Hvala gospođo predsednice.
Uvaženi ministre i predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, član 2. Predloga zakona propisuje da izvršenjem krivičnih sankcija se ostvaruje opšta i individualna svrha njihovog izricanja u cilju uspešne reintegracije osuđenih u društvu.
Koleginica i ja smo amandmanom predložile da se ovo dopuni rečima „kao i suzbijanja dela kojima se povređuju i ugrožavaju čovek i druge osnovne društvene vrednosti“.
Kao što nam je svima koji se bavimo pravom poznato da je svrha izvršenja krivičnih sankcija višestruka, i represivna i preventivna i reintegrativna, međutim treba imati u vidu razloge zbog kojih dolazi do izvršenja krivičnih sankcija, kao i razloge zbog kojih uopšte dolazi do krivične osude. Jedna od osnovnih svrha krivičnog zakonodavstva je osujećenje i odvraćanje potencijalnih učinilaca krivičnih dela. Stoga zaštita čoveka i osnovnih društvenih vrednosti je svrha krivičnih sankcija koja ko takva treba da bude naglašena ovim zakonom.
U obrazloženju Vlade kojim se obrazlaže zašto je odbijen amandman kaže – Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je dopuna člana 2. Predloga zakona koja se predlaže amandmanom već obuhvaćena pojmom opšte svrhe izricanja krivične sankcije, pa dodatno preciziranje nije potrebno.
Mi smo predložili amandman zato što smatramo upravo da je potrebno, jer porast nasilja i krivičnih dela protiv porodice, nasilja nad ženama i uopšte svih drugih krivičnih dela u društvu pokazuje da je neophodno precizirati i pojasniti svrhu sankcije kako bi došlo do njenog cilja, do ostvarenja cilja.
Imali smo slučaj u poslednje vreme da je bilo više povratnika krivičnih dela koji su u povratu učinili i teža krivična dela. To je bilo i posle poslednje amnestije koju je predsednik Republike učinio, pa smo imali povratnike koji su bili osuđeni za lakša krivična dela, a posle učinili i krivično delo ubistva. Da bi sve to sprečili, smatramo da treba dopuniti ovaj član. Hvala.

Članom 19. Predloga zakona propisuju se službe u zavodima, odnosno vrste službi i kaže se da u zavodima mogu postojati sledeće služe: služba za tretman, služba za obezbeđenje, služba za obuku i upošljavanje, služba za zdravstvenu zaštitu i služba za opšte poslove. U stavu 2. se kaže – za dva ili više zavoda mogu se obrazovati zajedničke službe.
Mi smo amandmanom predvideli da se posle stava 2. dodaju st. 3. i 4. koji glase – zavod mora raspolagati posebnom prostorijom za izdvajanje obolelih osuđenika i zavod za žene mora raspolagati posebnom opremom za lečenje trudnica, porodilja i bolesnih žena. Trenutno važeći Zakon o izvršenju krivičnih sankcija je predviđao ove odredbe i neophodno je predvideti i ovim Predlogom zakona za izvršenje krivičnih sankcija na način kojim se jemči poštovanje dostojanstva lica prema kome se izvršavaju krivične sankcije. Takođe, predviđeno je da osuđeno lice ima pravo na zdravstvenu zaštitu prema opštim propisima o zdravstvenoj zaštiti.
U obrazloženju Vlade kojim se odbija amandman poziva se na to da je u članu 24. st. 4. i 5. predviđeno postojanje posebnih odeljenja za ove namene, ali mi smatramo da je trebalo to predvideti i u ovom članu gde se nabrajaju službe, da ne bude dileme da li su to posebna odeljenja ili ne. Hvala.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podnele smo amandman na član 130. ovog predloga zakona kojim predlažemo da se posle stava 3. doda stav 4. koji glasi – žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja.
Naime, članom 130. je predviđen premeštaj osuđenog i u stavu 1. kaže – direktor uprave može po predlogu upravnika zavoda premestiti osuđeno lice iz jednog zavoda u drugi kada je to opravdano zbog sprovođenja programa postupanja ili održavanja reda i bezbednosti u zavodu. U stavu 2. kaže – direktor uprave može iz razloga bezbednosti osuđenog premestiti po službenoj dužnosti.
