Poštovani predsedavajući, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovani gospodine, ne znam da li da kažem bivši ministre odbrane, veoma poštujemo što ste danas došli. Želim da iskoristim 30 sekundi da kažem ono što mi je na srcu.
Naravno, poslanici NS neće učestvovati u daljem radu zbog argumenata, ne bih da ih ponavljam koji su prethodne kolege dali. Dakle, za ovu raspravu je potrebno minimum dostojanstva i poštovanja ljudi, a u ovom slučaju vidimo pre svega jedne žene. Moram da naglasim, gospodine predsedniče Vlade, možda vam se ovo neće svideti, veoma poštuje ministra odbrane, da li da kažemo bivšeg ili na nekoj budućoj funkciji, jer slučajno, pod znacima navoda, znam da je bio veoma dobar ministar odbrane. Vi ste presekli, kako ste presekli. Uveli nove principe, održali reč i znam da je vama posebno teško, jer i sam sam u stranci i svi smo u stranci i znamo šta znače i privatni i ljudski odnosi, ali ste pokazali da je u ovom trenutku Srbija iznad svega, pa i iznad stranačkih prijateljstava i poštovanja.
Mi poslanici NS smo danas došli sa uverenjem, sa gorkim ukusom u ustima da ćemo glasati da jedan čovek ne bude ministar, za koga inače mislimo da je bio veoma dobar ministar, možda i najbolji, izvinjavam se vama gospodine predsedniče, vi ste bili ministar odbrane, u zadnjih nekoliko godina.
Došli smo da saslušamo argumente kolega i iz vladajuće koalicije i kolega iz opozicije i da svi zajedno naučimo nešto, da što je bilo je bilo. Gospodine predsednik Vlade po mom skromnom mišljenju je uveo jedan princip koji će, mislim, za dugo godina, bez obzira ko bio na vlasti važiti, u smislu šta se sme i šta se ne sme i šta se može i šta se ne može.
Na naš principijelan stav kako poslanika Nove Srbije, tako i vladajuće koalicije odgovoreno je uvredama i zbog dostojanstva koje ovaj parlament i dom treba da ima, mi nismo u mogućnosti, odnosno nećemo da nastavimo dalji rad pri ovakvoj situaciji. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, ja tražim obaveštenje, odnosno imam pitanje za rukovodstvo Javnog servisa „Radio televizije Srbije“.
Dakle, pitanje je upućeno direktoru i upravnom odboru. Pošto mislim da je dovoljno vremena prošlo od kada je novi direktor stupio na dužnost, mislio sam da će on to sam da uradi, a pošto nije i pošto Javni servis kaže da je on vlasništvo svih građana Srbije, ja kao jedan od građana Srbije i kao narodni predstavnik koji zastupa građane Srbije, pitam – koliko ima zaposlenih na Javnom servisu, dakle na „Radio-televiziji Srbije“? Bilo bi malo besmisleno da mi kao vlasnici ne znamo koliko ima zaposlenih u svojoj firmi, tako da kažem.
Kolike su plate na „Radio-televiziji Srbije“, ono narodski što se kaže od portira pa do direktora? I svedoci smo da se ovih dana jedan spot emituje na „Radio-televiziji Srbije“, nepotpisan, u kome se implicira i promovišu se političke vrednosti da građani Srbije treba da biraju svoje predstavnike, a ne partijske predstavnike, misleći na nas poštovane kolege, na nas narodne poslanike koji ovde sedimo.
Da se odmah razumemo, vrednosti koje se promovišu u tom spotu zastupa Nova Srbija i ja lično i rukovodstvo Nove Srbije. Taj svoj stav smo iskazali na komisiji ili radnoj grupi koja je formirana u ovoj Skupštini, a nije se sastala odavno, ne znam zašto, za izmene i dopune, odnosno za reformu političkog sistema. Nova Srbija se zalagala da se odbornici i narodni poslanici biraju većinski, odnosno da građani znaju po imenu i prezimenu koga glasaju u mesnoj zajednici, u gradu ili u selu, ili u okrugu.
Utoliko nam je važnije i zanimljivije da znamo ko emituje spot na Javnom servisu, koji je vlasnik svih građana Srbije, koji je nepotpisan. Dakle, ništa nemamo protiv poruka iz tog spota, jer to su i stavovi politički Nove Srbije, samo bi voleli da znamo ko zastupa te stavove, da li je taj spot plaćen i kako to već ide i da li se on tretira kao što se neke stranke optužuju da vrše političku propagandu i reklamu van predizborne kampanje.
Dakle, ova pitanja koja su prosto jednostavna, koja mogu da se odgovore, da dobijemo odgovore u roku od 48 sati. Zamolio bih direktora i Upravni odbor da vlasnicima firme u kojoj oni rade, građanima Srbije u najbržem mogućem roku odgovore na ova pitanja.
Od brzine ovih odgovora zavisiće i moja reakcija i naše poslaničke grupe u narednom periodu u radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Poštovani predsedavajući, u ime poslaničkog kluba NS zahvalan sam na iscrpnosti predloga koji je obrazložen. Ali, mi se pozivamo na član 201. Poslovnika Narodne skupštine i osporavamo predlog za izbor Ivanović Ivane pod rednim brojem tri za sudiju Prekršajnog suda u Beogradu.
Ne bih mnogo o tome pričao. Naša saznanja govore da u ovom trenutku predložena kandidatkinja ne bi mogla adekvatno da obavlja funkciju na koju je predložena. Hvala.

Poštovana predsednice, u  ime poslaničkog kluba Nove Srbije imam pitanje za ministra sporta i omladine Vanju Udovičića. Naši sportisti, posebno u poslednjim mesec dana gotovo svakodnevno nižu fantastične uspehe. Imam privilegiju ili sam se možda setio da nabrojim neke od njih. Fudbalska reprezentacija do 20 godina gotovo epski je osvojila svetsku titulu. Ženska košarkaška reprezentacija je postala prvak Evrope. Da u nacionalnoj ligi ženskoj deca naša treniraju, gospodine ministre, bez dovoljno novca za pojačanu ishranu.
Naši sportisti na Prvim evropskim igrama održanim u Bakuu osvojili su 15 medalja, od čega osam zlatnih i time srpskom timu doneli visoko 12 mesto.
Da ne bi ispalo da sam zaboravio naše vaterpoliste koji su nas razmazili i gotovo navikli da je zlatna medalja kao dobar dan, kao što Novak osvaja ove master turnire, bio sam dužan, kao veliki ljubitelj sporta i čovek duboko zahvalan ovim sportistima što su nas načinili ponosnim, da izrazim ljubav i poštovanje koje imam prema njima, a moje pitanje je ona druga strana medalje.
Pored brige i pažnje koja se posvećuje vrhunskim sportistima, želim da vas kao resornog ministra upitam koliko država vodi računa o mladima koji tek ulaze u sistem sporta i šta je to što kao država možemo da učinimo kako bismo proširili bazu i stvarali buduće šampione? Šta možemo da učinimo i šta država planira da uradi da unapredi školski sport, jer to je baza odakle su i svi ovi naši heroji i ovi sportisti postigli ove rezultate, ove rekorde i ove zlatne medalje?
Deca su nam, nažalost, sve gojaznija zahvaljujući modernom načinu života, a moram da dodam da sam često bio svedok, nažalost, posmatrajući njihove školske časove, da nažalost, moram da kažem, dobar broj njih ne zna ni da trči. Znam da ste tome posvetili pažnju. Znamo svi da su Ameri izračunali da jedna zlatna medalja od prilike košta milion dolara, za stvaranje jednog olimpijskog šampiona. Znamo svi da nemamo toga novca, ali mislim da imamo dovoljno da možemo da napravimo da taj školski sport bude na većem nivou, da uložimo u te mlade, pre svega zbog njihovog zdravlja, a već će struka i prirodan talenat odrediti buduće šampione.

