Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je izbor predsednika i četiri člana Komisije za hartije od vrednosti. Jedna od, mogu reći, bitnijih stavki u finansijskom sistemu Srbije jesu tržište i berza i uopšte hartije od vrednosti. Bitan deo ovoga jesu i članovi Komisije za hartije od vrednosti, koji vode ovu važnu oblast.
Narodna skupština Republike Srbije ima zadatak, i to stoji u Zakonu o Narodnoj skupštini, kao i u Poslovniku, kao i u Zakonu o hartijama od vrednosti, da bira i razrešava članove ove komisije. Nadležni odbor, a to je Odbor za finansije, ima zadatak da prikupi kandidature od svih poslaničkih grupa, proveri njihovu tačnost, proveri da li su svi papiri koji se podnose u redu i na svojoj sednici predloži Narodnoj skupštini članove ove bitne i važne institucije. Na sednici Odbora za finansije većinom glasova prihvaćene su kandidature i upućen je predlog odluke koji je došao na današnju sednicu, odnosno na dnevni red današnje sednice.
Sada bih rekla ko su kandidati za predsednika i kandidati za članove ove uvažene institucije. Za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predlaže se doktor Zoran Ćirović. Inače, zaboravila sam da kažem da se kandidati predlažu na mandat od pet godina. Za predsednika je, znači, predložen dr Zoran Ćirović, a za članove se predlažu dr Dragutin Radosavljević, Milko Štimac, Dušan Bajec i mr Zorica Krnjević-Mišković.
U Predlogu ove odluke poslanici su dobili njihove biografije. Mislim da su izuzetno impozantne. Ne bih čitala sada o svakom pojedinačno. Mislim da smo to svi mogli da dobijemo i da smo pogledali ovaj materijal. Nadam se da će ovi kandidati biti izabrani od većine članova, odnosno poslanika. Toliko za sada.

Hvala. Poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine Šoškiću, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, na dnevnom redu je zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji reguliše jednu važnu oblast u finansijskom sistemu. Pošto je ova oblast vrlo značajna za građane Srbije, a nije bila obuhvaćena Zakonom o zaštiti potrošača, prosto se nametnula potreba da se reguliše donošenjem ovog zakona.
Ovim zakonom se reguliše odnos prilikom korišćenja bankarskih usluga, finansijskog lizinga i finansijske nagodbe. Narodna banka Srbije, kao predlagač, ima osnovnu funkciju da postigne i očuva stabilnost cena, ali obavezna je i da doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema. Njena zakonska obaveza je kontrola i nadzor nad radom banaka, društava za osiguranje, davanjem finansijskog lizinga, društava za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondovima.
Cilj zakona je da zaštiti klijenta od jednostrane izmene ugovornih obaveza i da izričito uredi obavezne elemente ugovora, zatim prava, odnosno obaveze davalaca finansijskih usluga, kao i prava koja klijent ima prema njima.
Zaštita korisnika finansijskih usluga može se postići ako obe strane imaju neophodne informacije. Samo neko ko ima sve relevantne informacije može da donese odluku o korišćenju finansijskih usluga, koje su većinom na duži rok. Možda jedna molba Narodnoj banci, koja inače ima obavezu nadzora i kontrole, da povede računa, mislim da je informacija jako bitan elemenat bilo kog posla, pa i ovog gde se ljudi zadužuju da bi zadovoljili neke svoje, možda čak i osnovne, potrebe.
Definišu se obavezni elementi ugovora, posledice izmene elemenata ugovora, posledice dužničke docnje i prava koja davalac finansijskih usluga mora da poštuje radi zaštite ekonomskih interesa potrošača. Uređuje se informisanje korisnika finansijskih usluga u predugovornoj fazi. Davalac usluga mora precizno i jasno da navede koji troškovi padaju na teret korisnika. Već je rečeno u izlaganju gospodina Šoškića da se zabranjuje korišćenje izraza kojima se kredit, odnosno lizing označava besplatnim ili slično, ako je njegovo odobravanje uslovljeno zaključivanjem nekog drugog ugovora ili bilo čime što predstavlja dodatni trošak i stvara neku obavezu za klijenta, odnosno korisnika. Davalac usluge ima obavezu da svoje usluge nudi najpre u dinarima.
Jedan deo zakona se odnosi na obaveštavanje korisnika u toku trajanja ugovornog odnosa. Propisano je da davalac usluge ima obavezu da pribavi pismenu saglasnost za promenu obaveznog elementa ugovora, da obavesti korisnika o promenama ugovorene promenljive kamatne stope pre početka njene primene, sa planom otplate, da daje obaveštenja o stanju duga najmanje jednom godišnje. Predviđeno je i da kod kredita indeksiranog u stranoj valuti korisnik ima pravo da otplatu kredita vrši po istom tipu kursa koji je primenjen pri odobravanju kredita ili lizinga.
Kod polaganja namenskog depozita radi dobijanja kredita primenjuje se isti metod obračuna kamate kao i kod iznosa odobrenog kredita.
Zakonom su obuhvaćene i finansijske pogodbe koje nude trgovci, s obzirom na to da kreditiranje potrošača vrše i druga pravna lica, a ne samo banke. Pri oglašavanju i ponudi finansijske pogodbe trgovac mora da navede sve podatke o robi i usluzi, gotovinsku cenu, kao i iznos koji se plaća unapred, mimo učešća. Ako se oglašava kredit za kupovinu robe, moraju se navesti sve povoljnosti koje ima korisnik koji robu plaća gotovinski. Razlika između cene za kupovinu na odloženo i za gotovinu mora da se iskaže procentualno.
Ovo su samo neki članovi zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Može da se stekne utisak da zakon na pravi način i u pravo vreme informiše korisnike. Kao što sam istakla, dobra prava informacija doprinosi donošenju kvalitetne odluke.
Zakon uspostavlja fer odnos između korisnika finansijskih usluga i davaoca, a to znači da se dobra poslovna praksa uspostavlja u ovoj oblasti. Korisnik treba da vodi računa o svojim interesima i da o svim promenama koje se dese u ugovorenom roku obaveštava davaoca usluge što pre da bi nesuglasice rešili na obostrano zadovoljstvo.
Na kraju bih dodala da se Ustavom Republike Srbije, članom 90, štiti potrošač, a posebno se zabranjuju radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrošača, kao i sve nečasne radnje na tržištu.
Poslanička grupa ZES će podržati ovaj zakon, a pozivam i ostale poslaničke grupe da glasaju za Predlog zakona. Hvala.

