Zahvaljujem.
Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica i dva moja pitanja i jedan predlog za razjašnjenje koja se tiču samo ovih zakona, među svima koji su u ovoj objedinjenoj načelnoj raspravi.
Dakle, radi se o predlogu za otklanjanje sumnji oko novo uvedenog člana 9. i dileme da li je ili nije postojao u javnoj raspravi, da li je u predlog zakona unet nakon rasprave na Vladi ili ne. U načelnoj raspravi, čini mi se, da nije bilo detaljno objašnjeno, ne sporim ni prošlogodišnji tok vremena na javnoj raspravi, ni danas do maja ove godine, ali postoji mišljenje da član 9. nije bio na procesu uvida javnosti, a taj član zajedno sa zakonima o platnim uslugama, obavezuje licencirane banke da izdaju svim svojim korisnicima platne kartice za koje se autorizacija, kliring i poravnanje, kako stručni ljudi koriste transkript na naš jezik „svičing“, za domaće transakcije vrši lokalno. Znači, član ima cilj uvođenja poslova za domaće transakcija, izdavanje i prihvatioce locirane u Srbiji, odnosno nakon što zakon stupi na snagu. Dakle, to je sve moje pitanje, jer hoću da otklonim sve sumnje, s obzirom da ljudi koji o finansijskim zakonima znaju mnogo bolje od mene su ostali u dilemi kako će biti primenjen ovaj član 9. i otkud on u zakonu.
Dakle, da li bi to značilo da bi sve međunarodne platne šeme bile primorane da, prvo, osnuju pravno lice u Srbiji, onda da dobiju licencu od Narodne banke Srbije, da bi se kvalifikovali kao operateri sistema platnog prometa, i da uspostave domaću infrastrukturu za autorizaciju, klirin i poravnanje? Ako to znači član 9. onda je moje drugo pitanje – kakva je vaša procena, da li to umanjuje, uvećava, ostavlja istim sposobnost međunarodnih platnih šema, posebno master kard i vize u nekoj ravnopravnoj utakmici u Srbiji za finansijske usluge? Dakle, ako ostaje isto, zašto onda uvodimo ovaj član? Ako umanjuje, onda bi trebalo objašnjenje zašto uvodimo član koji umanjuje mogućnost, odnosno doslovnost međunarodnih platnih šema da pod ravnopravnim uslovima učestvuju? A ako ostaje isto, onda opet ostaje pitanje – a zašto onda uvodimo taj član?
Deo dileme i sumnja koje nisu razvejane, a mislim da bi bilo korisno da budu u ovom odgovoru, jer tome služi parlamentarna rasprava, da ostavi van svake sumnje, niti šta tvrdim, niti šta mislim da je urađeno s lošom namerom ili da nije urađeno, prosto postoje dileme u stručnim krugovima, dakle, ovaj član nije deo procesa ni harmonizacije, ni bilo kakvih međunarodnih zahteva, formalno imamo izjave o usklađenosti, znam da se te izjave daju sa prostorom za svaku domaću privredu ili finansijski sektor da ga formira u zakonima prilagođenim svojim sopstvenim potrebama, ali da li je, ako je ovaj član 9. takav da će smanjiti sposobnost međunarodne platne šeme, ako je na ivici za konkurentnost i fer i slobodno tržište, da li očekujete negativan uticaj člana 9. na tržište finansijskih usluga Srbije, da li po vama ograničava konkurenciju ili ne? Da li krši principe otvorenog tržišta ili ne i da li je suprotan ili nije principu slobodnog prometa usluga i kapitala iz zakonodavstva EU, a u vezi sa platnim prometom i konkurencijom?
To je moje pitanje i predlog da mnogo više javnosti nego meni, pregledala sam i pročitala više puta i pogledala stručna mišljenja i imam svoj stav, koji moguće da će biti promenjen stavom i očiglednim činjenicama koje će sa nama podeliti guvernerka, ali mnogo važnije od toga šta ću ja misliti o članu 9. je važnije šta će misliti, kako pripadnici i stručnjaci finansijskog sektora u Srbiji, tako i međunarodne platne šeme, odnosno licencirane banke koje posluju u Srbiji. NJima služi ova parlamentarna rasprava, to bih rekla.
Dakle, da li ima slobode kretanja usluga i kapitala, da li krši, ugrožava pravila EU o državnoj pomoći, da li otežava razvoj tržišta inovacije itd? To je na opštem mestu, nekakve primedbe koje je imao deo javnosti, koji je mnogo više sa vama komunicirao, nego sa nama, i koji kaže da većina primedbi nije utvrđena, što je malo pomerena perspektiva.
