Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, hteo sam da kažem u vezi sa zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakonom o podeli besplatnih akcija da naše građane najviše interesuje ovaj zakon o podeli besplatnih akcija. Cela javnost, stručnjaci, mediji, štampa govore o tome. Zato je neophodno da se građani u tom pravcu što bliže upoznaju sa mogućnostima i time šta na kraju dobijaju.
Pre svega, dobro je da se donosi odluka da se sa 2008. godinom završava kompletna privatizacija, da se jednom zna ko je vlasnik svih ovih preduzeća koja su ostala, a koja su sa društvenim, odnosno državnim karakterom vlasništva.
Zakonom o podeli besplatnih akcija građani dobijaju deo od 15%, dobijaju svi koji su stariji od 18 godina, oni koji rade u prosveti, u policiji, u državnim institucijama, dobijaju domaćice, penzioneri, studenti, dobijaju i poljoprivrednici. Neće dobiti samo oni koji su dobili akcije u nekom procesu privatizacije do sada. Skoro četiri miliona građana ove države dobija besplatne akcije i pitanje je koliko će te akcije da vrede.
Vrlo jednostavnom računicom može se doći do podatka koliko akcije nominalno mogu da vrede. Ukupna vrednost ovih šest preduzeća koja se privatizuju, 15% od te vrednosti, podelite sa ukupnim brojem građana u Srbiji koji imaju pravo i dobiće se neka nominalna vrednost.
Razni ekonomski analitičari govore o vrednosti akcija od 250 do čak 1.000 evra koje bi trebalo građani da dobiju po glavi, kako se kaže, ali to je pitanje, pre svega, opšteg okruženja i naše države i situacije, jer smo mi podložni raznim kriznim situacijama, pre svega političkim i ekonomskim, i svim onim zakonima koji na neki način treba ovu državu da vode prema stabilnosti, prema poverenju građana u ovu državu i države prema građanima.
Drago mi je da je gospodin Đelić tu i voleo bih da građanima razreši tu dilemu koliko će oni dobiti u vrednosti i koliko će ta akcija da vredi. Ono što je najvažnije, znam po sebi i drugima sa kojima smo pričali, da obrazovanje naših ljudi u svetu finansija, bankarstva, nije na takvom nivou da će za godinu dana prepoznati koliko će da vredi neka akcija, da li je to momenat kada mogu na berzi da reaguju i dobiju pravu vrednost.
Neophodno bi bilo da ovako dobra ideja, ovako dobar zakon, ima tako dobru podršku od državnih institucija da sve naše građane prati u razmišljanju kada je taj momenat da dobiju najveću vrednost i kada akcije mogu da imaju najveći efekat. Jer i jeste namera ovog zakona da ljudi ovim akcijama dobiju najveću vrednost, određenu ekonomsku i socijalnu zaštitu.
Ako se setimo da su se prošle godine, kada je najavljen ovaj zakon, u mnogim medijima pojavljivala razna udruženja koja su pozivala na razne upise akcija, znam da su u Pazaru određena udruženja naplaćivala po 600 dinara jedan običan papir gde su ljudi upisivali akcije, to znači da će od danas, od usvajanja ovog zakona, početi razne spekulacije. Tako da svi nadležni, svi oni koji na neki način svojim likom i delom zastupaju ovaj zakon, moraju biti organizovani da zaštite sve u tom pravcu da ljudi dobiju ispravnu informaciju, da znaju u koju instituciju i na koje mesto da se jave da dobiju pravu informaciju.
Takođe, znamo da svako od nas ko se bude upisivao mora da ima izvod iz knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, znam da svako mora da ima lični dokument, znam da svaki taj dokument košta 300-600 dinara. Hteo sam samo da podsetim da smo mi ovde usvojili sporazum o reintegraciji naših građana i da se barata sa cifrom da ih ima negde u inostranstvu još od pedeset do sto hiljada, a da nemaju ovde prebivalište, čak ni dokumentaciju mnogi ne poseduju. Ima i taj momenat u ovom procesu donošenja i evidencije svih tih građana Srbije, bez obzira ko su i šta su.
Sve sam to napomenuo da bih rekao koliko se ovim zakonom uvodi jedna dinamičnost u funkcionisanju naše države. Dobro su ovde kolege poslanici napomenuli koje će sve institucije da se pokrenu ovim, koliko će ovde biti aktivnosti, koliko će morati ljudi da se angažuje da bi se sve ovo na jedan normalan i dobar način završilo.
Samo da podsetim, u ovoj skupštini su doneti izuzetno dobri zakoni koji vode u tom pravcu. Podaci govore da je dohodak po glavi stanovnika negde početkom 2000. godine iznosio ispod 1.000 dolara a danas je negde skoro 5.000 dolara, da su plate tada bile 50 evra, a sada su oko 300 evra u proseku.
