Poštovana predsednice, poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 6. i intervenisao sam u nekoliko stvari koje ovaj član 6. obuhvata.
Prva stvar koja se odnosi na amandman, odnosi se na advokatski ispit. Lično smatram da advokatski ispit ne treba da stoji ovako kako je definisano u zakonu. Na primer, danas kada završi neko pravni fakultet, on mora da kod advokata odradi praksu u sudu dve godine, položi pravosudni ispit, advokatski ispit, da bi tek nakon toga bio advokat.
Lično smatram da možda treba pristupiti izmeni zakona o polaganju pravosudnog ispita, da se on u nekim elementima promeni, da tu stavimo neke odredbe koje su važne i neke činjenice koje su važne za polaganje, za ona stručna zvanja koja treba da steknu budući advokati, a ne da uvodimo neki novi advokatski ispit, gde čak i u zakonu nije jasno definisano šta će taj advokatski ispit obuhvatiti. On obuhvata onu opštu normu gde se priča o poznavanju međunarodnih propisa itd, kada su advokati u pitanju.
Druga stvar na koju se odnosi moj amandman jeste pojam dostojnosti, kada je u pitanju uslov za upis u imenik advokata.
Lično se zalažem za to da u zakonu treba da stoji tačno određeni zakonski uslovi šta neko treba da ispuni da bi bio advokat. Pojam dostojnosti može na više načina da se zloupotrebi. To se dešavalo, bar je tako pisalo u medijima prilikom izbora sudija, takvih slučajeva je bilo.
Onaj koji ima uticaj u Advokatskoj komori, ko vodi komisiju za ocenu da li je neko dostojan ili nije dostojan da bude advokat, ima značajnu moć koju može, govorim samo o onima koji to mogu da zloupotrebe, verujem u dobru nameru svih, ali oni koji to mogu da zloupotrebe, da kažu, zbog nekog ličnog animoziteta prema nekome, da neko ne može da bude advokat, recimo, zato što je proslavljao na određeni način neko stvari u kafani. Mislim da je to loša poruka. Mislim da mi treba da propišemo tačno šta neko treba da ispuni da bi bio advokat.
Takođe, amandman se odnosi i na ono što se tiče ljudi iz pravosuđa, da treba da protekne najmanje dve godine od prestanka pravosudne ili javne funkcije organa uprave, ako je na takvoj funkciji bio. Mislim da tu nema sukoba interesa, da je rok od dve godine, po mom mišljenju, kratak rok. Da proteknu te dve godine, taj će ko je bio u pravosuđu ponovo moći da bude advokat.
Ako pričamo o kontaktima koje je možda on zadržao u pravosuđu, zadržaće ih i onda i ne vidim da se tu načelno nešto menja. Ili ćemo zabraniti ljudima koji su u pravosuđu da budu advokati ili im treba dozvoliti. Zalažem se za to da tačno treba propisati uslove koje treba neko da ispuni da bi bio advokat. To je ono na šta se odnosi moj amandman.
Mislim da je tema o advokatskoj akademiji jako sporna. Nisu jasno definisani uslovi kada je u pitanju advokatska akademija, da li će se plaćati i koliko ona traje, koji su uslovi. To je sve ostavljeno slobodnoj oceni advokatske komore i na neki način mi vidimo da je jasno zbog čega se ljudi u advokatskoj komori bore za vlast. Advokatska komora će imati značajan uticaj na bilo koje donošenje odluka kada su u pitanju prijem ljudi i upis u imenik advokata.
Želim da kažem još jednu stvar, kao građanin ove zemlje, nije tema i nije tačka dnevnog reda, ali razmišljam o tome već neko vreme, radi se o temi, o nagodbi Svetlane Ražnatović sa tužilaštvom, koja se dogodilo pre neki dan. Mene je ta odluka zaista šokirala. Ogorčen sam zbog te odluke i verujem i sve kolege ovde.
