Zahvaljujem.
Dame i gospodo, pokušaću u sledećim minutima da zaslužim vašu pažnju, obrazlažući kako i sa moje tačke gledišta izgledaju činjenice o budžetu, percepcija o budžetu i kakvu procenu imam o tome kako ljudi koji žive u Srbiji, građani Srbije koji prate ovu sednicu ili slušaju medijske izveštaje o donošenju budžeta, kakav je njihov stav o onome što je tema našeg rada ovde.
Činjenice o budžetu.
Samo jedna rečenica koja je nesporna, a to je da je za 30 meseci ove vlade, koju neki od nas podržavaju, neki ne, doneto sedam budžeta i da praktično jedan budžetski ciklus traje četiri meseca, što govori jako mnogo svakom znalcu o tome šta znači po pravilima javnih finansija, a ipak ne sporeći da u ta pravila mora da bude uneta politika Vlade koja donosi budžete, šta to znači za Vladu, šta znači za Skupštinu, šta znači za celo društvo.
Da su samo te brojke podatak, svako od nas koji se elementarno bavimo budžetima kazaće, kada jednom ovo sve bude par redova u nekim čitankama, znači, veoma krizna vremena i veoma teška ekonomska situacija.
Šta je još činjenica o budžetu? Imala sam zadovoljstvo da to saopštim ministarki Diani Dragutinović, sa onoliko znanja koliko posedujem o načinu na koji se budžeti prave i imajući u rukama i u glavi budžete koji su se donosili od 2001. godine do danas, i budžete i rebalanse budžeta. Ovo je sa tačke gledišta teorije najbolji budžet koji je napravljen, verovatno koji je Srbija i videla. To ne znači da ja hvalim Vladu Republike Srbije, prosto smatram da se u našoj zemlji preretko kaže koja dobra reč o znanju, o veštinama, o struci, o profesiji koja je uložena da bi nekakav posao u javnom sektoru bio obavljen. Znam da to nije samo zasluga ministarke Dragutinović, ali mislim da je i njoj jasno da ta moja ocena ide, naravno, na zaslugu celog tima.
To su nesporne činjenice o budžetu.
Šta je percepcija o budžetu? Percepcija o budžetu stvara se ili je stvorena na osnovu manje – više tema iz diskusija koje smo čuli i ovde, što je sve legitimno i legalno, ali vrlo često nema nikakve veze sa činjenicama o budžetu.
Zanimljivost politike kao posla je da će se javnost, i domaća i inostrana, baviti više percepcijama o budžetu, nego što će se baviti činjenicama o budžetu. To je sektor u koji ulaze uvek opozicione stranke, pokušavajući da ta percepcija bude načinjena što gorom po vladajuću većinu. To je posao opozicije, ali taj posao je dobar samo ako ne prenebregne činjenice, što se nažalost u toku današnje rasprave nije desilo. U toku rasprave smo čuli više o zloupotrebama budžeta, što je sjajna tema, ali
mi govorimo o budžetu za 2011. godinu, ne govorimo o tome šta su manjkavosti i činjenice da nismo imali raspravu o završnom računu ili pojedinačne zloupotrebe. To je nedostatak znanja.
Ako hoćemo da stvorimo percepciju da se u Srbiju samo u budžetu zloupotrebljava, da neki zli ljudi, neodgovorni koji sede u Vladi, u lokalnoj samoupravi, u bilo kom javnom sektoru, onda je to loša strategija. Meni, kao pripadnici vladajuće većine, može da bude drago što opozicija na takav način, lošom strategijom kritikuje budžet, ali mi nije drago jer je to loša percepcija za zemlju za koju radim i za koju mislim da ne podeljeno svi smatramo svojom opštim interesom da se u toj zemlji živi što bolje, što pre.
` Imali smo recitale o novoj Vladi, imali smo diskusije o reformi penzionog sistema. Vrlo malo u par diskusija, u suštini, činjenice o budžetu. Loša strategija, ponavljam. Meni je to žao, jer to nije dobro za sve nas. Lakše je pripadniku vladajuće većine da brani budžet i da pokriva čak i ono što bi kritikovao, što neću činiti, ali percepcija o budžetu, ako sam opoziciona stranka, mora biti bazirana na činjenicama o budžetu. Ne sme se lagati. To se vrlo brzo vidi ili se lako porekne.
