Hvala, gospođo predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost kao posledica usporavanja privredne aktivnosti, rebalans budžeta predviđa manje javne prihode za 17 milijardi dinara, tj. za blizu 2,5%.
Uvećani su rashodi i izdaci budžeta, sa druge strane, za 5,2 milijarde dinara, a struktura rashoda i izdataka je sve nepovoljnija.
Prethodnih dana smo mogli čuti i to da je deficit u budžetu oko 142,8 milijardi dinara, kao i podatak da će se značajno, za oko 8 milijardi dinara, smanjiti kapitalni izdaci ovim rebalansom budžeta za 2011. godinu.
To su otprilike oni podaci koji su izneti i od strane, pre svega državnog sekretara u Ministarstvu finansija.
Uvek imam problem, gospodine predsedniče Vlade, kada donosimo budžet ili kada Skupština raspravlja o rebalansu budžeta zbog toga što se moramo fokusirati na jednu odredbu Ustava Republike Srbije, moramo se zadržati isključivo na tome, da li republička Vlada i parlament poštuju svoje ustavne obaveze u odnosu na finansiranje nadležnosti AP Vojvodine.
To nije dobro zbog toga što nemamo vremena, nemamo prostora, nemamo mogućnosti da iznesemo naše stavove vezane za položaj poljoprivrede, prosvete i nekih drugih delatnosti u Predlogu budžeta ili rebalansa.
Uvek se moramo zadržati na ovom nivou. Mislim da bi bilo dobro da se već jedno reši ovaj spor, ovo pitanje i da svima bude jasno šta je čija obaveza.
Gospodine predsedniče Vlade vi ste pre sat vremena, možda malo više na sednici Odbora za finansije Narodne skupštine rekli da je nesporno da u Ustavu Republike Srbije piše da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7% republičkog budžeta i da 3/7 iz tih sredstava AP Vojvodina treba da potroši za finansiranje kapitalnih izdataka na teritoriji pokrajine. To je nesporno i to je tako.
Rekli ste i to, da u Ustavu ne piše da je obaveza isključivo Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije da obezbedi ta sredstva AP Vojvodini.
To je tačno, gospodine Cvetkoviću, to na takav način ne piše u Ustavu Republike Srbije. Sa druge strane, međutim, mi smo u stanju još uvek da Republička skupština nije donela zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada Republike Srbije nije predložila Skupštini zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine. Vlada nije predložila na drugi način obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine.
I pre godinu dana sam govorio o tome da teoretski postoje tri mogućnosti za obezbeđivanje izvornih prihoda AP Vojvodine. Jedan način je ovaj o kome sam malo pre govorio, donošenje posebnog zakona o finansiranju Vojvodine. Drugi način je izmena Zakona o budžetskom sistemu, gde zakon i sadržava u sebi teoretsku mogućnost da Pokrajina dobije sredstva iz drugih vidova poreza, a ne samo od ova dva vida poreza iz kojih dobija godinama unazad sredstva, a to je porez na dobit preduzeća i određeni procenat poreza na dohodak građana. Treća mogućnost bi bila da se budžetom iz godinu u godinu definiše koja su to sredstva kojima će AP Vojvodina raspolagati.
Vlada RS je propustila sve ove teoretske mogućnosti i zbog toga smo mi kod svakog rebalansa i kod svakog novog budžeta u poziciji da se moramo fokusirati na to da li se Ustav poštuje ili ne. Mi se dovodimo u pitanje da izigravamo ustavni sud, što naravno nismo. Zbog toga smatramo da treba staviti tačku na ovo pitanje i da se konačno treba dogovoriti o tome kako će se finansirati AP Vojvodina, kako će finansirati kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine.
Što se tiče originalnog budžeta koji je donet krajem decembra prošle godine, mi smo tada rekli da je taj tekst u skladu sa Ustavom, zbog toga što je obezbeđeno 7%, a i tri sedmine. Izrazili smo nadu da ove godine neće doći do rebalansa budžeta, jer rebalans budžeta uvek u sebi sadržava opasnost da se ovo stanje pogorša na štetu AP Vojvodine. Mi smo, naravno, bili svesni mogućnosti da će se ipak raditi rebalans u toku ove godine, pošto se to radi skoro svake godine. Sad smo opet u strahu, moram da kažem, gledali, prelistavali ovaj predloge i gledali da li će nam biti omogućeno da podržimo rebalans ili ne.
Vi znate, gospodine Cvetkoviću, da smo mi prethodnih godina uvek imali problem što se ovog pitanja tiče. Do sada smo uvek uspeli da nađemo rešenje. Godine 2008. je rešenje bilo da su se i transferi lokalnim samoupravama na teritoriji AP Vojvodine uračunali u tih famoznih 7%. Sledeće godine smo se dogovorili o tome da će Vojvodini pripasti 90% prodajne cene NIS. Sada ide i drugo pitanje - da li je to na takav način regulisano i da li se to na takav način realizovalo? Godine 2010. nismo bili u mogućnosti da podržimo budžet, tj. budžet za 2010. godinu nismo mogli da podržimo zbog toga što je taj tekst bio protivustavan.
Moram da kažem i to, s obzirom na činjenicu da Vojvodina nema skoro nikakve izvorne prihode, reći ću vam samo jedan podatak, da pokrajinske takse, na primer, čine 0,005% budžeta AP Vojvodine. Malo pre sam govorio o tome da određeni procenat ta dva vida poreza pripada Vojvodini, ali to, naravno, nije dovoljno da bi se Ustav poštovao, da bi Pokrajina mogla da investira tri sedmine u kapitalne rashode na svojoj teritoriji.
Što se tiče budžeta za ovu godinu, koji je donet u decembru prošle godine, bilo je predviđeno devet milijardi dinara za Fond za kapitalne investicije na teritoriji AP Vojvodine. Devet milijardi koje po još uvek važećem budžetu, i republičkom i pokrajinskom, Republika treba da doznači AP Vojvodini tj. Fondu za kapitalne investicije Vojvodine.
Sad ću biti prinuđen da saopštim jedan poražavajući podatak, o kojem smo mi govorili i prethodnih meseci, nadajući se da će se ova situacija promeniti na bolje. Do dana današnjeg od tih devet milijardi, koliko Republika Srbija treba da
doznači AP Vojvodini za kapitalne rashode po važećem budžetu, od tih devet milijardi dinara do sada je doznačena svega jedna milijarda, i to 500 miliona dinara 2. marta i 500 miliona dinara 6. juna tekuće godine. To znači da je do kraja devetog meseca doznačena svega jedna devetina ovih iznosa koje Republika, po važećem budžetu, treba da doznači AP Vojvodini.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i da govori o tome da se budžet ne realizuje, sa jedne strane, a sa druge strane, da se Ustav ne poštuje. Mi još imamo skoro tri meseca iz ove godine i još uvek postoji šansa da Vlada realizuje svoje obaveze, samo je pitanje da li za to postoji politička volja i da li za to postoji mogućnosti? Mi se nadamo da politička volja postoji, jer u suprotnom ovo ne bi bilo na ovakav način planirano i projektovano ni krajem prošle godine. Ukoliko politička volja postoji, meni stvarno nije jasno zašto se AP Vojvodina dovodi u ovakvu situaciju.
Mi smo više puta rekli da je pokrajina, tačnije građevinska operativa na teritoriji AP Vojvodine na ivici bankrota. To je tako zbog toga što Fond za kapitalne investicije AP Vojvodine ne može da realizuje svoje obaveze. Drugačije formulisano, Fond nije u mogućnosti da izmiruje obaveze prema izvođačima radova. To ne zbog toga što su pokrajinski organi neodgovorni ili zbog toga što nisu dorasli zadatka koji treba da obavljaju, nego je to zbog toga što Vojvodina nema ili skoro nema nikakve izvorne prihode, a Republika ne realizuje svoje obaveze koje su predviđene budžetom za tekuću godinu.
Što se tiče dugova, ti dugovi iznose najmanje četiri milijarde dinara danas, ako treba da uzmemo u obzir činjenicu da ti dugovi iz meseca u mesec treba da budu isplaćivani. Sa druge strane, postoje građevinske firme na teritoriji AP Vojvodine kojima Fond duguje više od 300 miliona dinara.
Mislim da je ovaj podatak zaista poražavajući i jednostavno dovodi u nemoguću situaciju one firme koje žele da pomognu, koje investiraju umesto države svoja sredstva u određene kapitalne investicije, koje uzimaju kredite zbog toga da bi mogli da izvršavaju svoje obaveze, a Republika ne servisira, jednostavno, svoje dugove.
Mi smo pre nešto više od godinu dana imali polemiku sa gospođom Dragutinović, bivšom ministarkom finansija u Vladi Republike Srbije, kada je ona tvrdila isto ovo, gospodine predsedniče Vlade, što se i vi malopre tvrdili na sednici Odbora za finansije. Praktično je ona rekla da je na Vojvodini da se snađe, jednostavno Republika nije u mogućnosti da ta sredstva označava. Jednostavno, nigde u Ustavu ne piše da Republika treba da prebacuje ta sredstva, nek se Vojvodina snađe. Mislim da u ovom trenutku, dok se ne donese zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, postoje samo tri mogućnosti: ili će Republika poštovati svoje obaveze, ili će se AP Vojvodina zaduživati, što je omogućeno ovim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu, ali mislim da na to ne bi ni Međunarodni monetarni fond gledao blagonaklono a, sa druge strane, ne mislim da je to u interesu ni Republike Srbije da se Vojvodina pretežno zadužuje a, sa treće strane, postoji teoretska mogućnost da se u Vojvodini izmisle neke nove dažbine. Mislim da ni to nije moguće, moguće je sa pravne tačke gledišta, naravno, ali mislim da nije ne bi bilo celishodno, ne bi bilo svrsishodno. Zbog toga mislimo da je jedina mogućnost da Republika izvršava svoje obaveze.
Probaću da na jednom plastičnom primeru dokažem vama zašto Vlada nije u pravu kada kaže da nije obaveza Republike da se bavi ovim pitanjima i da Vojvodina treba da se snalazi kako god može. Znate, mogao bih reći da se npr. iz mlevenog mesa ne mogu napraviti tulumbe. Može se reći da je kriv poslastičar ako ne može iz mlevenog mesa napraviti tulumbe, ali mislim da bi to bio ciničan stav, da bi to bila cinična rečenica i da se na takav način ne bi trebalo ophoditi prema obavezama koje su definisane i Ustavom i važećim budžetom Republike Srbije, pošto nema drugih mogućnosti, jer još uvek nije donet zakon o izvornim prihodima AP Vojvodine, jednostavno nema drugih mogućnosti za izvršavanje ovih obaveza.
Na kraju bih želeo da kažem, ovom prilikom ne bih želeo da se upustim u raspravu o dejstvima izmena i dopuna Zakona o finansiranju lokalne samouprave, mi smo rekli i pre nekoliko meseci, kada je Skupština raspravljala o tom predlogu, da je taj zakon marketinški, da će dovesti u opasnost mogućnost Vlade Republike Srbije da izvršava svoje obaveze prema Vojvodini, mislim da će sve teže i teže biti da se ova ustavna odredba poštuje, ali mislim da u državi koja sebe želi da definiše kao pravnu državu, u državi koja sadrži vladavine prava, jednostavno, ne postoji druga mogućnost nego da se najviši pravni akt poštuje.
Na samom kraju bih želeo da vam predstavim amandman o kojem sam govorio vrlo kratko i na sednici Odbora za finansije. Ovaj amandman je, gospodine Cvetkoviću, istovetan amandmanu koji ste vi predložili 2007. godine, kada ste prvi put bili ministar finansija. Tada je bilo predviđeno članom 3. stav 6. Zakona o budžetu za 2007. godinu da će se preostali iznos sredstava do najmanje 7% budžeta Republike Srbije, a do projektovanog odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2007. godinu, transferisaće se budžetu AP Vojvodine.
Tada je još bilo sporno da li se poštuje ta odredba u vezi 7%. Srećom, to više nije pitanje. Pitanje je sada da li se poštuje drugi stav Ustava o tri sedmine. Zbog toga smo mi predložili rešenje prema kojem će se na isti ovaj način kao što je to bilo regulisano 2007. godine, preostali iznos sredstava za finansiranje kapitalnih rashoda budžeta AP Vojvodine, a do projektovanog pokrajinskom skupštinskom odlukom o budžetu AP Vojvodine za 2011. godinu, transferisaće se budžetu Vojvodine u tri jednake rate: 01. novembra, 15. novembra i 01. decembra 2011. godine.
Gospodine Cvetkoviću, želim da kažem da ovo ne treba da shvatite kao ucenu. Nismo mi ona vladajuća poslanička grupa koja je rekla pre neki dan da neće da uđe u salu danas ako se ne prihvati njihov amandman. To nismo bili mi. Mi smo i danas dali kvorum za početak sednice, mi smo konstruktivni, želimo da se dogovorimo o poštovanju Ustava, želimo da se dogovorimo o ovom pitanju.
Zbog toga očekujemo odgovor Vlade u vezi ovog amandmana i nadamo se da, ako ovo nije bilo sporno Vladi u decembru prošle godine, onda neće biti ni sada, da će se ispunjavati obaveze prema Vojvodini, a Vojvodina će biti u mogućnosti da ispunjava obaveze prema građevinskoj operativi i da će se obezbediti mogućnost SVM da podrži ovaj rebalans budžeta. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o našim podnetim amandmanima i koristiću vreme ovlašćenog predstavnika. Naravno, neću se javljati kod svakog amandmana jer je priroda ovog zakonskog predloga takva da je teško objasniti u dva minuta na šta se pojedini amandmani odnose, pa ću pokušati da objedinjenom raspravom izložim sve ono što imam.
Gospodine Đeliću, niste prihvatili ni jedan amandman SVM, a bilo ih je ukupno devet. To meni znači da vi od nas ne očekujete podršku za ovaj zakon, ali se o tome neću izjašnjavati, izgleda da imate drugu većinu za usvajanje ovog zakona.
Malopre ste rekli, gospodine Đeliću, kolegi Đuri Mučenskom da njegov amandman nije prihvaćen zbog toga što predmet tog amandmana predstavlja predmet regulisanja jednog drugog zakona. To bih i mogao da prihvatim, ali ste sa druge strane prihvatili jedan drugi amandman koji sigurno reguliše pitanje koje treba da se reguliše Zakonom o javnoj svojini, a ovim amandmanom, prihvaćenim od strane Vlade Republike Srbije, se kaže da se direktori javnih preduzeća i agencija imenuju posle sprovedenog konkursa.
Moram da kažem da se mi apsolutno slažemo sa tim rešenjem i nemamo ništa protiv tog rešenja, znači podržavamo da se direktori javnih preduzeća, bez obzira da li se radi o opštinskim, gradskim, pokrajinskim ili republičkim javnim preduzećima, imenuju putem konkursa, ali mislimo da tom rešenju nije mesto u ovom zakonu.
Vi ste prihvatili taj amandman i nemamo ništa protiv tog rešenja, još jednom da podvučem, ali onda ne bi trebalo da kažete drugim poslanicima da je njihov amandman odbijen zbog toga što je predmet tog amandmana predmet regulisanja jednog drugog zakona.
Ovih dana se stvara utisak, o tome sam govorio i prošli put, da je tačka sporenja između SVM i republičke Vlade pitanje železnice. To, naravno, nije tako. I prošli put sam objašnjavao da železnice nisu jedina tačka sporenja, da se tu ne radi o tome da mi teramo mak na konac i da po svaku cenu želimo železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine, radi se o tome da smatramo da ovaj zakon, koji se ne donosi svake godine nego se donosi verovatno jednom u deceniji, barem je do sada takva bila praksa kada se radi o javnoj svojini, želeli bismo da ovaj zakon predvidi mogućnosti koje su, sa jedne strane, održivi, sa druge strane celishodni, a održiva i celishodna mogu biti samo ona rešenja u Zakonu o javnoj svojini koja omogućavaju suštinsku decentralizaciju. Rešenja iz vašeg Predloga zakona, bez obzira što se ona poboljšavaju iz dana u dan, nisu takva.
Prošli put smo govorili i o kanalima. Predložili smo da pokrajina bude vlasnik regionalnih kanala na teritoriji AP Vojvodine i to svih kanala, a vi ste nam dali vašim amandmanom, kao što sam prošli put rekao, trsku i šaš.
Smatramo i dalje da Pokrajina trba da bude vlasnik kanalske mreže na teritoriji Vojvodine. Sa druge strane, niste prihvatili ni naš amandman koji se odnosio na rešenje po kojem je predviđeno da republički organi mogu besplatno koristiti delove zgrada koje će sada biti u svojini, na primer, AP Vojvodine u roku od 10 godina. Tu ima nekog malog poboljšanja, jer ste u prvobitnoj verziji predložili da to do kraja sveta ostane tako i da republički organi do kraja sveta mogu besplatno koristiti delove zgrade ili zgrada drugih vlasnika, tj. AP Vojvodine.
Gospodine Đeliću, našim poslovnikom je zabranjeno da se iznose činjenice iz privatnog života drugih lica, pa ću se zadržati samo na činjenicama koje su u vezi sa mojim životom.
Gospodine Đeliću, ja sam zakupac. Nemam u svojini nepokretnost. Moja porodica živi kao zakupac. Želeo bih, a ima još dosta takvih građana Republike Srbije koji bi želeli da žive u nepokretnosti nekog drugog lica besplatno 10 godina. Mislim da je to neodrživo, da je to nepravično i da nije celishodno. Zbog toga smo predložili amandmanom da republička Vlada ima mogućnost odnosno republički organi da koriste besplatno nepokretnosti, na primer, AP Vojvodine u roku od tri godine. Mi mislimo da bi to bilo pravičnije i celishodnije. Deset godina je neobjašnjivo dugačak rok.
Prošli put smo razgovarali i o dilemi uspostavljanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava i sticanja prava svojine autonomne pokrajine i lokalnih samouprava na stvarima koje će preći u vlasništvo pokrajine, opština i gradova. Rekao sam da je ovo rešenje koje ste predvideli u suprotnosti sa drugim zakonom, Zakonom o planiranju i izgradnji. Rekao sam vam, ali nisam dobio odgovor, da je važećim Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno da izgrađeno i neizgrađeno zemljište na teritoriji AP Vojvodine prelazi u svojinu AP Vojvodine po sili zakona koji je "eks lege". Vi sada predviđate da će Vojvodina i lokalne samouprave u jednom procesu, u jednom postupku morati u postavljenom roku da sprovedu ovaj postupak i da steknu na taj način svojinu nad objektima, nad stvarima nad kojima treba da imaju svojinu.
Mislimo da je ovo rešenje neodrživo zbog toga što je u suprotnosti sa rešenjem iz drugog zakona, sa jedne strane, a sa druge strane zbog toga što je ovo rešenje necelishodno.
Ovo što je jutros Odbor za finansije Narodne skupštine u vidu odborskog amandmana prihvatio jeste prodaja magle. Ovim amandmanom je predviđeno da će se autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave kao podnosilac zahteva za upis prava javne svojine biti oslobođena od plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava, oslobođena i plaćanja svih eventualno administrativnih i sudskih taksi, kao i troškova rada i usluga Republičkog geodetskog zavoda. Pa, hvala Bogu. To treba da bude tako na isti način kako je to predviđeno i Zakonom o restituciji odnosno ovim najnovijim predlogom zakona o restituciji. Ako je nešto oduzeto onda ne znam zašto bi bivši vlasnik morao da plaća sudske ili administrativne troškove.
Ne radi se o tome. Radi se o tome, da bi svojina, tamo gde je to moguće, u Vojvodini je moguće pošto postoje i zemljišne knjige i katastar i sve ostalo, bi trebali da imaju pravo svojine "eks lege", po sili zakona. Znači, trebalo bi da se radi o uspostavljanju prava svojine, a ne o sticanju svojine u nekakvom postupku koji može da traje godinama.
Vi ste zaboravili i zajednička ulaganja. Bilo je reči o tome, da će oni objekti koji su izgrađeni sredstvima AP i sredstvima Republike, biti u susvojini ta dva nivoa vlasti. Ali, tog rešenja tu nema. Ovo su bili samo neki primeri koji pokazuju da se mi ne slažemo sa koncepcijom Predloga zakona, a ne radi se samo o železnici.
Kad smo već stigli do železnice, imam potrebu da reagujem na neke vaše rečenice od prekjuče. Rekli se u načelnoj raspravi da cilj treba da bude naš zajednički, da gradimo železnicu 21. a ne 19. veka. Mi se apsolutno slažemo sa tom konstatacijom, naš cilj je upravo taj. Rekli ste da se ovo pitanje mora staviti u istorijski kontekst. Slažemo se i sa tom vašom konstatacijom, gospodine Đeliću.
Kada već stavljamo stvari u istorijski kontekst, onda treba reći da je u tim godinama, kada je Vojvodina bila vlasnik železničke infrastrukture na svojoj teritoriji, u tih 15-ak godina 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, izgrađeno 10.000 kilometara pruga na teritoriji AP Vojvodine i investirano je 540 miliona dolara u železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine.
Naš cilj je ovaj. Naš cilj je da se to vreme vrati u smislu da AP Vojvodina i mogućnost da investira u železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, u interesu svih građana Republike Srbije i svih putnika koji se prevoze železnicom.
Gospodine Đeliću, rekli ste jednu interesantnu stvar. Prekjuče ste rekli da ste vi pogledali da je Austrija jedina država članica EU u kojoj železnička infrastruktura može biti u svojini drugih nivoa vlasti, a ne samo države.
Ovih dana sam malo pogledao uporednu praksu. Mogu da vam kažem da taj slučaj postoji i u Nemačkoj, u Italiji, u Češkoj i u Mađarskoj. Naveo sam samo nekoliko primera zemalja država članica EU.
Na primer, u Nemačkoj "DB-NET AG" je organizovan na regionalnom principu u sedam regiona. Neću se vraćati na primer Austrije, pošto smo o tome razgovarali prekjuče. U Italiji, upravljač železničkom infrastrukturom je kompanija "RT Feroviaria Italiana", ona je organizovana na regionalnom principu sa ukupno 20 regiona, saglasno administrativnoj organizaciji Republike Italije. U Češkoj, nacionalne i deo regionalnih železničkih pruga su u vlasništvu države, a deo regionalnih su privatizovane. U Mađarskoj, regionalna infrastruktura namenjena za javni prevoz u regionima se koristi, uglavnom, za prevoz putnika, data je na upravljanje lokalnim vlastima.
Ako je to tako u ovim državama, kao što ste videli, nisu sve države složene. Nisu sve države regionalnog tipa, ni savezne države, onda ne znam zašto to ne bi moglo u Srbiji? Pogotovo, kada znamo da to omogućava i naš Ustav, to omogućavaju i zakoni, a i Strategija koju sam prekjuče citirao, koja predviđa da će se infrastruktura postepeno prenositi na lokalne samouprave i AP Vojvodinu. Ta Strategija je doneta 2008. godine i ništa se u međuvremenu nije dešavalo. Toliko o železnici i toliko o našim predizbornim demagoškim ciljevima.
Na kraju, želeo bih da se osvrnem na prihvaćen amandman LSV. Dame i gospodo iz LSV, ovaj amandman je katastrofalan po AP Vojvodinu. Ovim amandmanom je predviđeno sledeće. AP Vojvodini pripadaju i sredstva stvorena ulaganjima AP Vojvodine koja su potrebna za ostvarivanje njenih nadležnosti na poslovima uređenim Ustavom, zakonom i Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
U drugom stavu ovog amandmana se kaže sledeće – Vlada Republike Srbije će svojim aktom utvrditi sredstva iz stava 1. ovog člana u roku od 180 dana, od dana stupanja na snagu ovog zakona na poslovima rudarstva i energetike, sajmova i drugih privrednih manifestacija, javnog informisanja, zaštite javnih i kulturnih dobara, nauke, tehnološkog razvoja itd.
Ovaj amandman sa jedne strane znači, da ovo što treba i mora da bude zakonska materija, da će biti regulisana podzakonskim aktom, tj. uredbom Vlade. To je ponižavajuće za AP Vojvodinu i za sve građane i građanke AP Vojvodine.
Sa druge strane, predviđen je rok od 180 dana, da Vlada Republike Srbije odluči na čime Vojvodina sme da ima prava svojine. To je skandalozno. Da ne govorimo o tome, da će se, po svemu sudeći, Vlada Republike Srbije za 180 dana, raditi u tehničkom mandatu i da se uopšte neće baviti ovim pitanjem.
Mislim da bi bilo bolje da se ovaj amandman povuče, a ne da se stvori utisak i da se pokuša stvoriti utisak da je ovo nešto čime je poboljšan zakon, zahvaljujući čime će LSV podržati ovaj, po interese građana AP Vojvodine, štetan zakon. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, ako dobro shvatam, onda imam pravo na tri replike.