Ne treba da dajemo primer nikome, nijednom velikom kriminalcu da može da se nagodi na bilo koji način s državom, da plati beneficiranu cenu od 1.500.000 evra, ako je ona, da kažem, sama priznala da je ukrala oko 5 miliona evra, da se to bilo kome od nas ovde spočitava. Tu odluku osuđujem. Verujem da će sud imati sluha po tom pitanju i neće prihvatiti tu odluku tužilaštva.
Možda će neko ovde reći da na ovaj način želim da utičem na sud, samo želim da izrazim svoje ogorčenje zbog takve odluke tužilaštva i verujem da sud to neće prihvatiti, jer ne smemo da damo primer da nijedan veliki kriminalac, koji je oštetio ovu zemlju ili bilo koga, sme da se dogovara s bilo kim i da se to proglašava pobedom.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je možda najvažniji deo ovog zakona samo prevencija. Nisam sklon da se bilo kome na ovaj ili onaj način zabranjuje, ali mislim da svi oni koji treba da steknu neka osnovna znanja o štetnosti nekih stvari, u ovom slučaju govorimo o duvanu, ta znanja treba da steknu i mislim da je prevencija možda najbolji način.
Najbolji način po meni je ličnim primerom pokazati da neko misli da je ovako nešto kao što je pušenje štetno. Imam jako negativno mišljenje o tome kada lekari koji imaju visoka stručna znanja o pušenju i njegovoj štetnosti promovišu pušenje i govore da to treba raditi.
Kada govorim o ovom amandmanu na član 18. i amandmanu na član 19. shvatio bih da opozicija želi da popravi, da veća ovlašćenja da Komisiji za prevenciju upotrebe duvana, da želi da nekim drugim telima da veća ovlašćenja, apsolutno bih to podržao, ali se ovde prvenstveno radi o tome da se ovi članovi brišu, što, po meni, ima intenciju u tome da se ne želi na bilo koji način omogućiti bilo kakvoj komisiji i stručnim ljudima da se objasni građanima, mladim ljudima, da je pušenje štetno.
Mislim da je generalno prevencija možda i najbolji način u borbi protiv pušenja. Po meni, to je bolji način nego bilo kakvo kažnjavanje, zabrana i sve ostalo. Svaki amandman bih podržao koji se odnosi na povećanje nadležnosti ove komisije, ova komisija, pretpostavljam, da će tu biti i stručnih ljudi, ne verujem da ima neku želju, da ovakve komisije koje treba da daju stručna znanja, uhlebljuju bilo koga.
U članu 17. imate taj izveštaj koju ta zdravstvena ustanova podnosi u tromesečnom, šestomesečnom i godišnjem izveštaju.
Samo bih apelovao i na ministra da, kada dobije tu vrstu izveštaja, prosledi i nadležnom odboru Skupštine, da vidimo kakvi su rezultati u prevenciji i da li ove komisije i ova tela daju odgovarajuće rezultate. Hvala vam. (Aplauz)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo kolegu Veselinovića podsetio da dr Mijatović nije bio ni ''za'', ni ''protiv'', ni ''uzdržan'', on je bio decidno protiv usvajanja Deklaracije o Srebrenici, čak je rekao da se tamo ništa specijalno nije dogodilo, nije bilo ni zločina, ni ništa, prosto, sve je bilo tamo u redu i da on to sve najbolje zna.
Ne čudi me da ima mišljenje o nama poslanicima da smo debili, da imamo razne ovakve i onakve stavove koje zastupamo. Lično mislim, nijednog kolegu nikada takvim izrazima ne bih nazivao, pogotovo ne ružne reči koje su upućene ministru zdravlja. Vrlo dobro znate, doktore, da je on u bolnici i očekivao sam od vas, bar kao njegov kolega, da imate malo obzira prema tome. On nije izbegavao da dođe ovde, došao bi u svakom slučaju, kao što je bio i u načelnoj raspravi.
