Poštovana predsednice, …

Poštovana predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u vezi s amandmanom kolega Lasla Varge, Balinta Pastora, Elvire Kovač i Arpada Fremonda, stav Odbora je takođe bio da se ne prihvate ovi amandmani, a radi javnosti bih samo da pročitam kako bi izgledao taj član zakona ako bismo prihvatili amandman poštovanih kolega.
Član 54. glasi: ''Direktora ustanove imenuje osnivač posle sprovedenog javnog konkursa''. Drugi stav: ''Direktora ustanove čiji je osnivač Republika Srbija imenuje i razrešava Vlada''. Znači, to je na nivou Republike, gde je osnivač Republika.
Vi sad tražite vašim amandmanom: ''U ustanovama učeničkog i studentskog standarda čije je sedište na teritoriji jedinice lokalne samouprave u kojoj je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi … primenjuju se i relevantne odredbe zakona kojim se uređuju nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina''.
Znači, mi sada prebacujemo loptu, gde je osnivač država ili Republika da neko tamo u lokalnoj samoupravi daje svoje mišljenje na izbor direktora kojeg postavlja i imenuje Vlada. Smatram da to nije u redu i uopšte nema veze.
Smatram da ovaj zakon nije ni u kakvoj koliziji sa Zakonom o savetima nacionalnih manjina, samo se tu malo interpretira na vaš način. Ja, kao pripadnik jedne nacionalne manjine i kao čovek koji je zainteresovan za prava nacionalnih manjina, smatram da ne treba da insistirate na ovom amandmanu, jer nije u redu. Hvala vam.

Poštovani kolega Pastor, pošto ste me prozvali da verovatno nisam pročitao Zakon o nacionalnim savetima, da vam kažem da veoma dobro poznajem zakone i znam tačno šta vi tražite, pošto sam i sam pripadnik nacionalne manjine, objasnio sam to.
Nešto drugo želim da vas pitam. Da li je obavezujuće mišljenje jednog nacionalnog saveta u postupku izbora nekog direktora? Drugo pitanje, osnivač kao osnivač, šta bi uradio i koje mišljenje bi tražio ako na teritoriji jedinice lokalne samouprave ili pokrajine imamo deset pripadnika nacionalne manjine gde je u službenoj upotrebi taj isti jezik? Od kog nacionalnog saveta će zatražiti mišljenje?
Znači, upravo zbog toga smatramo da ovaj amandman ne treba prihvatiti, zato što će to otežavati postupak izbora organa u učeničkom i studentskom standardu.

Uvažena gospođo predsednice, gospodo predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dopustite mi da ukažem na nekoliko generalnih pozitivnih stvari ova dva zakona o kojima danas raspravljamo. Iz obrazloženja kolega poslanika koji su dosad uzimali reč, možemo videti da nije bilo ozbiljnijih primedaba na ove zakone. Prema tome, možemo reći da ste doneli pred Skupštinu dobre predloge zakona.
Globalizacija i tehnološki razvoj imaju ogroman uticaj na formiranje i razvoj ljudskog kapitala za društvo 21. veka, društva zasnovanog na znanju. U drugoj polovini 20. veka i u 21. veku, u globalnim razmerama posmatramo razvoj i rast uticaja političkih institucija, ekspanziju međunarodne trgovine, razvoj komunikacionih sistema, razvoj nauke i tehnologije, ali i širenje raznih bolesti, zagađenje, kriminal.
U isto vreme, Srbiju karakteriše demografski pad, depopulacija sela i najveći broj stanovništva nedovoljno kvalifikovan znanjem. Jedan veliki deo populacije vrlo rano napusti obrazovni sistem, ostavljajući tako i sebe i društvo bez benefita koje duže obrazovanje donosi.
Strateški okvir ovog zakona predstavljaju sledeći strateški dokumenti Vlade Republike Srbije: Strategija za smanjenje siromaštva, Milenijumski ciljevi razvoja, Nacionalni plan akcije za decu, Nacionalni plan integracije u EU, Strategija održivog razvoja, Strategija unapređenja položaja osoba s invaliditetom, Akcioni plan za obrazovanje Roma. Donošenje ovog zakona predviđeno je prevashodno novim zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, ali i Strategijom za smanjenje siromaštva i Nacionalnim planom akcije za decu.