Ako govorimo da smo napravili izvoz u EU, da smo dobili preferencijale u tom pravcu, ako smo potpisali sporazum CEFTA gde imamo tako dobre odnose i skoro 50% izvoza u zemljama, u razmeni sa ovih osam zemalja koje su u Sporazumu, ako govorimo da je od 2000. godine do septembra ove godine rast štednje u našoj državi iz godine u godinu sve veći, da je negde u septembru zabeležena oko 341 milijarda štednje u Srbiji, naših građana, to pokazuje da se poverenje građana vraća u ove institucije, u vlast, u Vladu, u ljude i u sve one koji vode ovu državu.
To je veoma bitno jer često ljudi govore negativno i sa dozom straha o svim zakonima koje mi kao parlament podržavamo i korigujemo našim amandmanima.
Hteo sam da zamolim gospodina potpredsednika Đelića, u celom ovom rastu postoji strahovita disproporcija, raskorak između razvijenih i nerazvijenih. Imate opština 15 puta razvijenijih u odnosu na najsiromašniju opštinu. Imate mesnu zajednicu 45 puta razvijeniju od neke najsiromašnije.
Imate ulaganja u razvijene krajeve Srbije, u gradove, gde se vrši takva koncentracija kapitala, takva koncentracija radne snage, da se ulaže u Vojvodinu, u Beograd, jer pored onog osnovnog principa, osnovne trgovinske razmene, ljudi uzimaju tu privrednu strukturu.
U Vojvodini jednostavno kažu da je privredna struktura veoma bogata poljoprivrednicima, da su razvijena mala i srednja preduzeća, da je razvijeno zanatstvo, što je veoma važno. Na toj skali principa se nalazi na tako dobrom i značajnom mestu da se obaveze građana prema komunalnim obavezama redovno izmiruju, građani su sposobni da redovno izmiruju svoje obaveze. Oni koji žele da ulažu koriste takve terene, takav prostor, tu se u svakom momentu nalaze i strani ulagači, ljudi se ohrabruju da pokrenu i svoje potencijale i svoj novac.
Nažalost, govorim za prostor Novog Pazara, koji nije najnerazvijeniji – prema podacima u strategiji za borbu protiv siromaštva postoje krajevi u Srbiji koji su još siromašniji, a to su Novi Pazar, Tutin, Sjenica itd. – osnovni pokretači '90-ih godina u Pazaru su bili Tekstilni kombinat Raška i Obuća. Tekstilni kombinat Raška je zapošljavao skoro 5.000 radnika, a Obuća je zapošljavala oko 3.000 radnika - ni jedna ni druga danas ne rade.
Postoji i jedan uspavani gigant koji bi mogao da se pokrene i da bude osnovni zamajac, točak pokretač u razvoju u Novom Pazaru, a to je ''Vojin Popović''. Imovina je tako zaokružena, proces proizvodnje tako definisan, postoje ljudi sa menadžerskim i kvalitetnim potencijalima za posao koji je do sada ''Vojin Popović'' radio, da je neophodno da se taj uspavani gigant pokrene. Jednostavno zato što je to jedino preduzeće koje ima zaokruženu svoju celinu na skoro 1.000 hektara vrednosti, sa procesom proizvodnje koji je zaokružen i izvozom koji je do pre tri godine kompletno obezbeđen u inostranstvo.
Nažalost, trenutno je zbog raznih nezakonitih radnji ''Vojin Popović'' u stečaju, ali najiskrenije - imovina je tu, ljudi su tu, može sve da se trpi, a ono što je bitno jeste da se nađe strateški partner, neko ko želi da taj posao pokrene i razvija. Koliko znam, već ima zainteresovanih.
Molim vas, ako budete našli vremena, postoji ekipa, tim pravnih savetnika koji bi mogli sve svoje potencijale da obrazlože, da prikažu i da se takva jedna opština, siromašna po privredi a bogata po broju ljudi, pokrene i razvije.
Još samo jednu stvar. U procesu dinamičnosti postoji samo par zakona koji bi strahovito mogli da pomognu državi Srbiji i građanima da svakog dana u svakom pogledu sve više napreduju. Potreban je zakon o regionalnom razvoju. Postoji u okviru Ministarstva ekonomije i taj sektor regionalnog razvoja, ali ne postoje standardi kako to da se mi merimo zašto je neko razvijeniji od nekog drugog. Kako to možemo da pokažemo da smo razvijeniji, osim da izvrnemo džepove i da pokažemo?
Neophodan je zakon o regionalnom razvoju, neophodan je zakon o restituciji, odnosno vraćanju imovine građanima i neophodan je zakon o određivanju imovine lokalnih samouprava.
Ovo bi pokrenulo takvu dinamiku da bi se probudili potencijali u našim građanima. Omogućilo bi da se pre svega privreda i ekonomija nađu na prvim stranicama i u vestima, a ne nešto drugo. Prosto bi uticalo na to da ljudi razmišljaju ekonomski, da razmišljaju o svom radnom vremenu, da znaju ujutru, kada ustanu, gde idu, da znaju da ih posao čeka. Mislim da je to najveći patriotski zadatak ove vlade i svih nas 250 koji ovde predstavljamo građane. Hvala.