Poštovana predsednice, članovi predsedništva, poštovana gospođo ministarka, članovi ministarstva, Dame i gospodo narodni poslanici, pre mog izlaganja htela bih da ukažem na jednu za mene danas divnu priliku, da se, po meni, prvi put, ne mogu da se setim da li je nekada premijer bio na raspravi o budžetu i mislim da je to dobra prilika i da je danas svim poslanicima ukazao čast jer mi ipak sarađujemo na istom poslu i treba zajedno da raspravljamo o ovim predlozima.

Pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2011. godinu i set pratećih zakona koji će pomoći u popunjavanju prihodne strane budžeta. Prihod je primanje budžeta. Planirani su u ukupnom iznosu od 802,9 milijardi dinara, što je u odnosu na 2010. godinu povećanje za 9,8%. Rashodi i izdaci su planirani u iznosu od 898,8 milijardi dinara i to predstavlja deficit od 93,9 milijardi dinara. Ovome moramo dodati i 26,5 milijardi dinara opredeljenih za nabavku finansijske imovine, u cilju sprovođenja javnih politika. Tako da, ukupan deficit budžeta za 2011. godinu iznosi 120,5 milijardi dinara.

Ovo sada treba staviti u kontekst nedavno utvrđenog fiskalnog pravila i donetog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Ovaj budžet primenjuje to fiskalno pravilo i u tom kontekstu je i ovoliki deficit, ali je to jedna dobra i odgovorna politika koja mislim da treba da se nastavi sledeće godine jer je ciljani deficit za 2011. godinu 4,1% BDP.

Da bi se ovaj ciljni deficit dostigao ili bar prišao ovoj cifri koju sam vam sad rekla u 2011. godini, mora se vršiti prilagođavanje javne potrošnje, a ono će biti podržano sledećim merama na rashodnoj strani budžeta. Budžetom je predviđeno usklađivanje plata i penzija u javnom sektoru, počevši od januara 2011. godine, zatim će se vršiti usklađivanje u aprilu i oktobru. Usklađivanje će biti u malom procentu u početku, a ako industrijska proizvodnja i uopšte privreda vidno ima oporavak u 2011. godini, što svi očekujemo, usklađivanje će dati veće efekte.

Ne slažem se sa nekim diskusijama da su to mali procenti, da to neće imati efekta. Moram da naglasim da su penzije redovne, da je svako povećanje značajno, bez obzira koliko to nominalno iznosi. Treba na to da se obrati pažnja, da građani Srbije, a i mislim da to znaju i da to podržavaju.

Povećavaće se i nivo nenamenskih transfera lokalnim samoupravama za 23,8%. Dosta diskusije je bilo oko lokalnih samouprava, oko toga da su transferi smanjeni, što je bilo uslovljeno krizom. Ovo je značajan pomak da lokalne samouprave dođu na onaj nivo od 2008. godine, što mislim da će se i dogoditi.

Pored ovoga, naglasila bih da lokalne samouprave mogu da konkurišu kod IPO fondova. Imamo mogućnost da konkurišemo kod dve komponente IPO fondova. Ukupna sredstva za prvu komponentu su približno 13 milijardi dinara, što mislim da uopšte nisu mala sredstva i da na to treba da se obrati pažnja. Druga komponenta IPO fondova je tzv. prekogranična saradnja, ima na raspolaganju 25 miliona evra u svih osam programa.

Da bi lokalna samouprava bila spremna da povuče ova sredstva treba da ima spremne projekte i obezbeđena sredstva za sufinansiranje. Tu se slažem sa kolegom Nešovićem koji je rekao da opštine koje nisu u mogućnosti da same pišu projekte imaju sad fond iz koga mogu da dobiju potrebna sredstva. Dodala bih tome još da je stalna konferencija gradova ista u mogućnosti da pomogne lokalnim samouprava da se osposobe, ukoliko one to nisu u mogućnosti, i te mogućnosti treba da se koriste.

Mogućnost povećanja prihoda lokalnim samouprava daje Zakon o porezu na imovinu. Ovo je sad izvorni prihod lokalne samouprave. Preuzimanjem podataka od poreske uprave svaka lokalna samouprava ima mogućnost da sama odlučuje po kojoj stopi će naplaćivati porez na imovinu. Država daje gornju granicu do koje se može ići, a svaka lokalna samouprava, u skladu sa svojim mogućnostima, može praviti onolike stope koje njoj odgovaraju, odnosno koje odgovaraju građanima koji u njoj žive.

Ovom prilikom bih skrenula pažnju na naplatu poreza, da o tome vodimo računa, da vodimo računa o visini poreza i mogućnostima ljudi koji plaćaju, da to može i da se naplati. Lokalna samouprava iz koje ja dolazim, a to je Zrenjanin, je letos radila popisivanje na terenu da bi došla do baze podataka, koja bi bila što bliža stvarnom stanju, a i to sa ciljem da se obuhvate svi obveznici.

