Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, Nova Srbija je podnela amandman na Predlog zakona o proizvodnji sorti poljoprivrednog bilja.
Član 48. menja se i glasi: "Propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona".
Obrazloženje – potrebno je da se podzakonski akti koji su potrebni za primenu ovog zakona što pre donesu, jer ako zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku, onda je potrebno skratiti ovaj rok i na taj način omogućiti primenu zakona u što skorijem vremenskom periodu.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, podneo sam amandman na zakonu o pivu. Član 6. menja se i glasi: Registar iz člana 5. ovog zakona naročito sadrži: 1) podatke o proizvođaču, 2) podatke o odgovornom licu, 3) šifru delatnosti, 4) podatke o obimu godišnje proizvodnje, utrošku sirovina i gotovim proizvodima, 5) podatke o objektima i prostorijama za proizvodnju i skladištenje sirovina i gotovih proizvoda, 6) podatke o opremi i uređajima za proizvodnju i punjenje, 7) podatke o standardima kvaliteta i sertifikatima, 8) podatke o obimu godišnje prodaje.
Proizvođač je dužan da svako promenu podataka koji se vode u registru prijavi ministarstvu u roku od 30 dana od dana nastale promene. Podaci iz registra su javni. Registar se vodi u pisanoj i elektronskoj formi i može se povezati sa drugim bazama i registrima ministarstva. Ministar bliže propisuje sadržinu i način vođenja registra.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka finansija, Nova Srbija je podnela amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju.
U članu 7. stav 3. posle reči „kursu“ dodaje se reč „evra“, a reči „na dan nastanka štetnog događaja“ zamenjuju se rečima „na dan isplate po odštetnom zahtevu“.
Obrazloženje: veoma je česta praksa da se sa isplatom odštetnih zahteva manipuliše na razne načine i odugovlači, što oštećenom stvara dodatne teškoće. Pravično bi bilo da na dan isplate po odštetnom zahtevu bude određena svota u skladu sa zvaničnim srednjim kursom evra na taj dan. Bitno je, takođe, precizirati u zakonu da se ovaj član, odnosno tumačenje u stavu 3. odnosi striktno na kurs evra, a ne neke druge valute.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, Nova Srbija je podnela amandman na Predlog zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju. U članu 11. reči „Vojske Srbije“ se menjaju rečima „vatrogasne službe i službe hitne pomoći“.
Istinski razlog da budu izuzeta od odredaba ovog zakona imaju samo vozila vatrogasnih jedinica i hitne pomoći, jer su to vozila čija namena ukazuje na to da u saobraćaju moraju učestvovati sa povećanim rizikom, jer je potreba da stignu na lice mesta takva da ne dopušta zadržavanje.
U ovakvim uslovima može doći do nenamernih oštećenja pri manevrisanju u saobraćaju. Potrebno je samo ove dve službe izuzeti iz odredaba ovog zakona i urediti ih podzakonskim aktom.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarka, Nova Srbije je podnela amandman na član 16. stav 2. koji glasi: tačka 1) - posle reči „evra“ dodaju se reči „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate odštetnog zahteva“; tačka 2) - posle reči „evra“ dodaju se reči „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate odštetnog zahteva“ i tačka 3) - posle reči „evra“ dodaju se reči „u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate odštetnog zahteva“.
Obrazloženje – u zakonodavstvu Republike Srbije ne mogu stajati cifre koje se izražavaju u evrima, jer evro nije zvanična valuta Srbije, dakle, svaka novčana isplata mora biti realizovana u dinarskoj vrednosti, jer i sami znate da je kod nas novčana jedinica dinar, a ne evro. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, uputio sam amandman na član 44. stav 1 – predviđene novčane kazne od 300 hiljada do tri miliona mislim da su velike i treba da se smanje za fizička lica na 100 hiljada, a za pravna lica do milion dinara.
S obzirom da kod nas u Srbiji 90% firmi i preduzeća su uglavnom mala i srednja, mislim da su ovo prevelike kazne, jer ovakvim načinom kažnjavanja u ovim našim uslovima mi ćemo totalno ugasiti i ugroziti ova mala preduzeća.
