Poštovane koleginice i kolege poslanici, indikativno je što se za Predlog izmena i dopuna Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i njihovih porodica nije obezbedilo mišljenje Odbora za rad i boračka pitanja Skupštine Srbije.
Što je još indikativnije, to isto nije učinilo resorno ministarstvo Vlade Republike Srbije, niti sekretara za zakonodavstvo. Mislim da bez tih mišljenja rasprava o ovom predlogu izmena i dopuna zakona neće biti potpuna.
Jedan ovakav predlog, koji je već dva dana pred nama, i pravno je nemoguć i nema čak uporište ni u jednom od zakona, a konstatovali su to, složićete se, juče i predstavnici nekih stranaka koji su doprineli da se ovakav predlog zakona nađe na dnevnom redu. Dakle, ovakav predlog zakona je samo politički moguć.
Ali, da se vratimo na Predlog zakona. On je po sadržaju i nameri u direktnoj suprotnosti sa istorijskom istinom na jugoslovenskom prostoru iz Drugog svetskog rata, koja se odnosi na antifašističku borbu naših naroda protiv okupatora i njegovih saradnika. Ovim predlogom se pokušava dati antifašistički legitimitet ravnogorskom pokretu Dragoljuba Draže Mihailovića, koji je imao formalnu legitimaciju određenih krugova izbegličke vlade Kraljevine Jugoslavije u Londonu, a po svojoj delatnosti je, u stvari, učinio najveću moguću uslugu fašističkom okupatoru u održavanju njegove okupatorske vlasti, borbi protiv antifašističkog pokreta, odnosno partizanskih odreda, i teroru prema civilnom stanovništvu, koje je pomagalo partizanski pokret.
Da li su se četnici borili protiv okupatora? Predlagač zakona kaže, suština je istina, pomirenje i budućnost. Zarad budućnosti, mi poslanici SDP jesmo za istorijsko pomirenje i istinu, ali na istorijskim činjenicama, i upravo ću se njima i služiti u obrazlaganju odgovora na gore postavljeno pitanje.
Sprovodeći direktive vrhovne četničke komande područni četnički komandanti ostvarili su tajnu, a kasnije i otvorenu neposrednu saradnju sa nemačkim i italijanskim okupatorskim jedinicama, u cilju svog snabdevanja oružjem i dobijanja materijalne pomoći, pružanjem logističke podrške okupatoru u borbi protiv jedinica Narodnooslobodilačke vojske, a zauzvrat, opšte je poznato, direktnog učešća četničkih jedinica u zajedničkoj borbi okupatora protiv NOV.
Italijani su, podsetiću vas, redovno mesečno isplaćivali plate svim četnicima na svom delu okupirane jugoslovenske teritorije i pružali im zaštitu. O četničkim jedinicama i saradnji sa nemačkim, italijanskim, ustaškim i drugim okupatorima postoji toliko podataka ne u arhivama bivše SFRJ, kako vi to kažete u komunističkim arhivama, postoje dokazi u nemačkim, italijanskim, engleskim, američkim, francuskim, sovjetskim, a što je najvažnije i u arhivama UN i Međunarodnoj komisiji za utvrđivanje ratnih zločina fašističkog okupatora i njegovih saradnika, osnovanoj odlukom saveznika antifašističke koalicije 1942. godine, ali mi se čini nepotrebnim da se obrazlaže.
Da li se bilo gde u svetu, a na koga se tako često danas na početku 21. veka pozivamo, predstavnici ravnogorskog pokreta svrstavaju na stranu antihitlerovske koalicije ili su, kao što je to istorijska činjenica, svuda predstavljeni kao saradnici fašističkog okupatora.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, kolaboracija je kolaboracija, kod nje nema razlike u svetu. Vrste kolaboracije se razlikuju samo po ulozi koju im je okupator odredio, a cilj je isti, a to je očuvanje vlasti okupatora. Opasnost rehabilitacije takve kolaboracije sa fašističkim okupatorom je nepredvidiva opasnost za našu državu.
Jedina smo država u svetu, posebno u Evropi, koja politički, rehabilitujući kolaboraciju sa fašističkim okupatorom, na neki način rehabilituje i njegovu ideologiju. Ubeđen sam da ogromna većina građana Srbije, bez obzira na svoju političku i nacionalnu pripadnost, ne misli tako.
Ova država Srbija i njen narod stvarno ima časnu i slavnu istoriju, nemojmo je falsifikovati. Ostavite prošlost istoriji, a mi, drage kolege poslanici, treba da se bavimo pitanjima zbog kojih nas je narod izabrao, jer Srbija ima toliko problema, teškoća i neizvesnosti da je ovo što se juče i danas pokušava sa ovim predlogom zakona samo bežanje od surove stvarnosti. Treba da raspravljamo o najvažnijim pitanjima naše sadašnjosti, od kojih zavisi budućnost naše države i naših pokolenja, podsetiću vas, radi se o Hagu, Kosovu i Metohiji, državnoj zajednici Srbija i Crna Gora, donošenju Ustava Republike Srbije.
(Predsednik: Vreme.)
Nismo u stanju da postignemo politički konsenzus, pa kako onda očekujemo da ćemo posle šezdeset godina, za samo dva dana rasprave u parlamentu, uspostaviti istorijsko pomirenje. Pitam vas, ko će nas pomiriti sa građanima Srbije koji imaju poverenje u ovaj parlament, a od svega četiri posto. Ko će pomiriti vojnu i nezavisnu komisiju...