Sredstva subvencija su ostala na nivou iz 2010. godine. Međutim, preduzetnicima ili vlasnicima malih ili srednjih preduzeća mogu da koriste i poreske olakšice koje mogu da nadomeste neka sredstva koja im nedostaju. Olakšice se koriste ako se ulaže u osnovna sredstva pri zapošljavanju mladih ljudi, i to pripravnika, kao i onih preko 45 godina života.

Ovom prilikom bih ipak apelovala na privatnike, preduzetnike i vlasnike da povedu računa, da su mladi ljudi nezaposleni, da ovde postoji olakšica koja njima može da da neke pogodnosti. Pri tom, da se vodi računa da na birou ima ljudi preko 45 godina u popriličnom broju i da njima treba isto ukazati priliku da do kraja svog radnog veka završe i da odu u zasluženu penziju.

Olakšice se daju i pri kupovini prvog stana. Ni to nije zanemarljiva cifra. Moram da napomenem i to da poreska oslobađanja olakšice ili krediti dovode do poreskih rashoda, što iznosi za 2011. godinu 20,8 milijardi. Zato se mora razumeti da neki porezi moraju biti povećani da bi se nadomestio manjak u prihodima.

Kao i u budžetu za ovu godinu, odnosno za 2010. godinu, tako i sada mere prilagođavanja su i ograničenja u izvršavanju rashoda za robe i usluge, što isto podržavam, kao i ostale tzv. diskrecione rashode. Mere štednje treba nastaviti i to ovaj budžet sprovodi.