Poštovana predsednice, poštovani kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, u moje ime i u ime poslaničkog kluba Nove Srbije, tražim obaveštenje ili možda pitanje za Ministarstvo kulture i ministra gospodina Tasovca.
Naime, tema koju ja hoću da iniciram ovde i da postavim neka pitanja, to je Muzej „Nikole Tesle“ u Beogradu. Svi znamo da je taj muzej u nadležnosti Grada Beograd, odnosno Gradskog sekretarijata za kulturu. Povodom fotografije koja se pojavila u javnosti a za koju sam ja možda potajno očekivao da će neko osporiti autentičnost te fotografije, a pošto se to nije desilo, dakle da je fotografija autentična, a posle toga imamo i saopštenje Ministarstva kulture, koje se izjašnjava o tome gde je urna sa prahom i ostacima Nikole Tesle, treba i dalje da bude, mislim da ima osnova da ministra Tasovca i Ministarstvo kulture zapitam – da li postoji protokol ili kućni red, ili dnevni red kojim se određuju posete u svakoj ustanovi tipa muzeja – galerije, da li ima radno vreme i da li bi on javnosti, za koju ja mislim da bi trebalo da bude zainteresovana, mogao da kaže u koje doba dana i noći je snimljena fotografija koja je ovih dana bila u javnosti?
Pretpostavljam da to nije u radno vreme, jel ne znam kako bi posetioci koji su imali nameru ili imaju nameru da dođu u Muzej „Nikole Tesle“, mogli da konzumiraju svoje kulturne i neke društvene potrebe, ako se u tom trenutku nalaze osobe koje sede na nekim jorganima, dušecima ili ćilimima, ako je to sve normalno, kao što sam shvatio iz saopštenja direktora Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu i Ministarstva za kulturu, odnosno ministra gospodina Tasovca, postavljam pitanje onda – pod kojim uslovima ostali građani Srbije ili građani sveta, pošto je Nikola Tesla jedan od najvažnijih ljudi u istoriji nauke celog sveta, mogu da dođu i da drže seanse ili ono što misle da treba da se održi pred urnom Nikole Tesle? Recimo, imam saznanja da su zainteresovani građani da drže posela, prela, guslarijade, rakijade, ako je to sve u redu, kako Ministarstvo kulture i direktor Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu kaže.
Ovih dana, pripremajući se za postavljanje ovoga pitanja, uz pomoć mlađih prijatelja koji barataju internetom, hteo sam da vidim kakva je praksa u muzejima u EU. Nigde nismo našli ovako nešto što vidimo na fotografiji koja je ovih dana emitovana u svim medijima. Mene, kao prosečnog čoveka, građanina Srbije, zabrinjava ćutanje i nereagovanje tzv. radnika u kulturi ili kulturnih radnika, da kažu da li je ovo u redu, ili ovo nije? Ako nije, onda da svi ravnopravno dobiju mogućnost da na svoj način, kako su ovi ljudi sa ove fotografije, odaju počast ili bilo šta Nikoli Tesli.
Želim da sve nas ovde podsetim da je pre nekoliko godina na sličan način posetu u Muzeju „Nikole Tesle“, ima jedna japanska sekta, za koju neću da kažem kako se zove iz razloga da možda neću tačno reprodukovati njihovo ime, ali se posle sećam šta je bilo u Japanu, šta je ta sekta uradila.
Ne impliciram i ne govorim da ovi ljudi koji su na fotografiji su imali tu nameru, ali misli da jednostavno treba da se poštuje kućni red i da se zna šta se u toj ustanovi radi, ne u Muzeju „Nikole Tesle“ nego u svakom muzeju ili galeriji. Zamislite da je bila organizovana đačka poseta Muzeju „Nikole Tesle“ i da su oni došli u trenutku kada neki ljudi sede na nekim ćilimima, jastucima, dušecima i rade to što rade, što ja ne bih komentarisao.
Prema tome, molim ministra kulture, da u zakonskom roku od 15 dana odgovori na ovo pitanje. Mislim da ovo pitanje uopšte nije bezazleno i tako naivno i odgovori pod kojim uslovima i ostali građani Srbije, po njegovom mišljenju, mogu da posećuju i koriste prostorije Muzeja „Nikole Tesle“ u Beogradu. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Skupštine, poštovani gospodine predsedniče Vlade, poštovana gospodo ministri, poštovane kolege narodni poslanici i svi građani Srbije koji sada gledate ovaj direktan prenos, o Predlogu zakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije, izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta izgradnje „Beograd na vodi“ u ime poslaničke grupe Nova Srbija imam da kažem sledeće, projekat potpunog preuređenja zemljišta i izgradnje u priobalnom pojasu reke Save sa strane gradskog jezgra Beograda, tzv. Savskom amfiteatru, javnosti poznatom kao „Beograd na vodi“ predstavlja bez svake sumnje najveći arhitektonski građevinski izazov kada je u pitanju Republika Srbija.
Nekako je onda valjda i red kako to kod nas uvek i biva, da jedan poduhvat tako impozantnih razmera od samog početka izaziva potpuno oprečna mišljenja i stavove, kako u stručnoj tako i u na široj javnosti. Po običaju, ide se iz krajnosti u krajnost, od ushićenosti predloženih arhitektonskih rešenja do iskazivanja ne samo skepse, već otvorenog prognoziranja da će ovako zamišljen projekat ugroziti samo bitisanje Beograda, bar onakvog kakvog ga poznajemo u poslednjih 100 godina.
Pročitao sam u jednoj knjizi i nije bitno koju je napisao, mislim da je pisao mentalitet u Srba pa je gospodin pisac rekao otprilike – svako malo vremena pojavi se u srpskom narodu neki čovek koji počne da obećava ono što je bar za trenutak svima jasno da to što on hoće i što obećava da uradi da je to za opšti interes. Kako sve više građana počinje da mu veruje sve više ima protivnika i kako na kraju na izborima građani tom čoveku daju poverenje i on počne da radi nešto što sve više liči na ona predizborna obećanja, e onaj drugi deo Srbije videvši da će to da se desi svom snagom i svim svojim kapacitetima umnim, intelektualnim i političkim pokušava da spreči taj plan, taj projekat u ovom slučaju „Beograd na vodi“ da ne bi taj i ti oko njega dobili političke poene, pa možda dobili i sledeće izbore. Šta je sa interesom građana? Šta je sa interesom Srbije?
Gospodine predsedniče, ja sam išao pre jedno 15-ak dana, pošto sam jedno vreme boravio dok sam živeo u Beogradu blizu lokacije na kojoj treba da se gradi „Beograd na vodi“, što se mene tiče da se skloni ono tamo što postoji, a vidim da je u većem delu u sklonjeno i da se redovno šiša trava i zaliva, pa hvala onome ko je to uradio.
Kritičari projekta često naglašavaju činjenicu da će ono što bude izgrađeno na ovom potezu po svom izgledu u potpunosti odudarati od istorijskog, ambijentalnog nasleđa grada na Ušću Save u Dunav, da će planirani oblakoderi na desnoj obali Save do te mere izmeniti lice grada, da će on izgubiti svoje prepoznatljivo lice i da će se prekinuti istorijski kontinuitet sa prohujalim vremenima. Moram da zapitam – šta se ovde podrazumeva pod istorijskim kontinuitetom, kada je izgled ovog dela Beograda u pitanju? Da li su to brodske olupine koje leže na dnu Save, neke čak 70 i 100 godina, a koje se u poslednjih nekoliko meseci ubrzo uklanjaju? Vi ste rekli, čini mi se 20 i nešto, a ja sam našao podatak da već ima 50.
