Načinili ste drugu povredu Poslovnika nakon što je narodni poslanik kršeći Poslovnik i ne postupajući na osnovu člana 103. završio svoje izlaganje. Dužni ste da mu date obrazloženje. Tako piše u članu 103. Svaki izostanak davanja obrazloženja jeste kršenje Poslovnika. Lako je moguće da vama sve ovo liči na zabavu i na korišćenje prava na slobodnu reč, ali nije. Ako pravila važe jednako za sve, a važe, ništa manje i ništa više ne važi i za predsedavajućeg.
Dakle, ako obaveza poslanika koji traži pravo na reč, na osnovu člana 103, da obrazlaže povredu Poslovnika podrazumeva da navede član Poslovnika, da obrazloži, isti taj član Poslovnika obavezuje vas da tu povredu obrazložite.
Vrlo često je to vrlo težak posao za predsedavajućeg. To potpuno razumem. Ali, to nije razlog da budemo svi gluvi na to da se Poslovnik u tom delu, u članu 103, koji nas sve obavezuje, ne poštuje.
Moja namera nije ni da razvlačim, rečeno malo ružno, tok sednice, niti da uradim bilo šta drugo, osim da odbranim svoje pravo da kažem šta je to što Poslovnik mora da bude za svakoga od nas, kao što sam tražila i svoje pravo da mi se izvinite zbog toga što ste javnosti saopštili da ja izmišljam. Pošto ne izmišljam, i pošto smo to čuli i od narodnih poslanika, molim i vas da date obrazloženje svakom narodnom poslaniku, jer vas na to obavezuje član 103. Zahvaljujem.

Ne želim da se izjašnjavam u danu za glasanje zato što verujem u to da zajedno možemo da radimo na dobroj praksi i dobroj proceduri. To je u interesu svih nas, a najviše predsedavajućeg.

Zahvaljujem.
Zajedno sa narodnim poslanicama Natašom Vučković, Vesnom Marjanović i Biljanom Hasanović Korać potpisala sam amandman koji je upravo obrazložen. Želim samo da dodam da je to jedan od onih amandmana koji su na direktnoj pomoći ministru. Znam da to ministru pravde sad tako ne izgleda, ali nije bez razloga moja tvrdnja da je na pomoći ministru, jer amandman gleda u kontekst u kojem uvodimo jednu novu instituciju u Srbiji i omogućava ministru da se posao dobro obavi u njegovo ime, u ime ministarstva koje predstavlja, u ime stranke kojoj pripada, a u ime cele Vlade.
Zašto je važno oročiti komisiju? Zato što svi znamo na koji način dolazimo do kadrovskih rešenja u Srbiji. To je neminovna faza u zemlji koja gradi institucije i u kojoj suviše veliki broj ljudi, u svim političkim strankama i u svim institucijama, nije sklon vladavini prava, nije sklon objektivnim pravilima, nego je sklon imenu i prezimenu koje dolazi, ne iz političke stranke, nego iz neformalnih centara moći. To što će neko biti tri godine sa mogućnošću da ministar produži mandat, niti osporava njegov kredibilitet, niti unapred govori da članovi komisije neće valjati, ostavlja prostora ministru da sebi uskrati negativne rezultate za koje će on biti odgovaran, a biće činjene u njegovo ime, a ne ljudi koji budu članovi komisije.
Važno je gledati kontekst. Kada donosite zakone u razvijenim demokratijama, nekmoli u demokratijama poput Srbije koja se gradi, u kojoj se grade institucije i u kojoj se jasno, kao dan, vidi da niko ne voli institucije. Retko slušam šta ljudi pričaju o vladavini prava, gledam šta čine i to što čine nije u skladu sa vladavinom prava, sve političke stranke, svi oni koji vladavinu prava uzimaju demagoški u svoj rečnik ili u ideje koje žele da podele.
Zašto je važno gledati u kontekst? Zato što imamo pred sobom istorijat primene Zakona o beležnicima, odnosno Zakon o notarošima. Postoje razlozi zašto je to u Vojvodini radilo. Postoje razlozi zašto je u Vojvodini bilo važno i kroz generacije se znalo da li se neka udala u notarošku kuću i da li je neki sin iz notaroške familije. Postoji razlog zašto je tako. Sve što tražim od ministra jeste da ne gubi iz vida kontekst u kome nam predlaže da imenuje komisiju i da više sa tom komisijom nema nikakve veze ni nadležnosti, čak ni onda kada ta komisija bude donosila odluke mimo onoga što je vladavina prava.