Spomenula bih na kraju socijalna davanja koja su povećana i iznose oko 88 milijardi dinara. Vlada i kroz ovaj budžet sprovodi odgovornu socijalnu politiku. Na kraju bih dodala da ja kao poslanik DS i poslaničkog kluba ZES ću podržati i Predlog zakona o budžetu, kao i prateće zakone. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovana gospođo Dragutinović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. U najvećem delu, izmene i dopune se odnose na fiskalnu odgovornost.
Zakon o budžetskom sistemu je sistemski zakon koji koriste u kreiranju svojih finansija svi korisnici koji su na budžetu, na bilo kom nivou vlasti, bez obzira da li su direktni ili indirektni, samim tim što su uključeni u konsolidovani račun trezora, odnosno opšteg nivoa države.
Da li je trebalo biti poseban zakon o fiskalnoj odgovornosti ili izmene i dopune, po meni su izmene i dopune dobre, jer veliki broj korisnika sada ima na jednom mestu sve ono što treba da uradi da bi taj budžet bio dobro isplaniran, dobro projektovan i da ne bi bilo puno izmena.
Iz toga proizilazi da treba, zbog velikog broja korisnika u cilju upravljanja na najcelishodniji način, utvrditi pravila i treba se na svaki način tih pravila i procedura pridržavati.
Sistem javne potrošnje, od planiranja, izvršavanja budžeta, kontrole trošenja javnih sredstava, uređen je zakonom. Bilo je neophodno jačati fiskalnu odgovornost i urediti je zakonskim propisima. To je preduslov za unapređenje i upravljanje javnim finansijama.
Kao ilustracija može da nam posluži i kriza koja nas je nedavno zadesila i uzdrmala, kako nas, tako i razvijene zemlje sveta. U periodima privrednog rasta, kod nas je rasla javna potrošnja, a smanjivao se fiskalni kapacitet kod određenih poreskih stopa i uvođenja određenih poreskih olakšica.
U periodu krize, dosadašnja fiskalna politika nije imala mogućnosti da odgovarajućim merama uspostavi ravnotežu i zato je sada izašao ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu koji reguliše principe fiskalne politike. Mislim da treba odrediti i poreski zakon koji će ovu oblast dovesti na pravu meru i pomoći u realizaciji ovih javnih finansija.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu se utvrđuju fiskalni principi, pravila i procedure koje određuju fiskalni okvir. Za sprovođenje ove fiskalne politike je odgovorna Vlada, odnosno izvršni organ lokalne vlasti. Fiskalni principi su po ovom zakonu i opšti i pojedinačni i odnose se na pravičnost, odgovornost. Dotiču se održivosti duga države, urednog servisiranja duga i upravljanje javnom imovinom.
Ova fiskalna pravila, odnosno pravila koja nadomešćuju ove principe se uvode da bi se smanjila neravnomernost koja može da se desi u toku fiskalne godine, a da se na srednji rok sa njima može upravljati. Fiskalna pravila se uvode na opšti nivo države, što obuhvata sve korisnike koje finansira država i predstavljaju postavljanje ograničenja na fiskalnu politiku.
Mislim da je dobro što se uvode bilo kakva pravila na opšti nivo države, jer automatski svi korisnici budžetskih sredstava ulaze u ovaj okvir i treba da se po njima vladaju.
Opšta pravila fiskalne politike imaju zadatak da nam ukažu na kretanje deficita u BDP na srednji rok, kao i maksimalno učešće duga u BDP. Pri tome, utvrđena je i formula koja, kada utvrdimo maksimalno učešće duga u BDP, može se izvesti na nivo fiskalnog deficita koji je u skladu sa tim dugom, što praktično znači da svako od korisnika i uopšte bilo ko koga interesuje može da zna u kom momentu se kako kreće i fiskalni deficit i kako se kreću komponente koje na njega utiču.
Fiskalni deficit iz godine u godinu bi išao oko ciljnog prosečnog iznosa, tako da fiskalna politika deluje anticiklično na privrednu aktivnost i zaposlenost. Posebna fiskalna pravila treba da pomognu da se smanji fiskalni deficit u odnosu na BDP najvećim delom smanjivanjem tekućih rashoda. Cilj fiskalnih pravila je i da se promeni struktura javne potrošnje.
Kod javnih investicija deluju tako da javne investicije mogu da idu preko dozvoljenog povećanja deficita. Ovo je dozvoljeno samo zato što investicije koje treba da se odrede povećavaju vrednost imovine države i daju mogućnost sadašnjim i budućim generacijama da bolje žive i da se lakše servisira dug u kasnijim periodima.
Za lokalne vlasti fiskalni deficit u određenoj godini ne može biti veći od 10% njenih prihoda u toj godini. Izuzetno može biti veći od navedenog ako je to realizacija javnih investicija, što znači da su država i vlada rešile da se investicije stave na prvo mesto da bi mogli da očekujemo dobar privredni rast.
Novina zakona je fiskalni savet. Predviđen je kao nezavisan organ. Njegova funkcija je da vrši nezavisnu analizu fiskalne politike, da proverava makroekonomske fiskalne pretpostavke, da učestvuje u izradi izveštaja o fiskalnoj strategiji Vlade i daje nezavisnu kreditnu ocenu mera ekonomske politike, a posebno dobra stvar je što priprema i dostavlja Narodnoj skupštini analizu izveštaja o fiskalnoj strategiji, zakona o budžetu, rebalansu, završnom računu. Ima tri člana, kao i stručne službe i dobar deo stručnjaka koji će pomoći u realizaciji svih ovih funkcija koje su im stavljene kao zakonska obaveza.
Pomenuto je, a sada bih isto naglasila, da Narodna skupština bira članove na predlog predsednika države, guvernera Narodne banke i ministra finansija. Dodala bih da se, kao i u dosadašnjim slučajevima, oko guvernera i izbora predsednika Saveta guvernera vodilo računa o stručnosti, tako uopšte ne sumnjam da će članovi Saveta biti izabrani od nas, a na predlog stručnih lica koja znaju da odrade posao i da će pomoći i Vladi i Narodnoj skupštini da budžet, rebalans i završni račun izanaliziramo na najbolji mogući način, da bi sledeće godine imali uspešniju i bolju godinu.
U Zakonu o budžetskom sistemu korisnici javnih sredstava uspostavljaju finansijsko upravljanje, kontrolu, kao i internu reviziju. Novina u ovom zakonu je koordinacija koju obavlja centralna jedinica za usklađivanje. Posebno se naglašava odgovornost rukovodilaca korisnika javnih sredstava, što ostavlja rukovodiocima mogućnost da se pokažu kao rukovodioci koji sa finansijskim sredstvima koja su iz budžeta rade na najcelishodniji tržišni način.
Sve izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu idu u prilog planiranju, pripremi i izvršavanju budžeta. Pri tom se uvode principi i pravila koja će se koristiti za jačanje fiskalne odgovornosti kako bi se izbegli rizici koji mogu da se dese u toku fiskalne godine.
Naglašava se odgovornost Vlade i izvršnih organa lokalne samouprave, kao i saradnja i dogovor sa odgovarajućim institucijama oko pripreme budžeta, prevazilaženja problema, ukoliko ih ima, što daje jednu sliku da će svi ovi činioci koji se naslanjaju na budžet moći, uz stručnu i dobru pomoć, da izbegnu rizike koji ih čekaju u fiskalnoj, odnosno budžetskoj godini.
Primenom ovih izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu dobićemo mogućnost uspostavljanja stabilnih javnih finansija, a u danu za glasanje podržaću ovaj zakon, kao i poslanička grupa ZES.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog odluke o izboru predsednika Saveta guvernera Narodne banke Srbije.
U Zakonu o Narodnoj banci Srbije predlagač kandidata za Savet, u ovom slučaju i za predsednika, jeste odgovarajući odbor Narodne skupštine, a to je Odbor za finansije. On predlaže kandidata, a Narodna skupština ga na sednici usvaja.
Predsednik Saveta Narodne banke je podneo ostavku i prešao na drugu funkciju, te je tako ovde ostalo upražnjeno mesto. Na sednici Odbora za finansije razmatrali smo predlog za kandidata za predsednika Saveta, doduše, došla je samo jedna kandidatura, i na sednici smo većinom glasova usvojili da to bude dr Boško Živković.
Podsetila bih malo na to šta stoji u Zakonu o Savetu guvernera Narodne banke. Savet guvernera broji pet članova, u to se ubraja i predsednik, i biraju se na mandat od šest godina. Savet guvernera donosi statut, utvrđuje režim kursa na predlog Izvršnog odbora, uz saglasnost Vlade, donosi finansijski plan Narodne banke, usvaja godišnji finansijski plan, bira spoljnog revizora itd.
U diskusiji za izglasavanje Zakona o Narodnoj banci dosta diskutanata je obrazlagalo šta znači ''režim deviznog kursa'' i šta znači ''uz saglasnost Vlade''. Postavljalo se pitanje da li će Vlada imati uticaja na Savet guvernera, pa pri tom i na monetarnu i fiskalnu politiku koju vodi Narodna banka. Podsetila bih samo da sam tada govorila isto – Narodna banka jeste samostalna, treba takva i da ostane, ali mora da ima neku povezanost i sa Vladom i sa Parlamentom.
Mislim da bi Savet guvernera mogao da bude ta spona između Vlade i Narodne banke, jer će tamo biti izabrani ljudi koji nisu iz sveta bankarstva, odnosno nisu zaposleni u Narodnoj banci, a treba da budu stručni, i da će Odbor za finansije, koji predlaže kandidate, dobro voditi računa o tome koga bira i kako ih bira, da to moraju da budu stručni i kredibilni ljudi koji će donositi odluke i izvršavati sve ono što se zakonom predviđa da radi Savet guvernera.
Dodala bih još da pri izboru kandidata za članove Saveta stvarno treba da vodimo računa o tome da to budu ljudi od struke, jer će njihove odluke značajno uticati na to da, zajedno sa guvernerom, vode monetarnu politiku onako kako to država Srbija zaslužuje.
Htela bih da kažem nekoliko reči i o kandidatu. Uz ovo što ste u materijalu dobili, samo bih htela da istaknem nekoliko stvari, jer mislim da i građani i narodni poslanici treba da znaju o kome se radi.