Da li su to popularni splavovi na kojima srpska omladina nažalost provodi dobar deo svog slobodnog vremena, da li je to neuređeni prostor oko koloseka železničke stanice i perona autobuske stanice ili su to možda zapušteni stambeni objekti, većinom oronulih i od izduvnih gasova tranzitnog saobraćaja pocrnelih fasada koje su nekako preživele austrougarsko i nemačko bombardovanje tokom Prvog svetskog rada, odnosno Nemačka i saveznička bombardovanja, kao i ogorčene ulične borbe tokom Drugog svetskog rata. Ako slika koju stanovnici Novog Beograda vide sa svoje strane svakog jutra prilikom prelaska Brankovog mosta predstavlja istorijski kontinuitet Beograda, ja sam apsolutno za diskontinuitet.
Uostalom, Aleksandar Diklić u knjizi „Beograd-večiti grad“ posebno naglašava činjenicu da istorijski usud Beograda što je nastao na tako lepo i strateški važnom mestu i što je svaka kraljevina i carevina želela da ga ima pa je iznova građen i rušen i ponovo obnovljen i opet rušen i tako u krug. I sam Korbizije, jedan od najčuvenijih arhitekata modernog doba jednom je rekao da je Beograd, izvinjavam se Beograđanima, pa i vama – najružniji grad koji leži na najlepšem mestu.
Najveći deo beogradskog istorijskog kontinuiteta zapravo leži pod našim nogama, krijući u sebi duhove burne prošlosti. Na samom početku knjige koja predstavlja svojevrstan beogradski vremeplov autor lansira smelu hipotezu da je mitska reka kojom su Jason i argonauti plovili bežeći sa zlatnim runom zapravo Dunav, a da se mesto koje je opisano u mitu o argonautima nalazi upravo pod zidinama Kalemegdanske tvrđave, na Ušću Save u Dunav. Kada je još jedan drevni čovek pre više hiljada godina prepoznao lepotu i prirodne prednosti ovog mesta, postavlja se opravdano pitanje – zašto je Beograd koji danas poznajemo jednostavno pobegao sa svojih reka? Zašto su srpski zadužbinari, mecene i arhitekte radije birali beogradske grebene i vence, počevši od Konsančićevog venca i Terazijskog grebena da na njima oduže svoj dug otačestvu? Ako je možda i postojalo opravdanje za potpuno zapuštanje savskog priobalja dok je Beograd imao status pograničnog rada koji se nalazio na dohvat topovima neprijateljski nastrojene carevine, taj razlog ne postoji čitav jedan vek. I opet ništa i iskreno verujem da bismo čekali još jedan čitav vek da eventualno nešto promenimo, da naši arapski prijatelji nisu ponudili ovaj projekat.
Verujem da pored mnogobrojnih razloga zašto je savska obala tako zapuštena, postoji jedno iracionalno, ali tačno objašnjenje i iskustva od prošle godine, bolna sa poplavama, a to je strah od velike vode, duboko usađen u samo biće šumadijskog seljaka, strah koji se prenosi kroz generacije i koji nas podsvesno odbija od obala reka.
Mala digresija na ovom mestu koja najbolje oslikava odnos srpskog seljaka prema velikoj reci, stradanje vojnika i oficira Timočke divizije prvog poziva potresno dočarano u srpskoj triologiji Stevana Jakovljevića, gde se opisuje nesrazmerno najveća pogibija srpske vojske u inače trijumfalnoj 1914. godini, prilikom pokušaja forsiranja reke Save kod Čevrntije oko 6.500 srpskih vojnika i oficira je izgubilo život delimično zbog propusta u komandovanju, a najviše zbog panike i meteža pri pokušaju prelaska srpskih ratnika preko pontonskog mosta na Savi. Zaista, od svih evropskih metropola jedino je Beograd pobegao sa svojih obala ostavljajući ih ili industrijskoj proizvodnji ili jednostavno prepuštajući urbanističkoj stihiji.
Sećam se svoje fasciniranosti i prilikom prvog susreta sa Budimpeštom pre nekih 30-ak godina, koja je pre svega bila posledica činjenice da se njena najvelelepnija zdanja nalaze bukvalno na samoj Peštanskoj obali Dunava. Posmatrajući zgradu mađarskog parlamenta podsvesno sam pravio poređenje sa Beogradom i pitao se zašto u Beogradu ne postoji, bukvalno ništa na samoj obali reke?
Još jedno poređenje, koje nam svakako ne služi na čast, kada čovek šeta, naravno nisam bio tamo nego sam pročitao, pored drevnih zdanja univerziteta u Oksfordu deluje nestvarno podatak da je uz zanemarljive izuzetke moguće bukvalno prepešačiti po uređenoj stazi koja prati meandrirajući tok reke Temze, celokupnu distancu od Oksforda do centra Londona, a to je nekih 150 kilometara.
Setimo se samo koliko je nama trebalo napora, pa i ličnog zalaganja pokojnog premijera Đinđića da se probije makar biciklistička staza od kompleksa „25 maj“ na Dorćolu do Ade Ciganlije.
Ljudi su po svojoj prirodi generalno konzervativni i nisu skloni promenama, ne vole da vide kako sam ambijent na koji su navikli od malih nogu, ambijent u kome su odrasli i za koji ih vezuju uglavnom uspomene na bezbrižno doba, radikalno menja pred njihovim očima.
Sam slavni Gidemo Pasan je svakodnevno ručao u restoranu koji se nalazi unutar Ajfelove kule u Parizu, jer je to prema njemu bilo jednino mesto u njegovom voljenom gradu gde je mogao da bude opušten, ne strahujući da će videti omrznuti toranj. Ne, samo on, i Aleksandar Dima, već najveći deo intelektualne elite Francuske s kraja 19. veka, nije imao ni malo sluha za revolucionarnu ideju Gustafa Ajfela, smatrajući da će da ta čudovišna gvozdena konstrukcija trajno naružiti panoramu tadašnjeg Pariza.
Mislim da ova anegdota predstavlja savršenu paralelu sa našim današnjim trenutkom i odnosom jednog dela javnosti prema predviđenim arhitektonskim rešenjima u sklopu projekta „Beograd na vodi“.
Dakle, krajnje je vreme da počnemo da adekvatan način koristimo ono čime nas je priroda neštedimice obdarila, a to je jedinstven položaj naše prestonice na samom mestu spajanja dve velike reke.
Jedan od najbitnijih pozitivnih efekata ovog projekta jeste izmeštanje glavne železničke stanice u Prokop. Dakle, konačna realizacija ideje koju ne uspevamo da sprovedemo u delo pune četiri decenije. Prokop je, koliko se sećam, trebalo da bude završen, a imam dovoljno godina da se sećam, puštanjem u saobraćaj pruge Beograd-Bar. Da li postoji neko ko može da nabroji sva silna i večita obećanja onih koji su tvrdili kako će baš za njihovog mandata biti završen i kako će železnička stanica sa pratećom infrastrukturom konačno biti izmeštena iz Savskog amfiteatra?
U istom kontekstu treba posmatrati izmeštanje beogradske stanice na Novi Beograd, što će svakako rešiti mnogobrojne probleme koji su usko vezani sa njenim položajem na sadašnjoj lokaciji.
Kada ništa drugo ne bi bilo izgrađeno i kada bi samo ova dva bitna infrastrukturna projekta rešili na adekvatan način, opet bi mogli da kažemo da smo napravili veliku stvar za Beograd. Daleko od toga da je to sve. Projekat „Beograd na vodi“, usuđujem se da kažem da sam ja bio kum, rekao bih - Beograd kraj vode, čija ukupna procenjena vrednost prelazi preko tri milijarde evra, treba da uredi preko 150 hektara zemlje na ovom potezu. Očekuje se da bude izgrađeno preko dva miliona kvadratnih metara prostora, pretežno stambeno, poslovne, komercijalne, umetničke i kulturne namene što bi trebalo da omogući novo zapošljavanje i stalni posao za oko 13 hiljada ljudi.