Ne kažem da je to sigurno za bilo kog člana komisije. Želim da verujem da će svi raditi privrženi vladavini prava, ali znam šta su radili. Znam šta rade sada, ne samo oni, nego i drugi ljudi na raznim mestima, i nema razloga da svojim amandmanom ne podržimo vladavinu prava u Srbiji pomažući ministra da bude nadležan i da za tri godine sa zadovoljstvom saopšti dobre rezultate komisije koju je imenovao i da im produži mandat. Hvala.

Zahvaljujem.
Član 27. Predsedavajuća, ne sumnjajući da ćete se složiti sa mnom da ste ovog puta prekršili Poslovnik, jer vas član 27. obavezuje da se starate o redu na Skupštini u skladu sa Poslovnikom, sa Zakonom o Narodnoj skupštini, sa Ustavom i sa zakonima koji regulišu rad Vlade. Morate podsetiti ministra, svakog člana Vlade, da nema prava da komentariše rad Odbora.
Nikakvog prava nema da komentariše rad odbora, bez obzira da li se radi o članovima vladajuće većine ili opozicije. Ovo nije ni glavni odbor neke političke stranke, nije ni ministarstvo. Ovo je Narodna skupština i rad odbora je definisan tako da odbori kontrolšu ministre, a ne obrnuto da ministri sebi dozvoljavaju da daju opaske o tome šta se dešava na odborima, pogotovo na odborima na kojima nisu prisustvovali, šta se dešava i kako se zakazuje rad odbora. Ne radi se ovde o konkretno ministarki. Radi se o vrlo ozbiljnom principu na koji sam uverena da ćete se samnom složiti, jer ste u ovakvim slučajevima dužni da upozorite člana Vlade ko koga kontroliše i ko ima pravo da daje opasku o čijem radu. Na sednici odbora svaki pozvani član Vlade, od ministra preko državnih sekretara i pomoćnika, ima pravo i obavezu da sa članovima odbora razmatra sve što oko tog stola za kojim odbor radi je u opštem interesu.
Ovakav način tokom sednice na rekla – kazala i čula i preneto je da se daju kvalifikacije o radu bilo kog odbora je nedopustivo i zajednička je šteta.
Zahvaljujem se ministarki što je nakon što je upoznata uputila izvinjenje, a vas molim da se samnom saglasite da više nijednom članu Vladi koju god stranku podržavao ne bude dopušteno uz saglasnost predsedavajućeg načini ovakav prekršaj u toku sednice Narodne skupštine.

Zahvaljujem.
Izmene i dopune zakona o kojem traje rasprava u pojedinostima predlaže se u Narodnoj skupštini iz dva razloga. Prvi je što je u članovima Zakona o zaštiti vazduha stojalo svugde, u pojedinim članovima, Fond za zaštitu životne sredine. Onog trenutka kada u septembru ukinete postojanje Fonda za zaštitu fonda, morate sve druge propise, koji u bilo kom članu zakona spominju sada nepostojeću instituciju, da donesete u Narodnu skupštinu na izmene i dopune. To je prvi razlog.
Drugi razlog je postojanje i uvođenje konkurencije na tržištu merenja, sertifikati i slično, i ja ni protiv jednih, ni protiv drugih izmena nemam ništa protiv, da su postigli cilj. Predlog koji nam je došao ukida, briše članove gde je pisalo – Fond za zaštitu životne sredine, i kaže – idu isplate iz budžeta. To je problem, što ono što nam se predlaže kao izmene i dopune ne rešava, jer i sada su mogle da idu isplate iz budžeta i sada je mogla agencija da dobije novac za servisiranje i za merenje kvaliteta vazduha, po izveštaju i po svemu onome što smo sa predstavnicima ministarstva razmenili na Odboru za zaštitu životne sredine, plaćanja su prestala.
Dakle, ili je neko rešio da plaćanja iz budžeta prestanu svojevoljno, ne radi se o ministarki, naravno, pošto ona i ne može da donosi odluku o tome, znači da je prekršio zakon ili će i dalje biti nedostatka sredstava koje zagađivač plaća i koje imaju namenu da se troše u svrhu zaštite i unapređenja životne sredine.
Naš amandman je, pošto smo, naravno, s podrškom i amandmana koje su kolege iz DSS predložile i bilo bi mudro…
(Predsedavajuća: Vreme.)
… od strane ministarstva da je prihvatio, dakle, naš amandman sadrži samo napomenu da se isplate iz budžeta vrše na osnovu sredstava sa prihodne strane, prikupljenih na osnovu odredbi Zakona o zaštiti životne sredine, a po načelu – zagađivač plaća, da bi isplata bilo.

