Članom 5. se menja član 15. predloga Zakona o porezu na dohodak građana. I to se menjaju reči – isplaćeni novčani iznos zarade za izvršni rad. Što bi trebalo da je jasno. Izvršili ste rad i dobili ste isplaćen novčani iznos zarade. Sada se ove reči menjaju rečima – iznos zarade koju bi u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovor o radu ostvarili u republici na istim ili sličnim poslovima.
Kako drugačije da bude isplaćena nego u skladu sa zakonom i opštim aktom? Pošto se radi o zaradama koje nisu ostvarene u Republici, mislim da će ova izmena, koliko god ja razumevala nameru, da se registruje koliko je ko zaradio za izvršeni rad, da će stvoriti više štete i zabune nego što će napraviti korist za naplatu iznosa zarade na dohodak građana, a pri isplaćenom novčanom iznosu za izvršni rad.

Zahvaljuje.
Član 6. je zanimljiv iz dva razloga. Prvi razlog je što definiše šta su to neoporezivi prihodi, a drugi što se odnosi na dnevnice.
Pre nepunih dva meseca ili tri imali smo odluku Vlade i promenjenu uredbu o tome da dnevnice na službenom zadatku u zemlji da su 150 dinara, a dnevnice za službena putovanja u inostranstvo 15 evra, što su ljudi verovatno sklonim populizmu dočekali velikim aplauzima, a ljudi koji znaju kako se vodi država se prekrstili i sa levom i sa desnom rukom iz dva razloga.
Prvo što se takvom uredbom uvela dodatna obaveza za privatne kompanije koje su u obavezi da poštuju ovaj isti Zakon o porezu na dohodak građana i za sve iznose za koje neka privatna kompanija ovde šalje nekog u inostranstvo je morala da plaća dodatni porez iznad 15 evra, a ako ste videli zaposlenog u bilo kojoj kompaniji koja ima ozbiljnih potreba za poslove koje sklapa po Evropi i to da spojite sa 15 evra onda vidite koliko je kancerogen populizam gde mu mesto nije.
No, srećom evo ga zakon pa se ta greška popravlja. Ja sam uvek pristalica toga da nije čak ni važno ko je grešku napravio, nego je važno grešku popraviti i važno je onom ko grešku popravlja kazati – e, sad si dobro uradio, ono pre je bilo sačuvaj bože.
Dakle, ovim porezom, ovim zakon se utvrđuje dnevnica za službena putovanja u zemlji do 2.168 dinara, što je dobro za službena lica iz vojske, policije, inspektore, zavodi, svi oni koji imaju fizički po 12, 13 sati posla na terenu po Srbiji, a dnevnica za službeno putovanje u inostranstvo do 50 evra.
Samo jedna kratka opaska svima onima koji su skloni da zaviču kako je to jako strašno i sramota što putujemo svi tako po inostranstvu, to je sve sačuva bože, to treba da se štedi, da podsetim na 10 godina između 1990. i 2000. godine gde nigde niko nije putovao nikad, a uštedeli smo onoliko, tako da smo 2000. godine iskreno zažalili za svim tim što smo uštedeli nebivajući deo moderne evropske i svetske zajednice. Mogu samo da vam uputim molbu da sa pažnjom govorimo o troškovima putovanja pripadnika ministarstava, Vlade, parlamenta, koga god. I da znate da je svaki taj trošak bilo koga od predsednice Skupštine, preko predsednika države do poslednjeg službenika ministarstva investicija. Ako posumnjate da je investicija, onda se setite tih devedesetih gde smo svi sedeli izolovani blatnjavim zavesama svuda okolo. To štednja nije.
Kritikujte sve nas koji putujemo. Nemojte da pravimo štetu zemlji koju svi predstavljamo. Hvala vam.