Kad se saberu svi plusevi, koje ovaj projekat sa sobom nosi, uopšte se ne postavlja pitanje njegove opravdanosti, pogotovo što će svi vlasnici nepokretnosti, a takvih je prema relevantnim podacima iz zemljišnjih knjiga ukupno 10% u odnosu na celokupnu površinu koja je predmet ovog zakona, biće obeštećeni po fer tržišnoj ceni.
Osnovna primedba jednog dela stručne javnosti, u koju ja ne spadam, ali umem da čitam, je da se rešenja u ovom zakonu ne mogu upodobiti opštem Zakonu o eksproprijaciji, imajući u vidu činjenicu da se ovde na eksproprisanom zemljištu planira između ostalog i komercijalna gradnja, a ne samo podizanje objekata koji su od najšireg društvenog interesa.
Mislim da trajno rešavanje pitanja železničke, autobuske stanice i trajno rešavanje pitanja obezbeđenja savske obale od budućih poplavnih talasa, oživljavanje naše građevinske operative koja će pretežno biti angažovana na ovom projektu, veliki broj novih radnih mesta i očekivani priliv stranog kapitala, upravo predstavljaju taj najširi društveni interes koji predstavlja legitiman pravni osnov za donošenje jednog ovakvog zakona.
Na kraju, gospodine predsedniče, ja vas molim da nam ne dajete povoda da neki put pomislimo, kao što su neke kolege pomislile, da se vi kolebate da odustajete. Ne mogu da kažem da sam vaš prijatelj ili vaš poznanik, ali ono što sam vas upoznao znam da ste uporan čovek, u najboljim ste godinama, morate da izdržite zbog Srbije pre svega. Lično kao Čačanin voleo bih da iduće godine vidimo neki „projekat“ koji se zove Čačak na vodi, Valjevo na vodi, Užice na vodi, Leskovac na vodi, Niš na vodi: Voleo bih sledeće godine pored vas sedi ili na terenu, još bolje, kada budete otvarali neke nove infrastrukturne ili industrijske objekte, neki drugi gradonačelnik bude tu i mi ćemo iz Nove Srbije i taj projekat zdušno i sa zahvalnošću što je ovo došlo na dnevni red podržati, kao što ćemo i ovaj „Beograd na vodi“. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine ministre, poštovani advokati, predstavnici esnafskih udruženja advokata, poštovani građani Srbije i kolege narodni poslanici, koristim priliku da sve građane pravoslavne vere i ispovesti pozdravim sa našim pozdravom – Hristos se javi!
Kolege i poštovani građani koji gledate ovaj prenos, govoriću veoma kratko i samo o jednom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o javnom beležništvu. Odmah da kažem da će poslanički klub NS podržati predloge gospodine ministre, koje ste nam dostavili, kao što smo i do sada podržavali, jer verujemo u vaš rad kao što verujemo i u rad Vlade Republike Srbije i premijera Aleksandra Vučića.
Želim da vam kažem nekoliko stvari u vezi ovog zakona. Rekli ste i bile ste u pravu i mi iz NS pogotovu podržavamo kada se dogovore makar dva čoveka, a kamoli ako se dogovore advokati koji su toliko važni za pravnu državu i pravosudni sistem ove države i Vlade, odnosno vi ispred Vlade. Dakle, podržavamo kompromis koji ste postigli, podržavamo da pravosudni sistem profunkcioniše, da počne da radi, jer je to pre svega u interesu građana.
U tom smislu ovo zadnje što sam rekao, interes građana, rekli ste da tu imaju dve strane i naravno bile su dve strane, ali ovde postoji i treća strana, a to su građani.
Ja sam, gospodine ministre, danas na nekom sajtu „overa.rs“ i video konačno taj cenovnik koji je u bodovima, cenovnik rada notara. Pa, vam kažem, ovako kako narodski se kaže – sa terena, šta građani kažu. Ne interesuje njih mnogo ko je upravu ovde, notari ili advokati. Njih interesuje koliko će to njih da košta, gospodine ministre.
Prema tome, ja neću da sudim o vašoj stručnosti koja je nesumnjiva. Ja hoću ovde da kažem, pošto smo mi kao poslanici i parlament zaduženi da ocenjujemo rad ministara, ono što sam imao čast da vas upoznam, znam vas kao vrlo čestitog i poštenog čoveka i to je moje mišljenje. Znači, mora mnogo toga da se desi da bih ja to mišljenje promenio. U ime toga, ja vas molim, gospodine ministre, da u narednim danima, da li u danima vanrednog zasedanja, da li prvog dana, podnesete, da ne bi to poslanici, podnesete predlog, hajde da kažem tako, cenovnika, vi tačnije znate kako se to zove, da se sve te usluge, bilo da ih rade advokati, bilo da ih rade notari, vrate na cene koje su bile pre stupanja na snagu ovoga zakona.
Ja sam u Čačku video, u gradu odakle dolazim, sa štrajka advokata, da oni drže panoe transparentne gde piše, recimo, da neka overa je bila 230 dinara, a sada je 1800 dinara. Da je u zakonu, a svi smo krivi zato i ja se smatram odgovornim, jer sam glasao, sa poverenjem kao što ću i ovo da glasam, ove zakone, odnosno izmene i dopune zakona koje ste predložili, čini mi se da su te cene bile iste kao ono kada smo mi, narod, mi građani odlazili u opštinu i u sud, da možda do štrajka advokata ne bi ni došlo.
Prema tome, ja ne sporim njihovo legitimno i legalno pravo da se bore za svoje interese i to su i uspeli, ali mi poslanici ovde smo advokati građana koji to radimo za poslaničku platu, a ne radimo po nikakvim tarifama, paušalima ili ne znam kako već.
Da ne bi bilo razno raznih sumnji, da niko ne bi dokazivao da li to košta ovoliko, da li to košta onoliko, znači da se građanima omogući da mogu da idu i kao do sada i u sud i u opštinu i kod advokata i kod notara, a da cena bude, recimo, ako se radi, evo konkretno da vam kažem, ako se radi o potvrdi ili overu koju su roditelji obavezni da izvade prilikom putovanja dece u inostranstvo na ekskurzije, to košta 230 dinara plus inflacija svake godine i mirna bačka. Ja sam možda malo maliciozan prema advokatima, ali čini mi se da tu ne bi bilo ni nekog posebnog štrajka.
Zvao sam u nekoliko zemalja u EU, gde imam prijatelje i rođake. Pa, čak i ovaj predsednik, čini mi se da se zove Udruženje notara Evrope ili kako se to već zove koji danas ovde gost, dragi gost u našoj zemlji, koji kaže da mu nije jasno uopšte zbog čega se sukobljavaju advokati i notari, jer kaže - oni lepo sarađuju i lepo zarađuju. Nemamo mi građani ništa protiv da i jedni i drugi lepo zarađuju u skladu sa zakonom u interesu građana samo da tu cenu mi vratimo ono pre septembra 2014. godine kada je taj zakon stupio na ono. Znači, to je vrlo lako i vrlo prosto i mi kao građani ćemo kao i do sad što smo išli, ići kako kome odgovara i kako ko ima poverenja ili u notara ili u advokata ili u sud.
Da vam kažem ministre, uzimajući u obzir, naravno i vi i svi koji ovo slušate i gledate, dakle ja nisam pravnik, ali recimo kaže građanin običan, kroz 20, 30 godina u mom gradu Čačku sud će da postoji, jer je država Srbija večna, dok je Srbija država večna postojaće i sud, a da li će taj notar da postoji i da li će taj advokat da postoji i da li će njegova advokatska kancelarija da postoji, to mi ne znamo.