I u tome što tražite rešenje ćete imati našu podršku da bi zaštite i unapređenja životne sredine bilo, ali to nije ono što se dešava u ovoj sali. Zagađivač je plaćao i septembar i oktobar i novembar i decembar. Taj dinar nije stigao do korisnika. Znate kako izgleda ova rasprava? Kao Duško Radović kada kaže metaforično: "Ako imate mali problem, napravite sebi veći problem. Mali problemi se uspešno rešavaju velikim problemima. Ako niste završili školu, udajte se. Ako nemate posao, rodite dete.".
Dakle, naša želja je da poglavlje 27. pravnih tekovina i puno rada koji su uložili razni ljudi u političkim strankama, institucionalnim mehanizmima, svi za poslednjim osam godina od kako je konačno stupio na snagu Zakon o zaštiti životne sredine, da to radi, a to da radi neće. Ako vam se priviđa Oliver Dulić kao opravdanje, ako se nekome priviđa Oliver Dulić, to nema veze sa Fondom za zaštitu životne sredine, ima veze sa savešću, ali mi o tome ne govorimo. Mi govorimo o tome da smo problem napravili i želimo da ga rešimo, bez obzira šta, ko, od bilo koga iz ministarstva ili iz Skupštine mislio o ministru Oliveru Duliću. Nije on problem. Problem koji ima njegova porodica i on lično je potpuno odvojeno od ovoga.
Mi imamo zajednički problem i to ćemo videti zajedno za tri meseca, za šest meseci. Nije prirodno da imamo toliko nerazumevanje za amandmane koleginica i kolega iz DSS. Ako nećete da prihvatite amandmane DS, razumem, to je emocija, ali nemojte da stradaju njihovi amandmani, dobri su amandmani. To što ih mi podržavamo, evo, nećemo ih podržati, samo prihvatite njihove amandmane, jer poboljšavaju zakon, omogućavaju da zaista načelo – zagađivač plaća – bude pretvoreno u unapređenje i u zaštitu životne sredine. Možete vi to, sigurna sam. Zahvaljujem.

Bilo bi dobro da je ovo rešenje bolje, ali da je bolje rešenje da ukinite Fond za zaštitu životne sredine, mi sad ovde ne bi sedeli i razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti vazduha. To je očigledno. Ne može oba. Oprečne stvari su u pitanju. Ja, ne da ne želim da vam verujem na reč, želim da učestvujem u procesu izgradnje poverenja u ovoj instituciji, jer je ova institucija važna. Znam koliko ćete malo saveznika, kao ministarka koja se bavi zaštitom životne sredine, imati bilo gde, prvo u Ministarstvu finansija, pa onda i u drugim sektorima. Prvi saveznik vam je ovde, u ovoj zgradi, Odbor za zaštitu životne sredine i svi mi poslanici koji smo, reći ću za druge, a drugi ako misle da kažu za mene, sasvim sigurno su eksperti za ovu oblast. Mi vam nismo neprijatelji. Ako nas tako budemo gledali, niko neće biti prijatelj zaštite i unapređenja životne sredine u Srbiji.
Sve ono što ćete morati da menjate u drugim zakonima, opet ćemo morati ovde. Izveštaj o tome šta je za septembar, oktobar, novembar, decembar, isplaćeno, će stići pa će stići. Nije to najvažniji problem. Nismo mi zainteresovani da vas ili ministra finansija optužujemo za zloupotrebu službenog položaja, nenamensko trošenje novca. Mi smo zainteresovani za razvoj životne sredine, za primenu Poglavlja 27.
Ne postoji stvar koju neću učiniti u dijalogu, u kompromisu, u predlogu, da bi to bilo dokazano i vama i svima nama koji vredno radimo na temama iz životne sredine. Ovo nije bolje rešenje. Napišite bar koji je to dinar, da biste bar sa tim članom mogli da kažete u Ministarstvu finansija, dok čekate da vam neko isplati za ugovore – to je iz zakona, ili usvojite amandman koji su podnele kolege iz DSS. Važno je.

Zahvaljujem.
Koristim vreme poslaničke grupe DS za podršku amandmanu koji su podneli poslanici Radmila Gerov, Judita Popović i Kenan Hajdarević, iz dva razloga.
Prvi je što je amandman dobar jer pojašnjava šta je to što je i predlagač, u osnovnom tekstu zakona imao na umu, kada kaže da je registar podsticaja javni. Dakle, kako je javni, da li je javni po zahtevu za dostupnost informacija, da li je javni u službenim novinama, listu glasniku, na kom nivou je javni, da li ministarstvo brine o javnosti itd. Ovo je jedno jednostavno i svima prihvatljivo objašnjenje i pojašnjenje.