Predložio bih da te kaznene odredbe za mala preduzeća do 30 radnika budu od milion dinara za pravna lica, a za fizička lica 100 hiljada, za srednja preduzeća bi mogla da ide od 200 hiljada za fizička lica do dva miliona za pravna, a za velika preduzeća preko 100 zaposlenih mogle bi da ostanu ove kazne od 300 hiljada do tri miliona.

Poštovana predsednice, poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na Predlog zakona o etanolu.
U članu 6. nakon stava 2. dodaje se novi stav koji glasi – procesom proizvodnje može da rukovodi i diplomiran inženjer poljoprivrede opšteg i drugih smerova koji imaju najmanje pet godina radnog iskustva u toj oblasti ili proizvodnji.
Obrazloženje je kratko. S obzirom da novi agronomi koji se bave tom proizvodnjom, smatram da mogu da obavljaju i da menjaju ulogu sa svojim potpisom diplomirane tehnologe koji sigurno mnogo više znaju nego diplomirani tehnolozi koji su svršeni diplomirani tehnolozi na raznoraznim našim fakultetima. Mislim da bi trebalo ovaj amandman da prihvati ministar poljoprivrede ili resorno ministarstvo.

Iskoristio bih ovo vreme, pet minuta, prvo da vam se zahvalim na reči i želim da pozdravim narodne poslanike, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, u ovom kratkom periodu osvrnuću se na situaciju u mom kraju odakle dolazim, iz Rasinskog okruga, iz opštine Brus, a u vezi voćara i vinogradara, kao i stočara.
U Rasinskom okrugu je pre 20 godina zasađeno bilo negde oko 11.000 ha vinograda. Te površine su sada znatno niže i one iznose oko 3.000 ha. Uzrok tome je niska cena grožđa i seljaci su prinuđeni da svoja imanja preorijentišu u neku drugu proizvodnju, i sve više i više i dosta toga imamo neobrađenih poljoprivrednih površina.
Kako bi se bavili tom proizvodnjom kada je otkupna cena grožđa od 15-20 dinara bila prošle godine po kilogramu, kada im se ne isplati to raditi, jer tom cenom ne mogu da pokriju ni osnovne troškove u obradi tog zemljišta, a o zaradi da i ne govorimo.
U mojoj opštini Brus poljoprivredna domaćinstva su bila uglavnom opredeljena prema gajenju voća, šljiva i jabuka, a u poslednje vreme je proizvodnja malina u velikom domenu prisutna. Cena šljiva i jabuka prošle godine bila šest dinara za jabuku, a osam dinara je bila otkupna cena šljiva, tako da su to stvarno mizerne cene. Ovim cenama poljoprivredna gazdinstva ne mogu da pokriju osnovne troškove.
Slična situacija je i u stočarstvu. Još i gora. To se odnosi na ceo Rasinski i Toplički okrug.
Nekada se tom poljoprivrednom proizvodnjom bavilo 30 do 40%, a sada se bavi 5% poljoprivrednog stanovništva. Otkupna cena mleka od seljaka je 15 do 20 dinara po litru i to je razlog zbog čega se i ova proizvodnja ne isplati. To je dva puta jeftinije od litra flaširane vode, što je bruka i sramota.
Ove cene su ponižavajuće i poražavajuće, sa ovakvim cenama seljak ne može da preživi, ne može ni 50% direktnih troškova u proizvodnji da pokrije. Gde je njihova zarada, gde je njihov mukotrpni rad, rade od jutra do mraka. Oni su na gubitku 100%.
Ovakva je situacija u centralnoj Srbiji, u jugoistočnoj, jugozapadnoj, možda je malo drugačija u severnoj Srbiji, u Vojvodini, mada ni tu ne cvetaju ruže, kako smo čuli sada od nekih narodnih poslanika. Zbog nebrige ove vlade i države prema selu i seljaku, sela su nam sve praznija i siromašnija, mladi ljudi ne žele da se bave poljoprivredom, pa se zbog toga iseljavaju iz seoskih sredina u gradove ili rade neke druge poslove, a sve manje obrađuju poljoprivredne posede.
