što se dogodilo, poljoprivreda je izvezla više od oko milijardu i 700, ona je suficitarna. Ima velikih problema, međutim, proizvodnja nije opala, naravno, zavisi u kojem segmentu poljoprivrede.
Polazeći od tih ozbiljnih primedaba, ja bih navela nekoliko. Moram da kažem na osnovu svoje životne prakse od 42 godine u bankarstvu da kada god sam prihvatila savet seljaka nisam nikada pogrešila, ni u ekonomiji, ni u finansijama.
Navešću vam jedan primer: jedan seljak je prvi put, to je bilo dosta davno, 1976. godine, dobio najveći kredit od Svetske banke, u iznosu od 56 miliona dolara, za navodnjavanje. Kada je sve bilo gotovo, ugovor završen, tri banke, žiranti, država garantuje, on je ušao sa olovkom i rekao, iako su tu bile zastupljene sve banke i televizija, seljak je jednostavno pitao - ko je ovde šef, želim da pitam kolika je kamata, jer iz ovog ugovora ja ne razumem kolika je kamata. Stavio je ovako olovku i kaže - moj plajvaz pita, ja nemam kompjuter, kolika je kamata. Niko nije mogao da mu odgovori kolika je fiksna kamata. Bio je Indus, šef, koji je ustao i rekao - ta kamata je prajm rejt i plus neka razlika. Onda je on ponovio šta je to prajm rejt, dok mu je objasnio da je uvedena mogućnost kreditora, u tom slučaju Svetske banke, da ona naplati kamatu na bazi one valute koja njemu odgovara.
Onda je rekao - a koja je to valuta? Pa je nastala diskusija i seljak je njemu rekao ovako - pošto sam ja uzeo kredit u dolarima, vi tvrdite da će prva rata biti u markama, moram da kažem da moj plajvaz kaže - Jovane, Jovane, ti ovaj kredit ne treba da prihvatiš. To je bilo moje prvo iskustvo sa jednim seljakom, koji daje jedan pametan predlog, jer posle godinu, godinu i po dana svi krediti Svetske banke su bili izjednačeni sa kamatom i glavnicom.
Prema tome, i ovaj predlog koji ću ja sada da kažem, a ministar se vratio, ja ga pozdravljam... Ja sam na tom sastanku doživela da su oni veoma detaljno pratili izlaganje našeg ministra finansija i poljoprivrede i mene su naučili ovome, kaže - uzmi ti samo, pa kaži ministru da u okviru planiranog razdela ti predlažeš da se iz jedne pozicije uzme, a da drugoj i da će ova pozicija biti produktivnija, veća, imaće veći efekat i sve će da bude u redu.
Zbog čega su oni meni to predložili? Vrlo su interesantni bili, taj mladi seljak je veoma interesantan, on kaže ovako - ako nemamo subvencije više nećemo ostvariti ono što se od nas očekuje, ali moramo da vam kažemo da mi više nemamo mogućnosti, kao registrovana domaćinstva, da dobijemo povoljnije kredite i zato će verovatno proizvodnja da nam opada, iako su naše snage još uvek dosta značajne. Nemamo mogućnosti ni da dobijemo kofinansiranje koje je u toku sa EU, jer to traži neki period prilagođavanja, novih propisa, novih instituta, agencija itd. i tu moramo da čekamo. Štaviše, mi ne smatramo da je to politička stvar.
Mi smatramo, tako kažu mladi seljaci, da bi trebalo da vi u Skupštini (sigurno nas sada slušaju, mene naročito, jer me stalno za to pitaju) već jednom shvatite da smo mi i birači, i to dosta brojni birači, i još i proizvođači, a proizvodimo hranu.
Smatram da bi trebalo da poslušamo ovu primedbu, koja je stvarno ozbiljna i predstavlja ipak jednu generaciju koja se vezala za selo. Mogu da vam kažem da su u toj ekipi ljudi sa kojima smo mi obavili razgovore, posebno preko ovog fonda, predlozi bili veoma konstruktivni, i da se stvarno nekako na selu gubi strpljenje. Naravno, zameraju što ih nema u Skupštini; da su u Skupštini, verovatno bi mogli direktnije da utiču i više da urade.
Jedna velika zamerka mladih poljoprivrednika odnosi se na što je u poljoprivredi isključena mogućnost da dobijaju kredite preko Fonda za razvoj Srbije, jer je to prešlo na Ministarstvo.
Drugim rečima, imali su veliko poverenje u Fond, hvale se i daju niz primera da je Fond napravio više plasmana, da se to sve uglavnom vraća, ali ako nemaju te mogućnosti da su im svi krediti druge vrste jako nedostupni, tehnički, u obrađivanju itd.
Iz iskustva sa kreditima preko ove institucije, ja imam oko 26 - 27, mogu reći da se to uglavnom završava na strateškom partneru.
Od 27 kredita skoro nijedan nije završen, nego se završio samo sa strateškim partnerom, kojih, nažalost, još nema mnogo. Naša mlada generacija na selu tvrdi da im dosta smeta sporo stabilizovanje države i da imaju i drugih problema vezanih za proizvodnju i izvoz.
Zbog toga, ja se u ime svih tih birača i onih koji nas danas slušaju, koji imaju poverenje da će ministar pomoći da se u okviru planiranih razdela uradi nešto više za tih deset milijardi, koliko je u našem amandmanu predloženo... Ali, ja sam danas čula ministra koji je skoro odgovorio na to pitanje, pa bih ga zapitala da li sam u pravu, da bi sada onaj koji predlaže amandman trebalo da pomogne usaglašavanju onih od kojih se ta sredstva oduzimaju. Ako je tako, ne vidim opravdanja da naše mlade seljake i one koji bi bili korisnici ovih subvencija... Mislim da ne bi bilo u redu.
Oni imaju veliku primedbu, s tim bih završila, i pitaju - zašto Ministarstvo poljoprivrede na svom veb-sajtu ne objavi spisak vlasnika registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koji su iz sredstava agrarnog budžeta dobili investicione kredite ili participaciju dela sredstava za nabavljanje mehanizacije i drugih sredstava. Smatraju da tu ima određenih problema, vezano za korupciju i sl.
Još jednom želim da zamolim gospodina ministra da se ovome malo posveti i da se nadležni interesenti za eventualno korišćenje ove vrste subvencije ne puste da usaglašavaju dva ili tri ministarstva. Zahvaljujem.