Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poštujem jedno od osnovnih nepisanih načela DS, da treba mnogo raditi, a pričati samo onoliko koliko je neophodno.
Trudiću se da kratko, sa što manje ponavljanja onoga što je rekao moj kolega koji je bio izvestilac poslaničke grupe DS, kažem ovde nekoliko, po meni, bitnih stvari.
Pošto je ovo rasprava u načelu, bez potrebe da idem previše široko, iskoristiću temu, s obzirom na to da je ovo prvi zakon iz oblasti zdravlja, medicinske problematike u ovoj skupštini, pa bih rekao nešto na temu koja je važna za stanje nacije. Pošto smo mi ovde izabrani narodni predstavnici, bar svi ovde kažemo, koliko ko uradi u praksi, to će narod proceniti, tu smo zato da donesemo nekakav boljitak i nešto dobro onima koji su nas birali. Mi, lekari, posebno imamo tu obavezu, pre svega po prirodi naše profesije. Jako je dobro što je konačno jedan zakon iz ove oblasti na dnevnom redu.
Više mojih prethodnika je govorilo o tome otkad je on trebalo da bude, ne bih ponavljao, ali rekao bih, bez obzira što je nekoliko mojih prethodnika to reklo, u ovoj skupštini uvek postoji mogućnost kad se bilo ko sa nekim složi a nisu iz iste političke opcije, da se proglase potencijalnim koalicionim partnerima. Znači, lekari su ljudi koji kada razmišljaju manje politički i manje glavom svojih političkih stranaka, a više jezikom i logikom struke, ljudi koji se relativno lako slažu u mnogo čemu. To je pokazao i Odbor za zdravlje i porodicu ove skupštine, koji je pokrenuo niz jako važnih tema i to su pokrenule kolege iz svih poslaničkih grupa. Naravno, razlikujemo se u detaljima.
Ono što su mnogi moji prethodnici rekli, što moram da naglasim, to je tema reforme u zdravstvu i dokle smo u reformama stigli, odnosno da li smo u reforme uopšte ušli. Ušli smo malo, nedovoljno, stidljivo i moram da se složim sa svima koji su rekli da možda redosled zakona koji su ovde donosili iz ove oblasti, nije najsrećniji. Rekao sam da je dobro što imamo ovaj zakon, ali nije dobro što nismo razmatrali zakon o komorama, zakon o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti. Drago mi je da sam danas čuo od kolege iz poslaničke grupe G17 da su zakoni, ako sam dobro razume, u pripremi i radujem se da ćemo ih skoro razmatrati.
Neophodno je, s obzirom na to da mi lekari, a i vi koji to niste, odlično znamo koliko nam je zdravstvo bolesno, da se ozbiljno, brzo i efikasnije nego do sada nadležno ministarstvo, na čelu sa gospodinom ministrom, pozabavi rešavanjem mnogih problema. Ovde ne treba mnogo retorike, ali treba mnogo rada da bi se stvari dovele nabolje. Ne možemo bez reforme zdravstvenog fonda, bez poštovanja količine novaca koju imamo, uraditi ništa suštinski u zdravstvu. Mora se regulisati pitanje državnog sektora, odnos privatnog sektora itd.
Svima je opštepoznato da je lako biti domaćin i raspolagati tamo gde postoje velika sredstva. U zdravstvu nema mnogo novca, a ima mnogo potreba i problema.
U tom smislu razumem potpuno i ovog i svakog drugog ministra, da se prosto ne usuđuje da dublje uđe u nešto što se zovu reforme, ali je to prosto neophodno:
- status zdravstvenih radnika, stanje u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, racionalizacija mreže zdravstvenih ustanova, racionalno korišćenje bolesničkih postelja itd, imamo relativni višak bolesničkih postelja i regionalnu neravnopravnost. Imamo čuvene liste čekanja koje znate šta nose sa sobom i zato, istina je, to kažu analize i ispitivanja, da smo u vrhu korumpiranih profesija. Osamostaljivanje domova zdravlja, to je tema koja je dugo na dnevnom redu. Ovakvi sistemi regionalne organizacije zdravstvene zaštite nisu dobri i to svi znamo.