Zbog toga imamo sve više i više parloga i neobrađenih poljoprivrednih površina, a nasuprot tome uvoznički lobi uvozi sve i svašta od poljoprivrednih proizvoda, iz celog svega, tako da je nedopustivo da se na primer u našim marketima nalazi beli luk iz uvoza, ili šargarepe iz Kine, jabuke iz Španije, kruške iz Turske, živinsko meso iz Holandije itd.
Zato molim Vladu Republike Srbije, resorno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine da se uzmu u pamet da povedu računa o našim poljoprivrednim proizvođačima i da ih stimulišu, i da im obezbede finansijska sredstva kroz subvencije, regrese, premije u proizvodnju različitih poljoprivrednih proizvoda.
Predlažem Vladi Republike Srbije da zabrani uvoz poljoprivrednih proizvoda i prerađevina koje rađaju ili se mogu proizvesti u našoj zemlji u Srbiji, bar do ulaska u EU, kada to budemo morali. Sada ne moramo da plaćamo tu cenu.
Time ćemo na najbolji način zaštititi našeg seljaka i omogućiti mu da ono što proizvede na svojim imanjima plasira na domaće tržište. Da se za svaki hektar obradive poljoprivredne površine registrovanom poljoprivrednom proizvođaču ili domaćinstvu isplati barem 200 evra po hektaru u ravničarskim krajevima, a u brdsko-planinskim područjima 400 evra zbog otežanih i surovijih uslova života. Tako rade mnoge zemlje u našem okruženju i u zemljama EU.
Zatim, zdravstvena i socijalna zaštita seljaka mora biti besplatna, jer samo na takav način ga možemo stimulisati i zadržati na selu. Svi dugovi pojedinih poljoprivrednika koje imaju trenutno prema socijalnom i penzionom fondu predlažem da se otpišu, jer seljaci stvarno to nemaju odakle da plate.
Penzije, koje su za sada najmanje, mizerne, iznose nekih 8.000 dinara, to sam i prošli put govorio, treba da se izjednače sa radničkim, mada i te radničke nisu mnogo velike i trebalo bi barem da budu negde oko 200 evra, kako bi mogli da prežive i to bi bio jedan od stimulansa za mlade ljude da ostanu na selu kako bi obrađivali zemlju i da ne bude parloga.
Toliko. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani ministre, želim nešto reći u vezi sa zakonima o turizmu i o spoljnoj trgovini.
Turizam je jedna od najznačajnijih privrednih grana kojoj moramo posvetiti više pažnje i ulagati više novčanih sredstava, kako to čine mnoge zemlje u okruženju, mnoge razvijene zemlje Evrope i zemlje u razvoju.
U nekim zemljama u okruženju turizam je prva ili druga grana privrede, gde bruto društveni proizvod učestvuje u nacionalnoj ekonomiji sa 20 i 25%, kao što su Grčka, Austrija, Španija, Italija, Hrvatska, Crna Gora. Bugarska od turizma dobija nekih petnaestak procenata, toliko učestvuje u bruto društvenom proizvodu.
Sada ću vam reći nešto o deviznom prilivu od turizma. U Srbiji je 2008. godine bilo 944.000.000 dolara, odnosno 9% više u odnosu na 2007. godinu kada je devizni priliv iznosio 865.000.000 dolara. Devizni odliv u 2008. godini iznosio je 1.254.000.000 dolara, odnosno 20% više u odnosu na 2007. godinu kada je odliv bio 1.041.000.000. Deficit priliva i odliva u turizmu iznosi 310.000.000. Treba napomenuti da u deviznom prilivu i odlivu učestvuje i tzv. vanpansionska potrošnja. Ovo su podaci iz NBS.