Čvrsti naučni dokazi iz društvenih, ekonomskih i medicinskih nauka pokazuju da se promovišu rast i razvoj dece od rođenja do šest godina. Najbolja investicija za razvoj ljudskog kapitala neophodnog za ekonomski rast je da donosi ogromne lične, javne i društvene koristi u dugoročnom periodu, zato što pomaže doživotnom učenju i socijalizaciji.
Predškolsko obrazovanje i vaspitanje omogućava deci bolju osnovu za početak osnovnoškolskog obrazovanja, utiče na povećanje stope upisa dece u školu, kasnije doprinosi boljem školskom uspehu dece, sprečavanju socijalnog isključivanja, smanjenju stope osipanja dece iz škola itd. Naročito je važno za decu iz marginalizovanih grupa i socijalno-kulturno deprimiranih sredina, koja u svom okruženju nisu imala dovoljno podsticaja za razvoj i koja zbog toga mogu da zaostaju i da brzo napuste školovanje.
Donošenjem zakona o predškolskom vaspitanju i obrazovanju ukazuje se da je investiranje u raniji rast i razvoj dece danas najbolja investicija u razvoj našeg društva u budućnosti. Donošenjem Zakona o sistemu obrazovanja i vaspitanja, delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja bila je uređena u okviru sistema društvene brige o deci, Zakon o društvenoj brizi o deci iz 1992. godine, s izmenama do 2003. godine, tako da je predškolsko vaspitanje i obrazovanje bilo u nadležnosti tri ministarstva: Ministarstva za socijalna pitanja, Ministarstva zdravlja i Ministarstva prosvete, što je otežavalo ostvarivanje predškolske delatnosti.
U toku primene tog zakona, promenile su se okolnosti, uslovi i zahtevi za ostvarivanje prava na predškolsko vaspitanje i obrazovanje. Zakonom o osnovama sistema na jedinstven način uređene su osnove sistema, predškolsko, osnovno, srednje obrazovanje i vaspitanje, i to: ciljevi vaspitanja i obrazovanja, principi obrazovanja i vaspitanja, opšti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja i institucije za obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Nacionalni prosvetni savet, zavodi itd., mreža ustanova, uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanove. Ovim zakonom su na jedinstven način uređeni uslovi za direktora predškolske ustanove, nivo obrazovanja, uslovi za prijem u radni odnos, dozvola za rad i dozvola za vaspitača i stručnog saradnika, norma neposrednog rada sa decom.
Zakonom o predškolskom vaspitanju i obrazovanju uređuju se ciljevi i zadaci vaspitanja u predškolskim ustanovama, način obavljanja delatnosti u predškolskoj ustanovi, organizacija rada predškolskih ustanova i rad izdvojenih odeljenja, sadržaj osnova predškolskog programa vaspitanja i obrazovanja, vrste programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja i usluga, organizacija rada sa decom, poslovi i zadaci vaspitača i stručnih saradnika, nivo njihovog obrazovanja.
Sada ću o pojedinačnim rešenjima ovog zakona. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja definisana je kao delatnost od neposrednog društvenog interesa čijim se obavljanjem zadovoljavaju potrebe dece i porodice. Delatnost vaspitanja i obrazovanja ostvaruje se kod vaspitanja i obrazovanja dece predškolskog uzrasta, od šest meseci do polaska u školu. Delatnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja obavlja se u predškolskoj ustanovi, izuzetno u školi, u skladu sa Zakonom o osnovama sistema vaspitanja i obrazovanja i u skladu s ovim zakonom.
Članom 5. Predloga zakona propisana je upotreba jezika, kako za decu koja vaspitno-obrazovni rad ostvaruju na srpskom jeziku, tako i za decu pripadnika nacionalnih manjina, kojima se obezbeđuje ostvarivanje vaspitno-obrazovnog rada na maternjem jeziku, dvojezično ili na srpskom jeziku, ako se za to opredeli 50% roditelja, odnosno staratelja dece.
