Moram zato što me ometaju, a vi ih ne sprečavate i još kažu - da vidiš kako je. Evo, gledam.
Da li mogu sada da nastavim?
(Predsedavajuća: Da.)
Hvala.
Dakle, amandman na član 4, koji u osnovnom tekstu govori o preuzimanju celokupne ili dela imovine i ukupnih ili dela obaveza. O tom amandmanu je reč i o tom amandmanu smo imali raspravu sve ovo vreme i na pitanja koja su postavljena ministra finansija o tome da li je ili nije pre nego što je uopšte došao zakon u proceduru imao zainteresovanje za preuzimanje banaka, odnosno depozita.
Molila bih da ministar finansija i njegovi saradnici pogledaju u stenogram sa jučerašnje sednice, a citiram šta o preuzimanju ministar finansija kaže danas. Kaže – jeste, postoje zainteresovani za preuzimanje depozita, ali niko nije zainteresovan za preuzimanje cele "Razvojne banke". U ovom slučaju nije govorio o bankama koje su eventualno zainteresovane za preuzimanje "Nove Agrobanke", naravno, niti sam ja o tome govorila.
Dakle, ovo je razmenjeno kao argumentacija, što znači, jer je dato kao odgovor na moje pitanje, da je ministar finansija, pre nego što je napravljen zakon, pre nego što je zakon došao u proceduru, pre nego što je valjda usaglašen, da ima većinu glasova, bio u nekoj banci, o kojoj nam nije rekao koja je i rekao – dobar dan, da li ste vi ta i ta dobra domaća banka, da li ste zainteresovani za preuzimanje depozita iz jedne banke gde Republika Srbija ima 20% ili je pre nego što je zakon došao, pre nego što smo obavešteni, pre nego što je iskonsultovana većina ili opozicija, neko iz neke banke došao kod ministra i rekao – ja sam zainteresovan za preuzimanje depozita iz "Razvojne banke Vojvodine".
Sve što sam postavila kao pitanje, ne da imenuje ministar ko je u pitanju, nego sam postavila pitanje da li je to legalno i legitimno, ne prejudicirajući da jeste ili da nije i ne komentarišući da li je pri tome ministar imao dobre namere ili je imao namere da napravi štetu i da li je taj koji je rekao – dobar dan, ja sam dobra banka, ja bih da preuzmem depozite, imao dobre namere ili ne.
Član 4. govori o preuzimanju banaka. Moj je stav da i ovaj amandman koji je podneo Odbor za finansije nije dovoljno dobar da bi otklonio svaku dilemu…

 Sada raspravljamo o amandmanu Odbora za finansije.

 Sad govorim o amandmanu Odbora i o mom amandmanu i koristim vreme poslaničke grupe.

 Nije sledeća tačka dnevnog reda, nego je 12. amandman po redu, a ja govorim o amandmanu, pošto se radi o zahtevu da ministar odgovori na pitanje da li smatra da su dobre namere i da je legalno i legitimno da pre par nedelja mu neko dođe i kaže – ja sam dobra banka, ja bih zdrave depozite iz "Razvojne banke Vojvodine".
Član 4. govori o preuzimanju banaka i ako se takvo ponašanje ministra smatra legalnim i legitimnim, onda smo mi radi znati da li je proteklih nedelja imao još nekoga iz neke druge banke ko je zainteresovan za depozite iz neke treće i četvrte banke i da procenimo onda da li je kriterijum legalnog i legitimnog ponašanja ministra uvek jednak.
Reči koje se javno podele, pa tako i ove izjave o tome da ste razgovarali sa nekim o preuzimanju depozita "Razvojne banke Vojvodine", a da niste razgovarali o preuzimanju cele banke, jer niko nije zainteresovan, ali bi bio zainteresovan ako bi vi imali Zakon o Skupštini kojim se i na "Agrobanku" i na "Novu Agrobanku" na jednak način odnose ove odredbe zakona, koje smatramo da krše vladavinu prava u Republici i na "Razvojnu banku Vojvodine". Hvala vam.