Šta je jedina rečenica koju ću upotrebiti o kontekstu budžeta kojim pokušavam da govorim o činjenicama i o percepciji? Svetska ekonomska kriza, finansijski krah i ekonomska krah koji se dogodio 2008. godine, jednom jedinom rečenicom, ne želim aboliciju nikoga ko je na upravljanju zato što se na nekom drugom mestu desila ekonomska kriza. Ne želim da govorim šta bi bilo kad bi bilo, ali ne možemo da prenebregnemo činjenicu da se kriza dogodila.
Šta je suština te krize? Ono što smo mi u Srbiji videli sa Jezdom i Dafinom, piramidalnim bankama. To je suština, samo sa mnogo više nula i sa efektima na ceo svet. Šta smo još videli? Videli smo isto ono što smo u Srbiji videli 1993. godine sa čistim štampanjem novca na Topčideru, samo sada se to ne zove štampanje novca nego su državne obveznice, ali je to, u suštini, vrlo, vrlo slična stvar.
Budžet EU, odnosno ukupan prihod bruto domaćeg proizvoda, da tako kažem, EU, je 115 hiljada milijardi. 4 500 milijardi evra je ušlo u spas ekonomije EU. To se u Srbiji devedesetih nije desilo. U Srbiji se devedesetih desila inflacija, a svaka inflacija služi pljačkanju sopstvenog stanovništva. Sve to razumemo, i sve to su stvari koje ne možemo izbrisati i to je poslednje što ću spomenuti kada su u pitanju ekonomska kriza. Mi moramo da pravimo budžete, da poslujemo, da pokušavamo da održimo socijalnu koheziju budžeta u novom kontekstu koji se tek stvara, a nakon finansijskog i ekonomskog kraha. Ko je kriv za to? Ko je odgovoran? Imamo li uticaja? Zanimljiva pitanja, ali ne produktivna? Ili imaš rešenje za svoju malu zemlju ili nemaš. Sve ostalo spada samo u spekulacije.
Šta je, na kraju, činjenica koju bi volela da sam češće čula ovde za vreme rasprave? Šta predstavlja budžet svake države? Iznos novca u kojem postoji pravilo da novac prikupljate od svih, po nekim pravilima koja su struka, ali i politika, a novac se isplaćuje samo nekima, po pravilima koje određuje struka, ali i politika. Šta je naš posao? Naš posao je da umemo da procenimo koliko novca i po kojim pravilima možemo skupiti od svih u Srbiji i kome, a da taj novac bude najbolje moguće potrošen. Po nekim pravilima, treba da damo dozvolu da taj novac bude isplaćen.
Kada ovako pojednostavim, zvuči kao znanje koje zna svaka domaćica u Srbiji. Smatram da budžeti nisu neka velika mudrost, osim ako se namerno ne pravi magla oko budžeta i da je suštinska tema kojom bih volela da smo se više bavili – da li je Ministarstvo finansija, da li je Vlada RS dobro odredila kao se prikuplja novac? Da li je dobra fiskalna politika, da li je dobar iznos prihoda, da li su dobro procenili od koga uzimaju koliko novca, da li su dobro procenili posledice?
Na ovom mestu ću se vratiti na upitnik koji smo pre nekoliko nedelja dobili od EU. Jedno od pitanja u upitniku EU glasi: kakva je fiskalna analiza? Mi fiskalnih analiza zakona koje donosimo nemamo. To je kontekstu u kojem mi donosimo novi budžet. To su činjenice. Možemo mi da tvrdimo da je kriv ovaj, odgovoran onaj, to neće pomoći činjenici da mi fiskalne analize za zakone ne pravimo, jer nismo do sada naučili kako to da radimo, niko nas nije terao da to radimo. Sada ćemo morati. Zato je upitnik dobar i zato će fiskalnih analiza biti, ne samo po pitanju pravila kako prikupljate novac od svih, nego za sve zakone. To je dobro pravilo, po mom mišljenju.
Šta je još zanimljivost naše rasprave kada su činjenice u pitanju? Nismo razgovarali, u suštini, o tome kako se prikuplja novac i odakle se pretpostavlja da će biti tog novca koji ćemo prikupiti i nismo, u suštini, pojedinačno razgovarali o tome kome treba novac da bude isplaćen i po kojim pravilima. Neke dve teme su se izdvojile, što medijski, što stvarno, jer su novost u odnosu na prethodna pravila u tome kako se prikuplja novac od svih, pa se daje samo nekima. Prvi su izmene i dopune poreza na imovinu i izmene i dopune iznosa PDV na kompjutere, delove kompjutera, voće i turističke usluge. To je postala tema iz mnogih razloga.