Prema tome, narod još uvek, gospodine ministre, veruje više državnom organu, sudu nego notarima i advokatima kad se radi. To je moje mišljenje i anketirao sam nekoliko stotina građana, to su mi rekli.
Dakle, da dalje ne bih dužio, pošto sam sam rekao da nisam previše stručan za ovo, Nova Srbija, ponavljam još, i poslanici Nove Srbije glasaće za ove predloge zakona koje ste vi ovde podneli i ne samo zato što podržavamo rad premijera Vučića, Vlade Republike Srbije, nego smo i verni koalicioni partner SNS. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani građani Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, u ime Poslaničkog kluba NS imam jedno pitanje. Odgovori na to pitanje mislim da će interesovati dobar broj građana Srbije.
Pitanje postavljam Narodnoj banci Srbije, odnosno službama ili licu koje je zaduženo u NBS – da li su u mogućnosti da Poslaničkom klubu NS, a i svim ostalim kolegama koji sa nama ovde rade, a mislim i javnosti Srbije, dostave spisak pravnih i fizičkih lica, ako on postoji, koja su dobijala novac iz primarne emisije, od 1990. godine pa sve do dana današnjeg?
Motive za ovako sročeno i postavljeno pitanje mislim da ne treba previše da objašnjavam, ali u okviru ovih pet minuta ću reći nekoliko reči. Svi se mi dobro sećamo 90-ih godina, inflacije i kako su se neki današnji veliki privrednici, pod znacima navoda, narod kaže – tajkuni, obogatili. Dobro se sećam da je zvaničan kurs marke u jednom trenutku bio pet nečega, pet dinara, a na ulici 30. U narodu se tada pričalo da su pojedini ljudi i pojedine grupe ljudi bili povlašćeni i dobijali novac iz primarne emisije, prodavali ga na ulici po nekoliko puta više i plus, još više, čak štaviše, za nekoliko dana, sedmica ili meseci, vraćali novac Narodnoj banci Srbije.
Dakle, mislim da je dovoljno i ovo što sam rekao zbog motiva zbog kojih postavljam ovo pitanje. Ako živimo u ovako teškom vremenu, ako smo svi prinuđeni i manje-više imamo konsenzus ovde u parlamentu među svim poslaničkim grupama da mora da se štedi, da nažalost moraju penzije i plate da se smanje da bismo za neku godinu došli na zelenu granu i da bi ovaj narod konačno počeo normalno da živi, mislim da je red da se ovaj podatak dostavi javnosti i građanima Srbije, da bismo znali. Verujem, dakle, uveren sam, ne bih postavljao ovo pitanje, da u NBS ovi podaci postoje i da, kako poslanički klub Nove Srbije, tako i javnost treba da dođe do ovog podatka, posle koga će nam mnoge stvari biti jasnije. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine potpredsedniče Vlade, poštovani gospodine Vujoviću, poštovane kolege narodni poslanici, ako bih morao u ime poslaničkog kluba NS da kažem samo jednu rečenicu, odmah ću je reći – poslanici NS će jednodušno i iskreno podržati gospodina Vujovića kao budućeg ministra finansija. Odmah da vam kaže i u svoje lično ime i u ime poslanika NS nešto što mislim da je maksimalno iskreno, a videćete zbog čega to želim da kažem.
Prilikom kadrovanja i formiranja Vlade bilo je i oko vašeg imena, te Vujović dolazi iz monetarnog fonda, iz Svetske banke, te Vujović zastupa ove interese, zastupa one interese, mi poslanici NS nažalost, to neki mediji podgrejavaju u Srbiji takve tvrdnje, mi ne verujemo u to. Mi gospodine Vujoviću, verujemo u vas i verujemo da ste došli u Vladu Republike Srbije iz patriotskih razloga. Jer, u ovakvom trenutku kada oni koji poznaju bolje ekonomiju i finansije bolje od mene, govore da smo možda u težoj situaciji nego 1992. godine ili 1993. godine, mi stariji pamtimo tu inflaciju ili u proleće 1999. godine, kada smo bombardovani doći u Vladu Republike Srbije i raditi možda u ovom trenutku sa najvažnijim, baviti se sa najvažnijim resorom, a to je finansijama, to može čovek koji je veliki patriota.
Zbog ovakvog stava koji sam sada izneo, činim se da imam pravo, da iako Poslovnik vama ne dozvoljava, a biće vremena, ako ne pre onda kod donošenja rebalansa koji je najavljen ovde sredinom septembra, pretpostavimo neka pitanja, neki slojevi građana razmišljaju, a možda nije bilo prilike da se to kaže. Dakle, meni lično smeta, a tolika je povika na javni sektor. Pogotovo od nekih ljudi izgovorenih tzv. privrednika koji kažu – mi vas izdržavamo. Postavljam vama pitanje, a verujem da razmišljate slično kao ja – ko izdržava jednog lekara koji radi za 70.000 i možda u ovom trenutku u urgentnom centru drži nečiji srce u ruci. Njega izdržava njegova stručnost, profesionalnost i humanost, niko drugi. Ko izdržava jednu učiteljicu koja za 40.000 ili 45.000 radi. Ne izdržava je niko, izdržava ona samu sebe, svojim profesionalnim radom.
Dakle od ova četiri strateška pravca, odnosno zadatka koje će imati Ministarstvo finansija i vi na čelu ministarstva koje je pročitao gospodin Dačić, kaže se pod jedan – smanjenje budžetskog deficita. Pod dva – siva ekonomija, poreska osnova, proširenje i javna preduzeća efikasnost i naplata poreza. Ova siva ekonomija narodski rečeno, ja to shvatam rad na crno i slično. Da li može neko u ovoj sali da mi kaže jedno javno preduzeće u kojima ima višak zaposlenih i stranački zaposlenih i to treba reći istina. Da li ima jedan čovek koji je zaposlen na crno. To je nemoguće. Mogu da vam nabrojim sada mnoge firme. Neću da kažem zato što jedna mnogo strateški i spoljno politički važna za nas, a svi ovde znamo kako hiljade ljudi zapošljavaju preko omladinske i studentske zadruge.
Ako moramo da ćutimo, da ćutimo i da jednom kažemo da u javnom sektoru ima viška ljudi. Ako mora da se otpusti da se otpusti, ali da vam kažem u jednom malom mestu, mislim da ne treba vama, vrhunsko ekonomisti da kažem, ako otpustite 50 ljudi, kako god da su zaposleni, 600 plata manje u tom mestu, u obrtu. Treba i o tome razmišljati.
Kada kažem i kada pričamo o privatnom sektoru, ne mislim na 99,99% ljudi koji se muče i rade, da isplate dažbine i državi i svojim radnicima, a i oni da nešto zarade. Mislim o nekih par stotina koji su i pored ove nesreće i ove poplave mogli da spasu obraz i da dobiju oprost od mnogih grehova, jer nemojte da zaboravite gospodine Vujoviću, zna Srbija kako je većina od njih stekla taj kapital. Možda je bilo legalno i legitimno, ali nije bilo pošteno. Pošteno nema u zakonu, a ima po zakonu legitimno i legalno.
Mislio sam najiskrenije da vam kažem da za njih 100 miliona evra nije problem uopšte. Mi smo išli po svetu, pa i naši sportisti neki da molimo i naši rukovodioci i druge zemlje, voleo bih da vidim taj spisak, čini mi se i da je premijer rekao da će danas izaći taj spisak, da vidimo koliko je ko dao.
