LJILJANA ZDRAVKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1950. godine u Gornjoj Trešnjevici u opštini Lazarevac. Po zanimanju je diplomirani elektro-inženjer i vodeći je inženjer u Sektoru za razvojno-istraživačke poslove u RB Kolubara DOO Lazarevac.

Član je Demokratske stranke od februara 2000. Bila je član Opštinskog odbora i Gradskog odbora DS od 2001. do 2004, a od 2005. je predsednica Opštinskog odbora DS Lazarevac. Potpredsednica je Gradskog odbora DS Beograd od juna 2006.

Bila je odbornik u Skupštini opštine Lazarevac od 2000. do 2004, a od 2001. i predsednik Skupštine opštine Lazarevac. I u narednom sazivu bila je odbornik SO Lazarevac, kao i odbornik Skupštine grada Beograda.

Dva puta je birana za narodnu poslanicu - 2007. i 2008. godine.

Udata je i majka dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 20.02.2022, 10:31

Osnovne informacije

  • Demokratska stranka
  • Gornja Trešnjevica (Lazarevac)
  • 19.03.1950.

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

JEDANAESTO VANREDNO ZASEDANJE, 08.09.2011.

Poštovana potpredsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da je važeći Zakon o patentima zakon bivše državne zajednice Srbije i Crne Gore donet 2004. godine, nameće se potreba i obaveza da se donese nov zakon o patentima koji će biti usklađen sa Ustavom Republike Srbije i Zakonom o ministarstvima.
S obzirom da se predloženim zakonom menja i dopunjuje više od polovine članova važećih zakona, potrebno je doneti nov zakon, a ne ići na izmene i dopune. Rešenja iz predloženog zakona su rezultat sagledavanja rešenja propisanih važećim zakonom, kroz primenu u praksi od 2004. godine do danas i usklađivanja sa međunarodnim ugovorima i propisima EU.
Prvenstveni cilj koji se želi ostvariti predloženim zakonom je jačanje pravne zaštite pronalazača, odnosno novim zakonom se jača pravna zaštita pronalaska patentom i malim patentom. Značajnu novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja uvođenje obavezne izrade izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska, pre objave prijave patenta.
Predložene odredbe imaju za cilj da se skrati vreme u kome podnosilac prijave patenta dobija prvu informaciju o tome da li u stanju tehnike ima dokumenata kojima se osporava novost ili inventivnost pronalaska za koji je podneo prijavu. Na osnovu predloženog rešenja postići će se efikasnost postupka, a podnosioci prijave će biti u povoljnijem položaju, jer će im biti omogućeno da ukoliko smatraju potrebnim izvrše korekcije patentnih zahteva pre objave prijave patenta, a to znači pre nego što prijava patenta uđe u stanje tehnike i time postane dostupna javnosti.
Pored navedenog, podnosiocima prijave se omogućuje da se rukovode ovim izveštajem prilikom donošenja važnih odluka, kao što su: podnošenje zahteva za suštinsko ispitivanje prijave patenta, podnošenje zahteva za zaštitu pronalaska van teritorije Republike Srbije ili za ulaganje sredstava u proizvodnju predmetnog pronalaska.
U odnosu na važeći zakon, uvedene su nove odredbe kojima se uređuje zaštita malog patenta. Predloženim zakonom se propisuje da mali patent ima isti inventivni nivo kao i patent. Ova novina je predložena iz razloga što važećim zakonom inventivni nivo malog patenta nije jednoznačno definisan, a u praksi nisu stvoreni kriterijumi za utvrđivanje inventivnog nivoa koji se traži za patente. Stoga se smatra pravičnijim da se za mali patent traži isti inventivni nivo kao i za patent.
Sledeća razlika predloženog zakona u odnosu na važeći se ogleda u tome što predmet zaštite malim patentom mora biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova, tako da više ne obuhvata konfiguraciju. Naime, s obzirom da se konfiguracija odnosi na oblik ili raspored elemenata, kada veoma široko i neodređeno definiše o kom predmetu je reč, bilo je nužno izostaviti isti, a raspored sastavnih delova pokriva raspored u konstrukciji.
Takođe, kada je u pitanju broj patentnih zahteva, prijava malog patenta može da sadrži i jedan nezavistan patentni zahtev i najviše četiri zavisna, što je povoljnije od važećeg zakonskog rešenja.
Predloženim zakonom je uvedeno ispitivanje priznatog malog patenta na zahtev nosioca malog patenta. Priznati mali patent, za koji je podnet zahtev za ispitivanje, potpuno se ispituje prema kriterijumima koji su propisani za suštinsko ispitivanje prijave patenta. Razlog za uvođenje instituta ispitivanja priznatog malog patenta je proistekao zbog uočenih čestih zloupotreba priznatog malog patenta.
Kada su u pitanju pronalasci koji se mogu štititi malim patentom, u praksi je čest slučaj da određeno lice ili privredni subjekt pre datuma podnošenja prijave koristi u proizvodnji duže vreme takav pronalazak i isti razvija, a da drugo lice koje takav pronalazak uopšte ne koristi u proizvodnji, već ima samo saznanja o njemu, podnese prijavu za zaštitu malog patenta. Kako bi se navedene zloupotrebe isključile, predloženim zakonom je propisan institut ispitivanja priznatog malog patenta.
Poslednja novina propisana predloženim zakonom, u pogledu malog patenta, odnosi se na njegovo trajanje. S obzirom da je predloženim zakonom propisano ispitivanje priznatog malog patenta na zahtev nosioca malog patenta, to je za trajanje malog patenta propisan rok od 10 godina.
Predloženim zakonom uvodi se mogućnost ispitivanja prijave patenta po hitnom postupku, na zahtev suda ili nadležnog organa, tržišne inspekcije ili carinskog organa, kao i na zahtev podnosioca prijave.
U odnosu na važeći Zakon o patentima, bitnu novinu predstavlja uvođenje prava na žalbu protiv odluka organa uprave nadležnog za poslove intelektualne svojine.
Predložene odredbe imaju za cilj da se kroz uvođenje žalbenog postupka u potpunosti ostvari dvostepenost kao osnovni princip upravnog postupka, čime će se postići efikasnija upravna kontrola nad zakonitošću odluka Zavoda za intelektualnu svojinu.
Na kraju, želim da kažem da je Vlada, odnosno resorno ministarstvo, vrlo studiozno pripremalo ovaj predlog zakona o patentima. Radni tekst Predloga zakona je stavljen na uvid javnosti putem sajta Zavoda za intelektualnu svojinu, a u okviru javne rasprave održan je okrugli sto, tako da je omogućeno učešće svim subjektima zainteresovanim za pitanja ostvarivanja prava za zaštitu pronalazaka i mnogi su od njih uzeli učešća i doprineli da se izradi ovako dobar predlog zakona o patentima.
Poštovane kolege i koleginice, svesni smo, kao i mnogi građani koji se bave pronalazaštvom i privredni subjekti i naučna javnost, da patentna zaštita ima izuzetnu ulogu u svakom društvu. Na globalnom planu patentno pravo privlači sve veću pažnju, a Republika Srbija podržava napore Svetske organizacije za intelektualnu svojinu da obezbedi bolje razumevanje kako bi patentni sistem i inovacije mogli da doprinesu rešavanju nekih od izazova sa kojima se svet suočava.
Imajući u vidu da se u Republici Srbiji pridaje sve veći značaj ulaganju u naučno-istraživački rad i razvoj inovativne delatnosti, gde DS daje veliki doprinos, jačanje pravne zaštite koja se pruža nosiocima prava iz objavljene prijave patenta, kao i nosiocima patenta i malog patenta je od suštinske važnosti. Stoga vas pozivam da svi u danu za glasanje podržimo ovaj zakon.
Još nešto želim da kažem. Kada je ova tema u pitanju, ne možemo a da se ne setimo i ne zažalimo što u prošlom i pretprošlom veku na svetskom nivou nije bilo boljeg razumevanja, boljih pravila, dobrih ugovora i zakona, pa ko zna koliko bi još pronalazaka ponelo ime našeg i svetskog pronalazača Nikole Tesle. Hvala.