Ovi razlozi ukazuju da su tu postupci premeštanja vrlo hitni. Mislim da ne bi trebalo da bude dileme, pa zato treba precizirati i staviti da žalba na odluku o premeštanju ne odlaže izvršenje.
U obrazloženju Vlade, kojim se odbija amandman, poziva se na član 40. stav 3. ovog predloga zakona u kome se reguliše postupanje po žalbi protiv odluke upravnika zavoda i direktora uprave i to je jedna opšta odredba. Obzirom na hitnost razloga premeštanja u ovom slučaju, smatrali smo da treba i ovde naglasiti da žalba ne odlaže izvršenje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Ovo je jedan od šest amandmana koje smo koleginica i ja podnele na ovaj predlog zakona, na ovako obiman predlog zakona samo šest amandmana mislim da nije mnogo. To je ono što smo na osnovu svog znanja i prakse u oblasti prava smatrale da treba da se dopuni ili izmeni da bi se poboljšao tekst zakona. Nisam rekla da Predlog zakona ne valja, nego pokušavamo ovim amandmanima da utičemo na poboljšanje teksta onako kako mi smatramo i kako mi vidimo. Da smo hteli destruktivno da delujemo onda bi radili kao što radi opozicija u nekim slučajevima, pa podnese amandmane koji glase – član taj i taj briše se, član taj i taj briše se.
Pokušali smo da damo konstruktivne predloge. Ovaj amandman je vrlo sličan prethodnom i predlažemo da se u članu 132. posle stava 2. doda stav 3. koji glasi – žalba na odluku direktora uprave ne odlaže izvršenje rešenja, zato što član 132. govori o prekidu izvršenja kazne odlukom direktora uprave i kaže – na molbu osuđenog ili predlog upravnika zavoda direktor uprave može odobriti prekid izvršenja kazne zatvora ako nastupe razlozi iz člana 59. stav 1. ovog zakona zbog kojih bi se njeno izvršenje moglo odložiti.
Radi boljeg upoznavanja onih koji se ne bave pravom moram da kažem da taj član 59. stav 1. kaže: „Izvršenje kazne zatvora može se odložiti ako je osuđeni oboleo od teške akutne bolesti dok bolest traje ili zbog teške hronične bolesti ako se stanje osuđenog znatno pogorša, a nema uslova za lečenje u zavodu ili u specijalnoj zavodskoj bolnci“.
Ovo je takođe hitan slučaj i zato smo smatrali da zbog hitnosti i ovde treba naglasiti da žalba ne odlaže izvršenje odluke. Hvala.

Zahvaljujem.
Ovim amandmanom koleginica i ja smo predložile da se u članu 184. u stavu 1. reč: „šest“ zameni rečju: „tri“.
Da pojasnim. Predlogom zakona je predviđeno da direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija može privremeno otpustiti osuđenog sa izdržavanja najviše šest meseci do isteka kazne, zbog dobrog vladanja i postignutih rezultata u programu postupanja. Mi smo smatrali da je celishodnije i primerenije rešenje da se ovo diskreciono pravo direktora uprave ograniči na tri meseca. Hvala.

Zahvaljujem.
Na Predlog zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera podnele smo amandman na član 6. i to tako da se u članu 6. posle stava 2. doda novi stav 3. koji glasi: „Državni organi, banke, poslodavci i druga pravna lica, ustanove i organizacije dužni su da na zahtev poverenika obezbede pristup podacima kojima raspolažu o određenim licima prema kojima se sprovodi izvršenje, a koja su neophodna za sprovođenje izvršenja“. U tom slučaju bi dosadašnji stav 3. i 4. postali stav 4. i 5.
Prema Predlogu zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera predviđeno je osnivanje povereničke službe, a poslovi izvršenja vanzavodskih sankcija i mere obavljaju se preko povereničkih kancelarija koje su raspoređene prema teritorijalnoj organizaciji viših sudova. Na čelu kancelarije se nalazi poverenik. Predlogom zakona je predviđeno da poverenik sačinjava pojedinačni program postupanja za svako lice prema kome se sprovodi izvršenje i to na osnovu procene ličnosti, ličnih prilika, zdravstvenog stanja, stručnih kvalifikacija, procene rizika i potreba lica prema kome se sprovodi izvršenje.
