Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Javljam se po ovom amandmanu, malo ću da koristim i vreme poslaničke grupe.
Ono što želim da kažem jeste da se očigledno nastavlja jedna prljava kampanja u nameri da se svi oni koji su nešto uradili za ovu zemlju i svi oni koji su postigli neki rezultat, prikažu kao lopovi i kriminalci. Očigledno da za to služi ne samo ova skupštinska govornica, očigledno da za to služe i lažljivi mediji, oni isti mediji koji su sa istom istinitošću pričali o onima koji danas kroz te medije pokušavaju da plasiraju ovakve neistine.
Gospodin Ilić je rekao da je on jutros, dolazeći na sednicu Skupštine, pročitao taj ugledni "Dnevnik", i da je, eto, saznao jednu neverovatnu pljačku državnog budžeta, a to je da je za jedan bilbord plaćeno 500.000 evra, da se pri tom nije potrudio čak ni da proveri da li je to tačno, a mogu da kažem da je to isto onoliko tačno koliko je tačno da je Mlađan Dinkić najveći lopov i kriminalac u zemlji i isto je onoliko tačno koliko je tačno da zaslužuje sva ona robijaška odela koja…
(Predsedavajuća: Gospodine Duliću, podsećam vas da je na dnevnom redu amandman na član 15. Dakle, molim vas vratite se na taj amandman.)
Tako je amandman na član 15. je sjajan i ja pokušavam da podržim taj amandman i da kažem da ću u danu za glasanje da glasam za taj amandman, jer on suštinski menja ono što taj amandman reguliše i sada pokušavam da obrazložim zbog čega mislim da je taj amandman sjajan, pa malo širim kontekst, pa ću na kraju doći do suštine.
U raspravi koju smo slušali u proteklih nekoliko dana mogli smo da čujemo ogroman broj optužbi i neistine koje su bile plasirane od strane Vlade. Ideja je bila da se svi oni koji su bili pre na vlasti optuže da bi se stvorio jedan okvir u kome sav novac ove zemlje mora da se skoncentriše u ruke jednoga čoveka.
Ja hoću da postavim pitanje gospodinu Iliću da mi kaže – gde je taj bilbord koji košta 500.000 evra bio postavljen, kada je plaćen, sa kojih sredstava budžeta, ko ga je platio i ko je potpisao?
(Predsedavajuća: Izvinite gospodine Duliću, kakve veze ima to sa temom dnevnom reda?)
Nemojte me prekidati, molim vas, koristim vreme svoje poslaničke grupe…
(Predsedavajuća: Moram da vas prekinem, s obzirom da ja moram da se pridržavam Poslovnika, a to je da mora da se govori o temi dnevnog reda, da mene ne bi optužili da kršim Poslovnik, ja vas opominjem, molim vas.)
Upravo pričam o temi dnevnog reda. To je moje prvo pitanje koje postavljam poslaniku.
Moje drugo pitanje koje postavljam Mlađanu Dinkiću, da mi kaže kako je izračunao, a to je rekao u raspravi u načelu…
(Predsedavajuća: Takođe vas, gospodine Duliću, podsećam da danas nije dan za postavljanje pitanja članovima Vlade, pa ako možete da se vratite na temu, molim vas.)
Vraćam se na temu naravno.
Danas je dan za raspravu u pojedinostima o setu od 23 zakona, između ostalog Zakona o fondu.
(Predsedavajuća: Od 24 gospodine Duliću.)
Dvadeset i četiri, o 23 neću da diskutujem, diskutujem samo o jednom.
Postavljam pitanje Mlađanu Dinkiću, da mi jasno kaže gde su reciklažni centri u Subotici o kojima je pričao da sam ja finansirao?
Postavljam drugo pitanje, gde je to potrošeno 80% budžeta Fonda za zaštitu životne sredine na reklame?
(Predsedavajuća: Gospodine Duliću, izričem vam prvu opomenu.)
Čekajte, zbog čega mi izričite opomenu, oprostite?
(Predsedavajuća: Više puta sam vas opomenula u vašoj diskusiji, da se vratite na temu, uopšte niste.
Pročitaću vam član Poslovnika koji to reguliše. Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsednika Narodne skupštine, koji govori pre nego što je zatražio i dobio reč, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
Dakle, da ne čitam dalje, prepoznali ste se verovatno u tom delu. U tom smislu ste dobili opomenu i ako želite vratite se na temu. Izvolite.)
Zahvaljujem se.