Učešće turizma u srpskom društvenom proizvodu je svega 4,7%, što govori da smo mi nerazvijena turistička zemlja. Zato ova vlada i resorna ministarstva, ministarstvo turizma, treba više da ulažu.
Mislim da smo jedina zemlja u Evropi koja nema posebno ministarstvo turizma, a trebalo bi da imamo, s obzirom na značaj turizma kao privredne grane. Kod nas je ministarstvo trgovine i turizma, znači, jednim delom pripada trgovini, jednim delom Ministarstvu ekonomije, zatim, posebno Ministarstvo sporta... Kada bi se napravilo dobro ministarstvo turizma, s obzirom na značaj naše zemlje, imamo potencijale, bez obzira na to što nemamo more, može, uz razvoj poljoprivrede, turizam da nam bude na drugom mestu, kao što je slučaj u Austriji. Na prvom mestu je industrija, na drugom mestu turizam, a na trećem mestu poljoprivreda. Na dobrom putu u razvoju turizma je i Mađarska, koja nema more. Pored poljoprivrede, turizam je značajna grana privrede, koja poboljšava nacionalnu ekonomiju.
Sada ću vam reći kako stoje zemlje u Evropi i svetu, sa koliko procenata turizam, kao grana privrede, učestvuje u nacionalnim ekonomijama u bruto društvenim proizvodima. Na prvom mestu je Francuska. U Francuskoj je turizam na trećem mestu, ali je ona najposećenija od strane stranih turista. Tu zemlju poseti 81.900.000 turista, a učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 11%. Španija je na drugom mestu u svetu i Evropi. Broj stranih turista je 59,2 miliona ili 20% bruto društvenog proizvoda otpada na turizam. Zatim, na trećem mestu su SAD, koje poseti 56 miliona, Kinu 54 miliona. Italija je na petom mestu po broju stranih gostiju i učešće turizma u bruto društvenom proizvodu je 13%.
Na dvanaestom mestu je Austrija, koja nema more, a poseti je 21.000.000 stranih turista, a učešće od turizma u nacionalnom bruto proizvodu Austrije iznosi 25%. Grčka je na šesnaestom mestu sa 20% učešća turizma u bruto društvenom proizvodu, sa 16.000.000 turista. Hrvatsku poseti devet miliona turista, a učešće u bruto društvenom proizvodu od turizma je 25,5%. Susedna Bugarska je na 39. mestu; nju poseti 5,2 miliona turista, učešće turizma u bugarskom bruto društvenom proizvodu iznosi 15%. Nas poseti oko 1.400.000 stranih turista i, rekao sam, bruto društveni proizvod od turizma je 4,7.
Što se tiče razvijenosti turizma u našoj zemlji, maločas je ministar napomenuo značajne turističke destinacije. Kod nas je uglavnom razvijen banjski i planinski turizam, a velike su perspektive za razvoj seoskog, lovnog, ribolovnog, rečnog, sportskog, verskog turizma. Tu mislim na srednjevekovne gradove i na mnogobrojne manastire koje treba iskoristiti u svrhu turizma; uz malo ulaganja države tu se može obezbediti značajan devizni priliv u našoj zemlji.
Što se tiče posećenosti domaćih turista, najposećenije naše destinacije u januaru ove godine su Kopaonik, odakle dolazim ja, iz opštine Brus, sa 155.880 domaćih turista, a Zlatibor je na drugom mestu sa 70.729, Beograd je na trećem mestu sa 47.000, zatim Vrnjačka Banja 47.000 i nešto, Divčibare 31.000, Tara 29.000, Niška Banja 29.000, Sokobanja, Banja Koviljača itd. Podatke o poseti stranih turista ministar je maločas rekao, da je najposećeniji Beograd, pa posle ide Kopaonik, Novi Sad, Zlatibor, Niš itd.
