Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, kolege narodni poslanici, poslanicima naše Poslaničke grupe ZES malo toga je ostalo da kažu posle fenomenalnog izlaganja uvažene koleginice Bojane Stanojević u jutrošnjem delu zasedanja, ali kada mi je već tako zapalo, iskoristiću ovu priliku da budem kratak, da se fokusiram na neke najbitnije stvari, neka važna mesta u ovom zakonu.
Ko je pažljivo čitao izmene i dopune ovog Zakona o planiranju i izgradnji mogao je vrlo jasno da zaključi dve stvari: prva, da je Ministarstvo za prostorno planiranje zajedno sa ljudima iz stručne javnosti i članovima lokalnih samouprava veoma ozbiljno pratilo i analiziralo primenu ovog zakona na terenu i precizno definisalo sve mane i neuralgične tačke koje ovaj zakon ima, i druga, da su predložene izmene i dopune veoma kvalitetne, da su suštinski promenjeni članovi koji nisu funkcionisali u originalnom tekstu Zakona i da su veoma precizno definisane nove zakonske odredbe i razjašnjene sve postojeće nedoumice.
Iako je većina prethodnih govornika koja je danas debatovala o ovim izmenama i dopunama Zakona apostrofirala legalizaciju kao najbitniju stvar ovih izmena, sa tim se ne bih složio. Smatram da postoji bitniji napredak koji se postiže ovim izmenama i dopunama od toga što je uređeno u legalizaciji. Prvo, suštinski napredak ostvaren je omogućavanjem direktne konverzije zemljišta starim vlasnicima, odnosno davnašnjim korisnicima; drugo, ubrzane su i pojednostavljene procedure za izdavanje svih tipova građevinskih dozvola.
Radi lakšeg praćenja izmena i dopuna u ovom zakonu, možemo ih svrstati u četiri osnovne grupe: one vezane za konverziju zemljišta, vezane za izgradnju objekata, za proces legalizacije i, na kraju, za oblast urbanističkog planiranja.
Konverzija je bio revolucionarni deo osnovnog teksta Zakona koji smo usvojili pre dve godine i to je, po mom mišljenju, najveća reforma u ovom izvornom tekstu. Po prvi put se sa ozbiljnošću pristupilo stvarnom rešavanju pitanja svojinskih odnosa u ovoj državi. Definisana je privatna svojina, odnosno dozvoljeno je pravo konverzije iz korisništva u vlasništvo. Besplatna konverzija je bila moguća jedino na izgrađenom zemljištu, ali se odvijala veoma sporo zbog opterećenosti Republičkog geodetskog zavoda, koji je, po mom mišljenju, bio najveći kočničar sprovođenja dela ovog zakona u prethodne dve godine.
Novim rešenjima jako je pojednostavljena procedura zato što je definisano pravo automatskog sticanja za lica koja to pravo imaju, bez nadoknade, kao i kod konverzija uz nadoknadu koje su u ovim izmenama i dopunama ubrzane, gde realno još uvek postoji problem određivanja stvarne cene građevinskog zemljišta, kao i dužina tog postupka.
Nadam se da će uredbom koju će Ministarstvo doneti posle ovog zakona malo preciznije biti određene te urbanističke zone koje daju lokalne samouprave. Apelovao bih na Ministarstvo u ovom trenutku da pokuša da se uključi zajedno sa lokalnim samoupravama u definisanje pravila za te urbanističke zone, pošto postoji velika razlika između zona, i postoji velika razlika od lokalne samouprave do lokalne samouprave. Molim vas, ako možete, da utičete na lokalne samouprave da to bude ujednačeno na teritoriji cele Srbije.
Ono što je još bitno u ovom delu zakona jeste da je prevaziđena ova razlika koja je postojala između Zakona o poljoprivrednom zemljištu i Zakona o planiranju i izgradnji, vezana za prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište. Godina preseka je 1992. godina, tako da ljudi koji žive u gradskim sredinama više neće imati problema u konverziji, neće morati da rade prenamenu poljoprivrednog u građevinsko zemljište.
Ono što moji prethodnici nisu napomenuli jeste da u ovom delu zakona postoje još dve bitne stvari. Uveden je institut privatno-javnog partnerstva. Nadam se da će Republika Srbija napraviti poseban zakon o privatno-javnom partnerstvu da bi mnoge druge oblasti koje podležu ovom zakonu mogle da budu definisane. To znači, u građevini, da država i privatni preduzetnici mogu da budu partneri tako što država daje zemljište u javnoj svojini, a privatnici investiraju. Tako se pravi partnerstvo koje je prisutno u gotovo svim zemljama EU.