Prilikom formiranja Vlade sam samo premijeru predložio, a i vama predlažem da inicirate donošenje zakona koji bi definisao neisplaćivanje ličnih dohodaka kao krivično delo. Znate, nekome ko je radio mesec dana i ne isplati se lični dohodak na kraju meseca, pa to je atak na njegovu decu, na njegovu porodicu, mislim da u mnogim zemljama takvi ili slični zakoni postoje.
Dalje šta bi običan narod i svet želeo da zna, možda to nije u vašem resoru, a čini mi se da je to sve povezano sa ekonomijom. Svake godine u ovo vreme gospodine Vujoviću, što se tiče protesta ljudi, seljaka, poljoprivrednika top tema malina. Možete li vi ili neko jednom da kaže šta je istina zaista oko toga.
Zašto ljudi tvrde svake godine da oni dobiju evro i po, a neko uzme četiri i po. Da ne nabrajam čija supruga od najvećeg reformatora u istoriji zemlje i sveta, i da li ta firma, i da li je to isitna uopšte i da ljudima kaže pošteno jednom, ali da neko stane iza toga, nije tačno da se izvozi malina po četiri i po evra, a ovamo se plaća evro i po.
Mislim da to država treba da shvati, da to nije samo stvar tržišta, nego da je to stvar nasleđenih nekih političko-ekonomskog odnosa i monopola, da ne kažem, mafije.
Ono što je gospodin Dačić ovde rekao kao prioritete u vašem radu, ne znam da li ćete vi moći zbog Poslovnika, ali mislim, gledajući vas ova tri meseca vašu profesionalnost i vašu ozbiljnost, verujem da ćete biti uspešni, koliko se to može u ovoj situaciji.
Dakle, hoće građani da prihvate teška srca i smanjenja plata i penzija, ali moraju da imaju čvrstu garanciju, da će za dve godine biti bolje, da će njihova deca imati šansu, da će deca sa završenim fakultetima pitao i Verbića ovde, sa 9,60, za dve godine, uzeli im 12.000, gospodine ministre, ne mogu da im daju diplomu makar.
Neke više škole i fakulteti, ovih dana je bilo, po dva miliona evra imaju na računima. Znači da oni naplaćuju više nego što treba školarinu.
Za mene je javno preduzeće koje ima više, to treba odjednom raspustiti direktore. Javno preduzeće za mene služi, to je javno preduzeće građana Srbije, vlasništvo naroda.
Ako javno preduzeće ima suficit i višak, onda neka uslugu naplaćuje građanima. Ja tako gledam, a izvinite ako nisam u pravu.
Da ne dužim dalje, takav je dogovor. Želim vam uspeh u radu, u poslaničkom klubu NS imaćete koliko god da nas ima iskrene partnere, saradnike, podržavaćemo vas, ali vas molim da u narednim mesecima na sednicama u vašim izjavama tu garanciju građanima Srbije, koja znači, da, dve godine ćemo da se mučimo, jer ljudi se sećaju godinama samo reformi i platformi, i još od Milke Planinc.
Reforma – platforma, reforma – platforma, a život sve gori. Nekima i prođe život u reformama i platformama.
Dakle, verujemo u vas, verujte vi u nas poslanike, verujte i u građane Srbije, a ja verujem da će većina njih shvatiti u kakvoj situaciji se nalazi naša zemlja i shvatiti reči koje je juče premijer rekao, da, dve godine ćemo morati da se mučimo otvoreno, ali da gledamo tu muku i bol i stradanja koja će da slede za finansijska, za kućne budžete, da to malo raspodelimo.
Čini mi se da je do sada išlo na narod, na rad i na seljake. Hajde malo da zahvatimo tamo gde vidimo kako ima, a znamo kako su zaradili, nemojte da se lažemo, imaćete veću podršku i od narodnih poslanika i od građana Srbije.
Još jednom u ime poslaničkog kluba NS želim vam uspešan rad u narednom periodu kao ministru finansija.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, imam pitanje, odnosno tražim obaveštenje od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i od Zaštitnika građana koji se stara o poštovanju ljudskih prava svih građana Srbije.
O čemu se radi? Radi se o mom interesovanju za stanje ljudskih prava građana srpske nacionalnosti u opštinama u Srbiji u kojoj su oni u velikoj manjini. Dakle, radi se, pre svega, na čemu ja insistiram, o njihovim političkim pravima, o njihovim, tako da kažem, šansama na lokalnim izborima.
Zar ne bi bilo logično da ono što naše nacionalne manjine imaju na centralnom nivou, da Srbi ili pripadnici drugih naroda na lokalnom nivou u opštini imaju ista takva prava? Dakle, svedoci smo da u nekim opštinama u Srbiji građana srpske nacionalnosti ima nažalost 2% ili 3%, i oni praktično nemaju nikakvu šansu na izborima zbog postojećih izbornih zakona.
Smatram da nisu ispoštovana njihova ljudska prava. To je moje mišljenje, mišljenje poslanika poslaničkog kluba Nove Srbije i zato tražim obaveštenje, molbu i pitanje od Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Zaštitnika građana kakve su njihove namere i šta će oni preduzeti po ovom pitanju, naravno, ukoliko smatraju da smo mi u pravu i da ima osnova u istini ovo o čemu ja govorim?
Mi smo ubeđeni da svi građani Srbije treba da budu ravnopravni, naravno, bez obzira na svoju nacionalnost i druge osobene karakteristike i ne vidim zašto to ne bi važilo i za građane srpske nacionalnosti na celoj teritoriji države Srbije.
Drugo pitanje koje imam u okviru ovih pet minuta pitao bih Vladu, posebno Ministarstvo odbrane - da li je moguće da se naprave neke izmene zakona, uredbe ili slični dogovori, da se imovina Vojske Srbije, pre svega mislim na kasarne, vrati u vlasništvo lokalnih samouprava, pogotovo kao što je slučaj u gradu iz koga dolazim, u gradu Čačku, gde postoje papiri i dokumenti da je zemljište na kome su napravljene kasarne vlasništvo grada i da je taj grad pre dosta godina tadašnjoj Vojsci Srbije, srpskoj vojsci, poklonio tu zemlju.
Ako neko ne može da koristi poklon, opšte je neko pravilo, red bi bio na adekvatan način da to vrati onome ko je taj poklon i učinio, dakle poklonodavcu. Dakle, pitam da li je moguće da se naprave neke izmene zakona kojima bi vlasništvo nad zemljištem, pre svega koje se u nekim gradovima nalazi skoro u samom centru, vrati lokalnoj samoupravi, a da ona preuzme neke obaveze prema Vojsci Srbije u pogledu izgradnje stanova u određeni procenat?
Mislim da imamo pozitivna iskustva u nama susednim zemljama. Ne bih sada nabrajao koja iskustva i koje zemlje, ali tamo je bezmalo to procedura koja se završava za 48 sati, jer imovina koja godinama stoji i ruinira se stvorili su građani Srbije, naši preci, svojim trudom i znojem i ne bi neko trebao, kao što sam ja imao priliku da čujem pre 10-12 godina da tada u Vojsci Jugoslavije jedan crnogorski general kaže 15 miliona maraka ili nećemo da razgovaramo.
Mislim da svi treba da shvatimo da je to imovina građana Srbije i da je to narodna imovina i da bi trebao da bude širi krug faktora koji bi se pitali o sudbini te imovine s obzirom da je to sve zaradio ovaj narod. Hvala lepo.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos.
Postavljam pitanje ministru prosvete, odnosno tražim obaveštenje. Naime, radi se o pitanju na kome sam insistirao i u prošlom sazivu u radu ovoga parlamenta i dobio sam odgovor na koji nisam bio zadovoljan, pa sam hteo i dalje da insistiram na tu temu, a u tom su se desili izbori, tako da je ovo sada prilika da postavim pitanje. O čemu se radi.