Ne vidim u ovom zakonu da bilo gde piše da policajac bilo koga hapsi jer puši, niti vidim ovde u ovom zakonu da je toliko nešto diskriminatorski i da mi sada neke ljude stavljamo, ograđujemo ili bilo šta tome slično.
Ovaj zakon je po meni liberalan, ovaj zakon je uvažio neke realnosti i neke običaje u našoj zemlji, i ja ne bih ulazio u detaljniju raspravu, neću se više javljati povodom ovoga, ali mislim da treba da se vratimo kada je amandman u pitanju, a ne da svoje kolege vređamo i pričamo takve ružne stvari. Hvala. (Aplauz)

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, potpuno se slažem da je možda, i to je moje mišljenje, da amandmanom vi treba da popravite neki zakon, da neki član, stav nekog člana isto tako amandmanom treba da se popravi.
Ne mogu da se složim sa konstatacijom da je trebalo ovde Vlada da prihvati amandmane ili većinu amandmana, zbog toga što se 90, možda i 100% amandmana koje je predložila opozicija odnosi na to da se neki član briše.
Nije bila namera opozicije ovde da nešto popravi, to je moje mišljenje, da možda učini kvalitetnije i bolje da ta komisija radi, da neka zdravstvena ustanova pomogne u boljem rešavanju ovog problema, već su svi amandmani podneseni tako da se neki određeni član briše.
Da je Vlada prihvatila sve amandmane, ne bismo imali ovaj zakon na dnevnom redu.
Samo hoću doktoru Kneževiću da kažem jednu stvar, koja je moje neko lično mišljenje – apsolutno se slažem sa vama 90% onoga što ste vi rekli, nemam nikakvu dilemu, ali je jako loše ako neko ko je lekar, pogotovo patolog, ne prestane da puši, odnosno promoviše pušenje na bilo koji način.
Ne kažem da to vi radite, mislim uopšte na lekare, jako je to loš primer. Ja mislim da je to jako loš primer. Nepušač sam, ali po mom mišljenju to je isto kao kad bi policajac koji treba da sprečava neka krivična dela, išao i vršio krivična dela. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moje pitanje se tiče onoga što se ovih dana dešava na Beogradskom univerzitetu, prvenstveno na Arhitektonskom fakultetu.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete i ministru prosvete, a tiče se onoga što studenti već danima postavljaju kao pitanje, a to je – da li će svi oni koji su stekli uslov za upis na master studije i upisati master studije? Takođe, da li će biti određene kvote za budžet najboljih studenata za upis na master studije? Dalje, šta se dešava sa studentima koji su po ranijem planu i programu upisali fakultet i stekli uslove za upis na master studije?
U svakom slučaju, pozdravljam napore Ministarstva prosvete da u ovom periodu proba da reši taj problem i jasno je da Vlada koja postoji nešto malo više od godinu dana ne može da reši sve probleme kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje. Ali, ovde se postavlja pitanje uopšte Zakona o visokom obrazovanju. Mislim da taj zakon što pre treba da dođe na dnevni red sednice i da o tome raspravljamo, jer mi svake školske godine imamo iste probleme i postavljaju se ista pitanja – ko ima pravo da upiše, kakvo je tumačenje zakona itd.
S druge strane, apsolutno poštujem autonomiju univerziteta, poštujem ono što fakulteti rade, ali mislim da ovde postoji velika odgovornost i Arhitektonskog fakulteta i rukovodstva tog fakulteta.
Studenti su tražili od dekana fakulteta da na kraju letnjeg semestra donese plan i program kakav će biti upis na master studije.
Međutim, to do dva dana do upisa nije bilo poznato, odnosno oni su se dogovorili sa njim da svi studenti koji su ispunili uslov za upis na master studije to i urade i da se odrede kvote za budžetske studente.
Dva dana pred upis on je promenio apsolutno sve uslove za to. Tražio je od studenata da potpišu ugovore kojima se od njih traži da znaju uslove za upis, da ih prihvataju i da plate ratu od 40.000 dinara. Naravno, studenti to nisu prihvatili i nije mi jasno šta se uopšte dešava, šta on misli na koji način treba voditi taj fakultet.