Član na koji se odnosi amandman glasi u dva stava: "Banci uzimaocu može se pružiti bespovratna finansijska podrška za preuzimanje", a u 2. stavu: "Pružanje finansijske podrške banci uzimaocu za preuzimanje vrši se ugovorom o davanju besplatne finansijske podrške zaključenim između agencije i banke preuzimaoca."
Predlog da se ovaj član briše je sa istovetnim obrazloženjem kao i član zakona kojim se stavljaju van zakona, van pravne snage zakoni koje sam već citirala. Ovaj član ima problem i sa obrazloženjem. Znam da obrazloženje neće biti objavljeno u Službenom listu, da ne proizvodi pravnu snagu, ali govori mnogo o predlagaču zakona jer tamo na dva mesta imate odgovor da ovaj zakon ne zahteva nikakvu finansijsku podršku, nikakve finansije, a na drugom mestu dva pasusa niže zahteva 250 miliona evra od Agencije za osiguranje depozita.
Da ne bi imali interpretacije i to da li je ili nije u sukobu sa Zakonom o državnoj pomoći, pošto sam čula interpretacije i takve vrste, mogu da se složim sa njima ili ne, ali ono što je glavni razlog za brisanje ovog člana zakona jesu kriterijumi kojih nema nigde tokom ovih članova na osnovu čega će se odlučiti kolika će biti ta besplatna finansijska podrška za preuzimanje i to je problem ovog zakona u celini. Hoće da se predstavi kao zakon dobrih namera, ali na svaku proveru dobrih namera imamo zajednički problem i posledice ćemo snositi zajednički.

Član 6, u predloženom tekstu, u dva stava glasi: "Vlada na osnovu predloga ministarstva nadležnog za poslove finansija i pozitivnog mišljenja NBS donosi akt koji sadrži nalog banci prenosiocu, odnosno Agenciji za zaključivanje ugovora, iz članova 4. i 5. ovog zakona, kao i potrebne elemente za zaključenje i izvršenje ugovora i to naročito: spisak imovine i obaveza koje su predmet preuzimanja, kao i izvor, iznos, način i rok u kojem se obezbeđuju finansijska podrška banci preuzimaoca".
Pozitivno mišljenje Narodne banke iz stava 1. ovo člana smatra se saglasnošću NBS za preuzimanje u smislu Zakona o banaka i naveden je "Službeni glasnik" gde je ovaj zakon objavljen.
Predlog je, naravno, da se i ovaj član briše. Prvo što se zakonom, kojim se inače stavljaju van pravne snage drugi zakoni, propisuje i šta su nadležnosti NBS. To nije samo u ovom članu, ali i to bi bilo dovoljno da se ovaj član briše.
Ono što moram kao opasku da dodam je da je na isti član 6, na koji sam ja podnela amandman da se briše, prihvaćen amandman odbora koji će postati sastavni deo Predloga zakona. Ima jedna dobra poslovica koja kaže – ko živi u kući od stakla, nikako ne bi trebalo da se gađa kamenjem.
Dakle, u amandmanu koji ćemo umesto prihvatanja mog amandmana, koji glasi – briše se, prihvatiti izostavljeno je ono što je već sada sastavni deo Predloga zakona, odnosno uvođenje delova teksta, odnosno AP Vojvodine. Ili će konsekventno na svakom mestu gde je Republika Srbija sa indirektnim i direktnim učešćem biti spomenuto da li se to odnosi ili ne odnosi, ili ćete imati čak i procesno manjkave članove zakona, bez obzira što smatram da je i odredba kao takva nepotrebna da stoji u zakonu.
Biće oko toga još govora, naravno, ali vas molim da u amandmanskim intervencijama budemo pažljiviji, jer je to naše zajedničko delo na kraju, bez obzira da li glasamo za ili glasamo protiv zakona. Ovako ne može.

