Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, saradnici, koleginice i kolege narodni poslanici, narodni poslanici LSV smatraju da na duži period je neophodno urediti pitanje državnih i drugih praznika u Republici Srbiji.
Predali smo dva amandmana na predložene izmene i dopune ovog zakona. Ovi amandmani nisu samo terminološka intervencija na ono što je predloženo, već mislimo da je neophodno ukazati i dobro bi bilo da se usvoje.
Pročitaću ovaj član 5. na koji smo podneli amandmani. Član 3. je a odnosi se na član 5. zakona. Član 5. ovako bi sad izgledao ako se usvoje ove izmene i dopune – U Republici Srbiji praznuje se radno Sveti Sava, Dan duhovnosti, Vidovdan, Spomen na Kosovsku bitku i Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu, spomen na 21. oktobar 1941. godine i krvavu jesen 1941. godine, kada su Nemačke okupacione snage izvršile masovni ratni zločin nad civilima u Kragujevcu i širom Srbije. Sveti Sava praznuje se 27. januara, a Vidovdan 28. juna na Dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu 21. oktobra.
Liga socijaldemokrata Vojvodine uverava da je neophodno obeležiti i obeležavati ne samo sa jednim danom, nego radom i delovanjem antifašističke tradicije ove zemlje, nije neophodno. Držimo da je najmanje ovoliko potrebno da bi se odredio datum na koji ćemo to svi obeležavati.
Saglasni smo i sa tim da to bude 21. oktobar, jer većina građana Republike Srbije smatra da to treba da bude. Ali, ono što nama smeta i ono zašto sam čitao ovaj predloženi član jeste sledeće. Ne bi smeo u Narodnu skupštinu da dođe nijedan zakon koji prepravlja naziv ove zemlje. Ispred sebe imam Ustav Republike Srbije, da ne čitam ponovo, ali 1. član kaže "Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava" itd. itd.
Ako smo se dogovorili i napisali u Ustavu Republike Srbije da je to Republika Srbija, onda je najmanje u zakonu Republika Srbija uvek Republika Srbija, dok je to tako.
Znam da ovo neki previđaju i podrazumevaju kada kažu – Srbija, da je to automatski i Republika Srbija, ali ima i onih koji iz ideoloških i kojih drugih razloga namerno potenciraju da je u pitanju samo Srbija, ne zaboravljaju, nego ne žele ni da kažu da je to Republika Srbija. Imaju i oni dok baštine tu ideju pravo da tako govore.
Ali, šta se nama dešava? Komercijalna sredstva informisanja bi trebala da znaju kako se zove ova zemlja, ali javni servis Republike Srbije mora da zna kako se zove ova zemlja i ne sme da se dešava npr. u informativnim emisijama javnog servisa da se najčešće kaže - predsednik Srbije, predsednik Vlade Srbije. To svakodnevno slušamo. Namerno se zaboravlja i ne izgovara puno ime naše zemlje. Ne postoji predsednik Srbije. Postoji predsednik Republike Srbije i predsednik Vlade Republike Srbije.
Onda, npr. u sportskom programu našeg javnog servisa u prenosu ili komentarima sportskih dešavanja najčešće se kaže – srpski reprezentativci, srpski sportisti itd, a u toj opremi i sa grbom ponosno i mnogo dobro, čak najbolje, reprezentuju npr. ljudi kao što su Miralem Sulejmani, Adem Ljajić, Mihail Dudaš, Nađa Higl, Brižitka Molnar ili Đula Mešter ili bilo ko drugi.
Izvinjavam se ovim ljudima što im pominjem imena. Nemam nikad običaj ni nameru da ispitujem nekoga koje mu je nacionalno poreklo ili kakve je pripadnosti, ali po imenima bih rekao da ne pripadaju većinskom narodu.
Između ostalog, dešava nam se da se sa veoma bitnih mesta u ovoj zemlji, znači iz Ministarstva kulture, kaže da su to srpski pisci, pa se nabrajaju: Ivo Andrić, David Albahari, Danilo Kiš, Meša Selimović itd. To su sve ljudi koji su bili ili neki od njih jesu žitelji i ponosni građani Republike Srbije, ali većina, odnosno ovi koje sam nabrojao, pretpostavljam da ne pripadaju većinskom narodu.
