Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani gospodine predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče, gospodine potpredsedniče, uvaženi ministri, drage koleginice i kolege narodni poslanici, Unija Roma Srbije podržava Rezoluciju o zaštiti suvereniteta i teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka Republike Srbije. Mi još jednom iskazujemo i potvrđujemo na taj način našu živu i neraskidivu vezu sa Srbijom, čija suverenost potiče od građana. U tom smislu, slobodan sam da kažem, nema velikih i malih država već samo jednako pravnih sa uzajamnim uvažavanjem i poštovanjem. Suma prava na vagi pravde uvek je jednaka.
Podstaknut jednom političkom mudrošću, u kojoj je naša stranka našla nadahnuće i oslonac za svoj program i programsku orijentaciju, dozvolite mi da kažem i sledeće.
Ako nam se dopušta da živimo kao časni ljudi i slobodni građani, može se očekivati da ćemo biti spremni da postanemo istinski graditelji čuvari mira i spremni da razvijamo saradnju i sa susedima i sa evropskim državama i sa svetom, čak da sa drugima delimo i ono u čemu oskudevamo.
Ako se, pak, neko usudi da udari na našu čast i dostojanstvo, onda se javno potvrđuje i dokazuje da je bez čestitosti, to jest bez svesti o odgovornosti, što znači bezobziran i voljan da ide na ruku onih odnosa iz kojih može da proistekne samo zlo, koji je spreman da nam uskrati i oduzme slobodu, neminovno utiče na smisao našeg života.
Prema tome, neke reakcije iz naše zemlje koje se ponekad s razlogom, ponekad bez razloga, ocenjuju kao tvrde i krute, uslovljene su, a neretko izazvane, planovima i namerama stranih sila ostvarljivih jedino primenom oružane nepravde koju je, ne zaboravimo drage kolege i koleginice, još mudriji Aristotel definisao kao najokrutniju nepravdu.
U politici se, međutim, stvari ne posmatraju, niti rešavaju u vidu večnosti, već u najboljem slučaju pod vidom istorije. Svet od juče nije svet od danas, ali naravno pitanja i sveta od juče neminovno se postavljaju danas.
Kosovo, međutim, nije samo pitanje spoljne politike već i prvorazredno pitanje unutrašnje politike Srbije. U vezi sa tim reći ću ponovo u duhu jedne mudrosti – gospode, preobrati naše junake u građane, a naše građane u heroje i podari nam mudrost kako bi srpski postao jezik demokratije da bi nas razumeo ceo svet.
Srbija iznad svih deoba i seoba, to su, upamtimo, najveće istorijske i književne teme iz Srbije i srpskog naroda. Zbog toga je to uslov da ova rezolucija zadobije moć vrlina i oružja, da postane štit i mač Srbije kao jake i stabilne države i zemlje čija je prava i istinska budućnost Evropa.
Nikada nisam skrivao svoja uverenja niti ubeđenja. Javno i otvoreno poručujem građanima naše zemlje, Srbiji, jedan od glavnih stubova te i takve Srbije, u ovom vremenu i pod ovim okolnostima, jeste samo Boris Tadić. Jer Tadić, zajedno sa ostalima, može obezbediti da budućnost Kosova zavisi od budućnosti Srbije. Upamtimo molim vas, od budućnosti Srbije, a ne obrnuto kako bi to eventualno drugi želeli i hteli.
U toj i takvoj Srbiji ima mesta za sve koji su spremni da odlučno brane njenu nezavisnost i slobodu, za sve koji se zalažu za vladavinu prava i socijalnu pravdu, za sve koji drže do načela građanske demokratije, ljudskih i manjinskih prava i sloboda, za sve kojima je na umu i u srcu pripadnost evropskim principima i vrednostima.
Pametan razgovor rajski je vrt, kaže jedna stara mudrost.