Dobro, onda ću prvo gospodinu potpredsedniku Vlade, pa ću se ponovo javiti i tako ćemo.
Nisam rekao, gospodine Đeliću, da je zakonski predlog katastrofalan. Proverite u stenografskim beleškama. Rekao sam da je amandman LSV skandalozan i katastrofalan.
Što se tiče Predloga zakona, pohvalio sam vas, rekavši da je iz dana u dan sve bolji i bolji. Ne znam da li će biti dovoljno dobar do ponedeljka, zavisi kako gledate na stvari, jer po Nacrtu zakona iz avgusta tekuće godine, koji je izrađen od strane radne grupe, na čijem čelu je bio gospodin Kostreš, bilo je predviđeno da nad infrastrukturnim objektima AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave ne mogu imati pravo svojine.
Tim nacrtom je bila isključena mogućnost da Vojvodina ima bilo šta od infrastrukture u svojoj svojini. Sada je predviđeno da će putevi biti usvojeni lokalnih samouprava i AP Vojvodine i to je poboljšanje, ali je samo pitanje – da li to možemo smatrati dovoljnim poboljšanjem kada je drugim pozitivnim važećim zakonima to rešenje već bilo predviđeno, samo što nije bilo primenjivano?
Nisam rekao da je ovaj zakonski predlog katastrofalan. Mislim da bi trebao biti bolji, da bi trebao omogućiti lokalnim samoupravama i Vojvodini da stvori pretpostavke za ekonomski razvoj i zbog toga smatramo da bi trebalo poboljšati ovaj predlog.

