Gospođo predsednice, predsedništvo, gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da je stari zakon stupio na snagu 1984. godine i da je isti zastareo i prevaziđen, bilo je neophodno donošenje novog zakona, koji bi omogućio povećanje bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, kao i njegovu lakšu neposrednu primenu.
Pozitivne odredbe ovog predloga zakona odnose se na deo, pre svega, kaznene politike, kao i uvođenje samih kaznenih poena, zatim pojma nasilničke vožnje, kao i mogućnosti privremenog ili trajnog oduzimanja vozačke dozvole za nesavesne i opasne vozače, što starim zakonom do sada nije bilo moguće.
Međutim, smatramo da je način obuke, pre svega teoretske, kao i sam čin polaganja vozačkog ispita, koji su propisani članovima 221, 222. i 236. ovog zakona, organizovan na nivou koji ne zadovoljava stručnost i kvalitetnu obučenost samih kandidata i budućih vozača, jer lica koja vrše teoretsko predavanje, obuku i sam čin sprovođenja vozačkog ispita ne poseduju odgovarajuću stručnu spremu, licencu za rad, što neće omogućiti da na naše puteve izlaze kvalitetno i dobro obučeni vozači.
Odgovarajuća stručnost i kvalitet obuke zahteva se prilikom polaganja ispita iz oblasti prve pomoći u članu 241. Predloga zakona nego kod samog ispita za vozače.
Slična situacija je i kod privrednih društava koja se bave tehničkim pregledom vozila, jer je kaznena politika oštra i veoma rigorozna, što je pozitivno, ali su na drugoj strani uslovi vezani za stručni kadar koji radi na tehničkom pregledu na niskom i neodgovarajućem nivou.
Određeni pojmovi, kao što je naseljeno mesto, moraju biti preciznije definisani i prilagođeni stvarnim uslovima života. U vezi s ograničenjem brzine od 50 kilometara na čas, to je regulisano u članu 7. tačka 28, a definicija naselja mora biti preciznije objašnjena, jer je članom 43. određeno precizno da je ograničenje brzine u naselju 50 kilometara na čas.
U gradskim sredinama i gusto naseljenim mestima, jasno je šta znači naselje, ali u seoskim sredinama, npr. istočna Srbija ili Petrovac, Kučevo itd., nije moguće jasno precizirati šta je naseljeno mesto, jer su seoske kuće razuđene i vrlo retko postoje oba reda pored puta. Iz tog razloga je bolje da se zadrži ograničenje brzine od 60 kilometara kod navedenih slučajeva.
Ovom prilikom bih se zadržao samo na delu koji se tiče obuke kandidata za vozače, jer je poznato da bez kvalitetne obuke nema ni kvalitetnih vozača, a koristeći se iskustvima ljudi koji u tom poslu imaju višegodišnje iskustvo. To su neke napomene i sugestije koje u međuvremenu Vlada može i da usvoji.
U članu 216. određuje se da lice ne sme da započne obuku za vozača ukoliko nema uverenje o zdravstvenoj sposobnosti. Postavlja se pitanje samo šta je sa teoretskom obukom, da li to znači da lice može da započne teoretsku obuku i izvrši polaganje teoretskog dela ispita za vozača bez uverenja o zdravstvenoj sposobnosti.
U članu 221. određuje koje uslove mora da ispuni predavač teoretske nastave, a u tački 1. kaže da mora da ima najmanje višu stručnu spremu saobraćajne struke, smer drumski, ili visoku stručnu spremu bilo koje struke i najmanje pet godina radnog iskustva u oblasti bezbednosti saobraćaja.
Članom 222. definisane su oblasti i predmeti koje predavač treba da savlada, a koji su svi iz oblasti saobraćaja. Iz tog razloga neophodno je, pošto se radi o terenskom predavanju i pripremanju za polaganje vozačkog ispita, da predavač bude isključivo lice koje ima visoku stručnu spremu saobraćajnog smera, odnosno diplomirani inženjer saobraćaja ili eventualno diplomirani pravnik sa pet godina radnog iskustva iz ove oblasti.