Kandidat za predsednika Saveta guvernera je Boško R. Živković, rođen 1954. godine. U ovome što je u radnu biografiju stavio za obrazovanje stoji da je završio Ekonomski fakultet, da je i magistrirao i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. Profesionalna opredeljenja su mu finansijska ekonomija, bankarstvo i finansijsko tržište. Dodala bih još da se, pošto je to jedan od bitnih elemenata biografije, usavršavao na prestižnim univerzitetima u svetu. Radio je na mnogim značajnim mestima, ima dobro radno iskustvo i to mu sve daje mogućnost da u Narodnoj banci, odnosno na mestu na koje je predložen, daje svoj puni doprinos.
Mislim da bi u Danu za glasanje trebalo da glasamo za ovog kandidata i tako doprinesemo da se zaokruži celina, da Narodna banka pored guvernera dobije i ovu funkciju, da može nesmetano da radi i vodi monetarnu politiku onako kako je do sada to radila. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je predlog za izbor guvernera NBS. Tridesetog juna 2010. godine usvojene su izmene i dopune Zakona o NBS, u kome je, između ostalog, jedna od novina i izbor guvernera, odnosno procedura za izbor guvernera.
Novina u ovom usvojenom Zakonu o NBS je to da Narodna skupština bira guvernera, ali predlog za njegovu kandidaturu daje predsednik Republike Srbije. Zašto predsednik Republike Srbije? Ako znamo da predsednika Republike Srbije na neposrednim izborima biraju građani i poveravaju mu mandat, onda je razumljivo što je ovim izmenama zakona dobio pravo i mogućnost da predlaže kandidata za ovako značajnu funkciju, kao što je guverner NBS.
Pri tom, ustavna nadležnost predsednika jeste da predlaže, kako članove Vlade, tako i funkcionere koji su na visokim i značajnim funkcijama, tako da se ova novina u Zakonu smatra normalnom, mislim da je dobra, jer ako se pri izboru od strane građana podrazumeva da dobijate mandat, a pri tom dobijate mogućnost da donosite odluke, onda je velika stvar da i predsednik Republike donosi ovako značajnu odluku i da daje svoje sugestije. Ovo inače smatram dobrim rešenjem.
O kandidatu koga predlaže predsednik Republike, mislim da je velika čast da njegov rad znači da je cenjen i izuzetno značajan, što mislim da kandidatu daje veliki kredibilitet u svom dosadašnjem, profesionalnom i ličnom angažmanu.
Na mesto guvernera NBS predložen je dr Dejan Šoškić. Iz biografije koju smo dobiju o Dejanu Šoškiću izdvojila bih samo toliko, radi javnosti, da građani imaju neke osnovne informacije, a to je da je rođen u Beogradu 1967. godine, da je završio Ekonomski fakultet u Beogradu, pri tom je magistrirao i doktorirao na ovom fakultetu, da kandidat ima bogato iskustvo iz oblasti ekonomije, finansija i bankarstva i zato može da odgovori na sve izazove koje iziskuje mesto guvernera.
Radeći kao vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu on prenosi akademska znanja studentima, a pri tom je i usavršavao svoja znanja na nekoliko svetski priznatih univerziteta. Bio je savetnik u mnogim finansijskim institucijama, pa tako i u Narodnoj banci, bio je i predsednik Saveta guvernera, na to mesto je do pre neki dan bio izabran od strane Narodne skupštine, no na poslednjoj sednici Odbora za finansije podneo je ostavku na to mesto i Odbor za finansije je konstatovao tu njegovu odluku, tako da sad može da konkuriše na mesto guvernera.
Autor je knjige "Hartije od vrednosti - upravljanje portfoliom i investicioni fondovi'', objavio više članaka i referata iz oblasti finansija, tržišta i tranzicije. Mislim da su se posle tri meseca od ostavke prethodnog guvernera gospodina Jelašića stekli uslovi da izaberemo novog guvernera. Pri tom mislim da na mesto guvernera dolazi dobar čovek, dobar stručnjak.
Mislim da će nastaviti da radi u najboljem svetlu za Narodnu banku, a pri tom i da unapredi finansijsko i monetarno poslovanje. Mislim da bi Narodna skupština trebalo većinom glasova svih narodnih poslanika, tu ne mislim samo na poziciju, da usvoji predlog za guvernera, jer je ovo od vitalne važnosti za ekonomski napredak naše zemlje.
U danu za glasanje poslanička grupa ZES glasaće za ovog kandidata, za gospodina Dejana Šoškića.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Narodne banke Srbije, gospodine Jelašiću i gospodine Laliću, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je zakon o izmenama i dopunama Zakona o narodnoj banci Srbije. Ustavni osnov za ovaj zakon nalazi se u članu 95. stav 3. i članu 97. tačka 6). Usklađivanjem sa međunarodnim standardima je obaveza koja se od nas očekuje da bi naše institucije mogle lakše da sarađuju sa okruženjem i sa svetom. To su dve stvari koje su jako bitne za primenu i uspostavljanje Zakona o Narodnoj banci.
Spomenula bih na početku član 2. koji objedinjava sve ono što je Narodna banka Srbije, a to je: Centralna banka, samostalna i nezavisna u obavljanju funkcija za koje je osnovana, a, pri tom, podleže nadzoru Narodne skupštine i njoj odgovara za svoj rad. To je institucija koja u obavljanju svoje delatnosti ne prima niti traži uputstva od državnih organa. Mislim da je jedan od važnih činilaca ovaj stav koji se nalazi u članu 2.
Pošto ova institucija nije institucija sama za sebe i nije sama sebi dovoljna, ona ima u mogućnosti ovim novim izmenama i dopunama da zastupa Republiku Srbiju u međunarodnim finansijskim institucijama, normalno, uz saglasnost Vlade. Svakako može da prisustvuje sednicama Vlade, daje mišljenje na budžet Republike Srbije, kao i što i Republika, odnosno Vlada i Ministarstvo finansija daju mišljenje na zakone koji su iz nadležnosti Narodne banke. Samim tim, mislim da je zakon dovoljan, ako se bude poštovao, da sve nesuglasice koje se dešavaju i sad rasprave u stručnoj javnosti, ukoliko se bude poštovao zakon, neće biti nikakvih problema.
Vlada daje mišljenje na zakone iz nadležnosti i daje saglasnost na devizni režim, pri tom je, svakako, devizni režim usaglašen i u samoj Narodnoj banci, odnosno kod Saveta guvernera.
Mislim da će nedoumice oko deviznog režima, ako se bude usvojio ovaj zakon, a mislim da hoće jer su izmene i dopune dobre i poboljšaće rad Narodne skupštine, veći broj stručnih ljudi usaglašavati i devizni režim i poslovanje Narodne banke, pa se onda neće dešavati veliki problemi koji se ne očekuju jer je ovo institucija koja je kredibilna, koja u svom sastavu ima ljude koji vode računa, ali nisu sami sebi dovoljni i svakako moraju da raspravljaju i da se dogovaraju i sa Vladom, i sa privrednicima, i da tako rade svoj posao.
Dodala bih da se u članu 3. ističe osnovni cilj postojanja Narodne banke, a to je postizanje i održavanje stabilnosti cena i očuvanje stabilnosti finansijskog sistema. O tome treba da se vodi računa u svim ostalim raspravama koje će slediti.
Ovim izmenama i dopunama naglašava se jačanje institucionalne, personalne, finansijske samostalnosti. U tom kontekstu spomenula bih organe Narodne banke, to su: Izvršni odbor, koji je sad novina po ovim izmenama i dopunama, umesto ranije Monetarnog odbora, normalno guverner i Savet guvernera. Izvršni odbor čine guverner i viceguverneri, kojih je, po ovom predlogu izmena i dopuna, od dva do četiri, što je manje nego do sada, pa pretpostavljam da će Izvršni odbor zbog toga biti operativniji i lakše sarađivati i raditi.
Izvršni odbor utvrđuje monetarnu i deviznu politiku, kao i aktivnosti na očuvanju, stabilnosti cena i finansijskog sistema, što je sada novina po ovim izmenama i dopunama.
Inače, odluke monetarne i devizne politike donosio je Monetarni odbor, to je preuzeo Izvršni, ali je dobio i ovu novu dimenziju. Novina je i da se donose propisi iz oblasti kontrolne i nadzorne funkcije, a to se pre svega odnosi na rad banaka, osiguravajućih društava i finansijskog lizinga.
Savet guvernera čini pet članova koje bira Narodna skupština. Nisu zaposleni u Narodnoj banci i pri tom moraju da budu finansijski stručnjaci, bilo bi poželjno, potom da jedan od njih mora da ima iskustvo u oblasti računovodstva i revizije i da ima najmanje 10 godina radnog iskustva.
Ove činjenice moraju da se uzmu u obzir pri odabiru kandidata i sigurna sam da će Odbor za finansije predložiti najbolje kandidate koji će svoj posao obavljati profesionalno, i tu ne treba da bude nikakve dileme.
Savet guvernera je do sada donosio finansijski plan, usvajao finansijske izveštaje, vršio izbor spoljnog revizora. Sada dobija i nadzornu ulogu nad radom Narodne banke.
Ovim izmenama zakona je referentna kamatna stopa, koja je ranije bila eskontna, instrument u utvrđivanju i sprovođenju monetarne politike i pri tom se sa ostalim činiocima čini finansijsko tržište stabilnim. Stopa inflacije se odražava promenama referentne kamatne stope, odnosno mislim da je ona ključna u odlučivanju i održavanju inflacije pod kontrolom. Smatram da je za građane ova uloga Narodne banke jako značajna, jer to utiče direktno na njihov život.
Osnovni cilj, spomenula bih ga ponovo, Narodne banke je postizanje održavanja stabilnosti cena i očuvanje i jačanje stabilnosti finansijskog sistema.
Osvrnula bih se malo i na kontrolnu ulogu nad radom Narodne banke, a to vrši Narodna skupština. Narodna banka dostavlja, sada po ovim izmenama i dopunama, polugodišnji izveštaj o monetarnoj politici, kao i izveštaje o stabilnosti finansijskog sistema. Finansijski plan dostavlja do 31. decembra tekuće godine, kao i do sada. I izbor guvernera i izbor Saveta Narodne banke idu preko Narodne skupštine i mogućnosti za raspravu su uvek moguće.
Mislim, a i ubeđena sam, da će ove izmene i dopune biti usvojene, a to će doprineti boljem položaju i većoj samostalnosti Narodne banke Srbije. Hvala. (Aplauz)

