Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri, imam dva pitanja za ministra Sašu Dragina.
Jedno je maltene nastavak pitanja koje je gospodin Miroslav postavio, vezano za upravljanje komunalnim otpadom. On je pričao o Užicu.
I u Smederevu, gradu iz kojeg dolazim, imamo tešku situaciju. Godine 2003. doneli smo odluku o komunalnom uređenju grada. Pričali smo o regionalnoj deponiji Jelen do, uradili smo sve što je bilo potrebno od dokumentacije, za otprilike 200.000 stanovnika, i tu se stalo.
Smederevo nije imalo tu sreću da ima jednu konzistentnu politiku kroz duži niz godina, već smo bili svedoci da su smederevski predsednici opština hapšeni i da smo vrlo često menjali vlast. Danas nemamo ni skupštinsku većinu. Imamo privremeni organ koji obavlja svoj posao.
Koliko je meni poznato, prošle godine je Smederevu bilo preko Fonda odobreno negde oko 1.200.000 evra za izgradnju, odnosno to je participacija Fonda u izgradnji regionalne deponije, jer je Smederevo zaista u katastrofalnom stanju kada je upravljanje komunalnim otpadom u pitanju.
Smederevo koristi reku Jezavu. Od reke je napravilo smetlište i to je jedna nedopustiva situacija, naročito ako znamo da u EU danas deponija više nema. Nemačka koristi spalionice smeća, međutim, Smederevo ne može da dobije čak ni taj kvalitativni momenat da ima sanitarnu deponiju.
Pošto Smederevo nije iskoristilo ta sredstva u prošloj godini, konkretno pitanje za vas je: Da li građani Smedereva mogu za izgradnju sanitarne deponije da očekuju pomoć Ministarstva i Fonda za zaštitu životne sredine?
Drugo pitanje će biti opšte prirode, da ne bih govorio ovako usko, lokalistički. Videli smo neke stvari koje ste preduzeli u nekim firmama koje predstavljaju zaista crne tačke na ekološkom nebu Srbije. Pitanje je: Da li je Ministarstvo donelo nekakav strateški plan i kakvi su dalji koraci da bi svi građani Srbije mogli da čuju šta u svojim sredinama mogu da očekuju od Ministarstva kada su u pitanju firme koje zagađuju naše okruženje, odnosno vazduh i vodu Srbije? Hvala lepo.
Poštovano predsedništvo, predsedavajući, gospodine ministre, za kraj, osvrnuo bih se na ovaj naš rad i juče kada sam govorio pričao sam o jednom malom istorijatu železnice koja je stara 123 godine ovde u Srbiji i starija je od bilo kog mandata bilo koje stranke ovde u Parlamentu.
Zato treba gledati železnicu kao nešto što traje i što čini, možemo slobodno da kažemo, kičmu razvoja jedne zemlje, naša železnica Srbije čini kičmu industrije Srbije i ono što smo pričali o njenom geostrategijskom položaju na tlu jugoistočne Evrope, ova železnica jeste transevropska železnica, i ako potpišemo COTIF, a nadam se da hoćemo, kao i sve ostale sporazume, jednostavno našu železnicu uključujemo u red železnica zemalja u okruženju, a samim tim i u železnice Evrope, jer ona jeste transevropska. Možda bi neko da je transsibirska radije potpisao, ali u ovoj situaciji je deo jugoistočne Evrope.
Bilo je mnogo reči na temu kontrole. Obratio bih pažnju na jedan momenat. Pred nama je ugovor o garanciji, gde mi kao država dajemo garanciju. Ovde, osim Ministarstva za kapitalne investicije, učestvuje i Ministarstvo finansija i poseban je ugovor koji se sačinjava, jednostavno kompletna kontrola, mislim da će javnost biti upoznata sa tim, a i mi smo o tome govorili vrlo konstruktivno na Odboru za saobraćaj, tako da mislim da kontrola neće izostati, a sam ugovor vrlo konkretno definiše okvirno 95% finansijskih okvira, odnosno za šta su ta sredstva konkretno i namenjena.
Ne možemo na osnovu sumnji obarati kvalitet ovog projekta i podržavati ga zato što sumnjamo da li će neko da učini nekakvo kriminalno delo.
Nije uloga nas poslanika, bar ja to tako doživljavam, da mi budemo finansijski inspektori, da mi budemo revizori, već da pomognemo da brzim donošenjem seta ovakvih zakona ubrzamo proces tranzicije u zemlji, jer to gubljenje vremena može skupo da košta našu privredu, jer mnoga preduzeća su i otišla pod led zbog spore promene, zbog spore tranzicije.