Gospodine potpredsedniče Narodne skupštine, gospodin Jovanović je u svojoj prethodnoj replici spomenuo moje ime i pogrešno je protumačio moje reči, rekavši da sam ja rekao da je amandman LDP besmislen. Proverite u stenogramu.

Gospodine Jovanoviću, nisam rekao da je vaš amandman besmislen, rekao sam da mi podržavamo to rešenje koje ste vi predložili, ali sam rekao da mestu tog rešenja nije u ovom zakonu. Reći ću zbog čega. Zbog toga što se ovaj član Predloga zakona o javnoj svojini bavi upravljanjem imovinom, a ne upravljanjem preduzećem.
Reći ću vam, gospodine Jovanoviću, da sam ovo napomenuo zbog toga što je rak-rana našeg pravnog sistema kolizija. Reći ću vam najdobronamernije da će ovaj vaš amandman biti deo zakona o javnoj svojini i ta odredba će, nažalost, biti u koliziji sa drugim zakonom, koji reguliše javna preduzeća. Vlada Republike Srbije, nažalost, neće primeniti ovo vaše rešenje, koje mi apsolutno podržavamo i smatramo dobrim, nego će primeniti ono starije rešenje iz drugog zakona, važećeg isto, koji ne predviđa ovu mogućnost.
Uopšte se nisam vrednosno bavio vašim amandmanom. Čak nisam vašu stranku ni spomenuo. Zbog toga ste vi imali manje prava na repliku, nego koliko ja sada imam da repliciram, gospodine Jovanoviću. Znači, suštinskih razlika, gospodine Jovanoviću, između nas nema, po tom pitanju, ali ćemo videti kako će izgledati primena ovog rešenja. Nadam se da će Vlada primenjivati ovo rešenje.