Hvala. Poštovana predsedavajuća, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kao neko ko je izabran da od predlagača, sedam poslanika, bude izvestilac, želela bih da kažem nekoliko reči.
Moje izlaganje će se vezati umnogome i za diskusije koje su bile vrlo konstruktivne i pokazuju da svi želimo da DRI radi na dobar način, da nema pritisaka, to smo svi shvatili, a pogotovo u Odboru za finansije, gde sam imala malo više dodira sa članovima DRI, kao i da oni rade svoj posao odgovorno, da im je pomoć potrebna, da smo to rekli na plenumu, kada je bila rasprava o završnom računu Republike Srbije za 2008. godinu. Ovo su početni koraci. Oni su uvek nespretni i moramo da im damo ne samo podršku rečima, nego i stvarno, da bi oni svoj posao počeli da rade onako kako zakon nalaže.
Hoću da napomenem, uz sve razgovore o tome kako izvršna vlast radi svoj posao i treba da bude i kritikovana, a i da se vrši revizija, da je ovo prva vlada koja je dobila izveštaj DRI, da je i pored svih teškoća u početku (više tehničke prirode, nego druge vrste) smogla snage da Državnoj revizorskoj instituciji da podršku da krene sa radom, što je rezultiralo izveštajem. On jeste delimičan, ali to su početni koraci, koji će se ispraviti u daljem radu državne institucije.
Sledeće, mada svi kritikuju, nema neke određene materijalne uslove da radi, nema svoje prostorije, odgovarajuće, ona je to nekako stavila da može da radi u tim novim prostorijama u kojima je sad došla na red; kadar, slažem sa svim prethodnim govornicima, treba da bude kvalitetan, mada je moj neki deo da se prime i mladi ljudi koji će se u toku rada školovati i dobijati određene sertifikate.
Državna revizorska institucija svake godine podnosi finansijski plan svoga rada, mislim da to mnogi poslanici znaju, i u izveštaju za 2010. stoji da oni trenutno imaju 22 zaposlena. Na početku, članovi Odbora za finansije se sećaju, a ja ću sada podsetiti i građane, mi smo im pomogli da u delu koji se odnosi na plate dobiju veća sredstva nego što im je odredilo Ministarstvo, odnosno Vlada. Znači, mi smo već dovoljno signala uputili Državnoj revizorskoj instituciji da radi i da samostalno vrši svoj posao. Planirano je da zaposle 80 ljudi i na osnovu toga je Ministarstvo finansija dalo u rebalansu jedan određeni deo sredstava koji će se odnositi na novozaposlene ljude. Očekujem da će se to desiti. Postoje primedbe da će to trajati šest meseci, do zapošljavanja; ne mora da bude, ti ljudi ne moraju odmah da dobiju tu platu, ali sad imaju uveravanje da će dobiti veću.
Što se tiče izrade izmena i dopuna Zakona, radi izbegavanja ovih licitiranja kolika će da bude plata i koliko procenata veća, ja sam i onda na sednici rekla da se zalažem za to da državni i ovlašćeni revizori imaju onoliku platu koliko će biti dovoljno da ljudi iz privatnog sektora, a mislim da će to da bude i imam uveravanja, pređu u DRI. Znači, prvo i osnovno mi je bilo, a mislim da su zato predlagači i potpisali ovo, da se ljudi koji će raditi svoj posao dobro nagrade.
Svakako da Savet revizorske institucije, kao neko ko će odlučivati o njihovom radu, treba da ima veću platu. Vidim da provejava isto. Situacija u Srbiji je malo teža nego što je bila ranijih godina i zato nismo radili licitacije da li će to biti 20, 30 ili 50%. Trideset posto veća plata na ovo što dobijaju revizori došla je kao rezultat dogovora i pregovora da sistematizacija koja postoji u DRI neće narušiti integritet ni Saveta DRI, a ni ljudi koji će to da rade. Zato smo mislili da je to dobro i da treba da bude u ovom procentu. Ne zato što mi mislimo da je to dovoljno, previše itd. Mislim da nije ni premalo, ali situacija je takva da mislim da će ovo da bude pristojno i za onoga ko bude radio i odlučivao u DRI.
Još jednom ponavljam da u Odboru za finansije nije bilo nikakvih problema. Podrška postoji. Svakako moram da istaknem da mi u Odboru radimo izuzetno dobro, da je predsednik kooperativan. Ovoga puta se stvarno slažem i sa izlaganjem gospodina Krasića u delu koji se odnosio na temu koja je danas na dnevnom redu.
Takođe se slažem i ponovila bih ovog puta da se često brka šta radi revizorska institucija, a šta radi budžetska inspekcija. Pri tom, u radu ove revizorske institucije postoje interni revizori, koji se još uvek nisu razvili i o tome treba da vodimo računa.
Pre neki dan smo na Odboru za finansije imali izveštaj budžetske inspekcije; mislim da nije prošao olako. Ali, isti je problem i kod budžetskih inspektora, ni oni trenutno nemaju odgovarajuću platu; nalaze se pod Ministarstvom finansija i potpadaju pod zakon kojim se određuju plate za državne službenike i nameštenike. Možda bismo tu mogli da imamo neki svoj stav.
Ovo je ipak rađeno u dogovoru i sa poslanicima, koji su imali odgovarajuće primedbe, i sa DRI i mislim da je to za ovo vreme dobar predlog i da treba da glasamo svi zajedno. U diskusiji smo pokazali da podržavamo rad i mislim da ćemo, ako ovako nastavimo, doneti dobro Srbiji, u svakom pogledu. Hvala.