Brzo donošenje ovakvih zakona, čuli smo malopre, jedan kolega ovde je pomenuo ono što sam u uvodnom izlaganju pričao, koliko gubimo samo zato što se sporo potvrđuje jedna ovakva ratifikacija i potpisivanje ovakve jedne garancije. Preciznom matematikom može da se utvrdi da ako se izgubilo oko 200 vagona za ovih 14 meseci, mi smo izgubili po ceni vagona danas oko 16 miliona evra, što znači 40.000 evra dnevno.
Zaista je veliki gubitak koji ne možemo da izračunamo zato što godinu dana nismo koristili ta sredstva, zato sam i pričao o koridoru četiri, gde zemlje u okruženju prave jedan zaista konkurentski koridor četiri kroz Bugarsku i Rumuniju, i jednostavno naša inertnost i naša sporost, ne samo železnice, nego sporost i ovog parlamenta, može skupo da košta ovu državu u razvojnom smislu.
Kontrola potrošnje sredstava ne bi smela da bude tema rasprave ovde u Parlamentu, jer postoji čitav paket i kroz određena ministarstva ova zemlja je donela svoje zakone. Mi imamo revizora koji može da izvrše kontrolu poslovanja, ali nikako sumnja u način trošenja ovih sredstava ne sme da bude prepreka potpisivanju jednog ovakvog ugovora. Isto tako, bilo bi neozbiljno reći da oni koji ne glasaju za ovaj set zakona, svih ovih pet tačaka, da nisu za razvoj Srbije.
Jednostavno, postoje političke stranke koje imaju određeni program i jednostavno mogu da glasaju i protiv ovog zakona ili da budu uzdržane, a da pri tom ne umanjuju značaj ovog projekta. Isto tako bi bilo neozbiljno reći da će kontrola izostati, rekao sam da ova država ima svoje institucije, duboko sam ubeđen da će ta sredstva biti adekvatno potrošena.
Za sve ostale koji ne rade svoj posao dobro postoje određene sankcije, postoje određeni aparati koji će delovati ako je u pitanju bilo kakva kriminalna pojava.
Demokratska stranka ovde ne podržava nijedan lični aspekt bilo koje stranke i ono što smo ovde pričali, a to su činjenice, da se Srbija nalazi na Koridoru 10, da je Koridor 10 panevropski pravac, da Bugarska i Rumunija prave konkurentski koridor i da železnica jeste manipulativna kičma industrije Srbije.
Demokratska stranka u glasanju za ovaj set zakona, kada pričamo o železnici, o ova četiri zakona, glasa upravo za jednu međunarodnu železnicu Srbije gde ćemo se povezati, DS glasa za jednu razvojnu železnicu Srbije, koja za sobom povlači razvoj industrije Srbije, glasamo za jednu železnicu koja će, pored Koridora 10, jačati i Koridor 7. O tome sam pričao. Jednostavno, ovo jeste razvojni projekat Srbije. To je ono zašto ćemo mi glasati o ovom setu zakona. Hvala lepo.
Poštovani predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, uvaženi ministri, pred nama je set zakona o železnici i govorio bih u paketu, o kompletnom setu zakona.
Možda je najbolje osvrnuti se malo istoriografski. Pre, otprilike, 120 godina, i nešto malo više, u ovom parlamentu, u srpskom parlamentu je bila ista tema, železnica. Tada se donosila jedna bitna odluka o izgradnji železnice u Srbiji. Bila je to teška sednica. Istoriografi tvrde da se sa jednim glasom više izglasalo za izgradnju železnice u Srbiji. Opozicija je tada tvrdila da nije dobro izgraditi železnicu, jer ona povezuje Srbiju sa Zapadom. Sve što je loše dolazi sa Zapada, otprilike je retorika kao i danas.
Međutim, nijedna ozbiljna zemlja ne može da razvije svoju privredu bez prisustva železnice. Upravo, kada favorizujemo izvoz i kada želimo da podignemo izvoz ove zemlje, to je ona grana koja šteluje spoljnotrgovinski deficit zemlje; definitivno, bez železnice su stvari nemoguće da se urade.
Tada je, kažu, kvalitet komunikacije u parlamentu bio sličan današnjem. Danas smo se naslušali svega i svačega. Međutim, ono što je tužnije od kvaliteta komunikacije u parlamentu, tužniji je kvalitet železnice u našoj zemlji danas.
Pre nekoliko dana, u novinama, stručna javnost je informisala građane Srbije da je stanje u železnici Srbije takvo kao otprilike pre sto godina, da se vozovi u ovoj zemlji kreću jako sporo, nedopustivo sporo.