Ovaj drugi deo, gde se ovaj dan predlaže da bude dan sećanja na srpske žrtve u Drugom svetskom ratu. Na primeru sredine iz koje dolazim biću slobodan da kažem da je bitno da se zna ko je sve stradao, ali u kojoj meri nije toliko. Na primer, na teritoriji opštine Bačka Topola na putu za Bajšu bio je u leto, jesen 1941. godine formiran logor u koji su odvođeni Jevreji. Oko 6.000 Jevreja je bilo zatvoreno u tom logoru. Svega 83 se vratilo posle Drugog svetskog rata. Ovi ostali su uglavnom stradali. Danas u Bačkoj Topoli na prste jedne ruke mogu se prebrojati Jevreji.
U Petnaestoj vojvođanskoj brigadi od 1200 boraca, 99% su bili Mađari, 94 njih je ostavilo svoje živote za slobodu ove države i svih nas. Tih 94 su počev, abecednim redom, od Apro Pala, pa do Veroš Jožef, tim redom su nabrojani i tkao ih pamtimo. Znači, nisu bile samo i ne treba da budu u ovom zakonu samo srpske žrtve. Po nama treba da bude dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu, a to sve u Republici Srbiji. Hvala.
Gospodo predsedavajući, koleginice i kolege narodni poslanici, u danu za glasanje kada se budemo izjašnjavali o predlogu ovog poslovnika narodni poslanici LSV se nadaju da ćemo zaokružiti pre svega normativno, pa onda i stvoriti preduslove narednom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije da može raditi u skladu sa Zakonom o Narodnoj skupštini.
Ipak, kod nekih narodnih poslanika ostaje žal za propuštenom prilikom da se Narodna skupština bolje pozicionira, pogotovo u odnosu na izvršnu vlast, ali biće prilike, ovaj proces je tek počeo.
Ovlašćeni predlagač ovog poslovnika nije želeo da duži, te stoga nije spominjao rad prethodnih radnih grupa koje su takođe radile na predlozima poslovnika Narodne skupštine. Vidimo da je donekle rad ove poslednje radne grupe bio olakšan jer se s pravom pošlo od nekih ranijih verzija predloga ovog poslovnika.
Ovaj saziv Narodne skupštine će ostati upamćen i po tome da je smogao snage da prihvatanjem izmena svog poslovnika umnogome popravi isti. Nije davno bilo da se rad Narodne skupštine blokira famoznim članovima 225. i 226. ili podnošenjem hiljade amandmana na jedan zakon od strane samo jedne poslaničke grupe. Danas još uvek neki u ovom domu sa žaljenjem spominju ova vremena, a mnoge od nas je bilo sramota takvog rada Narodne skupštine.
Atmosfera u današnjoj raspravi nije zategnuta i odvija se onako kako treba. Zato što je to postala praksa u našem radu, a i stoga što će novi poslovnik, kada se prihvati, biti primenjivan tek od narednog saziva Narodne skupštine Republike Srbije.
Dok god bude parlamenata biće i borbe između vlasti i opozicije. Prvi bi da se rad u skupštinama obavlja sa što manje štete po vladajuću strukturu, a drugi bi da govore što god i koliko god žele. Možda činjenica da kada budemo počeli primenu ovog poslovnika, ako ga usvojimo, danas ne znamo ko će biti vlast, a ko opozicija, daje za pravo da tvrdimo kako je ovom predlogu pronađena mera ako ona i postoji u tome ko i na koji način treba da govori u ovom domu.
Nikada, a možda i nigde to nije idealno, ali stalno treba unapređivati svoj rad i na taj način što će se iznalaziti formula za meru potrebne rasprave u Narodnoj skupštini. Broj ruku u Narodnoj skupštini ne daje nikome za pravo, pa ni vladajućoj većini, da ospori pravo i uskrati mogućnost opoziciji da iskaže sebe i održi potreban balans snaga kako bi zakoni i sve ono što radi Narodna skupština bilo na nivou koji se ne samo očekuje od nas, već je i potreban našem društvu.