Pokušaću da vam objasnim, gospođice Jerkov, zbog čega mislim da je ovaj vaš amandman katastrofalan po interese Vojvodine. Zbog toga što se u ovoj državi, nažalost, ne primenjuje i ne poštuje ni Ustav, ni Zakon o budžetu, i to već godinama. Zar zaista mislite da će Vlada Republike Srbije svojim aktom utvrditi u roku od 180 dana koje su to stvari u svojini AP Vojvodina. To ni pravnički nije moguće. Ovo je, dame i gospodo, zakonska materija, a ne podzakonska.
Zbog toga mislim da bi ste trebali insistirati na tome da ove stvari budu regulisane baš Zakonom o javnoj svojini, a ne da sada obmanjujemo javnost time da će sve biti u redu za 180 dana, kada Vlada bude donela ovu uredbu o nečemu što je zakonska materija.
Što se tiče Aleksandra Vučića, Tomislava Nikolića itd, mislim da se time ne bi trebalo baviti, to uopšte nije tema. Oni su nama koalicioni partneri, otprilike, isto kao i vama. Ne znam gde smo mi u koaliciji sa SNS. Gospođica Jerkov, jel znate jednu lokalnu samoupravu, mesnu zajednicu, bilo šta gde smo mi u koaliciji sa SNS? Nemojte plašiti građane, nemojte obmanjivati javnost.
Umesto toga, objasnite građanima zbog čega ste odustali od svojih legitimnih zahteva koji su istovetni sa našim zahtevima u vezi stvaranja pretpostavki za ekonomski razvoj AP Vojvodina.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine potpredsedniče Vlade, dozvolite mi da iznesem stavove SVM u vezi poznate verzije Predloga zakona o javnoj svojini. Rekao sam da ću govoriti o poznatoj verziji Predloga zakona o javnoj svojini zbog toga što je Vlada u toku današnjeg dana usvojila ukupno 18 amandmana na sopstveni Predlog zakona o javnoj svojini i u velikoj meri je prvobitan tekst izmenjen. Još uvek nismo imali mogućnosti i vremena da detaljno prostudiramo šta je tu tačno promenjeno. Pogledali smo one delove koji su od velikog značaja za AP Vojvodinu.
Ako se menja 18 članova Predloga zakona, a ima ukupno 90, onda mislim da možemo reći da ovaj Predlog zakona nije ni približno isti i ne može se upoređivati sa jučerašnjom verzijom Predloga zakona.
Moram da vam kažem, gospodine Đeliću, da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji i bolji. Meni je izuzetno žao što mi o ovom predlogu zakona nećemo glasati za mesec dana, jer bi možda bio i prihvatljiv. Ovo kažem zbog toga što svi mi vrlo dobro znamo da je zakon o javnoj svojini trebalo doneti na osnovu našeg Ustava do kraja 2008. godine. Vlada nosi isključivu odgovornost za to što nije predložila predlog zakona o javnoj svojini u roku koji je Ustavom predviđen. Šta više, ova docnja iznosi skoro tri godine.
Kada kažem da je ovaj predlog zakona iz dana u dan sve bolji, onda mislim, pre svega, na rešenja koja su postojala u Nacrtu zakona, koji je objavljen 19. avgusta. To je taj nacrt zakona na kojem je radio gospodin Bojan Kostreš, zamenik predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine. Želeo bih da citiram jednu odredbu tog nacrta zakona.
Znači, član 77. je glasio na ovakav način: "Posebnim zakonima koji uređuju dobra od opšteg interesa, mogu se odrediti uslovi sticanja javne svojine na dobrima od opšteg interesa, od strane AP i jedinica lokalne samouprave, izuzev na infrastrukturnim objektima i drugim dobrima od značaja za međunarodni i nacionalni saobraćaj."
To znači da je po Nacrtu zakona o javnoj svojini bilo u potpunosti isključeno da AP Vojvodina dobije u svojinu bilo šta što znači infrastrukturni objekat. To znači: putevi, železnička infrastruktura, kanalska mreža itd. Zarad javnosti treba reći da je Nacrtom zakona bilo predviđeno da Vojvodina i lokalne samouprave nema teorije da imaju bilo šta u svojini, što je infrastrukturni objekat.
Sa druge strane, nešto je sad predviđeno ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije i zbog toga sam rekao da je ova verzija mnogo bolja. Predviđeno je da Vojvodina može da ima u svojini puteve drugog reda, da i lokalne samouprave mogu da imaju određene vrste puteva u svojini. Tu se govori i o kanalskoj mreži itd.
Mogao bih da kažem da je ovaj predlog zakona, zajedno sa amandmanima Vlade Republike Srbije, u skladu, u dosta velikoj meri, ne u potpunosti, sa drugim važećim zakonima Republike Srbije.
Mislim da je skandalozno što je izrađen nacrt zakona i što je u proceduru Narodne skupštine upućen Predlog zakona o javnoj svojini, koji nije bio u skladu sa važećim zakonima Republike Srbije. ne sporim da se kasnije donetim zakonom mogu menjati zakonska rešenja i rešenja predviđena drugim ranije donetim zakonima. To je pravno moguće, ali nikako nije celishodno u ovom slučaju.
Želim da vas podsetim, gospodine Đeliću, da je npr. Zakonom o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine propisano da AP preko svojih organa uređuje i obezbeđuje uslove i način upravljanja zaštite održavanja i finansiranja državnih puteva drugog reda na teritoriji Pokrajine. To je neko epohalno rešenje koje je jutros predloženo amandmanom Vlade Republike Srbije. Ovo rešenje figurira u našem pravnom sistemu već godinama. Sada mi treba da budemo srećni što je poslednjom verzijom Predloga zakona predviđeno ono što već figurira zahvaljujući Zakonu o nadležnostima, tzv. omnibus zakonu, godinama.
Da vam citiram jedan drugi zakon. Zakon o lokalnoj samoupravi. Ovim zakonom je utvrđeno da jedinca lokalne samouprave uređuje i obezbeđuje obavljanje poslova koji se odnose na izgradnju, rehabilitaciju i rekonstrukciju održavanja, zaštitu, korišćenju, razvoju i upravljanje lokalnim i nekategorisanim putevima. To je opet predviđeno ovom najnovijim predlogom zakona i sada treba da budemo srećni zbog toga što je predviđeno ono što postoji u Zakonu o lokalnoj samoupravi od decembra 2007. godine.
Zakon o planiranju i izgradnji, opet jedan važeći zakon, pozitivan zakon. Znači, ovaj zakon predviđa sličan režim automatskog prelaska prava korišćenja u pravo javne svojine u korist AP i jedinice lokalne samouprave kod građevinskog zemljišta. To je tzv. uspostavljanje prava svojine u slučaju AP Vojvodine, ako se građevinsko zemljište nalazi na njenoj teritoriji. Ovaj predlog zakona govori o sticanju i pravu javne svojine i govori o nekim rokovima koji nisu prekluzivni u meri u kojoj su bili Nacrtom zakona, ali je Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno uspostavljanje prava svojine AP Vojvodine, znači rešenje koje predviđa prelazak građevinskog zemljišta u svojinu AP Vojvodine po sili zakona, tj. "eks lege". To rešenje nije predviđeno ovim predlogom zakona u slučaju ostalih objekata javne svojine, pošto građevinsko zemljište nije predmet Zakona o javnoj svojini, što, naravno konstatujem sa čuđenjem zbog toga što mi mislimo da je trebalo doneti sveobuhvatan zakon i da bi građevinsko zemljište i još neke objekte javne svojine trebalo regulisati Zakonom o javnoj svojini, a ne da čekamo donošenje nekih drugih posebnih zakona, ko zna kada će oni biti doneti.
Stigli smo do kanalske mreže. Pošto smo ovih dana slušali da su svi amandmani Vlade APV usvojeni, osim onog u vezi železničke infrastrukture, to nažalost nije tačno. APV je tražila, a to smo i mi predložili našim amandmanom, da kanalska mreža na teritoriji APV bude u svojini APV. Ovim najnovijim današnjim amandmanima, to je amandman broj 16, Vlade Republike Srbije je predviđeno da su kanalske mreže na teritoriji APV u svojini Pokrajine, osim ako su deo plovnih puteva. Složićete se da se ne radi o istom rešenju. Znači, Vojvodina može da dobije trsku i šaš, ne može dobiti one kanale koji bi nešto i značili. Naravno, i to je nešto i verovatno treba biti zahvalan za to, ali pokrajinska Vlada nije mislila na ovo, nismo ni mi iz SVM.
Polako stižemo do železničke infrastrukture. Probaću da objasnim zbog čega mi smatramo da železnička infrastruktura na teritoriji APV, osim Koridora 10, treba da bude u svojini APV. Samo jednu malu digresiju da napravim, meni je veoma žao što se stvara utisak da je tu samo železnica sporna i da je Vlada izašla u susret i Vladi Vojvodine i SVM, ali mi teramo mak na konac i tražimo neka rešenja koja jednostavno ne mogu da opstanu, jer nisu u skladu sa Ustavom Srbije, itd. To jednostavno nije tačno. Nije tačno zbog toga što, kao što sam malopre rekao, tu treba da se govori nažalost još uvek i o kanalskoj mreži i o Novosadskom sajmu i o dilemi da li se javna svojina u slučaju APV uspostavlja "eks lege" ili Pokrajina stiče pravo javno svojine. Tu treba da govorimo i o položaju mesnih zajednica i gradskih opština, imamo amandman i u vezi toga.
Ne sme se sve svesti na železničku infrastrukturu. Kada smo već kod železničke infrastrukture, želim da vam kažem gospodine Đeliću da je naš cilj u vezi ovog zakona o javnoj svojini i cilj naših amandmana, imamo ukupno devet amandmana, mi ćemo u toku današnjeg dana podneti ispravke amandmana da bi to bilo u skladu sa ovim najnovijim amandmanima Vlade Republike Srbije. Znači, mi ovim amandmanima želimo da stvorimo svojinsko-pravne pretpostavke za brži infrastrukturalni i privredni razvoj APV. O tome se radi, ne radi se ni o čemu drugom.
Kada već govorimo o svojinsko-pravnim pretpostavkama za brži infrastrukturalni i ekonomski razvoj AP, onda treba govoriti o železničkoj infrastrukturi. Kao što znate, na teritoriji današnje Vojvodine prva pruga izgrađena je još 1869. godine, krajem 19. veka je na teritoriji današnje APV železnička infrastruktura, železnička mreža bila gušća od železničke mreže Engleske na primer. Sa druge strane, pre nekoliko dana sam u raspravi u vezi rasprave Zakona o železnici izneo podatak da je 1923. godine 382 kilometra bilo u vlasništvu države od pruga na teritoriji APV, a 1247 kilometara je bilo u vlasništvu različitih akcionarskih društava. Onda se železnička infrastruktura jedno vreme razvijala na teritoriji današnje AP, pa je došao period propadanja. Od kraja 80-ih godina do dana današnjeg sa teritorije APV je odneto 16.000 vagona, saobraćaju šinobusi, tzv. "srebrne strele" iz 1960. godine. Danas se stiže sporije od Subotice do Beograda vozom nego što je to bio slučaju pre stotinak godina.
Mislim da ovaj podatak dosta govori. Prekjuče sam pročitao jedan podatak da već danima na relaciji Subotica-Beograd saobraća voz sa jednim vagonom. To znači da desetine ljudi ne mogu da stanu u voz, samo oko 80 ljudi ima tu privilegiju da se preveze železnicom od Subotice do Beograda. U poslasku taj voz zbog toga kasni 20 minuta, treba da se stigne pola sata ranije zbog zauzimanja startnih pozicija, da bi čovek došao, da bi čovek mogao da uđe u taj jedan jedini vagon koji saobraća na relaciji Subotica-Beograd. I to je železnički Koridor 10. Ako je to tako, onda možete zamisliti šta se dešava na tzv. lokalnim ili magistralnim regionalnim prugama.
Iz železnice Srbije nažalost nemamo objašnjenje za ovu situaciju. Od 50 milijardi dinara duga javnih preduzeća 32 duguju železnice, subvencije za železnicu iznose 16 milijardi dinara prema važećem budžetu Republike Srbije.
Kada neko govori o tome, da su pruge simbol državnosti, da su simbol ne znam suvereniteta, onda treba podsetiti na podatak koji se može proveriti da su Srbi pre Drugog svetskog rata, postojale požarevačke i šabačke okružne železnice, Požarevac i Šabac su verovatno imali nameru, da se ocepe od Republike Srbije pre Dugog svetskog rata.
Znači, radi se prema svemu sudeći, o nekim separatističkim okruženjima, ali kao što vidimo hvala Bogu ti gradovi su još uvek u sastavu Republike Srbije. Još jedan podatak, da vam iznesem na primer, u Austriji svi oblici svojine su mogući na železničkoj infrastrukturi, ta zemlja je čini mi se od 1995. godine članica EU, a što je još važnije to je moguće i po Ustavu Republike Srbije. Član 83. Ustava kaže da Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog u oblasti drumskog, rečnog i železničkog, saobraćaja itd. Reći ću i vama, što sam ministru Mrkonjiću rekao pre nedelju dana, postoji strategija, a vi ste za razliku od njega, gospodine Đeliću, bili član i prethodne Vlade. Postoji strategija razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine. Ovom strategijom Vlade, to jest tačkom 4. ove strategije je predviđeno da će se upravljanjem transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu države postepenom preneti na organe AP i jedinica lokalne samouprave.
Naravno, razumem šta znači postepeno ali složićete se gospodine Đeliću, da je ova strategija doneta 2008. godine, prošlo je dosta vremena, to prenošenje infrastrukture na niže nivoe vlasti nije još započeto. Mislim, da je donošenje Zakona o javnoj svojini krajnje vreme da se to i desi.
Nisam našao ni amandman Vlade u vezi zajedničkih ulaganja Republike i pokrajine, znači i to je jedno rešenje koje smo i mi predložili, a i pokrajinska Vlada koje nije predviđeno ovim najnovijim Predlogom zakona o javnoj svojini. Mi ćemo, naravno, amandmanima govoriti u raspravi u pojedinostima ali bih na kraju želeo da vas pitam, gospodine Đeliću, u vezi ovih zakona koje ste najavili. Vi ste rekli da će se vrlo brzo doneti zakon o koncesijama javnom privatnom partnerstvu, zakon o svojini i Zakon o javnim nabavkama to jest izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama.
Želeo bih, da vas pitam gospodine Đeliću, šta je sa zakonom o finansiranju AP Vojvodine. Mislim, da je i taj zakon trebalo doneti pošto ima tu raznih modaliteta, Vojvodina je mogla dobiti izvorne prihode i izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu, Vojvodina bi mogla da dobije izvorne prihode i budžetom za ovu godinu i budžetom za prošlu godinu i te šanse su propuštene. Znači, mislim da pošto je i ova šansa propuštena i o tome nema reči ni u Predlogu zakona o javnoj svojini, da bi trebalo doneti poseban zakon o finansiranje AP Vojvodina.
Nadam se, da će ovi naši amandmani biti prihvaćeni, kao što sam rekao ima ih devet komada i mi se slažemo sa vama gospodine Đeliću da ono što treba da bude svojina države, Republike Srbije ali da ovaj zakon treba da omogućuje jednu decentralizaciju u većoj meri. Nadam se, da ćemo u narednim danima imati podršku i onih stranaka koje se zalažu za autonomiju i regionalizaciju, pre svega mislim na Ligu socijal demokratiju Vojvodine i na Ujedinjene regione Srbije. Hvala.