Upravo iz tog razloga zamolio bih da se o setu tačaka o železnici progovori malo obrnutim redosledom. Krenuo bih od COTIF-a. Čuli smo kada je COTIF osnovan, među potpisnicima u Bernu je bila i SFRJ, potpisali smo ovaj sporazum. Taj sporazum govori o jednostavnom usklađivanju propisa i svega što definiše rad svih delova železnice, ne bih detaljno o tome.
Godine 1992, nažalost, naša zemlja je, znamo zbog čega, suspendovana iz članstva COTIF-a. Godine 1999. donet je novi COTIF i 2001. godine SRJ je postala članica COTIF-a.
Danas je pred nama, predstavnicima srpskog parlamenta, da izglasamo, nadam se da tu neće biti nikakvog problema, da i država Srbija bude punopravna članica COTIF-a i da na taj način postanemo deo jedne međunarodne železničke mreže na teritoriji Evrope. Svakako, ovo se odnosi na jugoistočnu Evropu.
Drugi sporazum je sporazum o uspostavljanju mreže visoke performanse. Taj sporazum treba da podigne nivo kvaliteta, on definiše nivo potrebnog kvaliteta železnice u jugoistočnoj Evropi da bismo mogli da komuniciramo sa ostatkom Evrope. Tu su članice sve zemlje u okruženju.
Činjenično je stanje da je broj kilometara pruga koje je neophodno zameniti danas povećan; danas je neophodno 480 km pruga hitno zameniti, inovirati. Nijedna zemlja veličine Srbije nije u mogućnosti da samostalno svojim sredstvima finansira izgradnju železnice u ovom obimu.
Ovaj sporazum visoke performanse treba da definiše koji kvalitet saobraćajnica treba da se ostvari da bi se ostvarila brzina kretanja kompozicija 130 km na sat kroz našu zemlju, odnosno da se od Niša do Beograda stigne za manje od dva sata, a sada je to preko četiri i po sata.
Normalno, očekuje se, jer ova zemlja se nalazi na jednom vrlo interesantnom geostrategijskom mestu, da se investira i u drugi kolosek. To će svakako biti tema nekih novih zajmova i perspektive razvoja železnice u Srbiji.
Sada bih progovorio i o ugovoru o garanciji. Ovde se vidi kompletna hronologija garancija, Projekat obnove železnica II, prvi projekat obnove železnice I je gotov i pred nama upravo jeste ovaj zajam. To je ono što sam malopre rekao, Srbija nije u mogućnosti da samostalno, svojim sredstvima uđe u jedan ovakav projekat.
Iskreno verujem da će posle ovog zajma uslediti još neki zajmovi, da se nivo kvaliteta železnice i pruga koji imamo podigne na viši nivo i da imamo dvokolosečnu prugu kroz Srbiju, gde ćemo moći da prevezemo određene količine tereta.
Pitanje je da li mi to hoćemo ili nećemo i kako da se odredimo prema tome. Međutim, postoji nešto što bi trebalo da shvatimo jako ozbiljno i da bude tema rada, to smo pričali na odboru, ovde u parlamentu.
Druge zemlje u okruženju ne čekaju. Jednoj Bugarskoj, jednoj Rumuniji Evropa je dodelila jedan novi koridor. To je možda "najpolitičkiji" koridor, ako mogu tako da se izrazim, na tlu Evrope. Pravi se koridor 4. Jednostavno, dok mi ovde poslednjih 15 godina, naročito pričam o devedesetim godinama, kada su nam suspendovana sva članstva...
Dakle, krenulo se sa izgradnjom koridora 4. Svedoci smo da je u junu mesecu potpisan ugovor o izgradnji mosta u Vidinu. Jednostavno, imamo jedan zaobilazan pravac koji, dame i gospodo poslanici, zaobilazi Srbiju.
Neko je nekada praveći Đerdap ostavio mesto za kolosek na Đerdapu. To je neka šansa da i taj koridor 4 uvrstimo u ovaj koridor 10 i da Srbija zadrži primat u geostrategijskom smislu u jugoistočnoj Evropi.
Koridor 10, koji predstavlja drum i železnicu, jako je bitno ojačati u ovom železničkom smislu, jer on predstavlja još jednu razvojnu šansu za ovu zemlju. Koridor 7, Dunav, predstavlja takođe jednu šansu i bez dobre železnice mi nećemo moći da razvijamo kvalitet prisustva koridora 7 kroz našu zemlju.
Naime, u luci Smederevo, odakle dolazim, urađena je studija robnog transporta sa aspektom na gravitacionu zonu luke Smederevo 2003. godine.