Drugi razlog je što smo od predstavnika Vlade na Odboru za poljoprivredu čuli obrazloženje da nije zgodno da se objavi na internetu, da stoji nečije ime i da pored toga stoji dva miliona dinara. To obrazloženje, gospodina Golubovića na odboru je prilično zabrinjavajuće. Može da se tumači da mi nemamo svest o tome da se radi o javnom novcu, o poreskom novcu, o zajedničkom novcu svih nas i da se već odavno ne postavlja problem o tome da li je zgodno ili nije zgodno da se vidi kako se troši budžetski novac. Onima koji ne bi da se to zna, naravno da nije zgodno. Pravila o javnosti finansija, pravila o mogućnosti kontrole korišćenja su već uspostavljena.
U Zakonu o javnim nabavkama, koji je usvojen u ovoj Skupštini, imamo obavezu postavlja na internet stranicu, podatke o javnim nabavkama. Amandman uopšte ne obavezuje ni ministra, ni ministarstvo, ni Upravu za plaćanja, ni bilo koga ko učestvuje u sastavljanju registra, nikako ne obavezuje kako ćemo imati dostupno te podatke. Da li će biti imena, da li će biti sume novca, da li neće biti sume novca, dakle, ništa nije detaljno u ovom amandmanu, što bi posebno obavezivalo ministarstvo na kršenje Zakona o podacima o ličnostima.
Da moramo da imamo dostupne podatke, o tome ko je dobio podsticaj, ko nije, to je samodokazivo, ako se za to zalažemo generalno, da radimo javno, da svi podaci budu dostupni.
Ostaje nejasno još da li je zgodno, kada su u pitanju pravna lica, a nije zgodno kada su u pitanju fizička lica. To je ostalo nejasno i bez obrazloženja i na Odboru za poljoprivredu.
Podršku amandmanu dajemo uz punu svest da bilo čije ime, objavljeno na internet stranici uz koje stoji suma novca koja mu je dodeljena kao podsticaj, može da napravi problem onome ko traži podsticaj, ali on ili ona mora o tome imati znanja i svest i pre nego što traži podsticaj. Tako da se pridružujem zahtevu kolega da se na ovaj način detaljiše i molim ministra Gorana Kneževića da ukoliko istraju u tome da ne bude prihvaćen ovaj amandman, da objasni na koji način su onda podaci javni. Šta je sadržaj obaveze javnosti o registru podsticaja koji je dat u Predlogu zakona? Zahvaljujem.

Drago mi je da je ovde javno izrečeno da će javnost biti regulisana pravilnikom.
Ono što mi nije drago, što tražimo od svih narodnih poslanika da verujemo na reč da će pravilnik sadržati i odredbe o dostupnosti podataka na internetu. Spremna sam da verujem na reč, zato što mislim da je poverenje osnov koji moramo graditi onoliko strpljivo i polako, koliko su i prepreke za izgradnju poverenja.
Tako da očekujem od ministra što pre pravilnik u kojem će jasno biti definisano šta je javnost u registru podsticaja. Jer, ako registar podsticaja na kraju ispadne da je tajan, neće imati štetu samo neko ko je pogazio reč datu, da će sve biti javno, neće imati štetu čak ni ministar ili vladajuća većina.
Svi zajedno ćemo imati štetu, jer se smanjuje nivo poverenje da je ceo proces odlučivanja o podsticajima, dostupnost podataka iz registra podsticaja jasan, javan i na uvid javnosti od čijeg se zajedničkog novca podsticaji daju. Tako da, mislim da ne bi smetalo da ministar prihvati ovaj amandman i da time jasno obaveže sebe i Ministarstvo i potvrdi svoju datu reč da će biti javnosti i u buduće pravilniku kao podzakonskom aktu, koje se Ministarstvo obavezalo da donese. Zahvaljujem.

 Koristiću vreme poslaničke grupe za podršku amandmanu koji su podnele koleginice Ružica Igić, Gorica Gajić i Milica Vojić Marković. Zato što je važno ostaviti van svake sumnje šta je smisao amandmana, a što je koleginica Vojić Marković jasno kazala.
Dakle, to da ministar ili ministarstvo podnose izveštaj o radu, nije predmet ni jednog zakona. To je predmet Poslovnika Narodne skupštine i Zakona o Narodnoj skupštini. Izveštaj o radu jednom u tri meseca podnosi se o radu Ministarstva. Amandman ima smisao da jednom godišnje ministar podnese izveštaj nadležnom odboru o stanju poljoprivrede. To su dve potpuno različite stvari.