Odgovoriću umesto Božidara Đelića. Ima većine za evropski put Republike Srbije. Savez vojvođanskih Mađara nikad nije bila stranka koja je uradila bilo šta protiv evropskog puta Republike Srbije. Nećemo mi biti stranka koja će srušiti evropsku agendu Republike Srbije. Pošto smo mi životno zainteresovani za što skorije članstvo Republike Srbije u EU.
Sa druge strane, ja sam rekao da je ovaj zakon trebalo mnogo ranije da se nađe u skupštinskoj proceduri, da bi bio dobar, da bi postojala šansa da ovaj zakon bude dobar i da omogućava istinsku decentralizaciju. Zbog toga ne smatram legitimnim to da se očekuje od svih stranaka parlamentarne većine da glasaju za bilo šta.
Zbog toga smo podneli amandmane i zbog toga se nadamo da će ti amandmani biti prihvaćeni.
Svi znaju u ovoj državi, koji makar jednom nedeljno čitaju novine, svi građani, da evropska agenda Republike Srbije neće zavisiti od toga da li će biti usvojen zakon o javnoj svojini. To je, nažalost, činjenica.
Svi u ovoj državi znaju, koji barem jednom nedeljno čitaju novine da evropska agenda i brzina evropskog približavanja Republike Srbije zavisi od toga šta će se desiti narednih nedelja na KiM.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, vidim da je Vlada Republike Srbije prihvatila dva od naših šest amandmana i to nas svakako raduje, uvek je velika radost kada se neki amandman prihvati, ali vam moram reći da ti amandmani suštinski nisu baš bili najbitniji.
Kao što znate gospodine ministre, ja sam pre dva dana, kada je Narodna skupština raspravljala o ovom predlogu zakona u načelu, rekao da nećemo biti mogućnosti da glasamo za ovaj zakon ako Vlada ne prihvati naše amandmane koji bi omogućili, sa jedne strane, da veći deo železničke infrastrukture, tj. železnička infrastruktura na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine, osim Koridora 10, pređe u vlasništvo Pokrajine, a sa druge strane da se Pokrajini omogućuje da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo železničkom infrastrukturom, koja bi prešla u svojinu Autonomne Pokrajine Vojvodine.
Objasnio sam pre dva dana zašto imamo takav stav i zašto od takvog stava ne možemo odstupiti. Objasnio sam da je razlog u tome što na ovaj pretres gledamo kao na uvertiru pre početka rasprave o Predlogu zakona o javnoj svojini i ubeđeni smo da ukoliko Vlada ne prihvati naše amandmane u vezi železničke infrastrukture, onda to neće biti ni pravno moguće za dve nedelje, kada će Narodna skupština raspravljati o Predlogu zakona o javnoj svojini.
Ovom prilikom ne želim da ponavljam sve one argumente koje sam izneo pre dva dana, u sredu. Neću govoriti o tome kada je prvi put uspostavljen železnički saobraćaj na teritoriji današnje Vojvodine, neću govoriti o stanju na prugama u Vojvodini, neću govoriti o tome kako su demontirane pruge po Vojvodini poslednjih decenija, o tome koliko je vagona odneti iz AP Vojvodine za poslednjih dvadesetak godina. Sve to sam rekao u sredu i to su, nažalost, i dalje činjenice.
Možda samo u zagradi da napomenem da su čak i novinari smatrali da je podatak koji sam ja naveo veliki, pa nisu napisali da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona, nego samo 1.600. Bilo bi jako puno i 1.600. Razumem novinare što nisu verovali podatku da je iz Vojvodine odneto 16.000 vagona za poslednjih 20 godina, ali dame i gospodo, to je nažalost činjenica, 16.000 vagona je odneto iz Vojvodine poslednjih dvadesetak godina.
To danas nije tema. Danas je tema da je sada momenat kada se možemo dogovoriti o tome da železnička infrastruktura pređe u svojinu AP Vojvodine na njenoj teritoriji i da se da pravo Vojvodini da osnuje privredno društvo koje bi upravljalo infrastrukturom na teritoriji Pokrajine.
Ti naši amandmani, nažalost, nisu prihvaćeni od Vlade Republike Srbije. Sada smo videli, pre desetak minuta, da je nadležni odbor Narodne skupštine, tj. Odbor za saobraćaj i veze formulisao jedan amandman koji je na prvi pogled sličan našim amandmanima, ali kada čovek malo detaljnije pogleda, onda se može zaključiti da se radi o sasvim drugim stvarima.
Naime, prema amandmanu Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine postojalo bi rešenje u zakonu prema kojem pravo korišćenja ili poslovi upravljanja na delu železničke infrastrukture za koje društvo, tj. društvo u osnivanju Republike Srbije koje upravlja železnicama, odnosno železničkom infrastrukturom, nema ekonomski interes, mogu biti dati AP ili jedinici lokalne samouprave. U prvobitnom tekstu predloga je pisalo samo da se pravo korišćenja nad tim prugama može dati jedinicama lokalne samouprave. Sada je tu dopunjen ovaj član i mogućnošću da to bude predato AP Vojvodini.
Siguran sam, gospodine ministre, da vi odlično, mnogo bolje od mene razumete ovu razliku koja postoji između rešenja iz našeg amandmana i ovog rešenja koje je predloženo od strane Odbora za saobraćaj i veze Narodne skupštine. Prema ovom predlogu Odbora radilo bi se, da upotrebim kolokvijalan izraz, o slepim kolosecima, o nekim prugama, vezano za koje ne postoji ekonomski interes društva za upravljanje železničkom infrastrukturom.
Ne tražimo onu železničku infrastrukturu za čije održavanje ne postoji više ekonomski interes. To bi bilo suludo. Autonomna Pokrajina Vojvodina traži železničku infrastrukturu zbog toga što je to sa jedne strane Ustavom moguće, a sa druge strane zbog toga što, kao što sam rekao i pre dva dana, konkurišući kod evropskih i drugih fondova želimo doprineti kvalitetu, poboljšanju kvaliteta železničkog prevoza putnika, lica i robe na teritoriji AP Vojvodine, zbog toga što je Republika Srbija u poslednjih nekoliko decenija pokazala i dokazala kako razmišlja razvoj železničke infrastrukture u Vojvodini, mi mislimo da bi to nadležni organ AP Vojvodine znao i umeo da radi na ispravniji i bolji način. Zbog toga tražimo železničku infrastrukturu, ali smo realni i ne tražimo i nikada od nas nećete čuti nerealne zahteve, ne tražimo Koridor 10, jer je to železnička infrastruktura od međunarodnog značaja, to treba da bude i ostane u svojini Republike Srbije.
Smatramo da bi sve drugo funkcionisalo bolje kada bi vlasnik bio AP Vojvodina.
Za ova dva dana se desila jedna novina. U sredu je zasedala Vlada AP Vojvodine, koja je podržala jednoglasno amandmane SVM. Nadam se da ova podrška celokupne Vlade AP Vojvodine znači, da će sve one stranke koje zajedno sa nama čine Vladu AP Vojvodine, glasati za naše amandmane. Drugačije postupanje ne bi bilo logično, jer ne vidim racio u tome, da su pre dva dana podržali naše amandmane u vezi infrastrukture železničke u Vojvodine, a da za nekoliko dana u Narodnoj skupštini poslanici koji pripadaju istim tim strankama vladajuće većine glasaju protiv ovih amandmana. Zbog toga se ja nadam da je još uvek moguće, da će ovi naši amandmani proći i biti prihvaćeni u danu za glasanje, u ponedeljak.
U ovim zaključcima Vlade AP Vojvodine nedvosmisleno stoji, o tome nisam govorio pre dva dana, ali je bitno da stoji u zaključcima Vlade Vojvodine, da se ne misli da je to neko moje tumačenje Ustava, da je i prema važećem Ustavu Republike Srbije, moguće da železnička infrastruktura pređe u vlasništvo Vojvodine za teritoriju pokrajine.
Naime, član 183. Ustava Republike Srbije kaže, da pokrajina utvrđuje u oblasti saobraćaja, u skladu sa zakonom, odnosno uređuje pitanja od pokrajinskog značaja u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanje puteva. Na osnovu ove odredbe je, kao što sam rekao, stvoren ustavni okvir za preuzimanje ingerencije u železničkom saobraćaju od strane AP Vojvodine.
Sa druge strane, Statut AP Vojvodine, koji je potvrđen od strane Narodne skupštine, utvrđuje nadležnosti AP Vojvodine u oblasti drumskog, rečnog i železničkog saobraćaja i uređenja puteva. Prema odredbi Statuta, Vojvodina uređuje pitanje od pokrajinskog značaja u drumskom, rečnom i železničkom saobraćaju, u skladu sa Ustavom, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonom koji određuje pitanje od pokrajinskog značaja.
Te nadležnosti, na žalost, nisu na tako precizan način određene kao što je to slučaj u oblasti puteva i plovnih puteva. Ali, kao što smo mogli više puta čuti u raspravi povodom Statuta Vojvodine u Narodnoj skupštini, Statut je podzakonski akt. To znači da se na detaljniji način te nadležnosti mogu razrađivati bilo kojim zakonom koji usvaja Narodna skupština.
Nažalost, zakon o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine su definisane ingerencije Vojvodine samo u oblasti inspekcijskog nadzora u železničkom saobraćaju na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga meni nije jasno zašto se LSV u svojim amandmanima pozivala na zakon o nadležnostima Vojvodine. Na taj zakon se ne može pozivati, jer taj zakon ne predviđa nadležnosti u vezi preuzimanja železničke infrastrukture od strane AP Vojvodine. Kao što sam malo pre rekao, to omogućava Ustav i Statut AP Vojvodine i zbog toga, sa političke tačke gledišta, ne vidim razlike između amandmana SVM i LSV. Zbog toga nam je drago, što je i Liga amandmane koji su, doduše, sa pravne tačke manjkavi, ali sa političke tačke gledišta se radi o istim zahtevima koje smo formulisali mi kao stranke.
Kao što sam malo pre rekao, zaključci Vlade AP Vojvodine su jednoglasno prihvaćeni pre dva dana u Novom Sadu.
Ono što je možda još interesantnije, ne znam gospodine ministre, da li vi znate za ovu strategiju, jer je ona prihvaćena pre nego što ste vi postali ministar. Vi ste tu bili podpredsednik Narodne skupštine u to vreme i odlično smo sarađivali. Radi se o strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2008-2015. godine. Ova strategija je doneta, čini mi se, u januaru 2008. godine.
Tačka 4. ove strategije predviđa da će se upravljanje transportom i infrastrukturom koja je u vlasništvu država postepeno prenositi na organe AP i jedinica lokalne samouprave. Danas smo došli do te tačke. Ovim zakonom o železnici je to moguće učiniti, a mi mislimo da bi bilo i celishodno.
Još jedanput apelujem i na Vladu Republike Srbije, i na naše partnere iz vladajuće koalicije da podrže naše amandmane. Prinuđen sam da nedvosmisleno kažem, kao što sam rekao i pre dva dana, da mi nećemo biti u mogućnosti da glasamo za ovaj zakon i nećemo biti u mogućnosti da omogućujemo usvajanje ovog zakona u Narodnoj skupštini, ukoliko amandmani, slobodan sam da kažem SVM, LSV i Vlade AP Vojvodine ne budu bili prihvaćeni. To nećemo biti u mogućnosti da prihvatimo zbog toga što će se ovim zakonom i zakonom o javnoj svojini, koji će biti na dnevnom redu Narodne skupštine 22. septembra, na duže staze biti definisane mogućnosti ekonomskog razvoja AP Vojvodine. Jednostavno, ne možemo asistirati prihvatanju zakona koja je u ekonomskom smislu štetna interesima građana AP Vojvodine i zbog toga se nadam da će ovi naši amandmani ipak biti prihvaćeni.
Govorio sam i pre dva dana o tome, da železnička infrastruktura nigde u svetu više nije i odavno nije simbol državnosti. Naravno, ne radi se o secesiji, ne radi se o osnivanju posebnih železnica Vojvodine, ne radi se o deobi železnica Srbije, radi se o tome da Vojvodina želi da preuzme železničku infrastrukturu na svojoj teritoriji, kao što želi da preuzme i puteva drugog reda, kao što želi da preuzme regionalne kanale i svojim sredstvima i sredstvima koje bi dobijala na raznim konkursima, želi da investira u ovu infrastrukturu i želi da omogućuje kvalitetniji železnički prevoz za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Gospodine ministre, zahvaljujem se na objašnjenju. Video sam i ja mišljenje Vlade i video sam zbog čega je Vlada smatrala da ove naše amandmane treba odbiti, ali sam i dalje na stanovištu da bi u skladu sa važećim Ustavom Republike Srbije mogli preneti u vlasništvo AP Vojvodine železničku infrastrukturu, osim Koridora 10, o čemu mi ne govorimo, naravno. To nije i ne bi bilo realno.
Citirao sam i strategiju Vlade Republike Srbije koja govori o tome da će se infrastruktura, koja je trenutno u vlasništvu Srbije, postepeno prenositi na organe autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Tačno je da je još uvek na pravnoj snazi zakon iz 1995. godine, o sredstvima u svojini Republike Srbije koja određuje da autonomne pokrajine i lokalne samouprave praktično nikakvu svojini nemaju, ali ću vas podsetiti da je taj zakon danas protivustavan zbog toga što je u Ustavu predviđeno da i lokalne samouprave i autonomne pokrajine imaju i mogu imati svoju imovinu.
Na žalost, u ustavom datom roku do kraja 2008. godine nije donet zakon o javnoj svojini i zbog toga smo mi godinama unazad insistirali na donošenju tog zakona. Na žalost, taj zakon će se sad doneti u poslednji čas, u cajtnotu i to zbog toga što je svima jasno da bez tog zakona ne može biti ništa od kandidature Srbije u EU. To je jedini razlog zbog koga će ovaj zakon sada biti donet, inače bi bio donet još pre dve i po godine, kako je to propisano našim važećim Ustavom.
Kao što sam malo pre rekao i pozivao se na druge članove Ustava, ovi naši amandmani su pravno mogući. Sada je političko pitanje da li neko smatra, da li Vlada smatra da je celishodno, da je oportuno da to bude, da železnička infrastruktura bude u svojini Vojvodine. Objasnio sam koje su namere. Namere, naravno, nisu da vozovi sa teritorije uže Srbije ne mogu koristiti železničku infrastrukturu u Vojvodini. Nije to namera, to nikome u Vojvodini ne pada na pamet. Namera je da se omogućuje da Vojvodina ulaže u infrastrukturu na svojoj teritoriji, jer ja, na žalost, moram da kažem da se Republika Srbija poslednjih decenija pokazala kako zamišlja investiranje u infrastrukturu, železničku infrastrukturu na teritoriji AP Vojvodine. Zbog toga smatramo da su ovi naši amandmani, ne samo pravno mogući, nego su i politički ispravni i celishodni.
Što se tiče zakona o javnoj svojini i relacije između Zakona o železnici i zakona o javnoj svojini, mogu i da vam verujem, gospodine ministre, da ćete vi predložiti izmene ovog zakona odmah kada se usvoji zakon o javnoj svojini, ukoliko bude postojala kolizija, ukoliko će postojati rešenje u zakonu o javnoj svojini prema kojem će železnička infrastruktura preći u vlasništvo AP Vojvodine. Ali, moram da kažem i to da smo mi više puta videli poslednjih godina kako se stvari u ovakvim situacijama odvijaju. Odvijaju se na sledeći način. Ukoliko ovaj zakon bude prihvaćen tako da Vojvodini neće biti data mogućnost da upravlja železnicom na svojoj teritoriji, osim Koridora 10, onda to neće biti predviđeno ni zakonom o javnoj svojini i reći će se – to nije moguće zbog toga što to nije predviđeno Zakonom o železnici. Verujte da je to tako u praksi, a ja znam kako bi trebalo pravno da bude, ali verujte da je tako u praksi, više puta smo to iskusili.
Zbog toga sam ja rekao pre dva dana da je ovaj zakon uvertira, na žalost, i zbog toga je i kolateralna šteta čitave ove priče oko javne svojine, ali mi ne možemo odstupiti, jer odstupanjem od naših amandmana i glasanjem za zakon koji ne sadržava ove amandmane bismo mi direktno potpisali da smo saglasni da Vojvodina ni drugim zakonom ne preuzme železničku infrastrukturu, puteve drugog reda i regionalne kanale. Mi smatramo da bi to rešenje sa ekonomske, ne sa političke, nego sa ekonomske tačke gledište bilo štetno interesima građana AP Vojvodine. To misli i LSV, to misli i čitava celokupna Vlada AP Vojvodine. Ne znam kako će se u danu za glasanje ponašati ostale stranke, ali se nadam da ni one neće biti voljne da glasaju za zakon koji znači ekonomske ili koji nosi u sebi ekonomske štete za građane AP Vojvodine. Zbog toga se ja još uvek nadam da će ovi naši amandmani, bez obzira što sam razumeo mišljenje i stav Vlade, još uvek se nadam da će biti u danu za glasanje prihvaćeni. Hvala.