Data je mogućnost da se deo programa ili program u celini ostvaruje i na stranom jeziku.
Članom 8. do 11. Predloga zakona uređuje se osnivanje predškolske ustanove, koju može da osnuje Republika, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, kao i drugo pravno ili fizičko lice, u skladu sa zakonom.
Odredbama čl. 13. i 14. Predloga zakona uređen je upis dece u predškolsku ustanovu. Propisano je da prioritet pri upisu imaju deca iz osetljivih grupa, deca sa smetnjama u razvoju, deca iz hraniteljskih porodica, deca iz socioekonomski ugroženih sredina.
Posebna pažnja posvećena je programima vaspitanja. Novinu predstavlja odredba kojom je propisano da predškolska ustanova može da ostvaruje predškolski program u putujućem vrtiću, u namenski opremljenom autobusu, za decu uzrasta od četiri godine do polaska u školu. Time se obezbeđuje potpuni obuhvat dece u sredinama u kojima nema prostornih kapaciteta.
Pripremni predškolski program je ustanovljen kao poseban deo predškolskog programa. On se ostvaruje u predškolskoj ustanovi, a izuzetno u školi. Ostvarivanje predškolskog pripremnog programa je besplatno.
Čl. 27. i 28. Predloga zakona predloženo je da se program predškolskog vaspitanja i obrazovanja ostvaruje u celodnevnom trajanju, od devet do 12 sati dnevno. U poludnevnom trajanju, pripremni predškolski program je četiri sata dnevno, u poludnevnom trajanju – šest sati dnevno, do tri puta nedeljno, i u višednevnom trajanju – dužem od 24 sata.
Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, uz individualni vaspitno-obrazovni plan. Predviđeno je da se dete sa smetnjama u razvoju uključuje u vaspitnu ili razvojnu grupu prilikom upisa ili pohađanja predškolskog programa.
Članovima 36. do 46. Predloga zakona uređeni su zadaci i nivo obrazovanja lica koja obavljaju delatnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja – vaspitača i stručnih saradnika, kao i lica koja obavljaju delatnost u funkciji ostvarivanja vaspitanja i obrazovanja kojom se obezbeđuje nega, ishrana, preventivna, zdravstvena i socijalna zaštita.
Odredbom člana 47. propisano je da zaposleni u predškolskoj ustanovi ostvaruju pravo na štrajk, u skladu sa zakonom, pod uslovom da se obezbedi minimum procesa rada za vreme štrajka.
Pozdravljam napore Ministarstva prosvete i Vlade Republike Srbije da pronađu rešenje za definisanje donje granice za plate zaposlenih u predškolskom obrazovanju i vaspitanju.
Nadam se da ćemo u toku nedelje, gospodine ministre, imati neku odluku i moći ćemo u Odboru, kada budemo raspravljali o amandmanima, da predložimo amandman, pa da u raspravi u pojedinostima to prihvatimo.
Nekoliko reči o Zakonu o učeničkom i studentskom standardu.
U prvom redu, razlog za donošenje novog zakona jeste i u potrebi da se važeći zakon usaglasi s Ustavom Republike Srbije. Prema važećem zakonu, pravo da osniva ustanove učeničkog i studentskog standarda ima samo Vlada Republike Srbije. Međutim, Ustavom Republike Srbije, u članu 137. stav 4, propisano je da javne službe mogu osnovati Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Učenički i studentski standard jeste podrška sistemu srednjeg obrazovanja i vaspitanja i sistemu visokog obrazovanja. Praksa je pokazala da je učenički i studentski standard specifičan i da kao sistem treba da ostane izvan opšteg, odnosno posebnog zakona koji uređuje sistem srednjeg obrazovanja, odnosno sistem visokog obrazovanja, a radi skladnog funkcionisanja ustanova učeničkog i studentskog standarda.