Da bi poverenik mogao da dođe do potrebnih podataka radi sačinjavanja programa postupanja, zakonom je nužno da se obavežu državni organi, banke i druga pravna lica, ustanove i organizacije da dostavljaju potrebne podatke povereniku. Iz rezultata sprovođenja programa zavisi resocijalizacija i reintegracija osuđenih lica u društvenu zajednicu i zato smo smatrali da je ovakav amandman opravdan.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman na član 2. kojim smo predvideli da se u članu 2. stav 3. briše. U tom slučaju bi dosadašnji stav 4. postao stav 3.
Naime, u članu 2. stavom 3. je propisano: izuzetno od stava 2. ovog člana poslovi pravobranilaštva, za zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa delokrugom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova, koje su organizaciono vezane za Ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojske Srbije, urediće se posebnim zakonom.
Brisanjem ovog stava izuzelo bi se uređivanje ove materije posebnim zakonom. Naime, pravobranilačka funkcija na svim nivoima vlasti u Srbiji treba da bude uređena jedinstvenim zakonom. Cilj postupanja pravobranilaštva je zaštita imovinskih prava i interesa Republike Srbije, AP i jedinica lokalne samouprave.
`Stoga, smatramo da ne postoje razlozi zbog kojih bi zaštita imovinskih prava i interesa Republike Srbije u vezi sa delokrugom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za ministarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojske Srbije bili izdvojeni u posebnom zakonu i bili posebno regulisani. Zahvaljujem.

Ovim amandmanom u članu 3. smo predvideli da se izvrši određena dopuna. Naime, član 3. glasi - Državno pravobranilaštvo, Pravobranilaštvo AP Vojvodine i pravobranilaštvo jedinice lokalne samouprave svoju dužnost obavljaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim opštim pravnim aktima.
Mi smo predložili da se posle reči „samouprave“ dodaju reči: „su samostalni u obavljanju poslova iz svog delokruga i“, onda se nastavlja - svoju dužnost obavljaju u skladu sa Ustavom, zakonom i drugim opštim pravnim aktima.
Jasno propisivanje principa samostalnosti pravobranilaštva u obavljanju poslova iz njegovog delokruga nužno je kako bi se novi zakon uskladio sa Ustavom i sa Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa koja je doneta za period od 2013. do 2018. godine. Hvala.

Ovim amandmanom smo predvideli da se u članu 5. posle stava 3. dodaju stav 4. i 5, koji glase – zabranjen je svaki uticaj na rad Državnog pravobranilaštva korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način koji može da ugrozi samostalnost i integritet u zastupanju imovinskih interesa Republike Srbije.
Izdavanje naloga i podnošenje zahteva od strane zastupanih subjekata u skladu sa ovim zakonom ne smatra se zabranjenim uticajem u smislu stava 1. ovog člana.
Naime, ovim novim stavovima bi se konkretizovao strateški cilj Nacionalne strategije reforme pravosuđa, koja je doneta za period od 2013. do 2018. godine, koji nalaže jačanje samostalnosti i integriteta u zastupanju imovinskih interesa Republike Srbije, sa ciljem unapređenja kvaliteta pravde i oslobađanja od svakog neprimerenog i nedozvoljenog uticaja.
Njime bi se jasno odredilo da je zabranjen svaki uticaj na rad Državnog pravobranilaštva korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim se može ugroziti samostalnost i integritet u zastupanju imovinskih interesa Republike Srbije, s tim da se ne smatra nedozvoljenim uticajem izdavanje naloga i podnošenje zahteva od strane zastupanih subjekata u skladu sa zakonom.
Naročito je bitno naglasiti da Državno pravobranilaštvo poslove iz svog delokruga može i mora izvršavati isključivo u skladu sa Ustavom i zakonom i u cilju najbolje zaštite imovinskih prava i interesa, te da niko nema pravo da vrši uticaj na rad Državnog pravobranilaštva, kojim bi se ugrouzilo takvo postupanje Državnog pravobranilaštva. Zahvaljujem.

Hvala.
Nadam se da ćete mi dozvoliti da se uz ovaj amandman osvrnem i da objasnim i dva amandmana koja slede, da ih objedinim, jer je u pitanju sprovođenje jedne ideje kroz ceo zakon.
Ova ideja je započeta još u našem prvom amandmanu na član 2, kada smo predvideli da se formira jedinstveni državni pravobranilac, odnosno jedinstveni organ državnog pravobranilaštva.