Mi smo u prethodnom periodu, u nekoliko mandata, imali ministre prosvete iz jedne političke stranke koji su se najmanje bavili prosvetom i možda je ovo posledica svega toga što se dešava, jer se uopšte nisu bavili problemom studenata i reformom univerziteta.
Ali, zamolio bih današnjeg ministra da se založi maksimalno da se taj problem što pre reši, jer je pre 15 dana trebalo da počne nastava, a nastava se ne održava i dovodi se u pitanje zimski semestar.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, želim na početku da kažem nekoliko stvari vezano za današnju raspravu nekih ovlašćenih predstavnika kada su određene opozicione stranke u pitanju.
Mi smo slušali, pošto ovlašćeni predstavnici imaju po 20 minuta pravo da govore o zakonima koji su na dnevnom redu, da neki od njih i po deset minuta pričaju o tome da je objedinjena rasprava po ovim zakonima. Kao što znamo, rasprava o zakonima, sem na plenarnoj sednici, može da se vode i u nadležnim odborima, opozicija ne dolazi na nadležne odbore i videli smo da nikakva rasprava na odborima nije vođena.
Ta rasprava na odborima može da traje i mnogo duže. Ostalih možda 7-8 minuta govorili su o ovim zakonima, što meni jasno govori da su predloženi zakoni iz oblasti pravosuđa dobro napisani i da su kvalitetni.
Isto tako želim da kažem da su, kada su u pitanju ovi zakoni koji su predloženi iz krivično-pravne materije, vrlo važni zakoni vezani za reformu pravosuđa, mi smo krajem prošle godine donosili zakone vezane za oblast uređenja sudova, o javnom tužilaštvu itd. i ovo je jedan set zakona, složio bih se sa određenim kolegama koji su govorili o tome, koji su izuzetno važni, Ustav je najvažniji pravni akt, ali nakon njih i ovi zakoni. Trideset posto svih postupaka pred sudovima vodi se iz krivično-pravne materije i mislim da su ovi zakoni za sveobuhvatnu reformu pravosuđa jako važni.
Što se tiče pojedinih zakona, pogotovo vezano za Zakon o krivičnom postupku, mislim da je tu važno da suđenje bude u razumnom roku.
Suđenje ne treba da traje ni preterano dugo, naravno, ne treba da traje ni preterano kratko, ali mora da traje u razumnom roku. Nije normalno da određeni postupci iz krivično-pravne materije traju po 10 i više godina.
Zato ovim novim zakonom o krivičnom postupku postoje određene odredbe koje se i odnose na ubrzanje suđenja, određene odredbe se odnose i na prekid i odlaganje glavnog pretresa, procesnu disciplinu, pravne lekove itd.
Važno je istaći da kada su u pitanju definisanje organizovanog kriminala i nekih odredaba iz te oblasti Zakona o krivičnom postupka, važne su i neke novine koje se uvode vezano za specijalne istražne tehnike, posebno da se detaljno uređuju instituti svedoka saradnika i prikrivenog islednika.
Što se tiče Krivičnog zakonika, mislim da je tu jako važno istaći da postojeća kaznena politika nije bila dobra i da je važno da se za određena krivična dela, pogotovo kada su u pitanju dela protiv života i tela, protiv polne slobode, pojačava kaznena politika. Mi smo imali, kolega Konstantinović je istakao kada je to u pitanju, da se kaznena politika kod određenih krivičnih dela, silovanja itd. u 75 ili 73% slučajeva izriče na minimumu, što mislim da nije dobro i da je važno da se pojačava kaznena politika kada su u pitanju određena krivična dela.