Poštovano predsedništvo, poštovani predsedniče Vlade, članovi Ministarstva, poštovani članovi DRI, dame i gospodo narodni poslanici, mislim da danas imamo jedinstvenu priliku i čast da prvi put raspravljamo o izveštaju jednog regulatornog tela na nivou tzv. plenarne sednice.
Mislim da treba svi da budemo ponosni što smo uspeli u okviru ove vlade da napravimo i izveštaj DRI i završni račun za 2008. godinu, o kome treba da raspravljamo. Ovo je prilika da građanima pokažemo da hoćemo sve snage da usmerimo na rešavanje problema koji su se nagomilavali godinama.
Htela bih samo da podsetim da na ovakvim sednicama treba da se raspravlja o završnom računu (ovom prilikom za 2008. godinu), da je izveštaj DRI samo sastavni deo završnog računa i da ne bi trebalo svu pažnju usmeravati samo na izveštaj, koji jeste jako bitan, pogotovo što je sačinjen prvi put.
Odbor za finansije je raspravljao na svojoj sednici u decembru o izveštaju DRI i data je podrška Instituciji da nastavi ovako kako je počela. Znači, uz sve probleme, davaćemo im podršku i pomoći koliko god možemo.
Htela bih ovom prilikom da postavim pitanje i DRI i ministarki finansija. Na početku, kada je izveštaj izašao, sa svim ovim diskusijama koje ne bih da ponavljam, imao je malu nesuglasicu, a radilo se o kursnim razlikama.
Sada bih da pitam – da li su se našli odgovarajući mehanizmi da se te kursne razlike usklade kada se bude radio završni račun za 2009. godinu, da ne bi došlo ponovo do istog problema? Jer, mislim da nam je ovo prvi put i da neke greške možemo i zajednički da ispravimo. Hvala.

