Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, najpre moram da kažem da Socijalno-liberalna partija Sandžaka pozdravlja ovaj predlog zakona i što se tiče naših birača mogu da kažem da smo održali obećanje, naravno ovaj put uz podršku predlagača, što nam je zaista drago.
U predizbornoj kampanji smo obećali da će jedan od prvih zakona za koji ćemo se mi založiti, tražiti da se izmeni, to je Zakon o izboru narodnih poslanika. Drago nam je da to danas činimo i naročito zbog toga što je naša dijaspora bila, do sada, lišena tog prava da glasa. Sada će to biti omogućeno, a naročito zbog toga što će manjine dobiti priliku da na lakši način uđu u parlament.
Što se tiče mnogih diskusija na ovu temu, najpre bih komentarisao stav prethodnih diskutanata da je jedan od razloga da se ovaj zakon donosi po hitnom postupku što manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu. Mislim da to ne stoji. To je posledica onih pet ili šest emisija o tužnoj situaciji; kako, navodno, dva službenika, jedan republičke a jedan savezne vlade, i njihove stranke nisu ušli u ovaj parlament.
Ako pogledate izborne rezultate iz našeg regiona, možete da vidite da su lista DS i stranke koje su tu bile, a i moja stranka je bila na toj listi, dobile apsolutnu podršku. Upravo ti rezultati i govore još o nečem drugom, a to je o jednoj demagogiji koja se čuje ova dva dana ovde, o pojmu - getoizacija. Da se ne radi o getoizaciji upravo svedoči primer dve sandžačke stranke koje su na listi Demokratske stranke.
Nisu u pravu oni koji žele da od slobode naprave neizbor, a ne izbor; pojam slobode sadrži pojam izbora. To što će manjine dobiti mogućnost da biraju da li će glasati za neku stranku većinskog naroda ili za neku stranku koja je od RIK proglašena za stranku nacionalne manjine, to je minimum slobode koji treba da postoji u ovoj zemlji. Tu se radi o pravu, a ne o obavezi. Kada bi se radilo o obavezi, značilo bi to da manjine moraju da se stavljaju u geto i da moraju po sili zakona da glasaju za nekoga. Oni ovim predlogom zakona samo dobijaju mogućnost da biraju i imamo dobru situaciju da će se sada utrkivati većinske stranke da svojim programima učine to da pozovu predstavnike manjina da glasaju za njih.
Moja stranka se zove Socijalno-liberalna partija i zalažem se za manjinsku listu, što ne znači uopšte da će moja stranka izaći na sledećim izborima na toj manjinskoj listi ili biti proglašena za stranku nacionalne manjine.
Ono što želim da kažem u tom smislu, jeste ovo: postojanje i proglašavanje neke stranke za, uslovno rečeno, predstavnika nacionalne manjine, što će se konstatovati, mada nije reagovao pravilno Zakonodavni odbor ne uvažavajući ono što smo mi hteli, da se ta vrsta arbitrarnosti otkloni pravnom prazninom koja je ovde očigledna, kada se kaže da će RIK, mi ne znamo na osnovu kojih kriterijuma, zaključiti da se radi o stranci koja će zastupati nacionalnu manjinu ili ne.
Tu se doslovno ne kaže, mi smo dodali da treba da stoji – a na osnovu uvida u program i statut te stranke. Ako to ne stoji, mi ne znamo na osnovu kog kriterijuma će to da se uradi.
Da je to vrlo loše, pokazuje još jedna činjenica. Videli ste da se u našoj javnosti, to su i prethodnici ovde govorili, stvorila lažna dilema o tome kako manjine nisu predstavljene u ovom parlamentu, ili nisu na adekvatan način. Na prošlim izborima bila je jedna koalicija koja se zvala «Koalicija za toleranciju» i svi su mediji u ovoj zemlji nju proglasili apriori za tzv. manjinsku listu ili pozivali hronično svaki dan da se glasa, navodno, jer na toj listi su predstavnici manjina.
Da vas podsetim, nosilac te liste, prvi na listi je bio Branislav Cole Kovačević iz Kragujevca. Moj je prijatelj, mnogo ga cenim, ali nisam čuo da je promenio nacionalnu pripadnost. Gledali smo i onih sedam emisija na Pinku, na RTS, i tamo su se na neki način ljudi žalili zbog toga što oni nisu ušli.
Da vas podsetim, na prethodnim izborima, par državnih službenika, kada su njihove stranke ušle u parlament, govorili su da su manjine predstavljene u parlamentu.
Da vas podsetim, po zadnjem popisu stanovništva, ovo je izvod od zvanične institucije, Republičkog zavoda za statitiku, i tu se kaže da postoje 23 ili 24 manjinske zajednice u ovoj zemlji.
Znači, nisu dva službenika u parlamentu u pravu da nema manjina, to nije tačno.
Ta teza o pozitivnoj diskriminaciji je u ovom slučaju delimična. Zašto delimična? Ona bi bila potpuna kada biste vi omogućili, kao u nekim susednim zemljama, neću danas govoriti o tome, imam par primera izbornih zakona u kojima, da tako kažem, pripadnici većinskog naroda, kako se zna da kaže, u rasejanju, izvan ove države, imaju zagarantovana mesta u parlamentu, pa bilo da izađe na izbore hiljadu njih ili da izađe 120 hiljada.