Kada govorimo o izveštaju ministarstva, na svakom od odbora na koje dolazi ministar da podnese izveštaj, uglavnom imamo problem sa nedostatkom podzakonskih akata, uglavnom problem sa nedovoljnom primenom ili selektivnom primenom donetih zakona je što podzakonski akti kasne mimo onoga što se u zakonu propisuje. Molim vas da to ostavimo van svake sumnje.
Ovo su stavovi koje ja ponavljam od kada sam narodna poslanica, bez obzira da li se radi o Vladi koju podržavam, kao članica vladajuće većine, ili sam opozicija. Imala sam predloge nekoliko puta da Narodna skupština kada prima predloge zakona iz bilo koje oblasti prima ih isključivo sa već urađenim podzakonskim aktima. Rekli su mi da to ne može pošto će se zakon menjati, onda nemojte ni zakon da nam šaljete. Naravno da će zakon biti menjan.
Poslanik u nemačkom parlamentu Piter Štruke je uspostavio prvo Štrukovo pravilo, a to je da ni jedan predlog zakona koji uđe u Bundestag ne sme da izađe iz Bundestaga u obliku u kojem je ušao.
Imamo zajednički problem, ko god bio ministar, ko god bio većina, sa izveštajima gde ministri najvećim delom moraju da govore o registru, o listi nedostajućih podzakonskih akata, a bez kojih su zakoni apsolutno neprimenjivi.
Želim da Narodna skupština bude podrška ubrzanoj izradi, ali kvalitetnoj izradi, podzakonskih akata koji omogućavaju primenu zakona, ali je to izveštaj ministarstva i on ne može da stoji ni u jednom zakonu, ni kao obrazloženje, ni kao deo bilo kog člana zakona, jer je on odredba iz Poslovnika Narodne skupštine.
Molim ministra i saradnike da razmisle da od toga da se prihvati amandman da ministar jednom godišnje nadležnom odboru podnosi izveštaj o stanju poljoprivrede, o listi problema, o listi rešenja, može biti samo dobra i za ministra i za oblast i za uspostavljanje dobre prakse između institucija onako kako je u Ustavu i zakonu opisano, a odnosi se na kontrolu rada Vlade od strane nadležnih odbora i Narodne skupštine u celini.

Zahvaljujem.
Kolega Janko Veselinović je podneo amandman na član 30. koji glasi: "Pravo na korišćenje kreditne podrške imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica – nosioci komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koje se bave poslovima ruralnog turizma i koji su upisani u Registar."
O tome koliko i kako se zakon o podsticajima i ruralnom razvoju u stvari bavi ruralnim turizmom ili agro-turizmom, bilo je reči i u načelnoj raspravi i volela bih da imam uspeha u odbrani amandmana koji je kolega Janko Veselinović podneo, iz najmanje tri razloga. Prvi je što je potrebno dati vrlo jasno objašnjenje šta znače mere ruralnog ekonomskog razvoja. Da li to znači unapređenje kvaliteta životne sredine u kojoj se živi u područjima koja mi zovemo seoske oblasti ili seoska područja? Da li to znači opšta mesta, kao što inače znači ekonomski razvoj opšta mesta, ili ovaj zakon podrazumeva i posebne mere, ako ne podsticaje kao u slučajevima biljnih i životinjskih kultura o kojima smo imali priliku da govorimo do sada, a onda u kreditnoj podršci ili u subvencionisanju kamata, kako smo prihvatili amandmanom poslanika SVM? Dakle, šta tačno znači, mislim da je vrlo važno da ne bi ostalo dvoumica oko toga šta u stvari u ovom zakonu znači ruralni razvoj?
Zašto to smatramo važnim? Zato što generalno, planetarna ekonomija, bar ovog razvijenog sveta ili globalnog severa na uštrb globalnog juga i nepravedne raspodele svega, svih resursa između razvijenih zemalja i nerazvijenog dela ili zemalja u razvoju je takva da razvijene ekonomije praktično u svom domaćem bruto proizvodu imaju prevagu usluga. U svetu se zapošljava oko 260 do 300 miliona ljudi u turizmu. Od 100 zaposlenih u Francuskoj, njih šest živi od turizma, u Švajcarskoj devet, u Španiji 11, u Grčkoj 12, u Austriji 15, kod nas četvoro.
Primedbe na to da su ovo zemlje gde to nije samo ruralni turizam, nego su primorske zemlje, planinske zemlje, sve stoje, ali ako vidimo da je šansa za razvoj sela ili seoskih oblasti u Srbiji seoski turizam ili agro-turizam u okviru ruralnog razvoja, onda bi to trebalo jasno da piše u ovom zakonu, makar kroz amandman koji je podneo kolega Janko Veselinović.