Ono što je moja nada za sledeći budžet, osim da će doći 1. novembra u Skupštinu i toplo preporučujem ministarski finansija da zakaže sednicu Vlade za 1. novembar 2011, tačno znam razloge kašnjenja, a to je da ministri odlažu svoje predloge planova, čekajući poslednji momenat. Postoji nekoliko načina da se toga rešite kao manira. Prvi je da imate svest o tome da zemlja koja se menja takvu fazu mora da prođe, ne može drugačije. Drugi je da napravite budžet, zakažete sednicu i onda će ostali članovi Vlade vrlo hitro 2. novembra tražiti da se ta sednica otkaže, pa da dođe. Liči na šalu, ali videćemo svi za godinu dana ovde, neće niko drugi do nas biti oni koji će se smejati.
Pitanje kako prikupljate novac od svih je meni najzanimljivije pitanje iz budžeta. Teme koje sam htela da ponudim, komentarišući porez na imovini i izmene i dopune PDV, je – hajde da otvorimo debatu o nekim drugim poreskim zakonima, da vidimo tu fiskalnu politiku na nekim drugim mestima. Zašto? Zato što je trenutak kada ja, kao narodna poslanica, koristim najmoćnije sredstvo koje mi je dato, a koje glasi: Neću da glasam za ovo dok ne vidimo dogovor o amandmanima. Imam stav da je loše procenjeno ovo što je ponuđeno i da nam treba dogovor o tome na koji način možemo bolje da procenimo kako da prikupimo sredstva od svih, koja ćemo dati samo nekima. Tome služi Skupština i to je proces koji traje već nekoliko dana ovde, pokušavajući da se dogovorimo kao da usaglasimo naše slike o tome šta proizvode fiskalni propisi koji ovim žele da se menjaju.
Naravno, odmah nudim i o čemu možemo da razgovaramo u oblasti prikupljanja, a o čemu se u Srbiji malo razgovaralo. Recimo, porez na novac koji imaju crkve i verske zajednice. Svaki put kada sam pokušala da pokrenem tu temu, nisam imala sagovornika. "Nemoj o tome". Zašto? "Nigde crkve ne plaćaju porez". Nije tačno. "Nezgodno je zato što crkve nemaju prihode". Nije tačno. Dakle, dozvoljavam da me ubedite da crkve i verske zajednice ne treba da budu u fiskalnom sistemu, dozvoljavam unapred. Neko sam ko smatra da je mozak dobar samo kad radi kao padobran, tj. kad je stalno otvoren. Spremana sam da mi kažete na kraju – ne treba, ali hajde da imamo debatu o tome, hajde da uporedimo stavove. Nemojte zbog predrasuda da jednu temu stalno sklanjamo iz javnosti kada je u pitanju prikupljanje poreza.
Drugo, što je takođe moglo da bude tema, je porez na finansijske transakcije, koji smo mi ukinuli. Smanjili smo mi i PDV na kompjutere. Mi smo u ovom sastavu doneli odluku o 8%, pa ga sad podižemo.
Nisam čula argument zašto ne bi mogli da uvedemo porez na finansijske transakcije i o tome treba da bude dijaloga.
Ovo možda vama izgleda da je naknadno viška rasprave. Nije. Zato što ako prođu neki amandmani, ako nađemo neki dogovor, može da se ispostavi da nam fali neki iznos sa prihodne strane, pa onda ja unapred za januar, ukoliko bude rasprave, kandidujem nekoliko sektora u kome se može razgovarati o povećanju poreza ili o uvođenju poreza, kada su u pitanju finansijske transakcije.
Imamo PDV koji je propisan za advokate, ali se to ne dešava, fiskalne kase za advokate se ne dešava. Zašto spominjem te stvari? Zato što je to politika. Zato što tu vidite kako se pravi budžet. Svako ko ima dovoljno snažnu interesnu grupu, sve legalno i legitimno, da zaštiti svoj interes, tome će interes biti zaštićen. Šta mi ovde radimo i zašto sam protiv politike, bez obzira što znam da je po struci uvođenje poreza na imovinu ovako besprekorno? Ali, ne radi se samo o struci. Radi se o tome ko će da plati taj novac. Radi se o tome da nemam izveštaj o naplati poreza na imovinu za prošlu godinu. Radi se o mom nagađanju da je ispod 60% i da je to različito na teritoriji Srbije, da plaća Vojvodina 85%, da plaća Beograd 80%, drugi delovi Srbije ne plaćaju.