Radi se o diplomiranim studentima koji su završili fakultete, većina njih vrlo uspešno sa visokim prosecima a ne postoje propisi u kom roku oni treba da dobiju to parče papira koji verifikuje njihov trud koji su uložili u toku svojih studija, dakle u diplomi.
Ima primera i mi kao poslanici i poslanički klub Nove Srbije je obavešten i zamoljen da pita gde diplomirani studenti i posle nekoliko godina ne dobijaju diplome. Ne znam kako funkcionišu fakulteti i univerzitet, ali mi nije jasno, po meni bi trebalo najduže za godinu dana dobiju diplomu, kada je sledeći dan fakulteta. Postoje fakulteti koji uzimaju novac studentima za ubrzano neko vreme u kome mogu da dobiju diplome.
Studenti dobijaju neku potvrdu, parče papira kojim se dokazuje da su oni završili taj i taj fakultet, ali ako žele u inostranstvu da konkurišu za neko radno mesto, naravno da taj papir ne postoji.
Dakle, pitam ministra prosvete, šta će Ministarstvo prosvete i on kao ministar da preduzme, da se taj rok u kome se dodeljuju diplome studentima posle završenog fakulteta, bude privremen, a evo ja predlažem da bude, kao što ima na mnogim fakultetima, tako se i dešava, najduže godinu dana od dana diplomiranja, odnosno za sledeći dan fakulteta.
Ne znam zašto je ministar prošli put odgovorio da on nije nadležan i da to ide kako ide. Možda je to neka esnafska solidarnost bila, pošto je i on, govorim o bivšem ministru prosvete, bio profesor univerziteta, a ja verujem u energiju i sposobnost novog ministra prosvete da će ovo razrešiti, problem koji naizgled nije tako važan, a verujte mi da je deci, mnogim studentima vrlo bitan.
Dakle, malo je ponižavajući da oni godinu ili više dana ne dobijaju diplome, čak i ako plate da ubrzano dobiju, kao što ima na nekim fakultetima na Beogradskom univerzitetu, kao što se dešava, tako da verujem da bi nekom koordinacijom, nekom uredbom, izmenama i dopunama nekih zakona to moglo da se reši i da studenti, ako baš nemaju neku svetlu perspektivu u pogledu zapošljavanja posle završenog fakulteta, mogu makar na vreme da dobiju diplome koje su sa mukom i zasluženo zaslužili. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani predsedniče Vlade, ministri, kolege narodni poslanici, postaviću pitanja u formi možda i nekih predloga u ime poslaničke grupe NS, nadam se da ćemo mi poslanici, odnosno Narodna skupština, u najskorije vreme, ono o čemu je premijer pričao, imati kompletan izveštaj pa ćemo onda moći da dajemo ocene ili da nekoga okrivljujemo ili da nekoga hvalimo.
U ovom mom prvom obraćanju pokušao da insistiram na nekim temama koje možda u ovom trenutku možda nisu top teme, a čini mi se da građane veoma interesuju, jer život ide dalje, moramo da razmišljamo kako će ti ljudi sutradan, za mesec, za dva i za godinu dana najmanje da žive. Imao bih niz predloga, odnosno pitanja za gospodina Vulina – da li on i njegovo ministarstvo, već razmišljaju, imaju spremne predloge koje bi Vlada, što se tiče ovlašćenja Vlade, mislim na uredbe, ili što se tiče izmena i dopuna nekih zakona što se tiče nas ovde u Narodnoj skupštini, a koji bi se te uredbe ili izmene i dopune zakona ticale građana koji bi u stvari bile neke socijalne mere i koje bi trajale možda najmanje godinu dana? Recimo, da ljudi iz Obrenovca, naravno ne svi, nisu u Obrenovcu svi postradali na svu sreću, budu oslobođeni plaćanja struje godinu dana. To će biti možda nekoliko stotina ili nekoliko hiljada domaćinstava. Njima će mnogo značiti, a EPS neće propasti. I onako verovatno 20, 30% građana ili korisnika struje ne plaća struju, priključeni su na divlje.
Da li se razmatra, recimo, predlog moj, za ukidanje poreza na imovinu ljudima iako je to ovlašćenje opština i gradova? Na neplaćenje drugih komunalnih usluga vode, iznošenja smeća? Da li se razmišlja možda o studentima i đacima sa tih teritorija da makar godinu dana ne plaćaju školarinu, da studenti ne plaćaju prevoz i đaci i sve ono što sada moraju svi da plaćaju. Verujem i znam da bi to moralo vrlo precizno da se vrši evidencija.
Možda to na izgled u ovom trenutku zbog situacije u kojima su mnoga domaćinstva i ljudi koji su svašta preživeli i u jednoj noći ostali bez celokupne imovine nije nešto značajno, ali verujte da mnogi od njih, a verujem da je većina od njih savesnih građana i da su do sada sve ove dažbine plaćali i da će plaćati kada budu nanovo u mogućnosti?

Moram da kažem da sam predsednika Vlade odlično razumeo, ali navođen tako da kažem, njegovim odgovorima na prethodna pitanja kolega, dajemo predloge. Mislim da je u ovom trenutku mnogo važnije davati predlog i pomagati koliko ko može, a za kritiku koja je neizbežna, ako ima odgovornih za ovu situaciju, nikada nije kasno.
Jedan predlog ću da vam dam, gospodine predsedniče Vlade, moram da vam kažem da sam bio autor jednog zakonskog projekta pre sedam, osam godina, koji na žalost, kao i većina oni koji podnose narodni poslanici nikad nije došao na dnevni red Skupštine, a radilo se o pomoći našem narodu na Kosovu.
Ja znam vašu želju i ambicije i čini mi se kao ni kod jednog predsednika Vlade od kada smo mi, višepartijski sistem ne postoji kao kod vas i energija.
Imam iskustvo da ono što se napiše na papir i što se zakonski obeća građanima ili neke socijalne mere, da je to na duži period. Konkretno, o čemu se radi?
Ovde ima kolega narodnih poslanika, između ostalog i moja malenkost, koji su imali sreću ili nesreću da su imali infarkt i po nekoliko stentova u grudima, a i dalje hoće da puše. Slobodna zemlja, demokratija na određenim mestima neka puše, ali nije problem da se donese uredba da bude skuplja ona paklica cigareta pet, šest ili 10 dinara, zavisno od cene i da to traje tri godine i da se zove – Srbija-poplave 2014. godine, za to dajemo.
Znate li koliko je to za tri godine? Nećete verovati, to je 250 miliona evra.
Vi ste rekli otprilike, milijardu evra da sve ovo košta i da ćemo iz inostranstva dobiti pomoć oko 20 ili 25%, a za ostalo moramo mi da se snađemo.
Evo vam predlog gospodine, pa gospodine Markićeviću i svi ostali građani Srbije, koji hoćete i dalje da pušite, kolege naši poslanici, lekari, a i nauka to kaže da to ne bi trebalo, a vi to hoćete, nije onda problem da damo tih pet ili šest dinara i to traje tri godine i onda Vlada, bilo koja da je, ima već to u budžetu.
To je moj predlog. Mislim da nema toga ko to ne bi prihvatio. Ako imaš prijatelju da daš 250 dinara za paklicu cigareta, imaš još i pet dinara. Svaki dan to kaplje i mogla bi da se skupe određena sredstva kojim bi vi mogli da raspolažete.
Imam još jedno pitanje za ministra Ilića, čast svima, ali mislim da što se tiče klizišta, da je on najviše radio na klizištima i najviše se toga nagledao i da i bi mogao ukratko da nam odgovori gde je najteža situacija sa klizištima i šta se radi na otklanjanju, jer klizišta su nepogoda koja traje danima, mesecima, celu godinu i sa malom kišom ta klizišta prorade.