Član 7. na koji sam podnela amandman koji glasi da se član 7. briše ima tri stava i glasi ovako. U prvom stavu kaže – preuzimanje se vrši bez pristanka akcionara, deponenata i drugih poverilaca, odnosno dužnika banaka koje učestvuju u preuzimanju.
U drugom stavu kaže – izuzetno od stava 1. ovog člana u slučaju kada je banka preuzimalac banka u kojoj Republika Srbija nema kontrolno učešće banka preuzimalac zaključuje ugovor iz člana 4. i 5. ovog zakona, a na osnovu odluke Skupštine te banke u skladu sa članom 8. stav 2. ovog zakona. Preuzimanje ne može biti predmet pobijanja od strane poverilaca banke koja učestvuje u preuzimanju u skladu sa zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi i zakonima kojima se uređuje stečaj.
Dakle, član 7. praktično razrađuje stavljanje van snage Zakona o privrednim društvima i Zakona o bankama i osim toga, pošto je dosta mala verovatnoća da će većina prihvatiti amandman da se ovaj član briše, on dodaje nekonzistentnost na već usvojene amandmane koji su postali sastavni delovi zakona koji je podneo Odbor za finansije i na to je i Narodna skupština i svi narodni poslanici bili upozoreni.
Znači, ako napravite izmene u članovima 1, 4. i 6. kako su napravljene onda te izmene moraju biti u svim članovima koji tretiraju isti naziv, odnosno Republiku Srbiju koja nema kontrolno učešće.
Ovako kako sada stoje stvari pošto su ti amandmani Odbora za finansije postali sastavni delovi zakona na njih se više nikakve izmene ne mogu odnositi niti se ispravke praviti i ovde imate problem da ste u članu 7. opisali zašto ne važi Zakon o privrednim društvima, zašto ne važi o Zakon o obligacionim odnosima i Zakon o bankama, a ostaje na volju ili interpretaciji, što je najčešće drugim jezikom politička zloupotreba članova zakona. Ili nema nikakve mogućnosti da AP ukoliko je većinski vlasnik, odnosno ukoliko se radi o banci gde Republika Srbija nema kontrolno učešće postupa ikako po članu 7.
Vrlo ozbiljna stvar koja je sada potpuno različita u odnosu na trenutak kada na Predlog zakona nisu bili podneti amandmani koji su voljom predlagača zakona u ime Vlade Republike Srbije i voljom članova Odbora za finansije i budžet i za ustavna pitanja i zakonodavstvo sada sastavni deo zakona.
Ovaj član zakona bi trebalo da se briše ako hoćemo da držimo do već stečenih prava po Zakonu o privrednim društvima i Zakonu o bankama, pogotovo ako se radi akcionarima koji predstavljaju kapital Republike Srbije, koji predstavljaju interes Republike Srbije tako da ona ima potpuno učešće i ako ima kontrolno učešće.
Ako ne možete od akcionara koje ste vi ako država postavili u banke da brinu o kapitalu koji je državni, ako ne možete sa tim akcionarima da napravite dogovor o preuzimanju, šta onda možemo, šta onda možete da uradite? Odbraniti se da je u putanju rok i da mora da bude u kraćem roku, ponovo je u koaliziji, u sukobu sa obrazloženjem za hitnost ovog zakona. Ovaj zakon svoje obrazloženje o hitnosti ima isključivo u nedelji štednje koja nastupa i u bojazni koju je izrazio predlagač da će u tom trenutku možda doći do povlačenja tih depozita i da ćemo imati veliki problem.
Ne može nedelja štednje da bude cele godine do 31. decembra 2014. godine i ne možete ostaviti akcionare banaka u kojima država Srbija ima učešće ili kontrolno učešće, da do 31. decembra 2014. godine ostanu bez prava koja su im zapisana u drugim zakonima, zbog toga je predlog da se ovaj član briše.
PREDSEDAVAJUĆA: Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić. Izvolite.

Član 8. u predloženom tekstu glasi: "Preuzimanje se vrši bez odluka skupština banaka koje učestvuju u preuzimanju u smislu zakona kojim se uređuju banke i zakona kojim se uređuju privredna društva. Izuzetno od stava 1. ovog člana u slučaju kada je banka preuzimalac banka u kojoj Republike Srbije nema kontrolno učešće preuzimanje se vrši na osnovu odluke skupštine te banke o odobrenju zaključenja ugovora iz člana 4. i 5. ovog zakona. Akcionari banaka koji učestvuju u preuzimanju na dan zaključenja ugovora  o preuzimanju osim Republike Srbije  i drugih akcionara, pravnih lica u direktnom ili indirektnom vlasništvu Republike Srbije koji to zatraže od banaka koje učestvuju u preuzimanju u roku od 15 dana od dana obaveštenja zaključenja ugovora o preuzimanju imaju pravo da od banke čiji su akcionari zatraže da od njih otkupe njihove akcije prema vrednosti predviđenoj Zakonom o privrednim društvima u slučaju prava nesaglasnih akcionara i ako dođe do sticanja sopstvenih akcija banaka bez saglasnosti NBS.