Šta je bitno napomenuti što se tiče razvoja turizma u našoj zemlji i koji su to problemi na koje se najčešće žale domaći i strani turisti, a na kojima moramo puno toga da uradimo? Ti problemi na koje se žale domaći i strani turisti su uglavnom infrastrukturni, turistička i druga signalizacija, zastarelost hotelskih kapaciteta i smeštaja, čistoća i komunalni problemi u turističkim centrima, zatim transport od turističkih destinacija (udaljenost od Aerodroma Beograd do Kopaonika je nekih 300 kilometara). Na to se najviše žale strani turisti.
Pošto smo kod aerodroma, postavio bih pitanje Vladi, ovde nema resornog ministra – zašto ne radi aerodrom u Nišu punim kapacitetom, nego služi kao neko privremeno rešenje? Taj aerodrom može da pokrije pola centralne Srbije, južno i jugoistočno, udaljenost centra Kopaonika je svega 120 km od niškog aerodroma. Sigurno bi broj stranih turista bio mnogo veći kada bi taj aerodrom radio.
Najveći problem srpskog turizma je kratak period zadržavanja turista, jer im ugostiteljsko-turistički objekti ne pružaju sve udobnosti i potpunu zabavu. Kod nas u Srbiji svaki osmi hotel ima bazen za kupanje, a svaki deseti ima sportske terene i sadržaje, dok svaki šesti ima neke konferencijske sadržaje.
Država mora na tom polju i resorna ministarstva ... Nažalost, opet kažem da ministarstvo turizma treba da dobije mnogo veći značaj nego što ima sada, jer je podeljeno u nekoliko resornih ministarstava. Zbog toga su nam ovako loši rezultati a učešće deviznog priliva od turizma u našoj ekonomiji vrlo malo.
Usled svih ovih problema i zbog toga što je ovo ministarstvo turizma iscepano i iseckano u više resornih ministarstava, Nova Srbija i poslanici Nove Srbije neće glasati za ovaj zakon dok se ovo jednom ne uredi onako kako treba. Pored poljoprivrede, turizam zaslužuje da bude druga grana privrede u našoj zemlji. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća Skupštine, poštovana ministre, građani Srbije, javljam se povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i predlažem da se član 5. briše sa sledećim obrazloženjem.
Članom 5. je predviđeno da se izmeni član 12a kojim bi se akciza za pivo povećala sa dosadašnjih 9 dinara na 15.
Ovakvo povećanje je veliko, uzimajući u obzir koliko je ovaj napitak, doduše alkoholni, u našim uslovima važan, čak i sa medicinskog stanovišta, ali zbog određenog procenta alkohola koji sadrži ipak akcizno oporezovan, te smatram da postojeću vrednost akcize ne smemo povećavati.
Mišljenja sam da treba povećati akcize na sve uvozne alkoholne proizvode, pre svega na strane proizvode kao što su viski ili hajneken pivo, vajfert, amstel i mnoga druga, i to povećanje bi trebalo da bude od 50 do 100%, a to iz razloga što bi stimulisali našu domaću proizvodnju.
Stimulacijom naše domaće proizvodnje i proizvođača domaćih alkoholnih, tu bih ubacio i bezalkoholna pića, povećali bismo potrošnju naših domaćih proizvoda, a sa povećanjem potrošnje automatski bi se povećala i proizvodnja domaćih alkoholnih proizvoda, a samim tim, sa povećanjem proizvodnje domaćih alkoholnih proizvoda, došlo bi do upošljavanja novih radnika, fabrike bi radile punim kapacitetom i po jedinici proizvoda na postojećem nivou akciza i poreza ubralo bi se više para i više bi imalo prihoda u našoj državnoj kasi.
Moram reći i to da sam protiv SSP-a, koji bi se odrazio i na ovu proizvodnju kod naših domaćih proizvođača alkoholnih i bezalkoholnih pića, jer jednostranom primenom SSP-a naše tržište bi bilo preplavljeno stranim proizvodima, a treba da znate da su sve poljoprivredne proizvodnje u svim evropskim zemljama debelo subvencionirane, tako da bi potpuno uništili naš agrar, naše selo, naše proizvođače, kako primarne, tako i u prehrambenoj industriji.
