Zahvaljujem. Dame i gospodo narodni poslanici, mi danas imamo problem da u nedostatku procedure imamo pred sobom predlog liste kandidata za sudije Ustavnog suda koju Narodna skupština treba da utvrdi, dakle, listu od deset od kojih pet treba da izabere predsednik Republike.
Meni je zaista žao što je predsednik Skupštine morao da stavi potpis na ovaj predlog, na predlog ove liste, a da zapravo i ne zna kakvi se sve kandidati na njoj nalaze. Kada su u pitanju ostali kandidati, je ne želim o njima da govorim, s obzirom na to da ne poznajem ljude lično. Želim samo da kažem principijelno, kada su u pitanju predstavnici pojedinih manjinskih nacionalnih zajednica ovde imamo jedan sasvim korektan predlog poslaničke grupe Vojvođanskih poslanika. Iz same biografije kako je ovde data i onoga što piše u njoj vidi se da je to prof. dr i da je to ozbiljan kandidat. Iz ovog čime se bavila vidi se da ima izuzetno dobre reference. Mi podržavamo takve kandidate, bez obzira na nacionalnu pripadnost.
Ne može nacionalna pripadnost biti jedini kvalitet. Ne može neko stalno da se skriva iza toga, eto, to je kandidat te i te nacionalne zajednice i on mora proći. Ako je kriminalac, ne mora proći, ako je tačno, a mi znamo sasvim pouzdano da je tačno ono što je kolega Krasić govorio da postoji dosije za kandidata pod rednim brojem sedam i znamo šta se sve nalazi u tom dosijeu. Zbog nivoa ove rasprave ovde zaista ne želimo te pojedinosti da iznosimo, bez obzira što najoštrije odbacujemo taj predlog i tražimo od predlagača da povuče taj predlog iz procedure. Ne možemo zbog dostojanstva Narodne skupštine, zbog našeg ličnog dostojanstva, pa na kraju krajeva i dostojanstva predlagača, jer stoji potpis Olivera Dulića, nažalost, na ovom listu papira koji smo dobili. Nećemo, ukoliko ne budemo prinuđeni, iznositi te detalje. Tu postoje ozbiljne prepreke da Zejnepa Kavrajić uopšte bude kandidat na ovoj listi.
Sama biografija koju nam je ovde dostavila gospođica Zejnepa Kavrajić je veoma neozbiljno napisana. To je, po mom mišljenju, još jedna uvreda za ovaj visoki dom, jer jedan kandidat za sudiju Ustavnog suda je trebalo da napiše malo više iz svoje biografije. Ovde vidimo da je rođena 1951. godine, da je završila Pravni fakultet u Prištini, da je veći deo svog radnog veka radila u privredi i da je za vreme kada je JUL bio neprikosnoven u ovoj zemlji izabrana za sudiju Opštinskog suda u Novom Pazaru, a kasnije i za sudiju Okružnog suda u Novom Pazaru.
Ovde imamo jedan fenomen da ne samo da imamo partijskog kandidata, već imamo višepartijskog kandidata, s obzirom na to da je ona bila istaknuti član JUL-a. Njena rođena sestra Zuvra je bila predsednik JUL-a za Novi Pazar, a danas je direktor Ugljaninove regionalne televizije koja je sve samo ne javni servis građana opštine Novog Pazara. Kako je sada došlo do te transformacije da ona na prečac postane udarna pesnica Liste za Sandžak, jedan od najistaknutijih ljudi od poverenja Sulejmana Ugljanina, to nije na nama da otkrivamo. Možda se neki odgovori nalaze u onom dosijeu koji je malopre spominjao gospodin Krasić.
Mi smatramo da zbog tih razloga i zbog sve masovnijih poziva građana iz Novog Pazara i okoline, zbog poziva advokata koji su se čak našalili jutros kada su nas pozvali u poslaničkom klubu i tražili od nas da ne sprečavamo njen izbor, jer bi makar pravosuđe u Novom Pazaru ozdravilo ako bi se ona makla iz Novog Pazara i bila izabrana, pa makar to bilo i njeno unapređenje.
U devedeset posto predmeta koje je presudila gospođica Kavrajić u ulozi odbrane se javlja jedan advokat (za njihovu međusobnu vezu građani Novog Pazara znaju, s obzirom na to da je to relativno mali grad); unapred se dogovori presuda i onda njih dvoje dele novac koji taj advokat uzima od klijenata za svoju nadoknadu.