Izuzetno od stava 3. ovog člana akcionari banke preuzimaoca u kojoj Republika Srbija nema kontrolno učešće ostvaruju svoja prava kao nesaglasni akcionari u skladu sa Zakonom o privrednim društvima."

Jedino što može da se predloži kao amandman na ovaj član jeste da se taj član briše. Razrada koji su sve pravni instituti stavljeni van snage pojedinim stavovima u članu 8. u svakom od ova četiri osim što je podložna interpretaciji, osim što ne navodi na koji način ćete primeniti Zakon o privrednim društvima i Zakon o bankama nastavlja da stavlja u neravnopravan položaj skupštine banaka, odnosno načine na koji se odlučuje u jednom, drugom ili trećem slučaju. U nastavku, kao i u prethodnom članu Narodna skupština je saglasnošću predlagača u ime Vlade usvojila zakone kojima je promenjen član 1. i član 6. Ukoliko se promene koje su sada sastavni delovi zakona i ne mogu se vršiti nikakve ispravke nisu sprovedene u članovima koji tretiraju istu materiju kao i članovi u kojima su izmene donete imaćete još veći problem nego što je osnovni tekst zakona. Problem nećemo imati samo mi narodni poslanici, koji smo glasali protiv ili za, problem će imati finansijski sektor i ljudi na koje se ovakve odredbe moraju odnositi.

U zamerci na član 3. kao član kojim se ovim zakonom stavljaju van snage drugi zakoni koji ostaju na snazi rekla sam da ostali članovi ovog predloga zakona mnogo više liče na pravilnik, i to vrlo loše napisan pravilnik, nego što predstavljaju zaista članove zakona i zbog toga je jedina moguća odluka da se član 8. briše. Hvala.

Na član 9. podnela sam amandman koji pretpostavlja brisanje ovog člana. Član 9. glasi - Ugovori iz čl. 4. i 5. ovog zakona, to su članovi u kojima se uvodi Agencija za osiguranje depozita, koja se prethodnim članom 3. stavlja van snage, zaključuju se u roku od dva dana od dana donošenja akta Vlade iz člana 6. stav 1. ovog zakona, a u slučaju iz člana 8. stav 2. ovog zakona, u roku od dva dana od dana donošenja odluke skupštine banke preuzimaoca.
Ja sam i dok je tekst zakona bio u osnovnom predloženom tekstu predlagala da se briše, nakon što su, kako se iz stenograma može zaključiti, amandmani na čl. 1. i 6. postali sastavni delovi zakona i molim vas da se baš ne interpretiramo proceduru tako da se baš sve može i da predlažemo ponovno razmatranje amandmana koji su usvojeni.
Postoje granice koje se ne prelaze kada je u pitanju vladavina prava i kada je u pitanju poštovanje procedure. Usvojeni amandmani na čl. 1. i 6, što se iz stenograma može zaključiti, postali su sastavni delovi Predloga zakona. Ti amandmani više ne postoje. To je činjenica koja je proizvela problem za ovaj član 9, koji ja predlažem da se briše, zbog toga što se član 9. poziva na prethodne članove i zbog toga što nevoljnošću da se čujemo, sada svi imamo mnogo veći problem nego što je to bilo na početku i u osnovnom tekstu zakona.
Način na koji bez temeljitosti smo prošli proceduru, kada amandmani postaju sastavni delovi zakona, vraćaju me na moju argumentaciju o dobrim namerama. Etika, namera, ne može bez provere, u slučaju kada se opravdava dobrim namerama sprovođenje odluka. Sada imamo pred sobom situaciju vrlo ozbiljnog proceduralnog, na prvi pogled, ali u primeni ovog zakona videćemo svi vrlo ozbiljne činjenice da ovaj zakon i neće moći biti primenjen.
Tako da, kao što vam nije svako neprijatelj ko vam saopštava istinu u obliku svog stava, ne mislim kad kažem vama ni na koga lično, kazaću bezlično, kao što nije neprijateljski kada se nekome saopšti istina, tako je jednako prijateljski uložiti napor da se pažljivo sasluša. Ako se daju opaske, komentari ili argumentacija sa stanovišta želje da proceduralno poštujemo pravila i da odustanemo od toga da se zakon može malo kršiti, da se procedura može malo kršiti, ali nećemo puno na časnu reč. Sada imamo mnogo veći problem nego što smo ga imali na početku. Ostajem kod predloga da se član 9. briše.