Na član 23. smo stavili amandman kojim smo predvideli da se posle stava 2. doda stav 3. jer ovaj član reguliše državne pravobranioce i zamenike državnih pravobranioca, pa smo predvideli zamenike za pojedine oblasti.
Zatim, amandman na član 54, gde smo predvideli da se briše stav 5, kojim se predviđa da organizacione jedinice Ministarstva odbrane, koje obavljaju poslove zastupanja po generalnom punomoćju izdatom od strane republičkog javnog pravobranioca nastaviće po stupanju na snagu ovog zakona zastupanje Republike Srbije u postupcima koji za predmet imaju prava i obaveze Republike Srbije u vezi sa poslovima iz nadležnosti Ministarstva odbrane i posebnih organizacija u sastavu Ministarstva odbrane do donošenja posebnog zakona, kao i amandman kojim smo predvideli da se posle člana 58. doda naziv – preuzimanje predmeta zaposlenih iz organizacione jedinice Ministarstva odbrane koja obavlja poslove zastupanja i član 58. koji bi to detaljno regulisao.
Svi ovi amandmani su u cilju sprovođenja jedne ideje, jer smo smatrali da je celishodnije rešenje da pravobranilačka funkcija na svim nivoima vlasti u Srbiji bude uređena jedinstvenim zakonom, obzirom da je cilj postupanja pravobranilaštva zaštita imovinskih prava i interesa Republike Srbije i da obuhvati i poslove zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije u vezi sa delokrugom ministarstva nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vojske Srbije. Zahvaljujem.

Hvala gospođo predsednice.
Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege i ja smo podneli amandman na stav 4. stava 4b čije se dodavanje predviđa ovim predlogom zakona. U članu 4b se reguliše kada se nacionalni saveti brišu iz registra i kažu – da se brišu ako bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora nacionalnog saveta i ako bude raspušten zbog toga što je broj njegovih članova smanjen ispod polovine.
U stavu 4. kaže – nacionalna manjina čiji je nacionalni savet brisan iz registra ima pravo da bira novi nacionalni savet na dan kada se održavaju izbori za članove svih nacionalnih saveta.
Mi predlažemo da ovaj stav glasi – nacionalna manjina čiji je nacionalni savet brisan iz registra ima pravo da bira novi nacionalni savet po proteku roka od 90 dana od dana kada je nacionalni savet brisan iz registra. Predlažemo ovo zbog da bi se omogućilo nacionalnim savetima koji mogu da budu raspušteni i 15 dana, mesec, dva meseca posle izbora da u roku od 90 dana izvrše izbor novog nacionalnog saveta, da ne moraju da čekaju ceo izborni ciklus i ceo mandat da prođe od četiri godine da bi ponovo birali svoje članove. Ovo je pogotovo bitno zbog nacionalnih manjina koje su malobrojne u našoj zemlji. Iz iskustva, pošto živimo u sredinama gde ima više nacionalnih manjina i predstavnika različitih nacionalnih zajednica znamo da predstavnici nacionalnih manjina nisu uvek spremni da se uključe u politički i javni život, jer učestvovanje u nacionalnom savetu jeste na neki način i učestvovanje u javnom životu.
(Predsednik: Vreme.)
Da li mogu koristiti vreme poslaničke grupe, samo da završim? (Predsednik: Može.)
To što će broj spasti ispod polovine ne znači da je ta nacionalna manjina nezainteresovana za rad nacionalnog saveta, samo da je određen broj ili umro ili odseljen i zato je smanjen broj. Možda će se neki novi pripadnici te nacionalne manjine upisati u specijalni birački spisak i uključiti u rad nacionalnih saveta, zato smatramo da je naš amandman zaista opravdan. Hvala.

Kolege i ja smo podneli amandman i na član 4. stav 4, gde se propisuje rok u kome je nacionalni savet dužan da donese statut nacionalnog saveta. Predlažemo da se taj rok izmeni i da se produži na 15 dana. Ovo je u skladu sa većinom rokova koji se primenjuju u pravnom sistemu. Smatramo da pri konstituisanju nacionalnog saveta ipak treba malo više vremena. Nemaju oni toliko eksperata i stručnjaka koji bi mogli da im za kratko vreme pripreme tekst statuta.