Vratiću se na temu kada bude, nadam se da ćete mi dopustiti da o ovoj temi pričam kada bude rasprava o amandmanima vezanim za Fond za zaštitu životne sredine. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, danas je na dnevnom redu set od velikog broja zakona ali ću se ja osvrnuti na one zakone koji se tiču zaštite životne sredine, odnosno tiču se ukidanja agencija koje su formirane za vreme rada prethodne vlade, kao i ukidanju jedne izuzetno važne institucije koja je formirana za vreme Vlade Vojislava Koštunice.
Kao prvo, mislim da činite veliku grešku i nepravdu prema zaštiti životne sredine koja će ostaviti užasno teške posledice i ugroziti i ono malo što je učinjeno da bi jedna važna evropska politika zaživela u Srbiji na visokom nivou, postala sastavni deo našeg političkog sistema i donela rezultate koje osećaju generacije koje dolaze.
Zaštita životne sredine, tu se potpuno slažem sa koleginicom Vojić, danas nije popularna jer ona košta, ona je investicija u budućnost. Danas svako vodi računa o trenutnoj teškoj ekonomskoj situaciji i nikako da se dese vremena u kojima se tvrdi da nije vreme za inovacije, za modernizaciju, za uspostavljanje evropskog sistema poslovanja i upravljanja određenim institucijama. Uvek stradaju one investicije i one politike koje su najudaljenije percepciji važnosti običnog građanina.
Mi smo u protekle četiri godine, donošenjem seta ekoloških zakona, uspeli da zaštitu životne sredine postavimo na pravo mesto. O tome su u svojim izveštajima govorili međunarodne i domaće institucije i stručna javnost. Meni je drago što sam bio na čelu Ministarstva koje je svake godine u izveštaju Evropske komisije imalo izuzetno pozitivnu ocenu kada je u pitanju postavljanje evropskih standarda u ovoj oblasti. Kada smo sprovodili politike po preporukama EU, uvodili smo institucije koje su bile u potpunosti paralelne institucijama koje postoje u EU i koje postoje u svakoj zemlji EU. Svaka agencija koja je formirana ima svoju instituciju u Briselu sa kojom komunicira, svaka od tih institucija je formirana u skladu sa zakonom koji je takođe u skladu sa zakonom koji postoji u EU i predstavlja deo "aki kominuter" i svaka od tih institucija je usvojila sve ono što su standardi koje treba uspostaviti u ovoj zemlji.
Moje ključno pitanje Vladi danas jeste da li ste se konsultovali sa Briselom, kome mi svakako težimo i opredeljenje je i ove vlade da ova zemlja treba da ide u EU, kada ste ukinuli tako važne institucije kao što je Agencija za hemikalije ili Agencija za jonizujuće zračenje? Pri tom, znate da nijednog čoveka svakako nećete otpustiti i da neće doći ni do kakve uštede ili minimalne uštede kada je u pitanju ukidanje ove dve institucije. To su važna regulatorna tela, ona mogu da funkcionišu u okviru Ministarstva i funkcionisala su do njihovog formiranja. Povratak nazad je korak nazad u našem putu ka EU.
Najviše bih se zadržao na Fondu za životnu sredinu. Ovih dana paralelno sa pokušajem da se legalizuje nešto što bih ja nazvao nenamenskim trošenjem sredstava u budućnosti, traje i pokušaj da se ukidanje Fonda opravda potpuno ružnim i neistinitim argumentima.
Danas sam želeo da sa vama podelim neke informacije koje su apsolutno tačne i možete da ih nađete u svim poslovnim knjigama kada je u pitanju Fond za zaštitu životne sredine. Fond za zaštitu životne sredine je formiran 2006. godine. On nije direktno budžetska institucija, sredstva Fonda ne dolaze iz budžeta Republike Srbije, nego ima svoje sopstvene prihode koji se pune po principu zagađivač plaća, odnosno korisnik plaća, što znači da Fond pune zagađivači koji svake godine moraju da uplate određena sredstva koja se vraćaju u razvoj i zaštitu životne sredine.
Drugi ključni prihod je bio prihod od ekoloških taksi. Postoji još nekoliko linija prihoda koje su se ticale eksploatacije prirodnih resursa. Sve u svemu, Fond je punio svoj budžet isključivo od onih koji zagađuju životnu sredinu i bio je obavezan da taj budžet troši za reparaciju, za podizanje, za unapređenje zaštite životne sredine.