Takođe se uvode i neki novi pojmovi koje treba istaći, a to je posao od javnog značaja, u cilju pojačane krivično-pravne zaštite, posebno osetljivih profesija, kao što su novinari, zdravstveni radnici itd. i uvođenje nekih novih krivičnih dela.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, važno je istaći da je proširenje određenih nadležnosti, vezano za specijalizovanje državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i tu prvenstveno mislim na proširenje vezano za krivična dela korupcije kada su u pitanju najviši državni funkcioneri i krivična dela protiv terorizma, finansiranja terorizma itd.
Isto tako, jako vezan zakon za taj zakon jeste zakon o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala. Neophodno je da se u cilju uspešnijeg suprotstavljanja organizovanom kriminalu spreči svaka mogućnost da osuđeni posredno, preko drugih lica koja su ostala na slobodi, nastoje da organizuju i usmeravaju određene kriminalne grupe. Isto je tako važno, kada je u pitanju kazna zatvora, s obzirom da se ovde ograničavaju prava osuđenih, donošenjem posebnog zakona mislim da je jedino moguće da stvorimo jednu ovakvu osetljivu ravnotežu između potrebe da se društvo pojačano zaštiti od organizovanog kriminala i potrebe da se ispoštuju određeni standardi u oblasti ljudskih prava osuđenih.
Ovi zakoni, pogotovo aktivnost Ministarstva pravde uopšte, pokazuju da je država spremna da se obračuna sa organizovanim kriminalom i korupcijom, rekao bih i terorizmom i međunarodnim terorizmom. Mislim da mi, kao predstavnici parlamenta, treba da damo, ohrabrimo i podržimo kako Vladu Republike Srbije, tako i nadležne državne organe, sudove, javno tužilaštvo, da svim silama krenu u borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ono što je najvažnije jeste da vratimo poverenje naših građana u sudstvo, tužilaštvo, u nadležne organe koji se bore protiv organizovanog kriminala i korupcije, da je isto tako važno da želim, iskreno vam kažem, da verujem da će ovi zakoni drastično poboljšati rad tih nadležnih organa, ali želim isto tako da verujem da ovim zakonima šaljemo jasnu poruku da u Srbiji neće biti mesta za organizovan kriminal i šaljemo jasnu poruku da se kriminal nikad ne isplati. Hvala vam.

Poštovana predsednici, poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, pred nama se nalaze dva izuzetno važna zakona, jedan je zakon o sudijama, drugi je zakon o visokom savetu sudstva.
S jedne strane mi imamo obavezu da i po novom Ustavu Srbije reformišemo naš pravosudni sistem i naše sudstvo. S druge strane, Srbija se nalazi na putu evropskih integracija i ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Bez obzira na to, važno je da i zbog nas samih stvorimo jedan moderan evropski sistem sudstva, moderne zakone koji će značajno doprineti razvoju demokratskog društva kod nas. Ali je vrlo važno i mislim da je to možda i najvažnije, da povratimo poverenje naših građana u sud i sudije.
Po mnogim istraživanjima koja postoje, 80% naših građana misli da je sudstvo neefikasno, korumpirano, da procesi traju jako dugo itd. Zato je važno da donesemo ovako važne i reformske zakone, koji će povratiti poverenje naših građana u sud i uopšte u sudije.
Što se tiče zakona o sudijama, zakon je ovde imao u vidu važne evropske standarde u oblasti sudstva, kao što su prvenstveno osnovno načelo o nezavisnosti sudstva usvojeno u Milanu 1985. godine. Takođe i Evropski zakon o sudijama iz 1998. godine, koji postavlja pogotovo visoke standarde u pogledu nezavisnosti, samostalnosti i nepristrasnosti sudija.
Pogotovo ću se okrenuti nekim novinama koje ovaj zakon donosi, to je prvenstveno vrednovanje rada sudija, što je posebno definisano u zakonu o sudijama, te predstavlja jednu važnu novinu u ovom zakonu i gde će neposredno viši sud vrednovati svoje kolege u nižem sudu.