Nekoliko ciljeva ovog zakona. Ovim zakonom se obezbeđuje dostupnost srednjeg i visokog obrazovanja po najpovoljnijim uslovima svim učenicima i studentima na teritoriji Republike Srbije i, bez ikakve diskriminacije, podsticanje uspešnih učenika i studenata, sistematsko i organizovano praćenje i briga o razvoju izuzetno nadarenih studenata i učenika za naučni i umetnički rad, osnivanjem i uređivanjem organizacije i rada Republičkog fonda za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka, omogućavanje učenicima i studentima iz osetljivih društvenih grupa da ostvaruju prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda po povoljnijim uslovima, uspostavljanje sistema ustanova učeničkog i studentskog standarda, s jasno definisanim uslovima za osnivanje i rad ustanova, nadležnostima organa ustanove i obavezom zaposlenih da se stručno usavršavaju. Zatim, zabrana diskriminacije, sprečavanje negativnog ponašanja u ustanovama i briga o bezbednosti u ustanovi, unapređivanje stručnog rada u domu učenika i učeničkom centru, ostvarivanje potpunog nadzora nad radom ustanova i inspekcijski nadzor i nadzor nad zakonitošću rada ustanova, posebno stručno-pedagoški nadzor nad radom ustanova učeničkog standarda.
Poglavljem 1. Predloga zakona uređene su osnovne odredbe. Članovima od 1. do 5. uređuje se predmet zakona, cilj učeničkog i studentskog standarda, prava učenika srednje škole i studenata u oblasti učeničkog i studentskog standarda, opšti uslovi za ostvarivanje prava u oblasti učeničkog i studentskog standarda i obavljanja delatnosti učeničkog i studentskog standarda. Posebno za učenike i studente iz osetljivih društvenih grupa, predviđena je afirmativna mera da ostvaruju prava iz ovog zakona pod uslovima utvrđenim zakonom i primenom blažih kriterijuma, koje propisuje ministar.
Predlog zakona uređuje prava, obaveze i odgovornosti učenika i studenata, i to pravo učenika i studenata na smeštaj i ishranu, pravo studenata na ishranu, pravo studenata na vaspitni rad, pravo na učenički kredit, pravo na studentski kredit, pravo na učeničku i studentsku stipendiju, pravo učenika i studenata na odmor i oporavak i pravo na kulturne, umetničke, sportske i rekreativne aktivnosti, vaspitno-disciplinska odgovornost učenika i disciplinska odgovornost studenata.
Ovim zakonom uređuju se vrste ustanova, delatnost pojedinih ustanova, obavljanje druge delatnosti, osnivanje ustanova, mreža ustanova, uslovi za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti ustanova, organizovanje radne jedinice ustanove.
Za razliku od važećeg zakona o učeničkom i studentskom standardu, kojim nije predviđena kategorizacija ustanova za smeštaj i ishranu, odnosno ustanova za odmor i oporavak učenika i studenata, kao i standarde ishrane, ovaj zakon je prepoznao potrebu da se trenutno stanje u ustanovama na odgovarajući način verifikuje, radi objektivnog sagledavanja stanja, kako bi se stvorila polazna osnova za unapređenje uslova za smeštaj, odmor i oporavak, kao i ishranu učenika i studenata prema priznatim standardima.
Tu bih se zadržao na osnivanju ustanova, jer je to novina u ovom zakonu. Daje se mogućnost za osnivanje ovakvih ustanova i autonomnoj pokrajini i lokalnim samoupravama. Znamo da imamo nedovoljan broj ustanova učeničkog i studentskog standarda, a mogućnosti u lokalnim samoupravama postoje i normalno je da će lokalne samouprave naći mogućnost da realizuju ovakve projekte, znači, da osnuju ustanove učeničkog i studentskog standarda.
U poglavlju IV Predloga zakona uređuju se organi ustanova, čl. 47. do 59. Ustanove imaju upravni odbor i direktora, a u domu učenika i učeničkom centru, i pedagoško veće, kao i stručni organ. Predlog zakona uređuje i pitanja koja se odnose na zaposlene u ustanovi, a posebno na vaspitače i stručne saradnike, psihologe i pedagoge u ustanovama učeničkog standarda.