Druga važna stvar jeste što se neizgrađeno građevinsko zemljište po prvi put može ovde upisati kao osnivački kapital u privrednim subjektima.
Druga grupa izmena se odnosi na izgradnju objekata, gde su znatno ubrzane i pojednostavljene procedure koje treba da dovedu do bržeg i kvalitetnijeg izdavanja svih vrsta dozvola, kao i neke izmene koje će uticati na zaustavljanje koruptivnih procesa koji su opšteprisutni u institucijama koje se bave izdavanjem građevinskih dozvola. Naime, kod izgradnje objekata nije potrebna saglasnost na glavni projekat javno-komunalnih preduzeća, sem ako to nije precizno navedeno u lokacijskoj dozvoli. Takođe, građevinska dozvola se izdaje na osnovu idejnog projekta, što znatno pojeftinjuje izradu tehničke dokumentacije i njenu moguću promenu, i ubrzava proces.
Takođe, zakonom je jasno definisano za šta sve ne treba da se pribavi lokacijska dozvola, kao i pojmovi tekućeg i investicionog održavanja, o čemu je dosta reči bilo u svim sredstvima informisanja u prethodnom periodu. Naime, za ove radove je dovoljan samo spisak i opis radova koji se izvode, da bi oni bili započeti.
Takođe, bitne su još dve stvari u ovom delu, vezano za delovanje nadležnih organa. Nadležni organ samo jedanput može da traži dopunu dokumentacije. Korisnicima je omogućeno korišćenje objekata bez upotrebne dozvole, ako odgovor na istu nisu dobili u roku od 90 dana od nadležnog organa.
Treća grupa izmena, ona koja je danas najviše apostrofirana u parlamentu, jesu izmene i dopune koje se odnose na deo o legalizaciji. Ovo je proces koji trenutno verovatno najviše interesuje građane Srbije. Ovde je Ministarstvo pokazalo jasnu intenciju da se ovaj proces uspešno okonča, da bude efikasan i finansijski prihvatljiv za gotovo sve građane Srbije koji žele da legalizuju svoje bespravno podignute objekte. Posebno se vodilo računa o ugroženim i socijalnim kategorijama, koje ovaj put imaju pravo na velike popuste i mogu efikasno da reše ovaj proces.
Osnovna novina jeste da vlasnici bespravno podignutih objekata mogu da zaključe ugovor sa jedinicom lokalne samouprave u kome se jedinica lokalne samouprave obavezuje da pribavi svu potrebnu dokumentaciju i vodi proces legalizacije za ljude koji imaju bespravno podignute objekte. Taj proces mora biti uspešno okončan u roku od četiri godine, što produžuje rok koji već postoji, od 20 godina na 24 godine, kada legalizacija treba da bude okončana.
Republika Srbija je garant da će postojati finansijska potpora da se ovaj proces uspešno završi. Ako ste pažljivo slušali i na javnim raspravama, a i danas, ljude iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju, cena legalizacije jednog prosečnog objekta od sto kvadrata u nekom srednjem gradu u Srbiji ne bi trebalo da prelazi cenu od 500 dinara mesečno u prve četiri godine, ako sam dobro zapamtio.
Proširena je lista dokaza koji se prihvataju u postupku legalizacije kao dokaz rešenih imovinskih odnosa. To je bio najveći kamen spoticanja za uspešnu legalizaciju. Suvlasnici koji se nisu protivili u toku izgradnje objekta se smatraju saglasnim sa legalizacijom, tako da će ovi delovi o imovini na uspešan način biti prevaziđeni.
Na kraju, poslednji deo zakona vezan je za urbanističko planiranje. Po meni, u prvom delu teksta tu je i napravljen najveći napredak. U ovom delu zakona je napravljen veliki iskorak u prethodne dve godine. Većina lokalnih samouprava u Srbiji je pristupila ili je već završila izradu planskih akata od velike važnosti, tako da će u kratkom vremenskom periodu konačno Srbija biti pokrivena planovima.
Takođe, izmene i dopune koje se ovde donose će znatno ubrzati ovaj proces. Više nema izrade koncepta plana, koji je bio predradnja za izradu plana. Brži je postupak izmene planova kada se rade neki vrlo bitni infrastrukturni projekti.
Prvi put je definisan pojam kompleksa. Imate onu priču da ako radite neki veliki građevinski projekat koji zahvata više katastarskih parcela, neće vam trebati više od jedne lokacijske dozvole po tom projektu.
Plan generalne regulacije je dopunjen sadržajem analitičkih elemenata, kao što su regulacione i građevinske linije, nivelacione kote raskrsnica. Moje mišljenje je da će na osnovu ovoga ponovo biti data mogućnost da se lokacijske dozvole izdaju iz PDR-a tamo gde je to moguće, u budućnosti.