Da, ostala sam u sistemu ali ćutim.

 Prijavljena sam i ostala sam u sistemu, niste isključili mikrofon.

Član 10. je član na koji sam takođe podnela amandman i sadržaj amandmana je da se član 10. briše, a razlozi su sledeći, i samo čitanje stavova biće jasno da postoje opravdani razlozi da ovaj član ne postoji, kao što postoje opravdani razlozi i da ovakav zakon ne postoji u pravnom sistemu Srbije, proizvodiće samo štetu.
I u osnovnom tekstu i u ovom promenjenom tekstu, kada su dva člana ključna postala, amandmanima koji su postali sastavni deo, praktično učinili nemoguću primenu zakona.
Član 10. glasi: "Na preuzimanje se ne plaća porez na prenos apsolutnih prava."
Saglasno članu 6. stav 1. tačka 1) Zakona o PDV, preuzimanjem se ne smatra promet dobara i usluga, banka prenosilac saglasno članu 32. stav 3. pomenutog zakona nema obavezu da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza.
Saglasno članu 21. stav 1. tačka 13) Zakona o porezima na imovinu, na iznos stečen po osnovu pružanja finansijske podrške za preuzimanje u skladu sa ovim zakonom, ne plaća se porez na nasleđe i poklon.
Zašto je potrebno da se ovaj član briše? Iz istih razloga iz kojih sam predložila brisanje svakog člana kojim se neki zakoni, ovi zakoni ovim zakonom definišu da važe, a neki se definišu da ne važe.
To može u slučaju akta koji doše pred Skupštinu i odnosi se na jednu banku, kako sam i rekla nekoliko puta u početku ili u dva akta, ako se odnosi na dve banke, što manje akata koji bi se odnosili na banke, ali ne može u okviru zakona koji bi trebao, ukoliko bude opet amandman koji se odnosi na produžetak, na oročenost, usvojen i postao sastavni deo zakona, imaćete da se ovim zakonom do 31. decembra 2014. godine neki izuzimaju, a neki ne, tako da ostajem kod predloga da se član 10. briše.

Član 11. ima dva stava i glasi, u prvom stavu – izvor sredstava finansijske podrške banci preuzimaocu su sredstva agencije.
U drugom stavu kaže – Republika Srbija će ukoliko se za to ukaže potreba, agenciji nadoknaditi sredstva iz stava 1. ovog člana.
Po kojim kriterijumima? Ko će to odlučiti, koliko sredstava?
Član 11. da je sve ostalo u redu u ovom zakonu i da nema člana zakona koji stavlja van snage druge zakone i da nema netom usvojene amandmane koji su postali sastavni delovi zakona. Ovako koncipiran član 11. ne bi smeo da postoji ni u jednom zakonu koji se tiče finansijskih tržišta.
Dakle, ponavljam, drugi stav glasi – da će Republika Srbija, ukoliko se za to ukaže potreba, agenciji nadoknaditi sredstva iz stava 1. ovog člana.
Radi se o raspolaganju javnih finansija i imati stav da može da se ukaže potreba ili da se ne ukaže bez kriterijuma, bez obrazloženja potreba, bez toga ko će ceniti potrebu da li se ukazala i kolika je i ne karikiram, jer ovaj član tačno tako izgleda i u nekom potpuno, od svih nas prihvaćenom načinu na koji se jedinstvena metodološka pravila, ovi zakoni u Skupštini moraju razmatrati i sam predlagač ne bi smeo da stavi ovakve izraze u drugi stav zakona, tako da ostajem kod stava, da se član 11. briše.