U raspravi u pojedinostima, detaljnije ćemo obrazlagati ove zakone. Dogovor je i na Odboru za prosvetu bio da komuniciramo dobro s Ministarstvom i da očekujemo saradnju. Verovatno će biti prihvaćeni neki od amandmana koje su podneli kolege poslanici, tako da je moje mišljenje da su ovi zakoni dobri. U ime Poslaničke grupe ZES, mogu da kažem da ćemo podržati ceo set ovih zakona, a preporučujem i ostalim poslaničkim grupama da to isto urade, zato što je to u interesu naše dece i u interesu budućnosti Republike Srbije.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pre samog početka obrazlaganja ovog zakona imao bih samo nekoliko informacija. Ovi zakoni imaju veliku podršku stručne javnosti.
Želim da kažem da je na adresu Odbora za prosvetu stiglo mnogo pisama podrške ovim zakonima. Otuda bih pozdravio rad Ministarstva i u izradi ovih zakona oni su bili veoma korektni i imali su široku javnu raspravu, te je sada nama puno lakše da usvajamo ove zakone. Pokušaću da u kratkim crtama objasnim, radi javnosti, neke odredbe zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Ovim predlogom se na sistemski način uređuje oblast obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji, u skladu sa standardima usaglašenim sa pravnim tekovinama EU, sa bitnim preporukama razvojnih strategija koje je usvojila Vlada i u skladu sa Nacionalnim programom integracije Republike Srbije u EU. Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku jesu u potrebi da se uvaže iskustveni pokazatelji kvaliteta i efikasnosti obrazovanja u Republici Srbiji koji se odnose na rezultate učeničkih postignuća dobijenih preko međunarodnih komparativnih istraživanja.
U Glavi I Predloga zakona uređuju se principi i ciljevi obrazovanja i vaspitanja, opšti ishodi obrazovanja, standardi postignuća dece i učenika, delatnost predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, obavljanje obrazovno-vaspitnog rada, pravo na obrazovanje, upotrebu jezika, evidenciju i javne isprave. Predlogom zakona prvi put se određuju opšti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja.
Građani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje.
U Glavi II Predloga zakona uređuju se vrste, delokrug rada i sastav institucija za razvoj i obezbeđivanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Radi praćenja, omogućavanja razvoja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se Nacionalni prosvetni savet - za predškolsko, osnovno i srednje opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje stručno obrazovanje i vaspitanje, druge oblike stručnog obrazovanja - obrazovanja za rad, stručno osposobljavanje i obuku.
Predsednika i članove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Narodna skupština. Hoću da evidentiram da smo to i dosad imali. Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, koga imenuje Vlada, to je novi organ.
U Glavi III Predloga zakona uređuju se vrste ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja i druga pitanja od značaja za njihovo osnivanje i rad. Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju sledeće ustanove: predškolsko obrazovanje i vaspitanje - predškolska ustanova; osnovno obrazovanje i vaspitanje - osnovna škola; osnovna škola za obrazovanje odraslih, osnovna muzička, odnosno baletska škola, osnovna škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju; srednje obrazovanje i vaspitanje - srednja škola, tj. gimnazija (opšta i specijalizovana), stručna škola, mešovita škola (gimnazija i stručna ili umetnička), umetnička škola, srednja škola za obrazovanje odraslih i srednja škola za učenike sa smetnjama u razvoju, a kada obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika tada je škola sa domom.
Ustanovu može da osnuje Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave, drugo domaće i strano pravno ili fizičko lice. Kada ustanovu osniva Republika Srbija, AP, jedinica lokalne samouprave, osniva se u skladu sa aktom o mreži. Donošenje akta o mreži dečijih vrtića i osnovnih škola je i dalje u nadležnosti Republike Srbije, s tim što je AP povereno pravo za utvrđivanje mreže srednjih škola na teritoriji Pokrajine.
U Predlogu zakona se predlaže novo rešenje da se u jedinici lokalne samouprave u kojoj su u službenoj upotrebi jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt mreži dečijih vrtića i osnovnih škola donosi uz prethodno pribavljeno mišljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine čiji se jezik i pismo koristi u vaspitno-obrazovnom radu.
U obavljanju delatnosti u oblasti obrazovanja i vaspitanja, ustanovama se daje veća autonomija u povezivanju sa drugim ustanovama, a veća odgovornost u pogledu osiguranja kvaliteta. Predlogom zakona daje se važnost pozitivnoj atmosferi u ustanovi i zadatku svih zaposlenih da je razvijaju i neguju.
