NIKOLA KRPIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 2. maja 1941. godine. Primarijus socijalne medicine, u penziji.

Predsednik je Opštinskog odbora Partije uejdinjenih penzionera Srbije u Kraljevu. Član je Glavnog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije.

Član je delegatske skupštine Udruženja distrofičara Kraljevo - Raški okrug.
Poslednji put ažurirano: 19.02.2022, 17:10

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 23.11.2011.

Poštovana predsednice, gospodine ministre, drage kolege poslanici, imam obavezu prvo kao dete fašističkog terora, a ispred moje partije i slažem se da se ovi predloženi praznici da budu praznovani.
Međutim, nisu samo Srbi stradali. Pripadam Srpskoj nacionalnosti i smeta mi naziv samo Srbi, zato što su u mom Kraljevu stradali i drugi žitelji, Romi, Jevreji, Slovenci itd. Mislim jedini moj predlog ili zamena, da to ne bude Dan sećanja na Srpske žrtve već sećanje na sve poginule od genocida 1941. godine. Mi znamo da je general Beme doneo tu odluku koja je 14. oktobra 1941. godine za 100 ubijenih Srba stradao jedan Nemac, a za 50 ubijenih Srba jedan ranjeni Nemac.
Prema tome taj broj sigurno nas obavezuje da su narodi koji su živeli tada na teritoriji naše zemlje stradali svi podjednako, pa bih samo ako je moguće, gospodine ministre, da ne bude samo sećanje na Srpske žrtve jer nisu samo one bile u našoj zemlji 1941. godine. Inače slažem se da to bude 21. oktobar. Hvala lepo.

TREĆA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 23.11.2011.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, molim vas da me razumete, jer sve je ovo započeto bez vas dok vi niste bili na čelu Ministarstva. Jedna od osnovnih primedaba ovoga predloga zakona je ta što nije prošao Socijalno ekonomski savet. Možda je kao takav suprotan Zakon o radu. Molio bih vas da mi posle na kraju vašem obraćanju i odgovorite da li ova dilema stoji ili ne?
Izračunata cena rada puta koeficijent, puta 0,9, to je formula za svakog pojedinca. Kolektivni ugovor, on bi trebao da bude u ovom slučaju onda suspendovan, ako prihvatimo ovu formulu da se radi. Onda kolektivni ugovor mora, sa pravne strane, pravnici kažu – da treba biti suspendovan. Možda su ga već suspendovali. Korektivni koeficijent nije predviđen u kolektivnom ugovoru, a ni u Zakon o radu. Rezultati rada su ti koji se mogu meriti, ali da li je moguće da 25% zdravstvenih radnika koji rade u preventivi odlučuje u onih drugih 75%, jer uvek se manjina pridruživala većini, ali ovde je obrnut slučaj?
Neće li nam se desiti da izabrani tim radi samo onoliko koliko im treba za normu i jednostavno da kažu - nećemo dalje, tu je tačka? Dijagnostika radne grupe kao pakte usluga u sekundarnom i tercijalnom, doći će u istu situaciju. Sve osetljivo u ovoj situaciji i lečiti najjeftinijim lekovima stanovnike Srbije neće biti baš dobro.
Da li se ovim novim zakonom suspenduje "Službeni glasnik", 24/05, 61/05, 54/09, svojim članovima 104. i 105, kojima se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti? Ovde se precizno definiše smatram radom iste vrednosti, kao i struktura elementi zarade.
Što se tiče moje poslaničke grupe, čiji sam sada ovde predstavnik, mogu u ime moje grupe da kažem – mi ćemo glasati ovaj zakon, zbog onoga što je rečeno i u prethodnom delu da je to i obaveza države prema Evropi, i odnosno prema Svetskoj banci, ali mislimo da bi trebalo da predloženi korektivni koeficijent sada umanjuje zarade samo zaposlenim u delatnosti i zdravstva, a sutra svim zaposlenima u državnim organima i javnim službama. Plus, minus, 10%, ovaj nije ni veliko, a nije ni malo. I da li ćemo moći, budžet smo pripremili, prednacrt budžeta, takođe, da li ćemo moći da ovu razliku, ako bi bila sve u plusu, i isplatimo sa istim sredstvima, jer se kaže – ne traže nova i dodatna finansijska sredstva? Kakva će sada situacija biti? Hvala.

DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANJA, 08.11.2011.

Poštovana predsednice, gospodo poslanici, ovih dana u štampi je objavljena jedna divna vest, da je ministar poljoprivrede pozvao nezaposlene inžinjere agronomije i da je 1.850 ljudi dobilo posao, koji su bili nezaposleni, koji su sigurno bili teret i društvenoj zajednici i svojim porodicama. To je nešto što je lepo i što je pohvalno.
Sada bih postavio pitanje ministru zdravlja Zoranu Stankoviću – da li on može ili želi ili hoće da slično uradi sa nezaposlenim zdravstvenim radnicima? Ako je statistika zbir tačnih brojeva, ono što znamo po biroima rada, a zna se tačan broj, da li broj lekara, farmaceuta, stomatologa, medicinskih sestara zaslužuje da se o njima povede računa i da gospodin Stanković vidi i zaposli plejadu ovih nezaposlenih ljudi? Hvala.