Da, zahvaljujem.
Sada imamo ilustraciju koliko se mi razlikujemo u pristupu. Ako imate 700 ljudi koji imaju službena putovanja, od njih 700, sedam ima zloupotrebu. Ne menjaš uredbom iznos dnevnice, nego tražiš za zloupotrebu tih sedam odgovornih. To je razlika u pogledu na svet. Zato se mi razlikujemo. Zašto je zajednička šteta ako nastavite - aha, ovih sedam od 700 su zloupotrebili, udri po svih 700? Tako ne rade uspešna društva. To je suštinska razlika.
Mi nemamo nikakva zadovoljstva u tome što je to slatko za populističke uši - sad se on njemu osvetio. Nemamo, pošto to u srži onemogućava uspešno društvo. Uspešna društva imaju pojedinačnu odgovornost, a ne prave poteze ad hok, ili kako god hoćete, tako što nanose štetu onima koji najnormalnije u skladu sa svim propisima obavljaju svoje dužnosti. To je problem. To je problem vašeg pristupa rešavanju svih stvari. To je problem koji imamo i u obrazovanju, koji ja zovem - obraćaš pažnju samo na ono dete koje ili ima disciplinski problem ili jako slabo uči, umesto da okreneš sistem obrazovanja prema onome ko je dobar. To su ključne razlike i dobro je što te razlike postoje, jer jedni od drugih možemo da učimo usput.

  Zahvaljujem.
Paradoks ove naše rasprave o tome da li neko ko radi u državnoj upravi, ministarstvu, u javnoj upravi ima svoja prava i demagogija o tome da oni umeju da budu - kuš i da budu zadovoljni ako u opšte imaju posao u javnom sektoru ako neće neka idu u privatni. Paradoks je u tome što to je na štetu Vlade Republike Srbije. To što govorite, govorite o tri hiljade ljudi koji su obezbedili skrininge i koji rade za evropske integracije Srbije.
Govorite o ljudima koji su u suštini oni koji nose reforme državne uprave. Tu proizvoditi neprijatelje. Tu proizvoditi sukob javnog i privatnog sektora je blokiranje reformi za koje se predsednik Vlade sa pravom na rečima zalaže.
Tu vrstu demagogije o tome da u javnoj administraciji u državnoj upravi imate nekoga ko je zloupotrebio službeni auto i zbog toga na rečima imati čitav arsenal strašnih uvreda za ljude iz administracije koji rade i za ministra Vujovića i za Vladu Republike Srbije i za sve nas. To nije šteta koju pravite zakonu, to se ne odnosi na nas koji imamo potpuno drugačiji pogleda na svet. To je lomljene reformskih nogu onih koji na rečima drugih podržavate.
Moj savet je, nemojte to da radite. Rad mora da se ceni, a demagogiju ostavite za političke pošalice, nemojte to da uplićete razvoj i pravljenje sukoba između ljudi koji pošteno, znalački obavljaju svoj posao za Srbiju, za sve nas, a prevashodno u ovoj fazi pregovora za one koje s pravom i legitimno predstavljaju, ministre ili bilo koga drugog u Vladi Republike Srbije uključujući i predsednika Vlade.

  Zahvaljujem.
Članom 8. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana dodaje se član 21d, koji ima devet ili više stavova i u svim tim stavovima se definiše šta je poslodavac, šta se smatra novozaposlenim licem, šta je poreska olakšica i vremenski periodi kada se to novo pravo, odnosno obaveza, ako je olakšica obaveza, uvodi.
Dakle, poslodavcem se, u smislu prvog stava ovog člana 21d, smatra pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, kao i preduzetnik koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica i ima pravo na povraćaj 75% plaćenog poreza na zaradu za novozaposleno lice, isplaćeno zaključno sa 31. decembrom 2017. godine, pri čemu se preduzetnikom smatra lice koje je upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije.
Ja ću se zadržati samo na ovom stavu, jer smatram da ceo član nije dobro definisan, osim što istovremeno na dva mesta definišete šta je poslodavac. Dakle, prvo kažete da je pravno lice koje se u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo razvrstava u mikro i mala pravna lica, pa zarez, kao i preduzetnik koji zasnuje radni odnos sa najmanje dva nova lica, a onda na kraju, pri čemu se preduzetnikom smatra lice upisano u registar kod nadležnog organa, odnosno organizacije. Ko bi se inače smatrao preduzetnikom?
Neću druge stavove. Ovo će biti dovoljno da se čuje, pa da se razume, da kada podnosimo amandmane kojima tražimo preciziranje stavova, to je zato da bi bilo jasne primene zakona ili kada podnosimo amandmane da se briše, znači da imamo celu drugačiju politiku poreskih olakšica koje smatramo dobrim za novozaposlena lica.