Tada smo uradili studiju koja je pokazala da je kapacitet luke Smederevo 16,5 miliona tona. Ovaj broj vam definitivno ništa ne govori, ali ako imate predstavu da je luka Bar prošle godine pretovarila manje od tri miliona tona, da luka Kopar vrši godišnji pretovar između devet i deset miliona tona, onda da li možemo da shvatimo koliko je bitno da se u luci Smederevo i u ostalim lukama na Dunavu bavimo tim poslom koji je posledica ovog geostrategijskog položaja? Međutim, nećemo moći ako ostale vidove transporta ne budemo jačali.
U suštini, šta je luka? Mesto na plovnom toku jedne reke gde drugim vidovima transporta, a to su železnica i drum, pretovaramo sa vode na kopno i sa kopna na vodu određene vrste robe.
Upravo želim da vas informišem, kao Smederevac, da je prošle godine u Smederevu pretovareno oko sedam miliona tona. To je jedan rekord za bilo koju srpsku luku.
Ako budemo jačali železničke kapacitete i drumske kapacitete, ova zemlja ima dobru šansu i za ostali industrijski razvoj.
Zato železnicu i treba gledati sa šireg aspekta, jer železnica u Evropi nije svuda najprofitabilnija, ali svakako predstavlja okosnicu razvoja privrede, na prvom mestu, kao i industrija, normalno, i izvoza i svega ostalog što podiže industrijski razvoj jedne zemlje.
Sledeći ugovor je prvi koji dolazi ovde na red, a to je Ugovor o garanciji za "Železnice Srbije" - vozna sredstva. To je, takođe, podizanje kvaliteta usluga u železnici, a to je nabavka vagona.
Demokratska stranka nije učestvovala u stvaranju ova dva dokumenta, ali će ih svakako podržati, jer ovo je neophodno. Zna se da železnici Srbije nedostaje oko 2,5 hiljade teretnih vagona i ova količina od 1.100 vagona, koliko piše u ovom dokumentu koji je pred vama, u ovom trenutku je nedovoljna, ali bez nje nema kvalitetne železnice Srbije. Moraćemo u nekoj bližoj budućnosti da se bavimo sličnom temom ponovo i nabavkom možda još nekog broja vagona, ali o tom potom, kada budemo sagledali razvoj železnice, šta ćemo sa restrukturiranjem, to je neka potonja tema.
Na kraju, rekao bih još nekoliko stvari. Vidimo da je jako ozbiljan posao u pitanju, pričamo o železnici; tokom 120 godina mnoge su stranke i partije došle i prošle kroz parlament Srbije, ali železnica predstavlja kičmu razvoja jedne zemlje i treba je tako i gledati.
Da bismo kvalitetno odredili pravce razvoja železnice, neophodno je da se definiše strategija razvoja železnice. Mi imamo u ovom tranzicionom periodu obavezu da definišemo i plan restrukturiranja železnice, odnosno to smo odboru i tražili i taj plan je napravljen.
Tu treba istaći ono što je pozitivno urađeno, da je Železnica jedno javno preduzeće koje je smanjilo broj radnika. Nije sve da se samo kritikuje, treba pohvaliti ono što je dobro urađeno.
Takođe, treba uraditi i inoviranje Akcionog plana, da bismo znali kuda idu sredstva građana Srbije.
Akcioni plan koji je trenutno na snazi, to je 2006 - 2010. godina, uz obavezu da se izvrši inoviranje. Koliko mi je poznato, nije urađeno inoviranje za period 2007 - 2011. godina, već se sprema za 2008 - 2012. godinu.
Želeo bih da taj dokument jako brzo dođe pred poslanike, da bi se pravilno opredelila nekakva potonja sredstva.
Potom, voleo bih da se na jedan, ne stihijski i ne stranački, već strategijski način razmišlja o razvoju železnice, da master plan bude okosnica, jer master plan upravo pokazuje kakvu železnicu možemo da razvijemo na teritoriji Srbije i da na taj način donesemo jednu kvalitetnu odluku.
Demokratska stranka će podržati sve ove tačke o kojima sam pričao, sva ova četiri zakona, jer je jako bitno da što pre donesemo odluku. Videli ste da u materijalu stoji da je odluka Vlade iz jula prošle godine.
Od onda do danas, znajući kakav je trend kretanja cena vagona, kao posledica porasta cene čelika na svetskom tržištu, imamo situaciju da za ovaj novac koji stoji pred vama nećemo moći da kupimo 1.100 vagona, već ispod 900. To jeste onaj gubitak zbog sporosti i zbog nerada. Na kraju krajeva, to je kritika i za nas poslanike i za ovaj pređašnji parlament, zato što ovo nije doneseno ranije, kupiće se manji broj vagona.
To je ta odgovornost i nas parlamentaraca da se ovaj sporazum što brže usvoji i da napravimo dobre korake za razvoj železnice uopšte. Hvala vam.