Gospodine Stevanoviću, mene su učili da poziv treba prihvatiti, pa pošto ste me vi javno pozvali u goste, javno želim da kažem da prihvatam poziv. Vrlo rado ću doći na jug Srbije, pogledaću u kakvom je stanju železnica. Ali, problem je u tome, gospodine Stevanoviću, što je železnička infrastruktura na teritoriji AP Vojvodine nekada bila mnogo razvijenija nego što je danas. U tome je problem.
Verujem vam da je i u Vladičinom Hanu još gore, ali verujte mi da je u Vojvodini nekada bilo mnogo, mnogo bolje, a kad je bilo mnogo, mnogo bolje, tada je železničkom infrastrukturom upravljala AP Vojvodina. Zbog toga želimo da se ovo sadašnje stanje promeni. Verujte mi da su naše namere iskrene. Želimo da damo doprinos poboljšanju železničke infrastrukture na teritoriji AP Vojvodina.
Govorio sam pre dva dana, skoro sam siguran da se vi sećate, da ste slušali da je u Vojvodini železnički saobraćaj krenuo još 1869. godine. Danas smo od gospođice Jerkov mogli čuti podatak da se pre 90 godina od Beograda do Subotice stizalo brže nego danas. Ne mislim da je to normalno. Mislim da je za to neko odgovoran, sigurno nisu organi AP Vojvodine odgovorni.
Sa druge strane, meni je drago, gospodine Stevanoviću, da ste vi shvatili suštinu finansijske decentralizacije i opravdanosti postojanja autonomnih pokrajina na teritoriji Republike Srbije. Predlažem vam da krenete sa kampanjom za formiranje AP na jugu Srbije. Ne mislim da će Vladičin Han ili Surdulica, da će se otcepiti od Republike Srbije, ali ćete videti da ćete imati više novaca, videćete da ćete bolje živeti. Zbog toga za tu ideju imate podršku SVM. Hvala.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste rekli, gospodine ministre, da vam je čast što možete braniti ovaj zakon. Odmah ću na početku reći da ćemo mi određene elemente ovog Zakona morati da napadamo. Moraćemo ih napadati zbog toga što, ne zbog toga što su predviđena rešenja loša, nego zbog toga što neke za nas suštinske stvari nisu predviđene ovim predlogom zakonom.

Ono što za nas nije sporno jeste da će Direkcija za železnice imati veća ovlašćenja. Nije sporno ni uvođenje nacionalnog programa železničke infrastrukture. Naravno, sporna je činjenica da je ovaj predlog zakona u proceduru Narodne skupštine stigao 1. septembra, znači tek pre nekoliko dana, ali nije prvi, a ni poslednji slučaj, i to se naravno ne odnosi samo na ministarstvo na čijem ste vi čelu, nego je to postala praksa u zadnje vreme zbog cajtnota.

Ono što odmah na početku moram da kažem da se mi zalažemo za to da državni putevi drugog reda, lokalne i regionalne železničke infrastrukture, ili regionalni sistem kanala postane pokrajinska svojina.

Naravno, državni putevi i kanali nisu predmet regulisanja ovog zakona, ali železnička infrastruktura itekako jeste. Kao što znate, Narodna skupština će 22. septembra početi raspravu o Predlogu zakona o javnoj svojini. Zbog toga se ovaj zakon o železnici može smatrati uvertirom za raspravu povodom Zakona o javnoj svojini, barem što se tiče ovog dela koji se odnosi na železničku infrastrukturu.

Molim vas, gospodine ministre, da razumete da smo mi morali da podnesemo amandmane na ovaj predlog zakona o železnici, sa namerom da obezbedimo mogućnost da deo železničke infrastrukture bude u svojini AP Vojvodine. Ako to ne bude omogućeno ovim zakonom, onda mi nećemo imati šanse u raspravi povodom Zakona o javnoj svojini da to obezbedimo. Zbog toga, pre nego što budem rekao nekoliko rečenica o konkretnijim, još u ponedeljak podnetim, našim amandmanima, moram da kažem da ćemo biti u mogućnosti da podržimo ovaj zakon isključivo ako ti amandmani budu bili prihvaćeni. Kao što sam malo pre rekao, ti amandmani, a ima ih ukupno šest, odnose se na stvaranje mogućnosti za to da AP Vojvodina preuzme deo železničke infrastrukture.

Odmah na početku moram da kažem da se ne radi o osnivanju privrednog društva železnice Vojvodine, na primer. Mi se tim demagoškim stvarima ne bavimo. Znači, nije suština da se osnuje preduzeće železnice Vojvodine. Suština jeste da preuzmemo, da AP Vojvodina preuzme deo železničke infrastrukture, tj. železničku infrastrukturu, osim Koridora 10, sa jedne strane, a da sa druge strane stvori mogućnost da se formira privredno društvo od strane AP Vojvodine, koja će upravljati tom imovinom koju bi trebala AP Vojvodina da preuzme na osnovu Zakona o železnici i Zakona o javnoj svojini.

Pre nego što pređem na naše amandmane, na konkretna rešenja, želeo bih da vas podsetim. Vi znate sigurno, gospodine ministre, da je prva pruga na teritoriji današnje AP Vojvodine izgrađena 1869. godine. Tada je bio otvoren saobraćaj na pruzi Segedin–Subotica–Sombor. To je bila prva pruga u Bačkoj i prva pruga na teritoriji današnje Republike Srbije. Tada je Sombor bio važan železnički čvor, u kojem se ukrštavalo sedam pravaca. Od tih sedam pravaca danas funkcionišu tri, a deo pruge je demontiran. Mislim da ovaj primer na veran način prikazuje šta je postojalo nekad, a šta postoji danas.

Železnica je u Vojvodinu stigla samo 29 godina kasnije, odnosno 29 godina posle početka železničkog saobraćaja u Engleskoj. To je podatak koji sam želeo ovde u Narodnoj skupštini da kažem, kao i to da je početkom 20. veka današnja Vojvodina imala najgušću mrežu pruga u Evropi. Kružna mreža bila je čak tri puta gušća nego u Engleskoj gde je nastala železnica. Godine 1924. je u Novom Sadu izdat tzv. vojvođanski almanak, u kojem je uz pomoć najpoznatijih srpskih stručnjaka tog perioda dat potpun i celokupan statistički pregled Vojvodine po svakom naselju na 461 strani.

Na području Vojvodine je 1923. godine železnička mreža bila dužine 1.700 kilometara. Znači, 1.700 kilometara 1923. godine. Od toga 382 kilometara je bilo svega u vlasništvu države, a uskotračna deonica dužine 1.247 kilometara je bila u vlasništvu različitih akcionarskih društava. To sam želeo naglasiti zbog toga što se stvara pogrešan utisak i javnost se dovodi u zabludu da su pruge, da je železnička infrastruktura na neki način simbol države, državnosti suvereniteta. Kao što ste mogli videti iz ovih podataka, to nije bilo tako ni pre 90 godina, a kamoli danas. Znači, železnica i pruge nisu simbol državnosti, nisu simbol suvereniteta. Zbog toga smatramo da, ako je to tako bilo davne 1923. godine, onda to može tako da bude i 2011. godine.

Malopre sam rekao da su pruge odnošene, da su pruge demontirane poslednjih decenija sa teritorija AP Vojvodine. To nisu radili Vojvođani, to je radio neko drugi i to treba ovde da se kaže. Zbog toga ne može da postoji opravdani strah da Vojvođani ne bi na pravi način gazdovali tim prugama i tom železničkom infrastrukturom. Ne postoji namera u Vojvodini da se pruge demontiraju. Ne postoji namera da se pruge sa teritorije AP Vojvodine odnose negde drugde. To se više i ne može uraditi, a, kao što sam rekao, nije ni namera.

Kao što znate, gospodine ministre, u železnici u Srbiji je stanje danas katastrofalno. To je tako bez obzira na to što je ovogodišnjim budžetom na subvencije za železnicu išlo, odnosno ide 16 milijardi dinara. Prošle godine su te subvencije iznosile 12,4 milijarde dinara. Bez obzira na to, pre neki dan smo mogli pročitati u štampi, ne znam da li je taj podatak tačan, ali smo mogli pročitati, da od 50–tak milijardi dinara javnog duga i javnih preduzeća 32 duguju železnice. Mislim da za to ne postoji opravdanje i da se to stanje mora popraviti i mora se promeniti. Možda je jedan od načina za promenu tog katastrofalnog stanja decentralizacija.

Gospodine ministre, u Vojvodini postoje pruge koje su poslednji put obnovljene za vreme Franje Josifa. Ne znam da li vi znate kada je umro Franja Josif, ali ja ću da vam kažem, Franja Josif je umro 1916. godine. Ima pruga koje su rekonstruisane poslednji put i obnovljene pre stotinak godina. Brzina vozova ne dostiže brzinu onih sa kraja 19. veka. Železnica je svugde u Evropi doživela renesansu, i u odnosu na prevoz tereta, ali i u odnosu na putnički saobraćaj, a kod nas u Vojvodini, što se tiče železničke infrastrukture i železnica uopšte, sve propada od kraja 80-tih godina.

Reći ću vam još jedan podatak koji je blago rečeno interesantan. Od kraja 80-tih godina, znači za ovih 20 godina, iz Vojvodine je odneto 16 hiljada vagona. Iz Vojvodine je odneto 16 hiljada vagona poslednjih 20 godina. U prevozu tereta dnevno na teritoriji AP Vojvodine nedostaje oko 500 vagona, a moramo uzeti u obzir i činjenicu da su potrebe, nažalost, i mogućnosti mnogo skromnije nego što su bile pre 20 i više godina.