Zahvaljujem.

Član 11. menja član 40. tako da se reči: „kiosk u prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu“ zamenjuje rečima: „kiosk u prikolici ili sličnom objektu“.

Osim što je zanimljiva ova jezička svedenost, dakle, razlog zašto montažni ili pokretni objekti su izbačeni iz teksta, zanimljivo je i zamena reči: „kiosk u prikolici ili sličnom montažnom ili pokretnom objektu“ samo „kiosk, prikolica ili sličnom objektu“. Da postoje objašnjenja unutar samog člana, bilo bi jasno šta je osnovni motiv zakonodavca da izostavlja montažni objekat, ako je montažni objekat bio problem zbog toga što je realnost donela to kao problem, onda bismo razumeli. Ali, kada ostavite reči: „sličnom objektu“ onda ostavljate mogućnost i to je ono što se radi iz člana u član.

To je ogroman problem naših zakona, odredbe koje se mogu tumačiti uvek nađu tumače. Kada odredbe koje se mogu tumačiti nađu tumače, onda tumači nađu razloga da prave nepravdu, jer za jednog koji pristupa tumač, tumači na jedan način, a za drugog na drugačiji način i to je nedostatak vladavine prava koji je dosta vidljiv i koji građani osećaju kad god imaju kontakt sa odredbom koja je nedovoljno jasna.

Dakle, to je naša namera da, kao i u prethodnom slučaju, kada smo tražili da postoji horizontalno povezivanje da ministarstva sarađuju, da se pročišćavaju pojmovi u zakonu, da ne bude zakon u kojem jedan pojam znači jedno, u drugom znači drugo, i da nismo većina nas koja je pred bilo kojim organom javne vlasti i pred nekim ko te odredbe tumači na sebi svojstven način.

Član 12. menja član 41. i u celini govori, u suštini o paušalnom oporezivanju.
Šta su novine? Novine su da polazne osnovice iz stava 2. koje su za utvrđivanje paušalnog prihoda po grupama, saglasno stavu 1, određuje se u odnosu na prosečnu mesečnu zaradu po zaposlenom, ostvaren u Republici, opštini, odnosno gradu u godini koja prethodi godini za koju se utvrđuje paušalni prihod. Pa se ti kriterijumi, odnosno elementi su u sedam tačaka.
Mesto na kom se radnja nalazi, broj zaposlenih radnika, tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja, površina lokala, starost obveznika i njegova radna sposobnost, visina prihoda obveznika koji pod istim ili sličnim uslovom obavlja istu ili sličnu delatnost. Ostale okolnosti koje utiču na ostvarenje dobiti i tvrdi se, da će nadležni poreski organ uzimati u obzir i ove dokaze, elemente i činjenice, kao i sve ono do čega je došao putem kontrole.
Poslednji stav je najproblematičniji u ovom članu - Vlada uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno oporezivanje. Zašto je to problem? Zato što će advokati da pregovaraju sa Vladom.
Ja tačno znam kako je teško advokate uvesti u poreski sistem kako su inače struke. Bilo probano dva, tri puta i advokati su bili jači, ja im na tome čestitam. Ja volim sposobnog, fokusiranog i rešenog protivnika, odnosno zastupnika sopstvenih interesa.
Ali, ovaj član, zato što imamo situaciju da advokati takođe plaćaju paušalni porez, ovim članom ćete jednu veliku društvenu grupu staviti u neravnopravan položaj, u odnosu na drugu društvenu grupu.
Kako je problem rešiv? Tako što ćete sasvim sigurno izostaviti da Vlada uređuje bliže uslove, kriterijume i elemente za paušalno oporezivanje. To će se završiti na diskrecionim razgovorima sa advokatom i ministrom.