Fond je godišnje prihodovao negde od oko pet milijardi dinara, što u sistemu države kada pričamo o budžetu koji je negde između 800, 900 milijardi dinara, kada se uzme konsolidovani budžet on je mnogo veći i predstavlja jednu jako malu sumu. Kada danas govorite o tome da je način na koji je Fond raspoređivao određena sredstva doveo do toga da nema za plate i za penzije, vi gospodine Dinkiću ne govorite istinu. Sredstva Fonda nikada nisu mogla da budu korišćena za plate i penzije. Da su korišćena na bilo koji način, osim za zaštitu životne sredine, to bi bilo kršenje zakona.
Vi ste u jednoj gledanoj emisiji izrekli nekoliko neistina a najveća neistina jeste da je 80% sredstava Fonda potrošeno na bilbord. Zbog toga sam hteo da podelim informaciju u javnosti na koji način su trošena sredstva Fonda za zaštitu životne sredine.
Uzeo sam 2011. godinu, to je poslednja godina koja je bila cela. Fond je imao prihod od oko 5,1 milijardu dinara. 1,1 milijarda dinara utrošena je za podsticaj i kredite za tretman otpada ili upodobljavanje privrede, poslovanje privrede novim ekološkim standardima. Za komunalno opremanje namenska vozila i zbrinjavanje opasnog otpada utrošeno je 340 miliona dinara, za sanaciju deponija i izgradnju regionalnih deponija utrošeno je 700 miliona dinara, za izgradnju reciklažnih dvorišta širom Srbije utrošeno je 700 miliona dinara, za zaštitu vazduha i monitoring kvaliteta vazduha utrošeno je 280 miliona dinara, za zaštitu voda u 2011. godini utrošeno je 160 miliona dinara, za uklanjanje divljih deponija i rekultivaciju postojećih utrošeno je 680 miliona dinara, za zaštitu prirode i projekte unapređenja prirode utrošeno je 150 miliona dinara, za postavljanje solarnih kolektora i toplotnih pumpi u državnim institucijama, zarad energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije utrošeno je 200 miliona dinara.
Za finansiranje stručnih i naučnih kuća, podrška univerzitetima, utrošeno je 90 miliona dinara. Za rad nevladinih organizacija koje se bave zaštitom životne sredine utrošeno je 68 miliona dinara i za vrlo važan projekat podizanja svesti i edukacije stanovništva o zaštiti životne sredine rezervisano je 80 miliona dinara u 2011. godini, a realizovano je 65% projekata.
Kada se sve ovo sabere, dolazimo do toga da je na poslove izgradnje infrastrukture zaštite životne sredine, deponija, reciklažnih centara, nabavku komunalne opreme, ugrađivanja filtera koji treba da prečišćavaju zagađeni vazduh, za investicije u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, izgradnja kolektorskih kanalizacionih mreža, zaštitu prirode, unapređenje prirode i mnogo drugog, utrošeno 97,8% sredstava fonda. Samo 2,2% sredstava fonda u 2011. godini, gospodine Dinkiću, utrošeno je za edukaciju, podizanje svesti javnosti, informisanje javnosti o važnosti životne sredine i rad nevladinih organizacija.
Ono što jeste problem i što danas u opštoj histeriji u medijima, u kojoj je neophodno prikazati da svi koji su bivši su kriminalci i lopovi, a svi ovi koji su novi su došli da se sa tim obračunaju, se uzimaju primeri ova 2,2%. Oni se vade bez ikakvog reda, bez ikakvog konteksta, bez ikakve ideje i ulaska u analizu zbog čega je podržavana neka nevladina organizacija ili zbog čega se radilo na izuzetno projektima problematizovanja životne sredine i od toga se pravi podsmeh i sprdnja u javnosti, pokušavajući da se prikaže da su sigurno sve te pare koje su potrošene otišle u nečije džepove, otišle za korumpiranje medija, za promocije političkih stranaka, bez ijednog argumenta, bez uvida u tačno stanje i bez davanja bilo kakve alternative, npr. finansiranju rada vrlo važnog segmenta kao što su nevladine organizacije koje se bave zaštitom životne sredine u budućnosti.
Tako smo danas čuli podsmehe zbog čega je npr. podržan projekat solarnih punjača, a podsetiću vas, to je projekat naših klinaca, jedne grupe mladih ljudi, koji su u Briselu osvojili jednu od najvažnijih nagrada za istraživačke delatnosti i država je odlučila da im pomogne tako što će to što su oni izmislili i što je dobilo nagradu u Briselu, što ćemo im omogućiti da to postave u Srbiji. To je bio projekat koji smo radili zajedno sa gradom Beogradom. Ponosan sam što smo mi tim ljudima omogućili da oni ostvare taj projekat. Danas ga vi izvlačite i kažete – zašto se ovo finansiralo? Finansiralo se zato što je država morala da pomaže i takve stvari.