U duhu te izreke trebalo bi da započnemo već sutra neodložne poslove i zadatke na preuređivanju i unapređivanju političkog života u našoj zemlji i izgradnji demokratskih institucija i ustanova, ekonomskog života i proizvodno-tehničkih uslova, kako bismo zaposlili što veći broj ljudi, naročito mladih, visokoobrazovanih, da reafirmišemo moral i moralne principe, da reafirmišemo ljudske vrednosti i ideale bez koga je život čoveka i društva pustoš.
Dozvolite da završim rečima – Srbija nema nikoga osim sunca i nas, da parafraziram Branka Miljkovića. Zato, dame i gospodo, tražimo i nemojmo posustajati dok ne pronađemo ono što nam je zajedničko, što nas spaja a ne razdvaja, i jedne od druge ograđuje, ne samo politički već čak moralno i ljudski.
Kada budemo sigurni da smo prevazišli vlastite granice i zlo, bićemo, verujem, sposobni da se neumorno borimo i protiv tuđeg zla i tu ćemo borbu moći da krunišemo pobedom. Hvala vam.
Poštovani gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, gospodine Mrkonjiću, dozvolite mi da izrazim divljenje prema vama, jer ste vi odista uzor dostojanstva u ovom zdanju.
Dužan sam da podsetim na sledeće, naime, domaćin ovog zdanja, kao civilizovan i učtiv čovek, izdao je uputstvo koje se može pročitati u WC-ima u ovoj zgradi. Posle uputstva taj civilizovan čovek je napisao: "Jer i nakon vas ima ljudi kojima će biti potreban toalet".
Ne zamerite mi, drage kolege i koleginice, mislim da bi ovde, za ovom govornicom trebalo da bude, takođe, uputstvo: "Jer i nakon vas, drage kolege i koleginice poslanici, ima ljudi kojima će biti potrebna ova govornica". Narodna skupština pretvorila se, nažalost i na sramotu, u EPP program, reklamnu radionicu pojedinih stranaka koje preporučuju svog kandidata za predsednika države. Moram reći da je to najstrašnija zloupotreba ove govornice, najgori vid ribarenja ljudskih duša, kako je to rekao filozof Đuro Šušnjić, i najveće poniženje građana Srbije.
Kažem, Srbija je zakon i doći će vreme kada ćemo mi svi odgovarati pred tim zakonom. Molim vas, mi smo narodni poslanici, a ne poslanici svojih stranaka i nemojmo dozvoliti više ponižavanje ove zemlje i srozavanje njenog ugleda. Molim predsednika i predsedavajućeg da svakog ko reklamira svog kandidata onemogući, oduzme mu reč, i shodno Poslovniku, jednostavno ga kazni zbog vređanja ugleda, dostojanstva Narodne skupštine.
Neminovno se takvima mora izreći kazna, jer mi dobijamo plate od poreskih obveznika, a poreski obveznici nas ne plaćaju da reklamiramo kandidate ove ili ne stranke, već da donosimo umne zakone, da donosimo odgovarajuće predloge i rešenja, jer u ovoj zemlji, kao što znamo, ima sijaset gorućih problema.
Najzad, povodom jučerašnjeg govornika, moram, time ću završiti svoje izlaganje, gospodine Mrkonjiću, a u želji da bih sažeo svoju misao, poruka Đure Jakšića "Padajte braćo, plinte u krvi", ima samo, na našu sreću, literalno-istorijski značaj, ali nipošto i nikako više moralnu političku poruku.
Za naše vreme poruka mora neminovno da glasi: "Mislite braćo, plinite u radu, u poštenju i znanju". Hvala vam.
Poštovani gospodine Mrkonjiću, uvažene dame i gospodo, ne osećam se prozvanim, jer imam u vidu mudrost koju je formulisao slavni Gete - srećan je onaj koji zaboravi na ono što se ne da izmeniti. Mi smo imali zorni primer bića ili stvari koje se ne daju izmeniti.
Drugo, iako je ruski jezik bio porodični, moj jezik, moram javno da kažem, ja sam srbofil do srži. Neka naše drage kolege iz toga izvuku pouke.
Treće, time završavam, jednodimenzionalni čovek dostojan je sažaljenja, jednodimenzionalni političar dostojan je prezrenja. Hvala.