Da li se garantuje ulazak manjinama u parlamentu? Garantuje se delimično. A zašto? Ako određena manjina ima 15 stranaka i glasači glasaju za svih 15 stranaka, jednoj će dati 3.000 glasova, drugoj 2.000, petoj 6.000 i ni jedna neće osvojiti onaj prosečni zbir glasova koji je neophodan na poslednjim izborima, 14 ili 15 hiljada.
Prema tome, ne postoji automatski način da se dođe do izbora toga ko je bio na listi nacionalne manjine i zbog toga je to lažna dilema, da se garantuje apriori manjinama da će biti zastupljene.
Znači, nije tačno. Tačno bi bilo kao u jednoj susednoj zemlji gde postoje tri zagarantovana mesta za pripadnike nacionalnih manjina, a neću imenovati zemlje, da ne bi širili tu raspravu, imamo mnogo takvih primera i tu se kaže, vi imate manjinsku listu, izašli tamo se broje, ima 15 stranaka, a prva stranka je dobila na toj listi 3.500 glasova, ona će dobiti poslanika, zato što oni imaju ugrađenu kvotu za određeni broj nacionalnih manjina, a to ovde nije slučaj.
Mi pozdravljamo ovaj zakon, jer on zadovoljava u principu olakšavanje manjinama da uđu u parlament; olakškava, ne garantuje. Prema tome, oni koji su ovde tvrdili da je ovo neko superpravo, zapravo nisu u pravu.
To da li manjine treba da budu diskriminisane, to je evropski princip, to nije princip koji ćemo mi ovde da izmislimo, to treba malo da pratimo šta od nas traži Savet Evrope, šta traži OEBS i šta traže međunarodne institucije. I da vidimo da smo napravili samo jedan prvi korak da se što veći broj pripadnika nacionalnih manjina nađe u parlamentu. Ono što želim da kažem, svaka zemlja treba da bude srećna kada se pripadnici manjinske zajednice utrkuju da uđu u taj parlement. Ulaskom u palament oni pokazuju stepen lojalnosti toj državi.
Stepen lojalnosti toj državi je sama činjenica ulaska u parlament, i normalno bi bilo da se kvalifikuju za još nešto što je jako bitno, a to je da uđu u ostale državne institucije.
U Ustavnoj povelji je usvojen stav da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da učestvuju i da imaju određeno učešće u državnim institucijama.
Po ovom popisu, milion građana Srbije ne pripada većinskom narodu. Ako bi analizirali koliko u Vladi Srbije procentualno ima pripadnika manjina, koliko ih ima u diplomatiji, koliko ih ima u svim ostalim državnim institucijama, videli biste da nema nikakvog razloga za neku vrstu sumnje i bojaznosti što će se manjine naći u parlamentu.
Kažem još jednom, država treba da bude srećna kada se manjine utrkuju i kada mogu na što lakši i kvalitetniji način da budu zastupljene u parlamentu.
Države koje imaju manjine izvan parlamenta, iz bilo kog razloga, treba da se zabrinu, jedan bih spomenuo i to je najgori slučaj, a to je kada manjine iz različitih razloga ne žele da uđu u ni jednu državnu instituciju.
Prema tome, smatram da je ovo početni korak i izraz političke volje jedne značajne stranke, a vidim da većina stranaka u ovom parlamentu ima želju da se ovaj zakon, ovakav kakav je, usvoji; nije dovoljan, jer on ima puno praznina, ima nedorečenosti, ali se nadam da ćemo, kada se formira ustavna komisija, kada se formiraju ostale institucije u neinstitucionalizovanom društvu, imati prilike da to preciziramo i drugim aktima i na najadekvatniji način regulišemo zastupljenost manjina.
Juče je potpredsednik Skupštine, gospođa Pop-Lazić, uzeo sam stenogram, rekla ovo: «Ovde se očigledno radi samo o dodvoravanju možda muslimanskoj, neću da upotrebim reč bošnjačkoj, ili mađarskoj nacionalnoj manjini, kao brojnim nacionalnim manjinama koje mogu da utiču na ishod parlamentarnih izbora.»
U članu 49. Ustava Republike Srbije kaže se: "Građaninu se jamči sloboda izražavanja nacionalne pripadnosti". Ali, vi zazirete da upotrebite reč "Bošnjak". Prvo da vam kažem, evo pogledajte zvaničan izveštaj republičke institucije koja se bavi objavljivanjem rezultata poslednjih popisa, i smatram da je jako loše da potpredsednik najvišeg političkog i zakonodavnog tela u ovoj državi ovako postupa i na ovaj način se određuje prema pripadnicima nacionalnih manjina koji učestvuju u ovom parlamentu, čiji predstavnici žele da učestvuju u svim institucijama ove države i društva.
Smatram da je to bio plod umora, jer je govor bio iza 17 časova, a ne neke iskrene želje, odnosno da se na taj način izrazi o pripadnicima bošnjačke nacionalne manjine. Hvala.