Ovde je vešto pokušano da se nametne dilema da smo mi protiv kandidata koji je Bošnjak. To najodlučnije moram da demantujem. Ja sam malopre u javljanju po Poslovniku, pardon, rekao zašto mi nemamo svog kandidata, iako imamo tri poslanika Sandžačke demokratske partije. Jednostavno, na nivou šefova poslaničkih klubova doneta je odluka koja nije u skladu sa Ustavom – da samo poslaničke grupe mogu predlagati kandidate, a onda je poslanička grupa Demokratske stranke zbog nekih svojih interesa, dogovora sa ostalim poslaničkim grupama odustala od mogućnosti uopšte da predlaže, tako da smo mi bili uskraćeni da imamo svog kandidata.
Međutim, to nije razlog zašto smo protiv ovog kandidata. Da je Lista za Sandžak predložila nekog kandidata koji je kvalifikovan i koji zaslužuje da bude kandidat za sudiju Ustavnog suda, sasvim sigurno bismo glasali za njega. Nakon svega što se ovde čulo pozivam i poslanike DS-a i poslanike sa kojima smo mi, Sandžačka demokratska partija, u istom poslaničkom klubu da dobro razmisle i da možda oni zatraže ovaj dosije od ministra pravde gospodina Petrovića, ne zbog nas, nego zbog sebe; da razmisle da li oni mogu glasati za kandidata pod rednim brojem sedam, gospođicu Zejnepu Kavrajić, da uopšte bude kandidat i da iz ovog visokog doma ide kao predlog predsedniku Republike. Siguran sam u to da, konačno, ona ne može biti izabrana za sudiju Ustavnog suda i to je možda jedina dobra vest koju možemo poslati sa ove govornice građanima koji su zainteresovani za ovo pitanje.
Takođe, u više navrata ovde se pokušalo manipulisati time ko ima pravo da predstavlja određene nacionalne zajednice ili nacionalne manjine. Da vas podsetim, ovde se radi o zakonu za izbore na nivou Republike, za izbor narodnih poslanika. Činjenica da je uveden prirodni prag veoma je pohvalna. Mi smo to tražili još u onom prvom sazivu, kada je ovde koalicija DOS imala većinu. To zbog skraćenja mandata i nije moglo da dođe na dnevni red. Zatim je u prošlom sazivu skupštinska većina to izglasala i to jeste za svaku pohvalu. Međutim, to se ne sme zloupotrebljavati.
Pravo da neko može koristiti prirodni prag ne znači obavezu. To pravo, ako bi značilo obavezu, teralo bi nacionalne manjine u geto i zabranjivalo bi im drugi vid političkog organizovanja, da stvaraju i sklapaju koalicije sa drugim političkim partijama. To nije tada bila namera zakonodavca.
Ovde imamo određene političke opcije koje su izašle na taj način, što niko ne spori, jedva su dobile dva mandata, konkretno Lista za Sandžak, to je nekih 30.000 glasova, a u Republici Srbiji ima oko 120.000 bošnjačkih glasova. Znači, oni više nisu takav politički faktor kakav su bili devedesetih godina, i to njima očigledno teško pada, ali ovde pokušavaju da se predstave kao jedini legitimni predstavnici bošnjačkog naroda.
To neće moći da prođe, jer je Sandžačka demokratska partija, koja ovde ima tri poslanička mandata, izbornoj listi DS - Boris Tadić donela preko 55.000 glasova, a ostatak glasova su uzele druge građanske stranke u ovoj zemlji, što je takođe njihovo legitimno pravo da se bore za to biračko telo. Dakle, moramo samo uvažavati činjenice i ponašati se u skladu sa tim.
Na samom kraju želim da još jednom pozovem predlagače ovog kandidata pod rednim brojem 7, s obzirom na to da su oni kao poslanici koji pripadaju poslaničkom klubu manjina imali pravo da predlože kandidata, da zaista najozbiljnije razmisle i da povuku ovaj predlog, kako bismo se dogovorili i, ako je to već potrebno, da nacionalne zajednice budu zastupljene, da predložimo nekog zajedničkog kandidata iza koga ćemo moći svi da stanemo i da bošnjačka zajednica bude zastupljena u ovom predlogu.
Ovako, ovaj kandidat sigurno neće proći. Ja sam rekao, mi to ne možemo podržati i najodlučnije odbacujem tezu da smo mi protiv kandidata Bošnjaka. Mi smo protiv lošeg kandidata, bez obzira na nacionalnu pripadnost. Nismo mogli predložiti, da još jednom ponovim, jer je poslanički klub DS, kome mi pripadamo, odustao od predlaganja ovih kandidata. Ali, to nije ni poslednja prilika. Ima prilike da nekog Bošnjaka izaberemo u Vrhovni sud, u druge visoke sudske instance i ne treba od toga praviti dramu. Najvažnije je da ovako loši kandidati, kakav je Zejnepa Kavrajić, ne budu i najbolje bi bilo da nisu bili ni kandidati ni tema ovog današnjeg zasedanja. Hvala.