Svi koji su do sada govorili o delu Predlogu ovog poslovnika koji razrađuje rad odbora, ako ga nisu hvalili nisu ni imali ozbiljne primedbe. Držim da je dobro rešenje sa brojem predloženih odbora, odnosno da su poneki dosadašnji dobro spojeni. Ovde želim da istaknem svoje zadovoljstvo što je preovladavalo uverenje da nam je potreban Odbor za dijasporu i odnose sa Srbima van Srbije, jer je o ovome i bila dilema.
Ideja da jedan narodni poslanik može biti član samo jednog odbora po meni nema ni u čemu utemeljenje. Pitanje je da li bi mogla i da zaživi, jer predsednik Narodne skupštine i po ovom novom predlogu ima više zaduženja u odborima. Znači ne bi bilo moguće da se realizuje da je jedan narodni poslanik član samo jednog odbora. Između ostalog, ne smeta mogućnost da narodni poslanici mogu biti članovi više odbora.
Ovaj predlog poslovnika normalno ima i slabijih rešenja. To je uglavnom kada govori o onom što sada nismo imali regulisano, kao na primer o korišćenju vremena narodnih poslanika u radu odbora. Tu mislim na onaj deo o prenosu vremena. Šta se dešava u slučaju kada jedna poslanička grupa ima više članova odbora, koliko vremena može da se prenese na onoga ko će da govori itd? Bitno je da uočimo, nedostatak regulisaćemo.
Imamo ubuduće mogućnost da za dva zamenika generalnog sekretara kažemo da im prestaje mandat kada se izabere novi. Šta ako smo imali dva a izaberemo jednoga: kome će prestati mandat?
Budžet Skupštine je još uvek tabu tema. Propuštamo priliku da ga približimo onome zbog čega je insistirano na njemu, to je rad u Narodnoj skupštini. U njoj njenu funkciju obnašaju pre svega ili isključivo narodni poslanici. U tome im pomažu zaposleni.
Kod budžeta ispade da to nije tako. On je i dalje daleko od narodnih poslanika i daleko od mogućnosti da svako za svoj rad ima određena sredstva s kojima će raspolagati i odgovarati za utrošak istih. Ovakva rešenja su prisutna u većini parlamenata, čiji rad ocenjujemo daleko boljim od našeg.
Ne bih da ostane da niko nije rekao, ali gramatičke i slovne greške će se recenzijom ispraviti nakon donošenja predloženog poslovnika, ali treba da znamo da sve te greške koje dođu pred nas i pred javnost govore dosta o našem radu i o tome da nam fali ponešto pre nego što izađemo sa predlozima i pred Narodnu skupštinu i pred sve naše građane.
Evidentno je, to će predsedavajuća najbolje da oceni, da su u radnoj grupi za izradu ovog predloga poslovnika učestvovali uglavnom muškarci. Nismo našli za shodno makar u obrazloženju da kažemo da sve ono što je napisano u muškom rodu može da se primenjuje i u ženskom. Prilika je možda to da popravimo i da ne dužim, po Ligi socijaldemokrata Vojvodine ovaj predloženi poslovnik je više nego dobar i u danu za glasanje ćemo biti za njega.
Hvala lepo, gospodine predsedavajući. Hoću da kažem da amandman gospodina Martinovića na član 1. ovog predloga zakona glasi – u članu 1. reči "mogu povrediti" zamenjuju se rečima "vređaju i". Mi smo najozbiljnije uzeli u razmatranje i ovaj amandman, kao i sva 23 amandmana koja su podnele kolege iz SRS, i onaj ko je pažljivije gledao odgovore vidi da otprilike 90% tih amandmana koje su oni podneli biće ugrađeno, odnosno već je ugrađeno u sadašnji predlog ovog zakona.
Ovaj amandman nismo prihvatili zato što smo, razgovarajući sa ostalim poslaničkim grupama i sa Odborom za pravosuđe, došli do stanovišta da je reč "povređuju" bolji izraz i da izvire iz našeg zakonodavstva i onda smo se opredelili za ovo. Zbog toga nije prihvaćen amandman gospodina Martinovića. Hvala vam.