Poseban značaj imaju odredbe Predloga zakona kojima se štite svi – deca, učenici i zaposleni od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja, zanemarivanja, stranačkog organizovanja i delovanja.
Novinu u Predlogu zakona predstavljaju odredbe kojima se uređuje osiguranje kvaliteta rada ustanove. Osim spoljašnje sistemske podrške ustanovama koju obezbeđuju saveti, zavodi i Ministarstvo, ustanova ima obavezu da se samostalno i u saradnji sa lokalnom samoupravom stara o obezbeđivanju i unapređivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja.
Radi osiguranja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i zadovoljstva učenika i roditelja, odnosno staratelja dece i učenika.
U Glavi IV predloga zakona uređuju se organi ustanova, a imajući u vidu položaj i interes Republike posebno su uređeni organi ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave – sastav i nadležnost organa upravljanja i saveta roditelja, uslovi i postupak izbora, nadležnost, odgovornost i prestanak dužnosti direktora, vršioca dužnosti direktora i pomoćnika direktora, stručni organi ustanove i sekretar ustanove.
U glavi V Predloga zakona propisani su svi ispiti kojima se završava određeni nivo, odnosno vrsta obrazovanja: završni ispit u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opšta, stručna i umetnička matura u četvorogodišnjem srednjem obrazovanju, završni ispit u srednjem stručnom obrazovanju, specijalistički i majstorski ispit, kao i ispiti drugih oblika stručnog obrazovanja. Programe ispita donosi ministar na predlog nadležnog saveta.
Osnovno obrazovanje se stiče nakon položenog završnog ispita, na kome se provera standard postignuća i o tome se izdaje javna isprava.
Važno je reći da završni ispit u osnovnom obrazovanju polagaće prvi put generacija učenika koja školske 2010/11. godine završava osmi razred.
U Glavi VI Predloga zakona uređuje se organizacija rada škole u okviru školske godine, predškolske ustanove u toku radne godine, školski kalendar, godišnji plan rada, uslovi kada se prekida obrazovno-vaspitni rad ustanove, pravo na besplatno obrazovanje, trajanje i uslovi za upis u svaki nivo obrazovanja.
U odnosu na dosadašnje rešenje pripremni predškolski program dete će pohađati devet meseci, po četiri sata dnevno. Ovo je još jedna novina.
U Glavi VII Predloga zakona uređuju se prava deteta i učenika i obaveze i odgovornosti učenika, ocenjivanje, sredstva za zaštitu prava – prigovor i žalba na ocenu, žalba na ispit i zahtev za zaštitu prava učenika, obaveze i odgovornosti učenika, vaspitno-disciplinski postupak, vaspitne i vaspitno-disciplinske mere, kao i pravna zaštita učenika.
U Glavi VIII Predloga zakona uređuju se na poseban način prava, obaveze i odgovornosti nastavnika, vaspitača, stručnih saradnika i drugih zaposlenih. Uslovi za prijem u radni odnos prošireni su na sve zaposlene u ustanovi. Za sve u ustanovi se prilikom zapošljavanja i u toku rada zahteva odgovarajuće obrazovanje, psihička, fizička i zdravstvena sposobnost za rad sa decom i učenicima.
U Glavi IX Predloga zakona uređuju se inspekcijski i stručno-pedagoški nadzor. Odredbe ovog poglavlja usaglašavane su sa Zakonom o državnoj upravi. S tim u vezi inspekcijski i stručno-pedagoški nadzor vrši Ministarstvo nad radom ustanova i zavoda.
Novinu predstavlja dužnost stalnog stručnog usavršavanja prosvetnih inspektora i prosvetnih savetnika radi uspešnijeg ostvarivanja i unapređivanja nadzora koji vrše, s tim da program i oblike stručnog usavršavanja, način provere savladanosti programa, obrazac uverenja o savladanom programu i druga pitanja u vezi sa stručnim usavršavanjem propisuje ministar.