Mislim da ovi podaci utiču i da ovi podaci govore o tome da je privreda na gubitku, da je saobraćaj na gubitku, da je prevoz robe prvenstveno na gubitku. Što se tiče prevoza putnika, u Vojvodini u saobraćaju srebrne strele, ne znam da li znate, gospodine ministre, šta su srebrne strele, srebrne strele su šinobusi proizvedeni 1960-tih godina, znači, u Vojvodini saobraćaju šinobusi proizvedeni pre pedesetak godina. Ako znamo ovaj podatak, a o tačnosti ovog podatka se može svako uveriti ko stoji ispred rampe, čekajući da ta srebrna strela prođe, a to traje dosta vremena, nažalost, svi mogu da se uvere u to da je prevoz putnika, blago rečeno, neadekvatan.

Zbog toga nas ne čudi da se sve više građana preorjentiše na drumski prevoz. Nije čudo što vozovi kasne, nije čudo, ali istovremeno nije ni normalno da čovek kada dođe na železničku stanicu ne može da zna kada će da dođe voz i da li će uopšte da saobraća. Što se tiče drumskog prevoza u Vojvodini, a verujem da je slično i na drugim područjima Republike Srbije, drumski saobraćaj je organizovan na još gori način, u smislu da, jednostavno, između opština, između naseljenih mesta autobusi saobraćaju jednom dnevno. Tako se ne mogu obezbeđivati radna mesta, jer jednostavno ljudi ne mogu odlaziti na posao.

U AP Vojvodina železnička infrastruktura je u potpunosti zanemarena poslednjih decenija. Zbog toga smatramo rešenjem preuzimanje železničke infrastrukture, izuzev Koridora 10. spremni smo da pružimo pomoć i da učinimo sve, pre svega organi AP Vojvodine, zarad obezbeđivanja sredstva iz evropskih i drugih fondova za revitalizaciju pruga, železničke infrastrukture. Mislim da treba raspisati konkurs za privatne železnice. Vi ste malopre rekli, mi se slažemo sa tom konstatacijom i slažemo se sa tom namerom Predloga zakona, da se liberalizuje tržište.

Zbog toga sam rekao na početku mog obraćanja da suština nisu Železnice Vojvodine. Železnice Vojvodine mogu da postoje, da se osnuju i po sada važećem zakonu, jer i sada u važećem zakonu i u Predlogu ovog zakona piše da železnički saobraćaj mogu obavljati i druga pravna lica, a ne samo pravno lice u svojini Republike Srbije. To znači, ako mogu i druga pravna lica, onda može i ono pravno lice čiji je osnivač AP Vojvodina. Znači, to je obezbeđeno, to je omogućeno, ali to trenutno nije cilj, nije namera i nije suština. Suština je u železničkoj infrastrukturi.

Zbog toga smo mi podneli neke amandmane o kojima želim vrlo kratko da govorim, čisto da biste bili upoznati sa sadržinom tih amandmana. U raspravi u pojedinostima ćemo razgovarati detaljnije. Znači, za nas je od izuzetne važnosti da se definiše da je javna železnička struktura u svojini Republike Srbije, odnosno AP u skladu sa zakonom kojim se uređuje javna svojina. Upravljač infrastrukture je privredno društvo čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP. Licenca za upravljanje železničkom infrastrukturom je isprava koju nadležni organ izdaje privrednom društvu čiji je osnivač Republika Srbija, odnosno AP, drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku, o sticanju prava na upravljanje javnom železničkom infrastrukturom. To je ova odredba koja je jedna od onih odredbi koje omogućavaju liberalizaciju tržišta. Ako ste već napisali da to može da bude bilo koje pravno lice ili preduzetnik, ne vidim smetnje da se eksplicitno kaže da to može da bude i pravno lice čiji je osnivač AP Vojvodina.

To je suština, logika naših amandmana. Ima tu još nekih koji slede istu ovu logiku. Ne želim da govorim pojedinačno o svim. Nadam se, gospodine ministre, da će Vlada prihvatiti ove naše amandmane. Iskreno se nadam da ćemo u tome imati podršku i naših koalicionih partnera, prvenstveno onih stranaka koje se deklarativno zalažu za nadležnosti AP Vojvodine, koje se deklarativno zalažu za vraćanje imovine AP Vojvodini. Ako ćemo mi imati podršku prvenstveno Lige socijaldemokrata Vojvodine i ukoliko ćemo mi naići na vaše razumevanje, gospodine ministre, siguran sam da ćemo imati zakon koji će sadržavati ove naše predloge, da ćemo mi moći u danu za glasanje da podržimo ovaj zakon.

Na kraju bih želeo da iskoristim vaše prisustvo i da u istom ovom kontekstu govorim o jednom zahtevu. Radi se o zahtevu od maja 2011. godine, koji je upućen "Železnicama Srbije", a i Ministarstvo infrastrukture, za unapređenje železničkog saobraćaja na području Severno – bačkog i Severno – banatskog okruga. Ovo zajedničko pismo su uputili predsednici opština i gradonačelnici Subotice, Sente, Kanjiže i Čoke. Postoji identičan zahtev železničara, sekcije za vuču vozova - Subotica.

Radi se o tome da je pre nekoliko godina, prilikom zadnje nabavke švedskih dizel motornih vozova, bilo obećano da će od tih vozova neki saobraćati i na prugama na teritoriji AP Vojvodine, ali to, na žalost, nije bio slučaj. Ti vozovi su raspoređeni u Kraljevu, Zaječaru i Nišu, ali je tada bilo obećano da će kod sledeće isporuke vojvođanske opštine dobiti vozove. Malopre sam govorio o katastrofalnom stanju i zbog toga želim da podržim ovaj zahtev i mislim da je ispravan i da bi svakako trebalo postupiti po ovom zahtevu.