Sve u svemu, Poslanička grupa ZES i njeni članovi se zahvaljuju ljudima iz Ministarstva za prostorno planiranje i ekologiju koji su, po nama, tačno i precizno definisali probleme i rešili ih ovim izmenama i dopunama Zakona. Ubeđen sam da će ove promene u narednom periodu efektivno poboljšati primenu Zakona, koja je bila problematična.
Želim na kraju da apelujem da se Ministarstvo malo više pozabavi situacijom u Republičkom geodetskom zavodu, da li promenom njegove strukture ili načinom njegovog delovanja, zato što je definisano od svih ljudi koji aktivno prate primenu ovog zakona da je upravo Republički geodetski zavod bio najveći kočničar primene ovog zakona u prethodne dve godine. Ako tu nešto suštinski ne budemo promenili, velikog napretka ni sa ovim izmenama neće biti. Hvala.
Poštovana potpredsednice, poštovane kolege, poštovana ministarka, trudiću se da budem kratak. Ovaj amandman je jako jednostavan, a ima višestruki značaj i za Republiku Srbiju i lokalne samouprave, pogotovo grad Beograd koji jeste najveća lokalna samouprava u Republici Srbiji.
Reč je jednostavno o saniranju duga koji poreski obveznici imaju prema budžetu Republike Srbije, kao i najsvrsishodnijem načinu da se u ovoj godini taj dug eliminiše i da se preko 300 hiljada poreskih obveznika koji duguju nešto Republici Srbiji uvedu u normalan sistem.
Prema evidenciji koju grad Beograd i poreska uprava grada Beograda ima, oko 300 hiljada poreskih obveznika je u prethodne tri godine došlo do toga da duguje preko 23 milijarde dinara budžetu Republike Srbije. Od toga je glavni dug negde oko 14 milijardi dinara, a kamata je već dostigla devet milijardi dinara.
Ono što je struktura duga, jako je bitno da oko 200 hiljada ljudi duguje porez na imovinu fizičkih i pravnih lica. Takođe, postoji dug za naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta i lokalne komunalne takse koju naplaćuje grad Beograd. Ono što je zabrinjavajuće, od celog duga koji iznosi oko 24 milijarde dinara, struktura duga je takva da 55% ovog duga čini glavnica, a 45% su kamate koje su u prethodnom periodu narasle.
Imajući u vidu ovu tešku situaciju u kojoj se nalazi zemlja pogođena svetskom ekonomskom krizom, grad Beograd i lokalna samouprava naša misli da većina ovih ljudi nije u mogućnosti da ovaj dug izmiri u celosti zbog toga što je kamata u nekim slučajevima čak i prerasla ovu glavnicu.
Mi ovim amandmanom od poštovane ministarke Dragutinović i Vlade Republike Srbije tražimo da ona jedinicama lokalne samouprave omogući da se ovim zakonom stvori pravni osnov da jedinice lokalne samouprave mogu da otpisuju kamatu koju su ovi ljudi u prethodne tri godine napravili na ovaj osnovni dug. Time će se stvoriti pravni osnov da se u ovoj godini izmiri glavnica tog dugovanja, čime bi se stekli uslovi da ovih 300 hiljada poreskih obveznika urednije izmiruje tekuće obaveze.
Šta je poenta cele priče? Ako se kamata bude otpisala, mi smatramo da će skoro 90% ovih dužnika, a napomenuo sam da ih ima oko 300.000, izmiriti obaveze koje ima prema budžetu Republike Srbije i da će time u kasu Republike Srbije da se slije između 10 i 13 milijardi dinara, što je, imajte na umu krizu i sve ostalo, oko 130 miliona evra, a da će tih 250 do 270 hiljada poreskih obveznika od ove godine redovno da plaća svoje obaveze, tj. da bude ponovo uvedeno u sistem.
Pored tog efekta, smatramo da će da postoji efekat i kod pravnih lica i kod preduzetnika, jer će se stvoriti jedno fiskalno rasterećenje koje će omogućiti razvoj privrede i preduzetništva u lokalnoj samoupravi. Smatramo da je to od višestrukog značaja i za Vladu Republike Srbije i za lokalne samouprave, ne samo za grad Beograd, da se omogući jedna ovakva stvar u ovom zakonu i nadam se da, iako je Vlada odbila ovaj amandman, da će ministarka da uvaži argumente koje sam izneo danas ovde i da će ipak amandman postati sastavni deo zakona i tako ipak omogućimo priliv, složićete se, velikih sredstava u budžet Republike Srbije.