Ono što je važno, pogotovu za sudsku granu vlasti, jeste budžet. Do sada je plate sudija određivala Vlada. U ovom zakonu se predviđa da će plate biti određene u Zakonu o budžetu i ono što je važno je da samo nezavisno sudstvo jeste stvaranje jedne samostalnosti u tom pravcu i mogućnosti da izvršna vlast ne može da utiče određivanjem koliki će budžet biti za sudije odlukom Vlade.
Isto tako, Ustav Republike Srbije predviđa reizbor sudija. To je nešto što ćemo mi imati posle da uradimo, sledeće godine. Ne vidim ni jedan razlog da sve sudije koje su kvalitetno radile svoj posao da će i u buduće nastaviti da rade svoj posao, to nas obavezuje Ustav da izvršimo taj reizbor, a nakon toga Visoki savet sudstva će birati sudije i faktički će sudije same sebe birati, biće izuzeti iz Narodne skupštine i važno je da se izvrši ta depolitizacija sudstva.
Važan element ovde jeste i tzv. disciplinska odgovornost sudija, što mislim da je jako važno, i da disciplinsku odgovornost sudije mogu pokretati i sami građani, kasnije, naravno, o tome odlučuje Visoki savet sudstva da li će neki sudija biti razrešen. Posebno je važno da ovde svaki građanin može ukazati na bilo koju nepravilnost koja postoji u nekim sudskim odlukama, u funkcionisanju suda itd.
Često se postavilo pitanje, kada je u pitanju Zakon o sudijama, da ovde nije vršena javna rasprava. Podsetiću vas da je 2006. godine obrazovana jedna radna grupa i data su određena načela na osnovu kojih ona treba da izradi ovaj zakon. Godine 2007. urađena je jedan vrsta radne verzije zakona o sudovima, upućeno je svim međunarodnim organizacijama, Venecijanskoj komisiji Saveta Evrope koja je dala svoje primedbe, i nakon toga urađen je konačan predlog zakona, koji je dat i prosleđen ovde u Narodnu skupštinu.
Što se tiče zakona o visokom savetu sudstva, Ustav Republike Srbije ustanovljava Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca kao garanta samostalnosti i nezavisnosti sudija i sudova, odnosno javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.
Visoki savet sudstva, mislim da je to jako važno, ima potpunu finansijsku samostalnost i samostalno raspolaže sredstvima u skladu sa zakonom. Takođe, u članu 13. je definisana velika nadležnost Visokog saveta sudstva, između ostalog, bira i razrešava sudije, predlaže obim i strukturu budžetskih sredstava neophodnu za rad sudova, za tekuće rashode i vrši nadzor nad njihovim trošenjem u skladu sa zakonom.
Takođe, samostalnost u sudstvu ogleda se i u odredbama koje uređuju postupak proglašenja samih izbornih članova Visokog saveta sudstva. I ovde je isto tako urađena jedna vrsta javne rasprave koja je potekla od 2006. godine, upućena i Društvu sudija Srbije i Venecijanskoj komisiji, koja je dala određene primedbe i koje je ova vlada usvojila, tako da i u tom smislu ovaj zakon ispunjava određene standarde, pogotovo evropske standarde kojima mi svi težimo.
Kada je u pitanju Društvo sudija Srbije, to prosto moram da naglasim, pogotovo da izrazim jednu vrstu bojazni, jer je predsednica Društva sudija Srbije dala jedno saopštenje koje je po meni vrlo skandalozno, a to je da je pozivala sudije da ne poštuju ovaj zakon koji će ovde biti donet, i svaki sudija koji bude poštovao ovaj zakon biće izbačen iz Društva sudija Srbije, što mislim da je skandal. To definitivno govori da mi moramo da izvršimo korenite promene u samom pravosuđu.
Na kraju, želim da pozovem sve narodne poslanike da glasaju za ovaj zakon jer time pomažu korenitu reformu pravosuđa, stvaranju demokratskog društva i vraćanju poverenja u sud i sudije i ceo pravni sistem.