 Zahvaljujem.
Član 11. je član kojim se uzima novac građana Srbije. Ne postoji način da se tvrdi da to nije tako. Razlog zbog kojih mi smatramo da taj član ne sme da postoji je što Narodna skupština zakonom daje ovlašćenja Vladi da nas do 31. decembra ne pita ništa o tome da li se potreba ukazala da se daje novac Agenciji ili ne. To je ključna razlika u mom gledanju na vaša rešenja i u pokušaju da se ovakav član odbrani time da vi tvrdite da ćete poslovati kako treba i da će ta potreba biti opravdana. Tako ne funkcioniše odnos Skupštine i Vlade, nego Skupština ima uvid u to da li se ukazala potreba ili se nije ukazala potreba.
Dodatnu argumentaciju kažete da je greška što Skupština nije imala uvid. Tu grešku, što Skupština u maju mesecu nije imala uvid, ispravljate predlogom da i na dalje Skupština nema uvid zakonom. To je stav 2, da će Republika Srbija, ukoliko se za to ukaže potreba, Agenciji nadoknaditi sredstava iz stava 1. ovog člana.
To je problem sa celim duhom zakona, da se Skupština zakonom odriče svojih ovlašćenja. Nema nikakav problem da se donese akt koji se odnosi na tu i tu banku i onda smo svi mirni i da će biti kontrole. Najlepše od svega, to je dobro za Vladu Republike Srbije, to je dobro za ministra finansija. Ovako niste bez ikakve sumnje ovim članom pokazali da zaista smatrate da će javnim finansijama biti upravljano bolje ili da će biti upravljano onako kako po namerama tvrdite da hoće. Hvala.

 Sve ovo što je ministar rekao stoji da nema člana 3, na koji nije prihvaćen nijedan amandman, zbog toga što član 3. kaže: "Na preuzimanje, u skladu sa ovim zakonom, ne primenjuje se Zakon o Agenciji za osiguranje depozita i Zakon o osiguranju depozita". Član 11. u interpretaciji ministra podrazumeva primenu Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
(Mlađan Dinkić, s mesta: Može oba.)
Ne može oba, ministre.
(Mlađan Dinkić, s mesta: Pa može.)
Pa ne može ministre oba, da vi znate kada se ne primenjuje, a niko drugi da ne zna i da ne piše u zakonu. O tome vam govorim sve vreme. Vi ste članom 3. stavili van pravne snage Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Ja ću još jednom da pročitam – na preuzimanje u skladu sa ovim zakonom ne primenjuje se Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, Zakon o osiguranju depozita. O tome vam pričam kada vam govorim, etika dobrih namera nije dosta.
Uopšte ni jednog trenutka ne sumnjam da je većina koja će glasati i vi, imati dobre namere, ali to ovde ne piše. Ovde piše da će Republika Srbija, ukoliko za to ukaže potreba agenciji nadoknaditi sredstva. Agenciji koju je članom 3. stavila van snage. Ne može, malo mi važi Zakon o Agenciji za osiguranje depozita, malo ne važi. To je član 3. i član 4.
Da li će to napraviti problem u slučaju "Nove Agrobanke" i ugovora koji ste spremili. To je na vama da podelite procenu sa nama. Naša je obaveza da ovaj zakon čitamo tako kako piše i da ako čujemo ministra finansija koji kaže – kada bude potreba da se primeni član 11, onda se neće primenjivati član 3. Ne može oba. Moraju istovremeno da budu na snazi član 11. i član 3. O tome smo razgovarali kada smo kazali – dajte nam akt koji se odnosi na "Agrobanku", dajte nam akt koji se odnosi na "Razvojnu banku", dajte nam akt koji se odnosi na "Privrednu banku", dajte nam akti koji god hoćete. Imaćete sasvim pozitivan stav i neće biti dileme. Ovako ćemo imati akt kojim je Skupština prenela svoja ovlašćenja na Vladu, u kojoj su dva člana koja istovremeno važe, a ne mogu istovremeno da važe. U kojoj će neko ukoliko se ukaže potreba, kazati – sad važi Zakon o osiguranju depozita, a ne važi član 3.
Problem je što pažljivim čitanjem je sasvim jasno da ćete se morati složiti sa mnom. Zahvaljujem.