Samo stručnim i kvalitetnom radom moguće je obezbediti da iz auto-škole izlaze na naše drumove osposobljeni i kvalitetni vozači, a priznaćete, teško je da nekog drugog zanimanja koji ispunjavaju uslove da ima pet godina radnog iskustva, kao predsednici komisije za polaganje vozačkog ispita, što je do sada bio vrlo čest slučaj.
Ovakav predlog, koji je naznačen u članu 221, za predavača teoretske nastave teško da može da dovede do podizanja nivoa kvaliteta i obučenosti kandidata.
U članu 236. kažete da se ispitna komisija sastoji od dva člana, od kojih je jedan ispitivač policijski službenik, a drugi ispitivač iz pravnog lica. U stavu 4. ovog člana kaže se da je pravno lice dužno da vozački ispit organizuje i sprovodi na propisan način.
Iz ovih nekoliko članova jasno se vidi da je sva odgovornost na pravnom licu, da je MUP pribavio sva ovlašćenja, iako podjednako učestvuju u radu komisije. MUP na osnovu ovog predloga zakona određuje ispitna pitanja, kombinacije za ova pitanja, sprovodi ispit i vrši nadzor. Očigledno je da su ovlašćenja prevelika i da, primera radi, ispitna pitanja, koja su javna, po članu 234. treba da određuje Agencija za bezbednost saobraćaja.
U članu 211. određeno je da MUP bliže određuje propise u vezi sa sadržajem i načinom vođenja evidencija auto-škola. Iz do sada iznetih razloga nelogično je da isti organ vrši nadzor na jednoj strani, donosi određene propise i sadržaje u vezi tog nadzora. Iz tog razloga propise, sadržaje i način vođenja treba poveriti Agenciji, ukoliko MUP zadrži nadzor.
U delu koji se tiče privrednih društava, u članu 259, koji se bavi vršenjem tehničkog pregleda, moraju biti najmanje dva kontrola sa srednjom stručnom spremom. S obzirom na ovlašćenja koja su data u radu i na problematiku, neophodno je da ovo privredno društvo poseduje odgovorno lice sa visokom stručnom spremom saobraćajnog ili mašinskog smera i odgovarajućom licencom dobijenom od Agencije.
Kazne za nepropisan i nesavestan rad su velike i najčešće dovode do zatvaranja ovih društava. Ukoliko se ponove više od dva puta za 10 godina, dovode do oduzimanja dozvole za rad.
Možda bi bilo dobro ovde primeniti, recimo, princip rada apoteka, koje se ne mogu otvoriti, niti raditi, ukoliko ne zapošljavaju diplomiranog farmaceuta, što znači da ova preduzeća, za čije je otvaranje objekta i kupovinu opreme neophodno više od 50.000 evra, moraju da zapošljavaju kao odgovorno lice diplomiranog inženjera saobraćaja ili mašinstva, koji će odgovarati za savestan rad ovih preduzeća i na stručan način, na drugoj strani, štititi interese samih preduzeća.
Imam samo još jednu sugestiju. U članu 264. kaže se da Vlada određuje najnižu cenu redovnog tehničkog pregleda na predlog ministarstva nadležnog za trgovinu i usluge. Mislim da treba dodati rečenicu – po pribavljenom mišljenju predloga Agencije za bezbednost saobraćaja, kao kompetentnog organa iz ove oblasti.
Možda je malo čudno što se iznose na ovaj način ove sugestije, ali naravno da i vladajuća većina želi da poboljša zakon. Zakon je dobar.
Podsećam i vas, gospodine ministre, i kolege poslanike, kao što sam i na početku rekao, da je postojeći zakon odavno prevaziđen i nije u skladu sa promenama koje su se u međuvremenu, u proteklih 25 godina, desile.