Osim toga, malo je diskutabilno oko rokova i usklađivanja rokova, jer se i kod upisa nacionalnih saveta u registar kaže da se upisuju na osnovu prijave koju podnosi predsednik nacionalnog saveta i da on prijavu mora da podnese u roku od pet dana od izbora, a da uz prijavu mora da podnese dva primerka statuta. Obično se na konstitutivnoj sednici izabere i predsednik, što znači da mora odmah da se donese i statut. Oko tih rokova je zaista nesklad i to sam i u raspravi u načelu rekla, da mislim da treba ministarstvo da uradi jedno uputstvo o toku tog postupka, jer ovi rokovi zaista ne daju mogućnost da se snađu ljudi koji nisu profesionalno u tome.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Uvažena ministarko i predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, svoju diskusiju o Predlogu zakona koji je na dnevnom redu počeću od onoga što nam je svima dobro poznato, a to je činjenica da na teritoriji Srbije žive pripadnici različitih nacija i veroispovesti, koji govore različitim jezicima i imaju različitu kulturu.
Upravo te različitosti, ako im priđemo na pravi način i ako ih razumemo, za nas su pravo bogatstvo. Osnov za poštovanje i negovanje ovih različitosti propisuje Ustav Republike Srbije, koji u članu 75. u poslednjem stavu kaže: „Radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete u skladu sa zakonom“. Na ovim osnovama je i donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina 2009. godine, koji je tada ocenjen najvišim ocenama kada je u pitanju zaštita nacionalnih manjina i njihovih sloboda i prava.
Moram da podsetim da je tada predsednik Republike Srbije bio gospodin Boris Tadić, koji je zagovarao i sprovodio politiku zaštite prava nacionalnih manjina i miroljubivu politiku, a koja je recipročno doprinela i boljem položaju nacionalnih manjina srpskog naroda u zemljama u regionu i šire.
Tokom primene Zakona pokazalo se da neka pitanja treba da se pojasne i detaljnije regulišu, a neka pitanja koja nisu regulisana da treba regulisati. Normalno je da se zakoni menjaju u skladu sa promenama u društvu, sa iskustvima u primeni zakona i sa novonastalim potrebama.
Kada govorimo o životu nacionalnih manjina u Srbiji, imam potrebu da navedem i jedan pozitivan primer. Na teritoriji opštine Vršac nalazi se naseljeno mesto Gudurica, koje je poznato po vinogradarstvu i po proizvodnji vina, po podrumima koji dobro vino izvoze u zemlje širom sveta. Zbog toga imaju i kulturnu manifestaciju koja je od nacionalnog značaja i koja se zove – Put vina. Međutim, Gudurica nije poznata samo po tome. Po poslednjem popisu, u Gudurici živi 1.267 stanovnika, od koga je 1.020 punoletno, a ove stanovnike čine pripadnici 17 nacija i oni su ostvarili dobar suživot i dobru saradnju i zato mogu da ostvare i ekonomski napredak. Oni imaju i svoju manifestaciju – Zlatna gudurička jesen, na kojoj pripadnici nacionalnih manjina sa svojim gostima iz matičnih država prikazuju svoje kulturno bogatstvo i razmenjuju znanja i iskustva.
Ali, na našu žalost, nije ovako u svim sredinama. Nije svuda prisutan ovakav nivo razumevanja i saradnje i međupoštovanja. Čak ima sredina gde nije prisutan ni minimalni nivo tolerancije. Zato nam i treba kvalitetan i dobar zakon koji temeljno reguliše pitanja položaja, prava i sloboda i način organizovanja nacionalnih manjina, kako bi se predupredili sukobi.
Ove izmene i dopune Zakona nisu samo tehničke prirode, ima i suštinskih izmena, ali se sve odnose na procesna pitanja izbora i registracije nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Tako na primer član 3. Predloga kaže da se nacionalni saveti upisuju u registar na osnovu prijave za upis, u registar koji vodi ministarstvo u čijem delokrugu su poslovi ljudskih i manjinskih prava, za razliku od dosadašnje formulacije koja je navodila ministarstvo po imenu ministarstva nadležnog za poslove ljudskih i manjinskih prava. Ovu izmenu treba okarakterisati kao pozitivnu, jer je bolje da stoji neodređena formulacija, zato što je iskustvo pokazalo da posle svakih izbora, vladajuća većina koja se formira ima potrebu da reorganizuje ministarstva, i po broju i po nadležnosti i po nazivima, i da ne bi bilo zabune, ocenjujem da je formulacija koja se sada predlaže dobra, ali je više tehničke prirode.