Generalno, u našem bruto domaćem proizvodu učestvuje ova grana usluge ili ekonomije sa 1%, dok u EU učestvuje sa 4%. Jasno nam je da imamo nekakvu nemuštu saglasnost, da bi voleli da vidimo razvoj agro-turizma, da bi voleli da imamo podsticaje i od strane države i da imamo u strategiji jasnu poruku da želimo razvoj agro-turizma.
Ovaj amandman, bio usvojen ili ne, nadamo se bar, dobar početak za dijalog, koji ćemo ubuduće imati, oko toga zašto je agroturizam dobar. Iz najmanje dva razloga.
Prvi je, što je svaki turizam, pa i ovaj, mrežna stvar. Dakle, ako hoćete da razvijete turističku ponudu nekih seoskih oblasti, ona podrazumeva i u sebi sadrži i infrastrukturu svake vrste, od asfalta preko vodovoda, do pokrivenosti internetom. Dakle, podrazumeva višestrukost svog mrežnog razvoja i ono što je meni lično, kada smo razgovarali o amandmanu, koji je kolega Janko Veselinović podneo, što je meni lično, strašno važno, podrazumeva prostor za žene na selu, da učestvuju preduzetničkom ili u zadrugarskom ili u kakvom god, pravnom obliku u sticanju i ne samo razvoja ili učešću u razvoju seoske zajednice, nego i u osamostaljivanju njih samih. Dobrih primera kada žene učestvuju u razvoju i u podsticaju, u stvari u deljenju energije da je moguće razviti seoski turizam, imate širom Srbije, gde god hoćete, bez obzira da li se radi o Vojvodini, gde imate Udruženja seoskih žena, koje vrlo vredno rade na tome, da u svojoj lokalnoj zajednici obezbede potencijale, da nadograde to što imaju kao izvor, kad bi bilo agroturizma i u bilo kom delu zapadne, istočne i južne Srbije.
Amandman podrazumeva da pravimo jasnu razliku između mera koje se tiču unapređenja ruralne ekonomije, da li se odnose na ruralni turizam ili ne, ili se odnose, ponavljam, na podsticaje koji se sprovode u cilju unapređenja kvaliteta života u ruralnim područjima. Možda je ovo neobično, da bude sa svim u Zakonu koji se bavi ruralnim razvojem, ali kao i sve druge stvari koje su tokom rasprave prihvaćene, nadam se da će ministar zaista razmotriti korist za sopstveno ministarstvo. Ako hoćete, ono što predstavlja ideju ili rezultat vladajuće koalicije,kojoj pripada, da se potpuno jasno i bez ikakvih dvoumica kaže ima li ili nema u ovom zakonu pravnih okvira i ekonomskih mera za unapređenje agroturizma.
Na kraju, zarad svih onih koji nas gledaju, neki direktno zainteresovani, pošto će biti onih na koje će se zakon direktno odnositi, dakle, oni koji proizvode i koji će konkurisati ili po prirodi stvari nastaviti da dobijaju podsticaj u poljoprivredi za različite vrste kultura. Na ovom primeru, da li ili ne uvrstiti ruralni turizam u ovaj pravni okvir, odnosno uneti ekonomske mere omogućavanjem kreditnim podsticajima, želim da podsetim o kom novcu u stvari govorimo, vezano sa mojim zahtevom za pojašnjenje sadržaja javnosti registra podsticaja.
Novac o kome govorimo, su sume prikupljene iz poreskih prihoda svih građana Srbije. Tu nema nikakvog spora, da mi ovde razgovaramo koliko tog novca, sakupljenog od svih, po svim osnovama, treba da bude na raspolaganju onima koji se bave proizvodnjom u poljoprivredi, a koji su različiti po svojoj grupaciji, od sasvim malih i sitnih domaćinstava i fizičkih lica, do prilično velikih, uticajnih i jakih pravnih lica. Ako već razgovaramo o tom novcu, koji se sakuplja od svih nas, zato treba da bude jasan registar podsticaja, jer je to zajednički, javni, poreski novac, onda je ovo prva prilika da više ne govorimo samo lepim rečima i po navici, slatkih stereotipa, kako bi bilo super da Srbija ima razvijen agroturizam kao što ima Austrija ili Slovenija, nego da zaista sasvim konkretnom odlukom o kreditnoj podršci za pravna i fizička lica reagujemo podrškom amandmanu koji je podneo kolega Janko Veselinović.