Da ne pričamo o sprdnji sa Udruženjem za menopauzu. Mi smo morali da uradimo jednu ozbiljnu studiju uticaja zagađenja životne sredine na ljudsko zdravlje. Kao zemlja, mi imamo užasno veliki problem neplodnih brakova. Neplodni brakovi, odnosno prerane menopauze kod žena, kao glavni uzrok neplodnih brakova, kao i problemi sa sterilnošću muškaraca, su po svim studijama uglavnom izazvani zagađenjem životne sredine. Mi moramo da znamo odakle ta zagađenja dolaze. Moramo da znamo gde su problemi i na koji način da ih saniramo. U toj studiji učestvuju najveći stručnjaci ove zemlje. Ona je dvogodišnji projekat koji je trebao ministarstvu da pomogne da nađe načina da osmisli politiku kako se to više ne bi dešavalo.
Dakle, mi smo se sa svim poslovima bavili temeljno, sistematično, sa nadom da će ta politika jednog dana da proizvede zdraviju životnu sredinu i bolje zdravlje našeg stanovništva. Ako ste hteli da ukinete fond, to ste mogli da uradite na jedan elegantan način. Meni je jasna potreba i moram da kažem da je postojala intencija da se fond ukine i za vreme Vlade u kojoj sam ja učestvovao, ali smo uspeli da sprečimo da se to desi.
Ako ste hteli da novac koji se prikuplja od ekoloških taksi, od zagađenja, ubacite u budžet i preraspoređujete na druge troškove, to ste mogli da uradite bez ove sramne kampanje u kojoj jednu dobru politiku, koja je bila izuzetno uspešna, koja je značajno unapredila sve ono što se ticalo životne sredine, zgazite i da potrete bez bilo kakvog razloga. Nije postojao nijedan razlog da napadate jednu dobru politiku da bi fond ugasili. Mogli ste to da uradite prosto zakonom. Mi bismo se, naravno, bunili. To biste uradili do kraja. Mislim da je to loše.
Ono što bih od vas tražio jeste obećanje koje treba da date ovde pred narodnim poslanicima i pred našim građanima. Životna sredina zaslužuje da bude finansirana. Ona mora biti finansirana. U Srbiji moraju da nastave da se grade deponije, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Srbiji trebaju reciklažni centri, Srbiji treba industrija reciklaže. Srbiji trebaju zaštićena prirodna dobra. Srbiji treba spas od ogromnih zagađenja koja su svuda oko nas. Da bi se to desilo, za to moraju da se obezbede finansije.
Ako ćete mi danas, gospodine Dinkiću, obećati da će Ministarstvo životne sredine imati isti budžet kao što je imalo za vreme ove vlade kroz fond, da ćete omogućiti da se tih pet milijardi dinara troši za zaštitu životne sredine, u srazmeri u kojoj god ministarstvo bude želelo, onda ću da kažem – u redu, nema nikakvih problema, napravili ste dobar posao, čestitam na tome. Ono što se plašim jeste da se to neće desiti. Imam iskustva, svi smo imali iskustva, koji smo učestvovali u radu prethodne Vlade, kako izgleda pregovor oko budžeta. Kada krene da se pregovara budžet, uvek postoje prioriteti i uvek postoji nešto što je najvažnije. Životna sredina, ponavljam, obično nikome nije važna. Naravno, mnogo je važnije da se ima za plate, penzije, socijalna davanja, vojsku, policiju, pa dolazi zdravstvo, pa dolazi obrazovanje. Životna sredina je uvek tamo u ćošku mala, koja treba da prihvati da je sve ovo prioritet i važno. Plašim se da ćemo na ovaj način u potpunosti da ugazimo sve ono što je bio pokušaj da se i životna sredina doživi kao zdravstvo i kao obrazovanje.
Moram da kažem, zameram što danas ljudi koji su došli posle nas u ministarstvo uživaju u činjenici da se njima ukida jedan od najvažnijih instrumenata za sprovođenje politike. Nisam čuo ministarku zdravlja da kritikuje što je njen prethodnik gradio bolnice, domove zdravlja. Ne čujem da neko iz obrazovanja ima bilo kakvu kritiku zbog toga što je prethodnik gradio škole i bolnice, ali čujem da današnje ministarstvo ima nešto protiv toga što smo mi gradili reciklažne centre i deponije i velikodušno prihvata da ta sredstva, umesto da se grčevito bore da ostanu u životnoj sredini, odu u taj tamni vilajet koji se zove republički budžet, pa je onda pitanje koliko će uspeti da ispregovara da se to vrati.