Što se tiče rokova prilikom registracije, malo su konfuzni. Ko se ne bavi registracijom, teže može da se snađe. Na primer, kaže se da se nacionalni savet upisuje u registar na osnovu prijave koju predsednik nacionalnog saveta podnosi ministarstvu u roku od pet dana od kada je prvi saziv nacionalnog saveta izabrao predsednika nacionalnog saveta i između ostalog kaže da uz tu prijavu treba da podnese i dva primerka statuta.
U članu 6. koji reguliše statut, njegovu sadržinu i postupanje, u zadnjem stavu se kaže: „Prvi saziv nacionalnog saveta dužan je da donese statut nacionalnog saveta u roku od 10 dana od konstituisanja.“ Čoveku koji se ne bavi registracijom, malo je konfuzno, jer, jedan je rok pet dana, drugi 10 dana, treba dosta poznavanja tehnike da bi se ovde razumeo postupak i koraci kako treba da se sprovede priprema za podnošenje prijave. Predlažem da ministarstvo sačini jedno uputstvo za nacionalne savete koji se prvi put konstituišu, kako bi im olakšao ovaj postupak upisa.
Ono što se može staviti kao najveća zamerka jeste što se ovaj zakon koji je od suštinske važnosti donosi po hitnom postupku, što nam je dostavljen par dana pre održavanja sednice a sednica je zakazana danas za sutra, pa nismo imali vremena da detaljno proučimo tekst zakona i da sagledamo da li se suštinski dira u već stečena prava nacionalnih manjina.
Tačno je da je sprovedena javna rasprava još pre par meseci, ali, koliko imam saznanja, nisu usvojene primedbe i sugestije koje su date u toku te javne rasprave. Ovih dana sam se konsultovala sa predstavnicima rumunske nacionalnosti koji su učestvovali u javnoj raspravi, sa predstavnicima nacionalnog saveta Rumuna i došla sam do sledećih saznanja, pa ih sada ovde jasno iznosim.
Kao prvo, nije usvojena sugestija da se definiše status nacionalnih saveta, osim što piše da stiču svojstvo pravnog lica danom upisa u registar. Zbog toga se često nacionalni saveti doživljavaju kao udruženje građana, a i sam postupak registracije je vrlo sličan, i to im svakako umanjuje značaj i važnost, pogotovo u komunikaciji sa drugim institucijama u zemlji i inostranstvu.
Još je Zakonom o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina iz 2001. godine bilo predviđeno da se osnuje fond za nacionalne manjine. Za regulisanje rada fonda nije bilo uslova dok nije donet Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Sada su se stekli uslovi za to i ovim izmenama i dopunama je trebalo regulisati ovo pitanje i predvideti regulisanje, ili predvideti regulisanje tog pitanja podzakonskim aktima, jer putem ovog fonda, preko projektnog finansiranja, moguće bi bilo regulisati i finansiranje manjinskih tradicionalnih manifestacija, ali i održavanje zgrada manjinskih institucija u oblasti kulture, obrazovanja ili informisanja.
Kod nas nacionalne manjine žive pretežno u nerazvijenim opštinama. Zbog toga je njihovo finansiranje otežano. Na primer, u oblasti obrazovanja država izdvaja sredstva samo za zarade zaposlenih, a obaveza lokalne samouprave je da finansira održavanje zgrada, putne troškove zaposlenih, nabavku obrazovnih i drugih tehničkih pomagala, grejanje, struju i ostale komunalije, što je svakako u današnjim uslovima krize i smanjenih prihoda lokalnoj samoupravi otežano i smanjeno po obimu.
Sledeća primedba bi bila da u ovom predlogu zakona nije regulisano pitanje imovine nacionalnih saveta. Ne samo da nije propisan oblik svojine koji mogu nacionalni saveti nacionalnih manjina da stiču, već nije propisano ni da li mogu biti sukcesori, odnosno naslednici fondacija koje su nacionalizovane 1945. godine i da li mogu da potražuju povraćaj iste imovine.Ovo govorim zato što u opštini Vršac je postojao spor između Nacionalnog saveta Rumuna za imovinu nekih fondacija koja je nacionalizovana 1945. godine pa imamo negativna iskustva na tom planu.