To ne mora da znači da ćemo imati sasvim jasan razlog eksplozivne vrste, ali može da znači da smo prešli sa slatkih reči i stereotipnih pojmova o tome kako bi bilo lepo da Srbija ima više prihoda od seoskog turizma na bilo kakvo delo.
Nećemo time učiniti samo ljudima koji žive na selu i nećemo time samo učiniti uvećanje u BDP, ako ovakvim merama i ovim zakonom podstaknemo agroturizam. Ponavljam, što se mene tiče učini ćemo jednoj od ključnih društvenih grupa na selu, društvenih grupa na kojoj počivaju vrlo mala gazdinstva i domaćinstva. Dakle učini ćemo ženama na selu, jer je agroturizam jedna od dobrih šansi za njih i za povećanje kvaliteta života u lokalnoj zajednici u kojoj rade. Zahvaljujem.

Obrazloženje ministra bi stajalo čvrsto, kao stena, da je predlog amandmana po sadržaju brisanje stava 1, ali nije. Dakle, ostaje stav 1. i amandmanom se predlaže samo da se doda novi stav 2. koji, ponavljam glasi da pravo na korišćenje kreditne podrške imaju i pravna lica, preduzetnici i fizička lica, nosioci komercijalnog, porodičnog poljoprivrednog gazdinstva koji se bave poslovima ruralnog turizma i koji su upisani u registar.
Znači, ne brišemo prvi stav, nego dodajemo i ponoviću, deo argumentacije kojom očigledno, nisam bila dovoljno ubedljiva u prvom obraćanju, time ćemo prvi put uneti ruralni turizam, uneti argo turizam u neki pravni okvir. Nekom ekonomskom merom. Pošto ćemo i ovako i ovako čekati vreme da se donesu pravilnici, moguće je da u toku ove godine neće biti pravilnika ili neće biti moguće detaljno omogućiti zaista kreditnu podršku ovim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima ili možda budućem zadrugarstvu u agroturizmu, ali ćemo učiniti važan prvi korak.
To će se pisati u vaše rezultate, ali je korist zajednička. Zato smatramo da je dobro da ovaj amandman prihvatite.

Zahvaljujem. Spomenula sam i načelnu raspravu. Obrazloženje je kao zašto smo amandmanima menjali i unosili podsticaje za proizvodnju ribe ili živine. Sve je to poljoprivreda, ali smo ipak prihvatili amandmane koji se odnose na posebne i specijalne kulture u poljoprivredi, u ovom slučaju ono što sam spomenula.
Dakle, razumem da se ne želi prihvatiti amandman, ali ne mogu da odustanem od toga da postoji zdrav razum među svima nama koji će postupati jednako kao kada su predlagana proširenje lista specijalnim kulturama poput živine ili ribe. Jer, dokle god ne bude pisalo umesto tog "nepoljoprivredna" da je u pitanju ruralni turizam, nećemo načiniti taj prvi korak.
Ako ne želite da to bude amandman Janka Veselinovića, to skroz razumem, apsolutno razumem, ali onda dogovorite se sa Odborom ili na bilo koji drugi način, ali taj agroturizam kao posebnost uvedimo u zakon.
Hvala na objašnjenjima i ja ću vas, kao i u slučaju objašnjenja o javnosti registra, podsetiti na datu reč, da nepoljoprivredno znači ruralni turizam, odnosno agroturizam. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Amandman na član 31. koji je podneo kolega Janko Veselinović glasi da se član 31. menja i glasi – maksimalni iznos svih podsticaja, osim po osnovu kreditne podrške, ne može biti veći od 10 miliona dinara za preduzetnika i fizičko lice nosioca komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i 20 miliona dinara za pravna lica. Ovakav je amandman neminovan kada pravite jedan broj amandmana kojima pratite izmenu zakona, dakle, uvodite pravo, pa onda morate da kažete šta to pravo znači.
S obzirom da smo čuli obrazloženje da se u nepoljoprivrednu delatnost računa agroturizam, onda evo sada, još nego što je prošao dan za glasanje, najavljujem poslaničko pitanje koje će biti postavljeno krajem ove kalendarske godine – koliki je iznos ukupnih podsticaja koji su dati u agroturizam, koji su dati u nepoljoprivredni deo?
To je obaveza koja je sada najavljena ministru, da zna da će biti pitan i da ćemo se videti ovde za nekoliko meseci i onda analizirati možda šta bi bilo da smo amandman kojim se definiše jasno šta je to ruralni turizam usvojili, a šta imamo da se nije usvojio.