Izneli ste, gospodine Dinkiću, i neke optužbe koje su u najmanju ruku nekorektne. Vi ste rekli da je sigurno bilo nenamenskog trošenja sredstava. Rekli ste da je tu verovatno bilo i nekih zloupotreba. Mislim da ste zaboravili vrlo brzo kako izgleda biti medijski šikaniran, izložen jednim generalnim ostrakizmom.
Vi danas gledate i počeli ste da učestvujete u jednoj kriminalizaciji svih ljudi koji su juče sedeli sa vama. Vrlo dobro znate, vi ste tome bili izloženi i znate kakav je to osećaj, kada vam svako osporava ne samo vašu politiku. Osporavanje politike je u redu. Danas sedimo ovde u parlamentu i o tome debatujemo. Kada vas osporavaju moralno, ljudski, pretvaraju u kriminalca. I vi ste tome bili izloženi. Ne razumem zašto vi morate sada da učestvujete u tome i zbog čega morate da iznosite tako teške optužbe, a da pri tom nemate nijedan argument.
Slažem se da postoje organi koji treba da ispitaju poslovanje svake institucije. Unapred se radujem tome. Ako je bilo zloupotreba, pa neka se dokažu i neka ljudi koji su zloupotrebama učestvovali plate u skladu sa zakonom, pa makar to bilo i u fondu, ministarstvu, gde god. Slažem se sa tim, ali nemojte da etiketirate i da učestvujete u etiketiranju koje danas traje u medijima, koje je ovog puta okrenuto prema meni, a ko zna, možda će sutra biti okrenuto i prema vama, jer jednog dana možete se vi opet vratiti u opoziciju. U stvari, vi nikada niste bili u opoziciji, ali ćete možda jednog dana i kao vlast biti na meti tih istih napada.
Danas ovde čujem citate da je Oliver Dulić zadužio ovu zemlju 50 miliona evra, iz jednog medija, koji o tome što piše svakako ništa ne zna. Onda se navodi da sam zadužio zemlju tako što smo u fondu ostavili potpisane i nerealizovane ugovore za sledeće projekte. Energetska efikasnost od 1,1 milijarde. Da, mi smo oblagali državne ustanove i zgrade po svim gradovima Srbije tokom ove godine. To je bio jedan od najboljih projekata koji smo sproveli. Za dva meseca su sve lokalne samouprave privukle te projekte, i škole, bolnice, domovi zdravlja i vrtići su postali energetski efikasni. Imaju uštede energije sa jedne strane. Sa druge strane su obnovili svoje fasade i postale su lepe. Sjajan projekat. Jesam li to gradio sebi, da me neko optuži da sam ja zadužio ovu zemlju sa tim?
Isto je bilo i sa pitanjima izgradnje reciklažnih centara. Onda se postavlja pitanje – zašto, gde su reciklažni centri? Grade se, jer u ovoj zemlji ne može da se uradi bilo šta preko noći. Za uspostavljanje normalne politike, za izgradnju ekološke infrastrukture su potrebne godine. Ne može da se uradi sve preko noći, ali se gradi u ovom trenutku, pa sam ja onda zadužio zemlju zbog toga što je, nažalost, fond morao da uplaćuje sredstva u dva projekta u kojima smo, gospodine Dinkiću, zajedno učestvovali.
Jedna je pomoć građevini i Fond je morao da da sredstva za pomoć građevini zbog toga što su nastale obaveze, a vaše Ministarstvo nije ispunilo obavezu koju smo imali zajednički kada smo osmišljavali projekat pomoći građevine, a to je da se nađu sredstva komercijalnih banaka, da bi se popunio onaj deo koji predstavlja obavezu Vlade. Vaše Ministarstvo nije uradilo taj posao, pa je iz Fonda zaštite životne sredine to moralo da bude finansirano. Isto kao i drugi projekat, i to je moja velika greška. Užasno mi je sada teško zbog toga što sam uopšte prihvatio da se iz Fonda zaštite životne sredine, kao privremena mera u vanrednim okolnostima, izdvoje određena sredstva za subvencionisanje stambenih kredita. To su stvari koje smo mi uradili i to je greška u 2012. godini.