Znači, javne rasprave ne služe tome da se prihvate sve primedbe koje čujete u javnim raspravama, ali ne služe ni tome da ih odbijete sve ili interpretirate loše. Kako je ceo proces relativno krhak još uvek, onda je dobro da u ovoj parlamentarnoj raspravi sve dileme, sumnje, o tome šta u stvari menja član 9. u ovom zakonu otklonite i da prosto ne bude nepotrebno predmet spekucalija ako je, po mojoj proceni, ili uvršten na oročeno vreme ili je izračunato da, ne da neće biti isto stanje ili negativnih uticaja, nego će u nekim delovima zbog licenciranja banaka, stranih banaka, odnosno međunarodnih platnih šema biti bolje za finansijsko tržište u Srbiji.
Imam jedno pitanje koje izlazi, moguće, iz dnevnog reda, ali ne izlazi iz teme i to je večno moje pitanje, Zakona o deviznom poslovanju. Ja sam to postavila i kao poslaničko pitanje i ovom prigodom hoću da se zahvalim Narodnoj banci Srbije i nekim drugim institucijama u Srbiji koji, po Poslovniku Narodne skupštine, u roku i, neću reći pisano, nego stvarno ću reći – pismeno, dostavljaju narodnim poslanicima odgovore na poslanička pitanja.
Naime, ja sam dobila vaš odgovor na poslaničko pitanje o tome zašto u Zakonu o deviznom poslovanju ograničavamo pravo ljudi da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ono što sam izvukla iz tog odgovora, da je to oročeno, ostajem pri svojoj tvrdnji da skratite taj rok. Neće biti nikakve štete da uđete i da skratite taj rok i da pustite ljude da otvaraju devizne račune u inostranstvu. Ali, za ovih 10-ak godina, taj član o vlasnicima deviznih računa je prošao, ja mislim, sve vrste evolutivnih kretanja između institucija, struktura u Narodnoj banci i struktura u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Na kraju, par reči samo o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma o zajmovima koji se razmatraju na ovoj sednici, a to su zajmovi Međunarodne banke za obnovu i razvoj i za projekte reforme finansijskih institucija u državnom vlasništvu, za razvojne politike javnih rashoda i za, tematski, upravljanje javnim rashodima, za javna preduzeća u energetskom sektoru i javna preduzeća u sektoru saobraćaja, itd.
Za ova tri ili četiri, uključujući i Drugi projekat razvoja zdravstva Srbije, nemam pitanje, a ni dileme oko toga kako se do zajmova došlo i kako će biti, ali imam sugestiju. LJudi u Srbiji ne znaju na šta se sve i zašto troše, iskorišćavaju krediti, odnosno sporazumi o zajmovima, pogotovo Međunarodne banke za obnovu i razvoj.
Ma koliko vam izgledalo da je to nezanimljivo medijima ili da je nezanimljivo u Skupštini ili na Odboru za finansije, moja je procena da, ako ništa drugo, ne bi bilo nezanimljivo da se napravi javno slušanje na kojoj bi i Ministarstvo finansija i Ministarstvo privrede i korisnici zajmova, ali i guvernerka Narodne banke, dakle, posvetili bi par sati tome da damo tačne, jasne i pregledne informacije ljudima u Srbiji na šta se sve troši novac evropskih poreskih obveznika, kao bespovratna pomoć, kao vrlo povoljni sporazumi o zajmovima Evropske banke za obnovu i razvoj, čak, ja znam da je bilo i direktnih uplata u budžet, što je krajnje neobično bilo ali se dogodilo, zbog toga što je to, ja mislim, zajednički interes i pomoglo bi da ljudi koji su s pravom sumnjičavi i nepoverljivi za ono što trenutno predstavlja EU, pošto i oni imaju teškoća, da vide sa sami sobom šta će i kako će ubuduće, da bi pomoglo da se tačno razjasni gde ide novac poreskih obveznika EU, samo zato što Srbija ima državnu politiku evropskih integracija. To se, naravno, ne odnosi na zakon koji je predmet mog zahteva za dodatna objašnjenja i razjašnjenja, ali mislim da bi pomoglo, zato što bi ljudi onda shvatili da je način partnerstva za EU, ne samo u finansijskom sektoru, opipljiv, jasno izražen u brojkama i jasno pokazano u koje se sve sektore u Srbiji ulaže.
Meni je drago da uradimo sve što treba u oblasti finansija, da bi poglavlja koja su pripremana, pa zakočena, pa vraćana, mogla da krenu u pregovore i da sa još više napora, sa idejom da se ukine i oročavanje, budu i možda neočekivano brzo za mnoge i zatvarana. Mada, u principu, ona ostaju tamo pri kraju. Hvala.