  Zahvaljujem.
Član 13. dodaje novi član u članu 42. koji se i dalje bavi paušalnim oporezivanjem i kaže da izuzetno iz stava 1, u članu 42, preduzetnik koji u toku godine započne obavljanje delatnosti, zahtev za paušalno oporezivanje može u momentu registracije podneti nadležnoj organizaciji koja vodi registar privrednih subjekata, koji će taj zahtev proslediti poreskom organu, i dalje se, naravno, tehnički menjaju redosledi stavova.
To što kažete da može, podrazumeva da ne mora, odnosno da će zahtev za paušalno oporezivanje podneti kasnije po rokovima koji su određeni u drugim članovima zakona, a ne ovako kada se ovo stavlja kao mogućnost, kada u toku godine započne obavljanje delatnosti da bude u momentu registracije u mogućnosti da podnese.
Dakle, šta on u momentu registracije podnosi kao zahtev za paušalno oporezivanje? Ja razumem nameru, ali je to kao i kod mnogih drugih članova loše napisano, jer ako on u avgustu započne delatnost, može da podnese zahtev za paušalno oporezivanje, onda nadležni organ na osnovu čega, kojih elemenata će da mu odobri to, kad je on tek započeo delatnost?
Dakle, razumem nameru, ali onda je moralo da piše i da li se za taj poseban izuzeti momenat uzimaju svi elementi, što nije moguće, svih sedam tačaka, da bi se odredilo koliki je paušalni porez, ili ne. Ja ponavljam, ja sam protiv odredbi koje mogu da se tumače, ko god za njih glasao kad i na koji način.

Zahvaljujem.
Povređen je član 107. koji nas obavezuje u prvom stavu da čuvamo dostojanstvo Skupštine, a u drugom nas obavezuje na uljudno obraćanje o drugim licima i sa drugim licima, bili oni u sali Skupštine ili govorili o njihovom privatnom ili životu van ove sale.
Nedopustivo je smatrati slobodom govora klevetanje i ružne izraze bliske verbalnom nasilju, ne samo sada kada je u pitanju gospodin Đelić, vrlo često slušamo to o ljudima kao što su Miodrag Kostić ili Ivica Todorić. Kada se takva vrsta verbalnog nasilja koristi za predsednika DS, politički folklor je uobičajio da je to pristojno. Nije i neće biti nikada pristojno, ali razumevajući da se to ovde smatra vidom političke borbe, razumevajući da je to posledica neznanja, komunikacije unutar Skupštine, na to i ne tražimo reklamiranje povreda Poslovnika.
Govoriti laži i klevete o licima i ljudima koji nisu u sali, uvoditi ih u temu samo zato da bi ih blatili i klevetali je nedopustivo. Time se ne čini samo šteta tim ljudima. Time se čini šteta svima nama i onima koji nas gledaju ne izgledamo kao ljudi dostojni da u njihovo ime ovde kažemo da branimo njihov glas.
Molim vas da se to više ne čini, da se fokusirate na predsednika DS i na DS i sve klevete koje imate da uputite ovde, sada i nama, a sve druge ljude da ostavite van ove sale i van verbalnog nasilja, a radi koristi ove kuće za koju svi zajedno radimo.

  Član 22. osim ispravki koje se tiče pravilnog pisanja reči „autonomna“ kod pokrajina nema Vojvodina to je zakonski propis, zato što imamo dve pokrajine. Dodaju se dva stava i ta dva stava jesu problematična iz razloga kojih ja imam primedbu na članove zakona, a to je tumačenje, nejasno pisanje, produžene rečenice, umetnute rečenice i koje onda tumaču daju sva prava da postupa nejednako prema strankama na koje ovaj član treba da se odnosi.
Dakle, radi se o pravu na poresko izuzimanje kod prodaje prava. Stav koji se dodaje – Pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačke 5) ovog člana u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene procenta prava, odnosno učešća u kapitalu, obveznik može da ostvari u odnosu na procentualni deo prava, odnosno deo udela po osnovu koga je neprekidno najmanje deset godina imao pravo učešća u kapitalu u procentu koji je jednak procentu koji je inicijalno stečen najmanje deset godina pre prodaje udela.
Pošto se radi o prodaji prava, bilo bi dobro da nedvosmisleno bude objašnjeno za Petra Petrovića koji traži poresko izuzimanje kod prodaje prava knjigu, muziku, šta god hoćete, šta se s njim dešava tokom primene ovog stava.
Drugi stav kaže – pravo na poresko izuzimanje kod prodaje prava, odnosno udela iz stava 1. tačka 5) ovog člana u slučaju kada je tokom perioda vlasništva dolazilo do promene nominalne vrednosti prava, odnosno uloga može se ostvariti u odnosu na deo prava, odnosno udela koji odgovara iznosu, odnosno ulogu koji je uplaćen najmanje deset godina pre prodaje prava, odnosno udela.
Ako ćete izuzimanje uvek vraćati na iznos ili udeo pre desete godina onda je sve ovo drugo nepotrebno. Ako nećemo onda je nejasno. Bilo bi dobro da obratimo pažnju pri pisanju propisa da nemamo ovakve članove.