Imam i pitanje za DRI. Naime, izašle su te materijalne greške, koje će se procesuirati dalje u skladu sa zakonom. Interesuje me samo – da li su odgovorna lica iz tih svojih greška iznašli neku materijalnu korist? Hvala.

Poštovana predsednice, predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, članovi Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2009. godinu i prateći zakoni koji će doprineti da se efekti ekonomske krize što više uvaže.
S obzirom da je ekonomska kriza polako pogodila i Srbiju, usvajanjem ovih pratećih zakona i mera koje je predložila Vlada, a odnose se na budžet, smatram da će se delimično ublažiti ekonomski uslovi za život građana i za rast privrede.
Efekti koji se očekuju na prihodnoj strani su 30 milijardi dinara, na rashodnoj strani čak 65 milijardi dinara.
Prihodi koji se očekuju prikupiće se izmenama Zakona o porezu na dohodak građana, gde se predlaže povećanje poreske osnovice na sve oblike dohotka, pre svega prihode od kapitala i autorskih prava i još nekih, zatim povećanjem akcize na derivate nafte, na benzin dva dinara po litru i na dizel gorivo četiri dinara po litru. Uvođenjem akcize na impulse u mobilnoj telefoniji od 10%, povećanje poreza na registracije motornih vozila, plovila i vazduhoplova.
Po prvi put predviđa se drugačija raspodela sopstvenih prihoda budžetskih korisnika, tako da oni zadrže 60%, a ostatak od 40% uplate na račun Republike. Po prvi put, takođe, moram naglasiti da se prenos dividendi javnih preduzeća u budžet Republike Srbije uvodi kao mera i povećanje prihodne strane budžeta. Na strani rashoda, efekat ovih mera predviđa znatne uštede koje su, kao što sam malopre rekla, 65 milijardi dinara. Postizanje ovih efekata dobiće se zamrzavanjem i smanjivanjem plata korisnika budžeta na osnovu ograničenja u zapošljavanju i u državnoj administraciji. Najveće uštede biće kod diskrecionih rashoda, odnosno rashoda za kupovinu roba i usluga po ugovoru ili još nekih tekućih troškova, odnosno troškova koji se nalaze na aproprijaciji 42, 45, 48, na petici 62, čije umanjenje najmanje može da ugrozi funkcionisanje državnih organa. Ovde se očekuje ušteda od 40 milijardi dinara. Na strani rashoda smanjiće se transferi lokalnim samouprava za 15 milijardi dinara.
Možda ovo deluje kao nepopularna mera, međutim, tu se smatra da će se uštede izvršiti i u lokalnim samoupravama i da to smanjenje neće ići linearno. Dakle, transferi prema lokalnim samoupravama neće ići linearno, nego će se voditi računa o razvijenosti lokalne samouprave.
Rebalans budžeta, u izmenjenim i otežanim tržišnim uslovima, koristi se kao instrument borbe protiv recesije i to pre svega smanjivanjem troškova državne administracije, socijalnom odgovornošću, radi zaštite standarda građana, podsticanjem privredne aktivnosti i zapošljavanja, podrškom javnim radovima i kapitalnim i infrastrukturnim projektima. Vlada je ovog puta pošla od toga da najveći deo tereta oko recesije treba sama da podnese i samim tim donela niz mera štednje. Ovo pokazuje da je odgovorna. Radi podsećanja, oktobra 2008. godine, Vlada je reagovala prvim setom mera, zajedno sa NBS, u zaštiti finansijskog sistema. Zatim je krajem januara 2009. godine reagovala setom mera za zaštitu realnog sektora.
Na sve dublji pad proizvodnje i promenom u strukturi potrošnje uslovili su i pomeranje tržišne ekonomske politike sa monetarne na fiskalnu, prvenstveno putem smanjivanja javne potrošnje i štednje kod svih budžetskih korisnika. Kod posledica ekonomske krize u Republici Srbiji pojavile su se i teškoće u pripremi i u izvršenju budžeta, što je stvorilo potrebu za izmenu i dopunu ovog budžeta. Poslanička grupa ZES će glasati za predložene zakone.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, želim da obavestim Skupštinu da će Odbor za finansije podneti amandman na Predlog zakona o dopuni zakona o carinskoj tarifi, zato što je u međuvremenu došlo do tehničke greške koju želimo da ispravimo i želimo samo da vas obavestimo da ćete izveštaj Odbora za finansije dobiti uskoro kada tehnička redakcija bude gotova. Toliko. Hvala vam.