Ne znači da, ako neki zaseoci nisu bili u medijima, da je tamo ne znam kakva situacija, jer ima mnogo mesta.

Gospodine predsedniče, imam ja još niz predloga koje ću u vremenu koji predstoji predlagati. Neću biti obeshrabren, iako razumem da vi sa vaše pozicije morate da odgovarate kako odgovarate.
Pošto su i kolege koje koji su pre mene koristili svih ovih osam minuta, tri, plus tri, plus dva, iskoristiću ih i ja da pokušam da dam nekoliko ocena kao glas građana. Mislim da to i jeste posao narodnih poslanika.
Čini mi se da većina građana misli da je ova država, ova vlast i oni koji je čine u ovom trenutku radila ono najviše što je mogla. Pošteno kaže premijer da smo imali i sreće. To je ljudski i to je odgovorno.
Shvatite ovo što ću sada da kažem da nije stav ni moje stranke, ni poslaničkog kluba. Koristim svoje dugogodišnje iskustvo ovde i neki autoritet. Čini mi se je neminovnost formiranje civilne zaštite.
Odrekli smo se mnogih stvari iz nekog vremena koje pojedinim nama nije odgovaralo ideološki. Nema razloga da to ne kažemo pošteno i da uradimo na tom formiranju civilne zaštite.
Čini mi se da je ministar Gašić rekao, načelnik je to i izbegao, a ministar Gašić je rekao koliki broj vojske, odnosno vojnika je učestvovalo u spasavanju građana. Čini mi se da je neminovnost i da povećamo broj vojnika.
Pošto mi ističe brzo, naravno da ćete vi da kažete - a novac za to? Prošli premijer, gospodine predsedniče, nije znao ni da mi odgovori koliko mi imamo agencija. Ja sam došao do nekog podatka od 152 agencije, s tim da velika Nemačka ima 53, koliko sam informisan. Evo, da ukinemo 100 agencija i da vidimo koliko je to vojnika.
Dakle, svaka čast svima koji su pomogli narodu u ovim teškim trenucima, ali kog građana vojska je bila oduvek vojska.

Poštovana predsednice, poštovani gospodine Vučiću, budući premijeru, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji gledate ovaj prenos, bilo bi preambiciozno da u sledećih pet minuta, koliko ću govoriti, komentarišem jedan ekspoze od tri sata. Ne zbog toga što ne bih imao reči hvale, nego zbog toga što bih želeo da ovaj moj govor učinim u pojedinim trenucima neformalnim, onako kako ga je činio i gospodin Vučić, a to građani koji slušaju mislim da najviše vole.
Možda do juče nisam znao da će trajati tri sata, ali nisam ni sumnjao da će tip ekspozea koji je izneo gospodin Vučić biti ovako opširan, precizan i sa rokovima. Možda to i liči na priču jednog poznatog našeg košarkaškog trenera, čitao sam juče njegov intervju, da mu ne govorim ime, koji kaže da je gospodina Vučića poznavao i kada je bio klinac, izvinite na tom izrazu, i da je bio posebno srčan, pogotovo kada smo išli, zna se koji mi, u Zagreb. Rekao je - ako u sadašnjem poslu, pošto je očigledno da će biti izabran za predsednika Vlade, bude imao i četvrtinu te srčanosti, napraviće velike rezultate za Srbiju. Verujem u to, ne samo kao zvezdaš, već zbog onoga što sam do sada stekao utisak prateći rad gospodina Vučića. Ne mogu da kažem ni da sam njegov saradnik, ni poznanik, nego neko ko je možda iz nekog drugog ešalona gledao šta on radi.
Ne mogu a da vam ne kažem nekoliko reči, odnosno pitanja kojima su me građani obasipali ovih dana, znajući da ću ja nešto ovde da govorim.
Recimo, jedan građanin kaže, a reći ću šta ja mislim, da su 2000 porodica vlasnici svega u Srbiji, i para i kapitala i nekretnina. Kako će to da se promeni? Kaže taj građanin da postoje samo dva načina, jedan miran, u parlamentu donošenjem zakona, i onaj drugi koji niko od nas naravno ne želi.
Možda će vam ovo sledeće pitanje koje ću postaviti izgledati banalno za ovaj trenutak, ali i ja sam se iznenadio koliko je to važno građanima, a to je TV pretplata. Ili je plaćamo ili je ne plaćamo? Ako je plaćamo, mi iz zapadne Srbije nećemo da plaćamo TV Beograd. Sadašnji program, pogotovo u informativnom delu, je 80% vezan za Beograd. Ne znam zašto bismo mi, recimo, iz zapadne Srbije i drugih delova Srbije plaćali pretplatu TV Beograd.
Očigledno je da ima viška u javnom sektoru i da će te bolne mere morati da se donose i da će biti otpuštanja radnika. Neki građani kažu – ukinite polovinu agencija odjedanput. Gospodine Vučiću, ni u prethodnoj ni u onoj Vladi nisam dobio odgovor, a vas nisam pitao, siguran sam da bih dobio, niko nije znao da kaže koliki je broj agencija i koliko ljudi radi u njima, a svi znaju koliko Skupština ima poslanika i kolike su plate poslanika, što i treba građani da znaju. Znam za jedan podatak, da velika Nemačka sa 100 miliona stanovnika ima, čini mi se, 51 agenciju, a čini mi se da mi imamo jedno tri puta više.
Ako mora da bude otpuštanja, a očigledno je da mora da bude, da onda krenemo od tih agencija.
Molim vas, jedan čovek kome se duguje mnogo plata, a radio je u privatnom sektoru, koliko god to bilo politički naivno što je on mene pitao i koliko god ja sada bio ovde politički naivan, ja ću da vas pitam da donesete zakon koji definiše ne isplaćivanje zarađenih plata, da to bude krivično delo. Da znate da su u mnogim firmama u privatnom sektoru male plate, ne zato što je privatni sektor u lošoj situaciji, generalno jeste, nego zato što ucenjuju našu decu i teraju ih da rade za 100, 120 evra. To cela Srbija zna. Dakle, ovde ne govorim o 99% privatnika koji rade često pošteno, bore se i jedva plaćaju dažbine koje su velike, već znate dobro o kome ja govorim. Nema Miškovića samo u Beogradu. Bar u svakom gradu od 30 do 40 hiljada stanovnika ili više ima mali Mišković.
Evo šta vam još kažu građani, naravno, ne znajući podelu vlasti, šta je zakonodavna, šta je izvršna, a šta je sudska. Kažu - nemojte kauciju od 12 miliona evra, već 200 miliona evra i dajte im odmah svih pet pasoša, ako hoće, najbolje da se i ne vrate.
Na kraju želim da vam kažem, ovo je sada moj lični utisak, da Srbija, gledajući njenu političku istoriju u zadnjih 25 godina, sada ima treću šansu, a narod kaže – triput i Bog pomaže. Devedesete godine znamo ko je dobio ogromnu podršku građana i znamo i kako se, nažalost, sve to završilo. To ne želim ni da komentarišem. Posle 5. oktobra Srbija i njeni građani su imali drugu, čini mi se veliku šansu, a ne želim ni to da komentarišem kako se završilo. Stotine hiljada građana i milioni građana osećaju sada na koži, nažalost, kako se to završilo. Danas sa vama, ja nisam neko ko glorifikuje bilo koga, to pričam kao otac dvoje dece, ima tu treću šansu, pre svega zbog snage koju su vam dali građani na izborima, a i vaši koalicioni partneri, a i Nova Srbija među njima.
Zbog toga poslanički klub Nova Srbija podržava gospodina Aleksandra Vučića za predsednika Vlade, podržava kabinet koji je on predložio i podržava program koji je ovde izložio, a mi ćemo svim svojim snagama pomoći koliko znamo i umemo. Hvala lepo.