Član 25. ovog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana menja član 84a, u tri stava ukupno, a tema izmena su prihodi sportista. U prvom stavu kaže se: „Prihodi sportista i sportskih stručnjaka obuhvataju primanja koja ostvare profesionalni sportisti, sportisti amateri, sportski stručnjaci i stručnjaci u sportu, od sportske organizacije, sportskih društava i saveza, koja nemaju karakter zarade u smislu propisa kojima se uređuje sport.“
Ja razumem šta se htelo, da se kaže da sportske organizacije, sportska društva i savezi imaju prava na neke zarade, odnosno da plaćaju sportske stručnjake, profesionalne sportiste i amatere. To znači to, ali to tako ne piše. Pošto znam Zakon o sportu, zato znam da to tako ne piše.
Ovo kako piše je da i sportske organizacije i sportska društva imaju neki karakter zarada u smislu propisa koji im određuje sport. Oni nemaju to, nego imaju pojedinci kojima oni plaćaju zarade. No, dobro. Nadam se da će i drugi konsultovati Zakon o sportu kada budu određivali porez, oporezivi deo sportistima.
Dakle, prihodima iz stava 1. ovog člana smatraju se primanja koja nisu zarada koju oni dobijaju od sportskih društava i organizacija, a to su: naknade na ime zaključenja ugovora, a to je i zarada po Zakonu o sportu, za, recimo, lekare, honorarce i sve ostale; naknade za korišćenje lika sportista, to jeste tema Zakona o sportu, ali i drugih zakona, posebnih ugovora koji karakterišu oglašavanje; novčane pomoći vrhunskim sportistima sa posebnim zaslugama, a to se razlikuje i treba jasno kazati da se razlikuje novčana pomoć vrhunskim sportistima od stipendija vrhunskim sportistima za sportsko usavršavanje; novčane i druge naknade, one su jednokratne, ali to ne piše u zakonu, ja znam zato što čitam Zakon o sportu, a novčana pomoć može da bude višemesečna, odnosno zato što….

Član 26. menja član 85. koji definiše u 1. stavu šta su ostali prihodi u smislu ovog Zakona i drugi prihodi fizičkog lica koji nisu oporezivi, po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonima, a naročito – prihodi po osnovu ugovora o delu, prigovori po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske i studentske zadruge, sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja, prihodi po osnovu dopunskog rada, trgovinskog zastupanja, i primanja članova organa uprave pravnog lica, naknada poslanicima i odbornicima, naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda itd.
Ovo što je sada skup izuzetih, ostali prihodi, koji nisu oporezivi po drugom osnovu, sada se ovim članom stavljaju da su oporezivi.
Čini mi se da ovde ima u nekoliko tačaka, prihoda koji su oporezivi po drugom osnovu i da bi trebalo da se proveri 1. stav člana 85. jer razumem nameru, hoćemo da sve vrste primanja klasifikujemo i da svaka vrsta primanja bude poznata za oporezivanje, makar i stopa bila nula. To je meni potpuno jasno, ali u 1. stavu, to se bojim ne piše.