DAN ZA ODGOVARANjE NA POSLANIČKA, PITANjA U VEZI S AKTUELNIM TEMAMA, 24.02.2011.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, već mesec dana javnost Srbije je zaprepašćena neverovatnim podacima, iznetim u emisiji "Insajder", o poslovanju privrednog društva "Kolubara", sa akcentom na period od 2004. do 2009. godine koji govore o krađi državne imovine i velikim koruptivnim aferama.
Građani Lazarevca i radnici "Kolubare" nisu iznenađeni iznetim podacima pošto su se navedene pojave odvijale ispred njihovih očiju. Radnici "Kolubare", koji su uvek imali odgovornost i brigu za svoju firmu, podnosili su krivične prijave više puta – 2002, 2003. i 2008. godine, ali na to pitanje nikad nisu dobijali odgovor. Na taj način javno tužilaštvo, svojim nečinjenjem, do 2008. godine podržava enormno bogaćenje pojedinaca, a na račun javnog preduzeća, odnosno države. I ovo je jedan od pokazatelja da nam je bila neophodna reforma pravosuđa.
Dalje odlivanje državnog novca u privatne džepove biva zaustavljeno jula 2009. godine, dolaskom novog rukovodstva "Kolubare". Od 2009. godine "Kolubara" počinje pozitivno da posluje i tako beleži rast u 2009. godini od 18 miliona evra, a u 2010. godini od 20 miliona evra.
Javnost ima saznanja da je tužilaštvo pokrenulo predistražne radnje još 2008. godine, pa stoga, u ime građana, a naročito časnih i poštenih radnika "Kolubare" koji su u vrlo teškim uslovima ostvarivali uvek dobre rezultate na korist cele Srbije, apelujem i tražim da nadležni organi istraže i dovedu ovaj slučaj do kraja.
Ubeđena da država ima odlučnosti i snage da spreči i sankcioniše ovakve pojave, pitam ministarku pravde gospođu Malović – dokle je istraga stigla i da li građani mogu očekivati da neće biti zaštićenih pojedinaca? Hvala.