Vi ćete sada, na osnovu te greške, Fond da ukinete i sva sredstva ćete preusmeriti u budžet Republike Srbije. Nažalost, životnoj sredini se neće vratiti sredstva koja su neophodna i propašće mnogi projekti koji su započeti. Imam poruku za novo Ministarstvo - raskinite sve ugovore koji vam se ne sviđaju. To je vaše pravo. Mi smo vodili politiku koju smo smatrali da treba - određeni procenat ukupnog poslovanja Fonda usmeravati u obrazovanje ovog inače neobrazovanog naroda kada je u pitanju zaštita životne sredine. Nemojte to da radite, nemojte da finansirate i doviđenja. Ali, ono što su ključni projekti koji podrazumevaju izgradnju infrastrukture, to mora da se završi, to ovoj zemlji treba.
Da zaključim, mislim da činite veliku grešku. Mislim da će životna sredina nakon ovih odluka svako pretrpeti određene posledice. Mislim da će to imati svakako i uticaja na izveštaj koji će doći od institucija koje u ovoj zemlji prate stanje životne sredine i mislim da ćemo jednog dana, a nadam se vrlo brzo, opet sedeti ovde i raspravljati i da će Ministarstvo imati potrebu da ponovo definiše koliko sredstava u ovoj zemlji treba da se potroši na životu sredinu, jer je ona važna. Ona je važna za ovu zemlju, ona je važna za buduće generacije, ona je važna za zdravlje našeg stanovništva. Zahvaljujem se.
Imam nešto vremena od moje grupe, zbog toga što mislim da je jako važno da se odgovori.
Sada je meni jasno sve gospodine Dinkiću. Pred sobom imate papir u kome je napisana gomila neistina, u politici za koju ste rekli da se ne razumete, gomila tračeva iz frizerskih salona koje biste trebali da proverite pre nego što izgovorite ovde u ovom važnom domu.
Kada pričate o reciklaži i subvencijama reciklažne industrije i spominjete akumulatore i gume i spominjete pitanje zbog čega se to radilo, morate da znate da je to jedan od najvažnijih primena evropskih zakona kada je u pitanju podsticaj za podizanje reciklažne industrije. Upravo zahvaljujući tim merama podigli smo reciklažnu industriju u Srbiji i danas se u Srbiji reciklira 100% guma, 100% akumulatora, jedan veliki procenat elektronskog i električnog otpada, otpadnih ulja, lako se diže i reciklaža polietilena. Napravili smo jedan ogroman iskorak u zelenoj ekonomiji koji je zaposlio gotovo 10 hiljada ljudi.
Kada kažete da su deponije toga u Subotici, znam na šta mislite. Nijedna nije u Subotici. Reciklaža guma je u Sirigu, reciklaža akumulatora je u Somboru. Jedina veza sa Suboticom je što počinje na S i naravno da hoćete da kažete da to ima veze sa mnom. Nema nikakve veze sa mnom. Nijedna reciklaža se ne nalazi u Subotici. Nijedna reciklaža u Srbiji nema veze sa mnom. Reciklaža elektronskog i električnog otpada se danas nalazi u Nišu, u Beogradu, u Pančevu, u Inđiji akumulatori. Tako je.
Po celoj Srbiji se otvaraju reciklažne industrije. Dakle, sve vreme navodite vodu na ovu sramnu vodenicu optuživanja i kriminalizovanja rada jednog čoveka, jednog ministarstva, da biste opravdali nešto što mora da dođu sredstva od ekologije u vaš budžet.
Sve ovo što ste rekli, pročitali, sve su to redovni poslovi fonda. Koliko vaše ministarstvo troši na opravku vozila? I vi imate terenska vozila. Koliko vaše ministarstvo troši na klimatizacije, popravku hardvera? Nemojte da pravimo sprdnju od države. Spustili ste se na taj nivo da hoćete da komentarišete koliko je novca potrošeno na promenu automobilskih guma. To radi svako ministarstvo. To mora da radi i naše bivše ministarstvo. To je, između ostalog, morao da radi i fond kao sopstvene prihode. To vam nisu argumenti za ukidanje.
Ukidanje fonda je potreba da vi centralizujete ceo novac ove države u vaše ruke i da vi to raspoređujete prema vašem nahođenju, prema vašoj politici, prema politici vaše stranke. To je vaša namera. To nemojte da radite gazeći prethodnike i nemojte to da radite koristeći argumente koji ne stoje. Sve što ste pročitali je laž.