Imamo mi sklonost, nezavisno od toga ko kojoj političkoj stranci pripada i ko se za šta zalaže u smislu ideologije, imamo zajedničku sklonost da odlažemo poslove koji bi mogli biti obavljeni samo zato što se nismo sami setili da ih obavimo. Spominjući ponovo žene koje rade jako mnogo u seoskim domaćinstvima, a potpuno besplatno, i ne traže nikakve podsticaje, pošto znaju da ako one ne obave svoj posao, nema ko drugi da dođe da obavi njihov posao, u istom tom gledanju na stvari ponavljam svoje duboko uverenje da bi usvajanje amandmana kojim bi potpuno definisali šta je to razvoj agroturizma i definisali moguće iznose za fizička lica, odnosno za pravna lica, učinili mnoga dobra raznim mestima u Srbiji, gde već postoji začetak agroturizma, a naravno, da bi posejali dobro seme ovakvog razvoja u delovima Srbije gde je to još uvek samo plan i lepa priča. Zahvaljujem.
PREDSEDAVAJUĆI: Hvala.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Arpad Fremond, Balint Pastor, Laslo Varga i Zoltan Pek.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Ružica Igić, Gorica Gajić i Milica Vojić Marković.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima narodni poslanik Ružica Igić.

Amandman koji je trenutno u pretresu očigledno ima dvostruki problem. Jedno je sam sadržaj. Pripadam poslaničkoj grupi u kojoj se verovatno većina slaže da je sadržaj takav da ćemo mi glasati za taj amandman, jer se radi o javnosti javnih nabavki. Drugi je proceduralno, zbog toga što Služba za pripremu sednica Skupštine ne može predsedniku ili predsedavajućem da dostavi informaciju da je predlagač prihvatio amandman ako o tome nema izveštaj.
Pošto smo sada čuli da je izveštaj greškom dostavljen Službi za pripremu sednica Skupštine, moram da izrazim sumnju, znajući dobro besprekoran i savestan rad službi Narodne skupštine, koja vodi i odbore i vodi i Službu za pripremu sednica Skupštine.
Kada se pojavi takva proceduralna smetnja za jasno određivanje o tome da li je ili nije predlagač prihvatio amandman, onda možda ne bi bilo loše konsultovati i nadležni odbor da da svoje tumačenje o tome šta se dogodilo.
Ono što je važno, da mi svi u ovoj sali znamo je da je procedura, da je izveštaj nadležnog odbora, koji je dostavljen Službi za pripremu sednica Skupštine sadržavao stav da je predlagač prihvatio amandman. Uopšte ne ulazim u volju predlagača da li će prihvatiti ili neće prihvatiti amandman, ali smatram da je važno za sve nas da se ovakva situacija razjasni. Ne sumnjam ni u stručnost, ni u savesnost ni službi, ni sekretara odbora, a još manje Službe za pripremu sednica Skupštine, ali sporim da nam se umesto jasnog razjašnjenja nudi objašnjenje da je narodni poslanik Dejan Radenković amandman koji je pred nama i koji je dobar po svom sadržaju potpisao ne kao predlagač, nego kao narodni poslanik.
To malo prevazilazi okvire u kojima se išta ikome može objasniti, pogotovo što ovo ne da nije prvi slučaj da narodni poslanici predlažu zakone, nego je najmanje šesti ili sedmi, jedan od prvih u kojima ja ne učestvujem, ali recimo Zakon o državnom revizoru, potpisali su narodni poslanici i podneli su taj predlog Skupštini i narodni poslanici iz opozicije i sadašnje vladajuće većine.
Imali smo sličan slučaj da se nakon završenog predloga jedan od nas potpisnika je hteo da podnese amandman. I da, ako potpišete kao grupa narodnih poslanika predlog zakona, onda ste obavezni da uradite i debatu unutar te grupe, kao što smo to radili kada je bio u pitanju Zakon o Narodnoj skupštini, Zakon o državnom revizoru, Zakon o Zaštitniku građana, dakle sve one zakone u kojima su učestvovali narodni poslanici tokom izrade.
Volja grupe koja je predložila zakon je da li će ili neće prihvatiti amandman nekog od svojih predlagača, ali pravila poštovanja procedure ne mogu da zavise ni od volje predlagača, ovlašćenog ili ne, niti može da zavisi od volje bilo koga od onih koji su potpisali predlog zakona o kojem se pretres trenutno.
Mislim da bi potpuno ostavili van svake sumnje da predsednik ili sekretar da jednostavno poslovnički uređenim načinom da se ova dilema oko toga da li je ili nije valjan izveštaj dostavljen Službi za pripremu sednica razreši na jasan, proceduralno čist način. Od toga samog svi možemo da imamo koristi. Zahvaljujem.