Jedna od važnih sugestija u okviru javne rasprave je bila da treba da se izvrši depolitizacija kada su upitanju nacionalni saveti, njihov izbor i konstituisanje, jer postoje indicije da je pri početku primene zakona i pri prvim konstituisanjima bilo uticaja političkih stranaka i politike na konstituisanje nacionalnih saveta. Po ovom pitanju treba prodiskutovati i novo rešenje da izbore za nacionalne savete sprovodi RIK.
Ako se pogleda s jedne strane, to je dobro rešenje zato što je to kvalifikovano radno telo koje ima iskustva i koje može da pomogne nacionalnim savetima u sprovođenju postupka izbora. Međutim, ako pogledamo s druge strane. Sastav RIK-a je takav da predstavnike za Republičku izbornu komisiju, a to smo imali i na ovoj sednici, daju političke stranke. Pitanje je koliko tu predstavnici nacionalnih manjina imaju svojih predstavnika i koliko će tu preko Republičke izborne komisije stranke uticati na proces izbora, a koliko će moći da se sprovede potrebna depolitizacija tog pitanja.
Očekujemo da nadležno Ministarstvo u što skorije vreme pripremi izmene i dopune koje će obuhvatiti pitanja za koja sam navela da smatram da treba da budu regulisana ili pripremiti novi zakon pošto je već ovim izmenama i dopunama oko 50% normi promenjeno, pa radi lakše primene možda bi bilo jednostavnije i doneti novi zakon.
U iščekivanju rešavanja ovih pitanja, poslanička grupa Boris Tadić – Nova demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zeleni za sada neće podržati ove izmene i dopune zakona. Hvala na pažnji.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje kolege iz naše poslaničke grupe i ja podneli smo amandman na član 4. stav 1. i u vezi sa tim na član 39. stav 2. Predloga zakona o ministarstvima.
Naime, član 4. Predloga zakona ministarstvima reguliše nadležnost Ministarstva privrede i, između ostalog, kaže da je ovo ministarstvo nadležno za određivanje strateških ciljeva, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u javnim preduzećima.
Mi predlažemo da se iza ovih reči dodaju reči: „iz svoje nadležnosti“. Time bi se zadržalo rešenje iz važećeg Zakona o javnim preduzećima, u kome se kaže da su nadležnosti nad javnim preduzećima predviđene resornim ministarstvima, odnosno da svako ministarstvo u skladu sa svojim resorom ima nadležnost nad određenim javnim preduzećima.
Zadržavanjem ovog postojećeg rešenja, time bi sprečili da se sva javna preduzeća stave pod nadležnost Ministarstva za privredu, jer bi to na neki način stvorilo monopol u okviru ovog ministarstva, dovelo do nagomilavanja velikog obima posla, do usporavanja rada, a dovelo bi u pitanje i stručnost prilikom pravljenja strateških planova, jer su javna preduzeća iz različitih oblasti i izbora stručnjaka za organe upravljanja u javnim preduzećima.
Dakle, zalažemo se za da ostane rešenje da javna preduzeća budu pod nadležnosti resornih ministarstava i u skladu sa tim, pored ove dopune u stavu 1, predlažemo da se briše stav 2. člana 39.

Koleginica Karavidić i ja smo se pridružile kolegama iz naše poslaničke grupe i ovim amandmanom smo hteli da dopunimo uslove.
Naime, predlažemo da se kao uslov predvidi da lice nije kažnjavano za vršenje porodičnog nasilja. Na ovakav predlog nas je motivisalo to što su podaci tokom ove godine, a i prethodnih godina takvi da pokazuju konstantan porast porodičnog nasilja. Da li je razlog tome i što se sada jasnije i otvorenije govori o porodičnom nasilju, što i mediji poklanjaju više pažnje tome, ali i statistika jasno govori da je veliki porast ove vrste nasilja u našem društvu.
Ovo bi bila jedna od mera da se spreči, jer ko može u svojoj porodici nasilno da se ponaša ne bi smeo da obezbeđuje živote drugih i da odgovara za živote drugih. Hvala.