Zato je neophodno donošenje ovog zakona i prihvatanje, nadam se, svih ovih, po meni, konstruktivnih predloga, a u cilju efikasnijeg i kvalitetnijeg sprovođenja novog zakona o bezbednosti saobraćaja. Usvajanjem ovog zakona doći će do poboljšanja bezbednosti u saobraćaju i poslanici Demokratske stranke i poslaničke grupe Za evropsku Srbiju će u Danu za glasanje podržati ovaj zakon. Zvala.

Poštovano predsedništvo (jeste, iz Požarevca sam), dame i gospodo poslanici, samo bih podsetio gospodina Veroljuba Arsića da je Vlada formirana 15. maja. To je za informaciju, pošto verovatno ne zna da Demokratska stranka nije bila u Vladi pre 15. maja. Tu vladu su podržavali, znači, predstavnici SPS i u to vreme resorni ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, ministar Zoran Lončar, dao je svoje mišljenje.
Znači, mi nikoga nismo pozivali, mi kao Demokratska stranka izvan vlasti da dolazi i bilo šta kontroliše. Inače, vas čovek ne može da uhvati ni za glavu ni za rep. Zašto?
Jer, kada posmatramo šta govorite u jednom gradu, šta govorite u drugom gradu, šta govore predstavnici jednog vašeg opštinskog odbora, šta drugog, čovek ne zna da li u stvari imate jedinstvenu politiku ili govorite ono što vama samo odgovara.
Navešću nekoliko primera. Ne znam da li je gospodin Petar Petrović tu. Pošto je Srpska radikalna stranka u koaliciji u Jagodini sa njegovom partijom, pa 18. jula 2006, pardon, to je drugi datum, 28. marta 2006, kada je u Smederevu bila kampanja za lokalne izbore, Dragan Čolić, koji je inače poslanik SRS u Skupštini Srbije, kaže sledeće - napad na DSS zbog podrške Palme u kampanji za predsednika opštine.
Kaže, Palma je diler droge, koji se tako obogatio, a nije imalo za šta kuče da ga ujede, Palma je više navlačio čarape na svoju glavu, nego što sam ih ja imao na nogama.
Znači, to je rečeno u Smederevu, a vi ste u koaliciji u Jagodini. Kažite onda zašto ste u koaliciji u Jagodini? U redu je, gospodine Čoliću, sve od reči do reči.
Što se tiče slučajeva kršenja zakona o sukobu interesa, mi smo se pozivali u lokalnoj skupštini Požarevca upravo na to kršenje, odnosno da odbornici ne mogu biti direktori i ne mogu biti predsednici i članovi nadzornih odbora. Znate zbog čega? Zato što je to po zakonu tako.
Druga stvar, kaže, 18. jul 2006, Niš, u ''Večernjim novostima'' je objavljeno - gradski odbornici juče pre podne usvojili samo dnevni red. Kaže, Vlastimir Jovanović, šef odborničke grupe SRS, tokom 15-minutnog rada, do ove redovne pauze, jedini je iskoristio priliku da kritikuje pojedine članove veća koji imaju funkciju odbornika.
Imajući u vidu da po zakonu odbornik ne može istovremeno da bude član nekog upravnog odbora ili nadzornog odbora, Jovanović je protestovao zbog toga što su članovi parlamenta istovremeno i članovi veća. Jedno kažete u Nišu, drugo kažete u Požarevcu, znači, kako vama to odgovara.
Sada, što se tiče mišljenja ministra, znate šta, gospodine Todoroviću, ovde ste 22. maja 2007. godine izjavili sledeće - poštujete mišljenje ministra, pa kažete da je u Novom Sadu sve u redu, jer ministar Zoran Lončar je potvrdio to svojim mišljenjem. Kažite zašto nije u redu u Požarevcu, nego je u redu samo u Novom Sadu. Znači, samo kako vama odgovara.