Novina u Predlogu zakona je spoljni saradnik koji se uvodi za pružanje savetodavne i stručne pomoći nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku, stručnim većima, aktivima i timovima: demonstriranjem postupaka i metoda, održavanjem oglednog časa ili aktivnosti, pružanjem povratne informacije o aktivnostima i preduzetim merama nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, davanjem stručnih preporuka za poboljšavanje rada i saradnjom sa prosvetnim savetnikom i inspektorom.
U Glavi X Predloga zakona uređuje se novi koncept finansiranja obrazovanja. Prema odredbama iz ovog poglavlja sredstva za finansiranje delatnosti ustanova utvrđuju se na osnovu ekonomske cene za ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja po detetu, odnosno učeniku (kapitaciona formula) na osnovu broja i vrste učenika koja se obrazuju u ustanovi i korektivnog koeficijenata utvrđenog za određena geografska područja, za određene grupe, po nivoima i vrstama obrazovanje.
Ekonomska cena obuhvate sve tekuće rashode po detetu, odnosno učeniku, iz svih izvora finansiranja, u skladu sa propisima kojima se uređuje budžetski sistem. Izvori sredstava su nepromenjeni u odnosu na dosadašnja rešenja.
Najpribližnije novom konceptu sistema finansiranja je finansiranje predškolskog vaspitanja i obrazovanja. Ovaj model je predložen jer zemlje u regionu koje su članice EU sprovode ovaj model finansiranje.
Prema prelaznim odredbama Predloga zakona, finansiranje po glavi deteta i učenika primenjivaće se postupno, počev od školske odnosno radne 2011/12. godine, a na sve ustanove ovaj sistem će se primenjivati od 2014/15. godine.
U glavi XI Predloga zakona propisani su prekršaji za ustanovu i odgovorno lice, za zavod i odgovorno lice, kao i za roditelja, odnosno staratelja deteta i učenika.
U glavi XII Predloga zakona povereni su određeni poslovi AP. Novi su sam poslovi povereni Pedagoškom zavodu Vojvodine, a odnose se na nacionalne manjine i aktivnosti koje se izvode na jezicima nacionalnih manjina.
U glavi XIII Predloga zakona utvrđen je prelazni režim i rokovi primene pojedinih instituta. Članovi Nacionalnog prosvetnog saveta, koje je Narodna skupština izabrala do stupanja na snagu ovog zakona, obavljaće dužnost članova tog saveta do isteka izbornog perioda. Ovaj savet će imati promenjenu nadležnost, ali će ostati u izabranom sastavu.
Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih imenovaće Vlada u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. Novoimenovani savet će obavljati poslove iz svoje nadležnosti utvrđene ovim zakonom.
Na kraju, ovim predlogom se uvode novine za čiju primenu su određeni rokovi, pa bi se donošenjem ovog zakona po hitnom postupku obezbedile pravne pretpostavke da njegova rešenja počnu da se primenjuju školske godine 2009/2010. godine.
Zahvaljujem se na pažnji i pozivam sve da glasaju za ove zakone jer su od veoma velike važnosti za našu državu. Dodao bih samo da je ovde bilo reči o nekim ideologijama. Drugačije bih to preformulisao i rekao bih da je to opredeljenje ove države, opredeljenje građana Republike Srbije za evropske integracije i za evropski put Srbije. Otuda i ova dva zakona iz oblasti prosvete i obrazovanja.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite i meni da se obratim svojim sunarodnicima Rumunima, koji su takođe pravoslavne vere, ali služe po Gregorijanskom, po novom kalendaru.
Dozvolite da se obratim na svom maternjem rumunskom jeziku: stimati conatîonalî, dragi Românî, credîncioşi ortodokşî, permitetimi sâ vâ adresez cu ocazîa sârbâtorîlor de iarnâ multâ sanatate, prosperitate şi mult noroc în vîatâ, noul an sâ vâ aducâ fericire, bucurie şi realizarea tuturor dorintelor – sârbâtoarea crâciunului, naşterea dimnului Isus chrîstos sâ vâ aducâ o lînîşte sufleteascâ, pace şi voîe bunâ... chrîstos s-a nâscut – adevârat s-a nâskut.