Suština zahteva jeste da od očekivane isporuke od 12 dizel motornih vozova iz Rusije, tri bude raspoređeno u Severno – bačkom i Zapadno – bačkom okrugu. Mislim da, u skladu sa tim obećanjima datim pre pet ili šest godina, uzimajući u obzir činjenicu da je železnički saobraćaj na teritoriji AP Vojvodine u katastrofalnom stanju, nadam se da će ovaj zahtev biti uslišen i da ćete se vi, gospodine ministre, založiti za to da barem tri voza, od ovih 12 vozova, stigne na teritoriju Zapadno – bačkog i Severno – bačkog okruga. Zahvaljujem se.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovana predsednice, gospodo iz Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, moram da vam priznam da meni nije jasno šta je cilj ove današnje sednice i koje su namere. Naravno, ne mislim da Narodna skupština ovim danima i povodom ove teme ne treba da zaseda, ali mislim da ovaj način nije dobar.
Ovaj način nije dobar zbog toga što će ovo dovesti samo do politikanstva. Dovešće do još jedne deklaracije o Kosovo i Metohija. Ubeđen sam da ljudi na Kosovu i Metohiji neće imati nikakve praktične koristi iz ove današnje sednice Narodne skupštine i iz ove deklaracije.
Mene čudi da niko od prethodnih govornika nije rekao da bi bolji način ovoga bila sednica Narodne skupštine zatvorena za javnost. Ubeđen sam da bi trebalo održati sednicu Narodne skupštine zatvorenu za javnost, na koju je trebala doći Vlada Republike Srbije, članovi Vlade Republike Srbije, predsednik Republike naravno i da nam Vlada s jedne strane saopšti kakvo je pravo stanje na Kosovu i Metohiji. Sa druge strane, da čujemo kakvi su planovi Vlade Republike Srbije i kakve mere možemo očekivati.
Šta će se desiti ako se na Kosovu i Metohiji desi jedna stvar, šta će biti odgovor Vlade Republike Srbije. Šta će biti odgovor Vlade republike Srbije kada se učini nešto drugo, kakve mere su u planu. Mislim da ova današnja sednica nije jednostavno podobna za jednu takvu diskusiju iz tog razloga tvrdim da ni ljudi sa Kosova i Metohije neće imati neke velike koristi iz ove današnje sednice, a ni narodni poslanici neće saznati, a na ovakvoj sednici zbog situacije ne mogu saznati kakvi su planovi Vlade, jer se ti planovi povodom ovakvih pitanja ne saopštavaju nigde na javnoj sednici parlamenta države. Kada govorimo o ovom konkretnom predlogu, baziraću se na rešenja iz ovog predloga Deklaracije, i želeo bih da govorim o predloženom tekstu.
Mislim, da je ovaj tekst, spisak lepih želja iz 2005. godine, 2006. godine i 2007. godine. Da možemo pročitati formulacije koje smo čitali u predlozima iz 2007. godine. Da ovaj tekst ne daje odgovore na neka važna pitanja.
Ovaj tekst ne daje smernice Vlade Republike Srbije sa jedne strane, a sa druge strane ovaj tekst nije podoban za to da narodni poslanici saznaju šta mogu kao predstavnici građana Republike Srbije u sledećim nedeljama, u sledećim mesecima očekivati od Vlade Republike Srbije, kada je reč o KiM.
Malo pre sam rekao da ću se bazirati na ovaj predloženi tekst i dozvolite da citiram neke elemente ovog predloga i dodam neke komentare. Što se tiče preambule ovde je navedeno da deklaracija polazi od Rezolucije od 24. jula 2007, 14. februara 2007. i 21. novembra 2005. godine. Što se tiče SVM mi smo uvek bili uzdržani kada su bili na dnevnom redu ovi predlozi deklaracija, zbog toga što ti tekstovi za nas nisu bili prihvatljivi. Nisu bili prihvatljivi zbog toga što su sadržavali određene formulacije koje po nama nisu u skladu sa savremenim rečnikom diplomatije, zbog toga što su stavljali u izgled prekid diplomatskih odnosa sa određenim državama svete, zbog toga što su deklarisali vojnu neutralnost Srbije za koju mi mislimo da je štetna po sve građane Republike Srbije.
Kada čitamo dalje preamubulu predloga onda možemo naići na formulaciju po kojoj postoji realna opasnost po suverenitet, koja proističe iz dva razloga. Prvi razlog su pretnje jednostranim proglašenjem nezavisnosti KiM od strane privremenih institucija samouprave u pokrajini. Meni ovo nije jasno zašto je napisano, svi vrlo dobro znamo da je nezavisnost KiM jednostrano proglašena 17. februara 2008. godine, znači ne može biti reči ni o kakvoj opasnosti, pošto je to već završeno. Sa druge strane u ovom predlogu piše da realna opasnost postoji i zbog izjava nekih država da će priznati jednostranu nezavisnost Kosova.
Prema mojim informacijama do danas je nezavisnost kosova priznalo 77 država članica UN. Opet nije reč o nekakvim izjavama, nego je reč o činjenicama. Svakako možemo podržati spremnost Srbije da doprinese mirnom i sporazumnom rešavanju ovog pitanja, ali nam nije jasno, Vlada nije saopštila o kakvom sporazumnom rešavanju razmišlja u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Šta tu može da bude sporazum kada je Ustav Republike Srbije jasan sa jedne strane, a faktičko stanje je još jasnije sa druge strane, a postoji dosta veliki raskorak između faktičkog stanja i rešenja iz preambule Ustava Republike Srbije.
U predlogu je navedeno i sledeće – braneći čast i dostojanstvo svog naroda koji legitimno i demokratski predstavlja Narodna skupština donosi deklaraciju Narodne skupštine Republike Srbije o aktuelnom stanju na KiM nakon jednostranih i nasilnih akata privremenih institucija samouprave u Prištini. Meni nije jasno kako se brani čast i dostojanstvo izveštajem o činjeničnom stanju. Pošto se u ovom predlogu deklaracija Vlada bazirala na činjeničnom stanju i na predstavljanju tog činjeničnog aktuelnog stanja na KiM. Kao što sam malo pre rekao, ne znamo ništa koje mere se planiraju, a i ne možemo saznati na sednici otvorenoj javnost. To se tako nigde ni u jednoj državi ne radi. Zbog toga sam rekao malo pre da bi zatvorena sednica bila pogodnija i bolja u ovoj situaciji, odnosno jedino moguće u ovoj situaciji.
Dalje se navodi da se ovakvo delovanje međunarodnih misija predstavlja grubo kršenje međunarodnog prava takvim aktima i aktivnostima bili bi neposredno ugroženi suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak Republike Srbije. Ne znam da li govorimo o istoj državi? Koliko je meni poznato naš suverenitet, teritorijalni integritet i ustavni poredak je ugrožen od 1999. godine. Ne znam čemu ovaj kondicional u ovoj rečenici, bili bi neposredno ugroženi suverenitet itd. Jednostavno ne mogu da razumem ovu rečenicu i ne znam čemu služi.
Narodna skupština ovim predlogom utvrđuje okvir delovanja državnih organa i drugih javnih činilaca u odbrani suverenitet, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka. Kaže se da je odbrana interesa Republike Srbije i naroda na KiM prioritet državnih institucija i svih javnih činilaca u državi. Znamo da je to prioritet godinama i godinama govorimo o tome da je to normalno da je prioritet, ali mislimo da to ide na štetu svih ostalih mogućih prioriteta u ovoj državi ide na štetu interesima građana Republike Srbije bez obzira na nacionalnu i svu drugu pripadnost. Jednostavno Vladi ne ostaje dovoljno energije i dovoljno vremena da se bavi ostalim prioritetima i ostalim veoma važnim temama za sve građane Republike Srbije.
Navodi se u tekstu da je najbolji način za iznalaženje kompromisnog rešenja u skladu sa principima međunarodnog prava dijalog između Beograda i Prištine. To i mi smatramo u SVM, dijalog nema alternativu i svakako podržavamo dijalog između Beograda i Prištine. Problem je u tome što je ova konstatacija u suprotnosti sa nekim drugim tačkama ove predložene deklaracije, npr. sa tačkama 5g i 5d.
Dalje se kaže da se Vlada obavezuje da donese konkretne mere usmerene na nastavljanje svih državnih funkcija Republike Srbije na teritoriji KiM. Meni uopšte nije jasno koje funkcije državne vlasti još tamo Srbija vrši od 1999. godine. Koje funkcije državne vlasti još tamo vrši Republika Srbija i koje funkcije državne vlasti može Republika Srbija u ovoj situaciji da nastavi da vrši na teritoriji KiM? Koliko je meni poznato postoji raznih teorija o funkcija državne vlasti. Postoji dualistička, trialistička i kvadrijalistička teorija o funkcijama državne vlasti. Ali, bilo kako da okrenemo funkcije državne vlasti jesu zakonodavna, izvršna, sudska i upravna funkcija. Koju funkciju državne vlasti od nabrojanih Republika Srbija vrši na teritoriji KiM od 1999. godine?
Dalje se kaže u predlogu, posebno se obavezuje Vlada da u svim okolnostima koje bi mogle nastupiti efikasno deluje na zaštiti života i imovine, prava i sloboda građana pokrajine, a posebno srpskog i nealbanskog stanovništva. Šta znači obavezuje se Vlada da efikasno deluje na zaštiti života imovine itd.? Da li su to blokade? Da li je to upotreba sile? Da li je to nešto drugo? Meni je veoma drago što je i predsednik Republike i članovi Vlade rekli da ne podržavaju nasilje i da Srbija neće ratovati. To je jedna izjava za svaku pohvalu i to mi izuzetno cenimo. Iz ove formulacije da Narodna skupština obavezuje Vladu da nastupa efikasno i da efikasno deluje, ne znamo šta znači. Zbog toga sam rekao, između ostalog, da bi trebalo održati sednicu zatvorenu za javnost i razgovarati o tome koje su te mere koje mogu značiti efikasno delovanje na zaštitu života, imovine itd. Mi to danas nećemo i ne možemo saznati na jednoj ovakvoj politikanskoj sednici Narodne skupštine.
"Obavezuje se Vlada da donese konkretan i sveobuhvatan plan mera koji će biti preduzete u svim oblastima njenih nadležnosti za slučaj pogoršanja stanja". Mislim da sad tek dolazimo do suštine. Na ovoj sednici, još jednom ponavljam, zatvorenoj za javnost, trebalo je razgovarati o tim konkretnim i sveobuhvatnim merama, odnosno planom mera Vlade RS. Mi o tome ništa nećemo saznati. Mi ćemo se danas zadržati, nažalost, na spisku želja iz 2005., 2006. i 2007. godine. Zadržaćemo se na formulacijama koja, nažalost, nisu realna, koja su u suprotnosti sa faktičkim stanjem koje postoji duže od 12 godina.
Što je najtužnije, ne mislim da će ova Skupština pomoći ljudima na KiM. Uvek smo naglašavali, 2007. godine i u svim prilikama kad je Skupština donosila rezolucije i deklaracije na KiM, to je za SVM jedino prihvatljivo mirno rešavanje svih nesporazuma i sukoba političkim i diplomatskim sredstvima kroz dijalog i uvažavanje interesa i većine i manjine na celoj teritoriji KiM. Mi u ovom trenutku ne znamo šta će se desiti sutra, šta će se desiti za nedelju dana, za mesec dana, a što je još tužnije, to ne znaju i ne mogu znati ni ljudi na KiM.
Ne znamo ni to šta Vlada RS misli o sprovođenju Akcionog plana za ispunjavanje preporuka iz godišnjeg izveštaja Evropske komisije za 2010. godinu radi ubrzanja sticanja statusa kandidata. Kao što znate, tu postoje određene preporuke i uočeni su određeni nedostaci. To su tačka 30. i tačka 31. Tačka 30. se odnosi na pečate kosovske carine, koje izdaje UNMIK, a tačka 31. se odnosi na regionalnu saradnju, a u konkretnom slučaju odnosi se na učešće na različitim regionalnim sastancima Kosova u skladu sa Rezolucijom 1244 UN. Ne znamo koje rešenje planira Vlada RS. Mislim da je trebalo danas razgovarati i o tim mogućim rešenjima na sednici zatvorenoj za javnost.
Ne ponavljam toliko puta i ne podvlačim sednicu zatvorenu za javnost zbog toga što smo mi protiv javnosti rada Narodne skupštine. Baš suprotno. Mislim da postoje određene teme o kojima se na ovakvoj sednici nije celishodno razgovarati. U praksi Narodne skupštine je već bilo sednica zatvorenih za javnost iz oblasti odbrane zemlje. Mislim da je ovom prilikom to trebalo na takav način organizovati. Na početku sam rekao da smo mi uvek bili uzdržani kad su bili predlozi deklaracija i rezolucija u vezi KiM. Postoji samo jedna deklaracija, jedan akt Narodne skupštine o KiM kad smo mi glasali za. To je bilo pre nešto više od godinu dana, 26. jula 2010. godine.
Tada smo glasali zbog toga što je tada bilo jasno šta Vlada želi postići, tada je cilj bio obraćanje Generalnoj skupštini UN i to smo mi kao stranka koja se uvek zalagala za dijalog i za sporazumno rešavanje svih mogućih pitanja, tada je za to nas naravno bilo prihvatljivo. Ovaj tekst ponovo za nas nije prihvatljiv zbog toga što je neodređen, neprecizan, ne znamo koje mere mogu biti predviđene, ne znamo šta će Vlada učiniti, ne znamo šta Vlada može učiniti, ovaj način rada za to je pogodno. Zbog toga ćemo biti uzdržani od glasanja kao što smo bili povodom prethodnih rezolucija i deklaracija o KiM.
Nadam se i to uvek moramo da naglasimo, nadam se da to neće biti pogrešno protumačeno i da to neće biti shvaćeno na način da vojvođanski Mađari ne podržavaju i ne priznaju ustavni poredak Republike Srbije, nadam se da iz mog izlaganja je bilo jasno da to nije slučaj. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, tražim obaveštenje od premijera i ministra finansija u vezi jednog slučaja ignorisanja građana AP Vojvodine. Nažalost, ima više takvih slučajeva ignorisanja građana AP Vojvodine. Sada ne želim da postavim pitanje u vezi ne doznačavanja sredstava za Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodine, zahvaljujući potezu Vlade Republike Srbije neke građevinske firme sa teritorije Vojvodine su na granici bankrota, a čitava pokrajina može da dođe u situaciju da bude na rubu bankrota. To pitanje ću postaviti kada dođe gospodin Cvetković u Skupštinu i kada će biti mogućnosti za debatu u vezi tog pitanja i sučeljavanja argumenata.
Pitanje i slučaj ignorisanja građana AP Vojvodine u vezi kojeg želim da zatražim obaveštenje odnosi se na neisplaćene otpremnine prosvetnih radnika sa teritorije AP Vojvodine, koji su otišli u penziju tokom 2010. ili 2011. godine. Smatram skandaloznim da prosvetni radnici sa teritorije AP Vojvodine više od godinu i po dana čekaju svoje otpremnine, a da su iste otpremnine isplaćene, kako treba da bude u skladu sa zakonom, svim drugim prosvetnim radnicima koji žive na drugim područjima Republike Srbije.
Stupanjem na snagu Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine i novog Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja septembra 2009. godine, jasno je regulisana obaveza Republike Srbije da obezbedi sredstva za isplatu otpremnina na teritoriji čitave Republike Srbije. Član 157. stav 1. tačka 4) Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja jasno kaže – da se u budžetu Republike Srbije obezbeđuju sredstva za plate, naknade, dodatke zaposlenih u osnovnim i srednjih školama, socijalne doprinose i otpremnine. Dogovoreno je 2009. godine da pokrajinski sekretarijat za obrazovanje i u toku 2010. godine nastavi da prima zahteve osnovnih i srednjih škola za isplatu otpremnina, a da će se budžetska sredstva po obračunu i zahtevu sekretarijata transferisati pokrajinskom budžetu. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje je u toku 2010. godine u skladu sa dogovorom više dopisa uputilo Ministarstvu prosvete, ali nažalost prosvetni radnici sa AP Vojvodine do danas nisu dobili otpremnine.
Želim da naglasim i da podvučem da odgovornost ne leži na Ministarstvu prosvete Republike Srbije i na ministru Žarku Obradoviću. Ministar Obradović se više obratio Ministarstvu finansija Republike Srbije, ali ta sredstva nisu doznačena. Zbog toga pitam ministra finansija, koji je sticajem okolnosti premijer, zbog čega ta sredstva nisu doznačena? Zbog čega Vlada Republike Srbije dovodi u neravnopravan položaj prosvetne radnike sa teritorije AP Vojvodine? Ne radi se o malim sredstvima. Radi se o sredstvima u visini od oko 100 hiljada dinara po prosvetnom radniku. To su velike pare za građane, to su velike pare za prosvetne radnike, ali se ne radi o velikim sredstvima ako to gledamo iz ugla republičkog budžeta.
Do kraja maja tekuće godine u penziju je otišlo 777 prosvetnih radnika sa teritorije AP Vojvodine. Znači, govorim o 2010, 2011. godini, a ta sredstva su u visini od 149 miliona dinara. Znači, tražim objašnjenje i obaveštenje zašto ta sredstva nisu doznačena? Zašto se ljudi sa teritorija AP Vojvodine stavljaju u neravnopravan položaj i kako ti ljudi, koji čekaju pare godinu i po dana, mogu očekivati isplatu na svoje tekuće račune. Hvala.