(Nataša Jovanović, sa mesta potpredsednika: Ne, nego kako tebi odgovara.) Citiram vas.
Znate šta, ovde ste govorili o nekim minutima, minut i 20 sekundi je potpisana ostavka itd. Ima u zapisniku Skupštine opštine Požarevac, kada je jedan odbornik Demokratske stranke podržao, između ostalog, i vas SRS. Predsednik Skupštine Grubetić, u zapisniku stoji, zove ga posle tri-četiri dana i kaže: "Milane, znate šta, nemojte, molim vas, budite i dalje odbornik". I on i dalje bude odbornik. To stoji u zapisniku. Mi naravno znamo koja je cena svega toga, zaposlen on, žena, lepo je da svi rade, sin iz prvog braka, snaja itd. To se tako radi.
Pošto je ministar rekao da zakon treba da se primenjuje retroaktivno kada smo ga usvajali i da je problem sa 400 radnika, koji su inače zaposleni, a vi ste u periodu vršenja vlasti u poslednjih 30 meseci u Požarevcu zaposlili 400 ljudi. To branite za skupštinskom govornicom, a Dušan Vujičić, sa kime ste vi u koaliciji, predsednik opštine, kaže da je dobro da se zapošljavaju, da je dobro da troše budžet i to se troši 300 miliona dinara.
Treba da se stvore uslovi. Nisam hteo da polemišem sa kolegom iz Petrovca, rekao je da je industrijska zona nekada radila. Jeste radila u Požarevcu, ali nažalost do 2000. godine. Sigurno da Slobodan Milošević ne bi izgubio 2000. godine u Požarevcu od Vojislava Koštunice da je ta industrijska zona radila i 2000. godine, nego su na hiljade ljudi ostali bez posla. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, neću više da polemišem. Tačno je, slažem se sa vama, nijedan član SRS u opštini Požarevac ne krši Zakon o sukobu interesa.
Što se tiče ovog dela poslanika i člana nekog veća, tu moram da vam kažem, pratim, kao što ste vi, gospođo Radeta, rekli, znači, sve pratim i što kaže gospodin Tomislav Nikolić, pratio sam šta je pričao Vojislav Šešelj, pratio sam i njegov nastup 6. decembra 1990. godine.
Ne znam koliko je članova SRS pratilo u to vreme, koji su danas članovi, ali gospodin Tomislav Nikolić je pre tri meseca i više od tri meseca izjavio da nijedan član SRS ne krši Zakon o sukobu interesa. Samo dva ili tri reda iza njega, gospodin Saša Valjarević u to vreme nije podneo ostavku na članstvo u opštinskom veću, a vi ste rekli da je šest članova SRS podnelo ostavke, i da više nijedan član SRS jednostavno ne krši Zakon o sukobu interesa, ali nisam hteo da budem tužibaba i to je tako ostalo.
Ivan Grubetić, predsednik skupštine, za medije je izjavio 14. juna, pa eto malo je kršio zakon. To je izjava člana SRS za medije 14. juna.
Što se ostalog tiče, Slobodan Milošević je imao dva miliona glasova, Slobodan Milošević je imao i tri miliona i 260 hiljada glasova 1990. godine, 46 posto ukupnog glasačkog tela, Vojislav Šešelj je imao sto hiljada. Mi iznosimo naše ideje, naše programe, u jednom trenutku to je sto hiljada, u drugom trenutku to je milion i 115 hiljada. Mi smo imali 460 hiljada, pa smo imali 920 hiljada, a nadam se da će biti mnogo više nego milion, znači to je politička borba.
Ponavljam još jednom, pratim, naravno. A priori nisam antiprotivan, prihvatam i dobre ideje i članova SRS, i članova SPS i sa time uopšte nemam problema. Znači, ne glasam odmah protiv zato što je neko predložio nešto iz druge političke stranke, nego se slažem sa nekim stvarima za koje politička stranka kaže da je dobra.