Ima mnogo tema koje su bitne i pozdraviću što je ovaj zakon napokon na dnevnom redu. Očekujem da ćemo brzo imati i druge.
Što se tiče samog zakona, kada bude reči o raspravi o amandmanima, govoriću nešto više o amandmanima koje je podnela poslanika grupa DS. Ovde ću samo u načelu reći nekoliko stvari koje su uglavnom pomenute od mog kolege koji je bio izvestilac ispred poslaničke grupe DS, pre svega, pitanje bezbednosti lekova i medicinskih sredstava. Posebnim amandmanom, tad ćemo to obrazložiti šire, mi ćemo predložiti da jedna ista komisija se bavi i stavljanjem u promet i nadzorom lekova i medicinskih sredstava, jer smatramo da je to logično, jer to više obavezuje onoga ko stavlja u promet, da brine i o tome šta će sutra biti kada se neko bude bavio analizom valjanosti tog leka koji je u prometu.
Takođe bih se ovde složio sa nekim ko je nešto rekao, nije uopšte važno iz koje poslaničke grupe, da bi trebalo pomoći i zaštiti ministra u ovom zakonu, sad aktuelnog, a sutra nekog drugog, ministra, kao instituciju, a ne gospodina Tomicu Milosavljevića, zaštiti ga nadležnosti i obaveza koje ima u ovom zakonu, a malo više uključiti rad strukovnih i stručnih organizacija.
Što se tiče kontrole lekova, kako domaćih, tako i uvoznih, mislim da je stvar potpuno jasna i tu mi iz DS insistiramo maksimalno na kontroli svih lekova i ono što je posebna tema, koja je već apostrofirana, ali ću je pomenuti, to je pitanje "nacionalne kontrolne laboratorije".
Nemamo ništa protiv da u perspektivi jednog dana, verovatno će to tako i biti, dobijemo jednom "nacionalnu kontrolnu laboratoriju". Mislim da sad u startu, ovim zakonskim rešenjem, to nije dobar predlog iz mnogo razloga, pre svega što će nekog odmah, odnosno ovu agenciju staviti u povlašćeni, monopolski položaj, što će centralizovati neke stvari.
Postavlja se pitanje - da li imamo mogućnosti za tako nečim, a faktičko stanje kaže da imamo mnogo opremljenih laboratorija u zemlji koje mogu u ovom trenutku, efikasno, po važećim propisima, da obave ovakvu kontrolu. Naravno, potrebna je sinhronizacija i kontrola rada ovih laboratorija, ali mislimo da nije dobro rešenje da to radi jedna nacionalna laboratorija i mi ćemo odgovarajućim amandmanom pokušati da predložimo gospodinu ministru, odnosno vama koji glasate o tome, da drugačije odlučimo nego što stoji u predlogu ovog zakonskog rešenja.
Imaćemo još predloga, o kojima ćemo govoriti više kasnije u delu sednice kada budemo raspravljali o amandmanima, kao što je skraćenje roka odlučivanja agencije o stavljanju u promet određenog leka.
Jedno važno pitanje, za koje nisam siguran da je najpreciznije regulisano u ovom zakonskom predlogu, je pitanje nadzora - pitanje inspektora inspekcijskih službi, odnosno inspektora koji će vršiti nadzor i kontrolu svega ovoga; ko bira inspektore, ko ih plaća, ko ih postavlja. To će sigurno biti odgovarajućim propisima, odnosno podzakonskim aktima regulisano, ali složićete se da je jako važno i bitno pitanje.
Toliko, nadam se da nisam odužio. O detaljima ćemo razgovarati kada bude rasprave o amandmanima. Na kraju, pozdravljamo donošenje ovog zakona. Nadamo se da će naši predlozi za izmene, za dopune, za popravljanje ovog dobro predloženog zakona, biti uvažene. Hvala.