Da li ćemo mi nadoknadom od povećanog poreza na imovinu u suštini nadokanditi to što ni jedan deo izvršne vlasti u Srbiji ne radi? Jer, to kada nije pokupilo prihode, to ne radi. Da li je to situacija ili nije? Treba nam dijalog o tome. Koga će u suštini pogoditi povećanje poreza? Donji sloj nečega što je bilo ili jeste još uvek srednja klasa? Nekog ko ima 25.000 dinara po glavi člana svog domaćinstva? Njega će da pogodi, nju će da pogodi taj porez. To je politika i onda struka mora da bude samnom u dijalogu, kad mi kaže - ali drugačije ne može, kažem - dobro, ali to nije politika za koju bih glasala, to nije politika zbog koje su za mene glasali. Zato su amandmani ovde i zato je potreban dijalog o svemu.
Porez na povećanje PDV, jedino što me zasmejalo kod toga je to što sam čula od jednog nadležnih iz ministarstva, da mora 18% na kompjutere, mora veće na voće i mora na turističke usluge i onda daje obrazloženje - zato da ne povećavamo PDV na hranu, pri čemu valjda voće nije hrana. Malo pažljivije sa izjavama, to bi svima dobro došlo.
Kada je u pitanju moja konačna ocena o percepciji i činjenicama i reakciji građana, u par rečenica – šta je reakcija građana? Mi budžet donosimo 2011. godine u Srbiji gde su ljudi većinom zabrinuti, gnevni i kada im kažeš budžet, onda im je prva asocijacija - to je nešto što troše oni iz Vlade i iz Skupštine. Ako iko misli da će od takve percepcije da ima koristi, moram da podelim sa vama svoje duboko uverenje da neće, nikad i nikako neće imati koristi bilo kakva percepcija da je budžet nešto što troše oni iz Vlade i oni iz Skupštine.
Da li oni iz Vlade i mi iz Skupštine možemo da štedimo? Naravno. Da li štedimo? Naravno. Da li ima zloupotreba? Razgovaramo o tome na sednici kada bude izveštaj revizora. Ali, moj apel na kraju, upravo zbog doživljaja ljudi koji od tog budžeta nešto očekuju, da je kritika i sa strane nas koji podržavamo Vladu Republike Srbije i sa strane opozicije, koja naravno ne podržava, mora biti pažljivije brušena, upravo zbog ljudi, zbog kojih svi mi sedimo ovde.
Uticati svojom demagogijom na i ovako uplašene ljudi koji su izgubili posao, koji ne znaju da li će dobiti posao, koji smatraju da će sada porez na imovinu definitivno pojesti sve njihove stanove, da će doći tajkuni u kvartove da otplaćuju i otkupljuju stanove, ne znam ko od toga može da ima koristi. Videla sam efekte
demagogije takve vrste i nisam videla da je iko imao koristi zbog činjenica o budžetu, zbog svega onoga što u Srbiji tek treba da se dogodi sa donošenjem budžeta za 2012. godinu.
Sa željom da usaglasimo interese struke i politike, kada su u pitanju amandmani i kada je u pitanju stav Vlade prema tome šta nikako ne može ili šta može, završiću sa prvom rečenicom, a to je da je ova vlada za 30 meseci donela sedam budžeta, od čega su to budžeti koji su mahom donošeni u situaciji svetske ekonomske krize, sloma i formiranja novog finansijskog i ekonomskog sistema na planeti.
Nije malo dostignuće biti ocenjena kao zemlja sa fiskalnom odgovornošću u regionu i kao zemlja koja je uspela da se sačuva od bankrota i od prevelikih lomova u svim sektorima u društvu. Moja ponuda je da ne obezvređujemo sopstvene uspehe. To nije uspeh samo ove vlade, to je uspeh svih nas koji živimo u Srbiji. Hvala na pažnji. Nadam se da ćemo se dogovoriti oko par amandmana.