Član 27. kojim se menja član 87. osnovnog Zakona, određuje godišnji porez na dohodak građana i sada je definisano da godišnji porez na dohodak građana plaćaju fizička lica, koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak, veći od trostrukog iznosa, prosečne godišnje zarade po zaposlenom, isplaćene u Republici, u godini za koju se utvrđuje porez, prema podacima Republičkog organa, nadležnog za poslove statistike.
I naravno, onda se ređa ko su sve lica koja uopšte mogu doći u poziciju da budu poreski obveznici. Trostruki iznos prosečne godišnje zarade, ja ću neka mi bude oprošteno, zaokružiti, na 40.000 mesečno, pa da množimo, ili 400 evra, pa da množimo 400 evra sa 12 meseci i to puta tri.
Narodni poslanici i ministri nemaju trostruki prosečni, nema trostrukih prosečnih zarada. Koja su to lica koja će imati trostruku ili prosečnu, osim IT koji inače imaju drugačiji oblik?
Ja ne tražim izmene ovog zakona, ja tražim potpuno drugačiji pristup u određivanju iznosa poreza na dohodak građana i kada se radi ono što nije predmet ovog zakona što plaća poslodavac, ali kada se radi i o porezu koji treba da plate ljudi koji na godišnjem nivou zarađuju toliko da država kaže – ti imaš dovoljno za sebe i za svoje potrebe, trebalo bi da platiš i porez.
Jako je mali broj lica koji imaju trostruki prosek mesečno. Nije niko pametan, vi ste odredili tri, ja ponavljam da želim da se izbriše, zato što želim potpuno drugačiji pristup u određivanju.

Zahvaljujem.
Članom 41. koji je neminovan član, gde se u pravom stavu definiše koji zakoni ne važe ili koji samostalni članovi važe, ima drugi stav u kojem kaže da poslodavac koji zasnuje radni odnos sa novozaposlenim licima od 1. januara 2016. godine, može da se opredeli da po osnovu radnog odnosa sa tim licima koristi poresku olakšicu iz člana 7. ili iz člana 8.
O tome je bilo rasprave, radi se o povraćaju poreza i verovatno je ovo ostavljeno da može tako da poslodavac bira šta je za njega povoljnije, to se podrazumeva.
Mi bi smo voleli da je jasnije napisano, kao i druge odredbe, šta je od ove dve mogućnosti za povraćaj poreza kod novozaposlenih lica povoljnije po novozaposlenog, ali nadamo se da će to i ovako i onako se dešavati po Zakonu o radu, ako ne o drugom, mada i tu ima odredbi dovoljno širokih za tumačenje, da ostavlja i uvećava prostor pravne sigurnosti za zaposlene.
Mi bi smo takođe voleli da poslodavci nemaju pred sobom ovakvo rešenje, nego da budu oslobođeni poreza za novozaposlena lica. Hvala.

Zahvaljujem.
U svakom od ovih zakona amandman i identičan tekst poslednjeg člana izmena i dopuna zakona. Član 42. u predloženim izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana glasi – ovaj zakon stupa na snagu 1. januara 2016. godine. Da bi to moglo, danas bi moralo da bude glasanje o zakonu, jer Ustav kaže da zakon stupa osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“. S obzirom da je očigledno da nećemo glasati, ja sam već u raspravi o svakom članu u istovetnom tekstu, koji je napisan, u svakom predlogu zakona, koji je danas pred nama, kazala da je to dokaz našeg zajedničkog nedostatka planiranja, jer je predlagač očigledno imao nameru da predlog zakona bude u proceduri i da se usvoji znatno pre 1. januara 2016. godine, kada bi ovako napisan član ispunjavao uslov Ustava.
Pošto imamo zajedničku štetu od nedostatka planiranja, to nije stvar vlasti, ni opozicije, nije čak ni stvar ideologije, to je stvar narativa našeg društva, kao kada kažete – kada ćete se javiti, on kaže – posle podne. Kad posle podne? Kada ćemo to obaviti? Ovih dana. Kada ćemo završiti predlog? Od nedelje. Kad slušate taj jezik, onda razumete šta nam je problem i direktna posledica takvog gledanja na svet je da predlagač stavi - ovaj zakona stupa, jer dovoljno smo daleko od 1. januara, proći će to. Moraće da bude amandmana na ovaj član i moraće da bude odlučivanja Skupštine da stupi na snagu pre roka od osam dana.