Još jednom vas molim da akciza za pivo ostane na ovom nivou, da se ne povećava, jer su oni dodatno opterećeni plaćanjem PDV-a sa 18%, mislim da bi i taj PDV trebalo smanjiti na nekih 15%, a smanjenjem PDV-a pospešila bi se proizvodnja i u većoj masi bi se taj nedostatak para u državnoj kasi pokrio. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovana ministarko pravde, želim da podržim amandman Miloša Radulovića, posebno za ove dve pogranične opštine koje se graniče sa AP Kosovo – opštine Brus i Kuršumlija.
Mora da se poštuje teritorijalni princip. Samo ću da vam kažem da je opština Brus osma po površini u celoj Srbiji, a opština Kuršumlija, druga po površini. Znači, mora se imati u vidu i teritorijalni princip.
Moram reći da od najudaljenijeg sela opštine Brus do Kruševca ima 104 km i ako treba ukinuti Opštinski sud u Brusu, znači da ljudi iz pograničnih sela sa Pokrajinom moraju da uzmu noćenje u Kruševcu i da se sude dva-tri dana, što je u 21. veku nedopustivo.
Moram da kažem i to da Opštinski sud u Brusu postoji 150 godina. Ima jedna istorijska činjenica – 1908. godine, u zgradi današnjeg suda i opštine, podržan je Balkanski sporazum između Aleksandra Karađorđevića, Janka Vukotića, serdara crnogorskog, bugarskog cara habzburškog. Stoga, ukidanje Opštinskog suda u Brusu građanima moje opštine pada teško. To im je jedna poruka za iseljavanje, s obzirom na to da se graničimo, negde oko 30 km, s Pokrajinom Kosovo.
Još jednom vas molim da podržite amandman Miloša Radulovića i da uzmete u obzir ovaj teritorijalni princip. Zahvaljujem.

Dame i gospodo poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana ministarka pravde, želim da podržim ovaj amandman Milice Radović, kao i sve prethodne diskutante koji se zalažu za to da se ne ukidaju opštinski sudovi, jer nas to vodi u centralizaciju, u diktaturu. Posledice su nesagledive za sve opštine koje imaju mali broj stanovnika, a pri tom niste vodili računa o njihovoj površini.
Na primer, moja opština Brus, odakle dolazim, ima 650 kilometara kvadratnih, 85 kilometara u prečniku; susedna opština Kuršumlija ima 980 kilometara kvadratnih, ta opština je najveća u Srbiji ili među prve dve-tri. Posebno bih naglasio da se moja opština Brus i opština Kuršumlija graniče sa Kosovom, zajedno imaju preko 125 kilometara granice prema Kosovu; opštini Brus pripada 27, a 80 kilometara pripada Kuršumliji, koja se graniči sa opštinama Podujevo i Priština.
Možete misliti kako se osećaju stanovnici u tim područjima zbog gubljenja opštinskih sudova, panika je među njima, jer od najudaljenijih sela iz tih pograničnih krajeva do matičnih opština, na primer, u opštini Brus ima 50 kilometara, a sada treba da zakazuju suđenje u opštini Kruševac, gde im treba još 54 kilometra, znači, to je 104 kilometra u jednom pravcu. Ista je situacija i u opštini Kuršumlija, gde ljudima iz pojedinih sela do Prokuplja treba skoro isto toliko da dođu na zakazivanje, pa posle da im zakažu u sudovima u Kuršumliji.
Mislim da tu pravde i suđenja neće biti na civilizovan način jer mnogi će pribegavati tupim predmetima, kao u srednjem veku, ako se ugase ovi opštinski sudovi. Molim vas još jednom, ako je već nešto moralo da se ugasi, moralo se voditi računa da se barem ove pogranične opštine zaštite. Ne mislim samo na opštine Brus i Kuršumlija, nego na sve pogranične opštine u Republici Srbiji.
Ne bih više govorio o tome, slažem se sa prethodnim diskutantima da ovaj zakon treba izbaciti i pridružujem se svim poslanicima i pozicije i opozicije koji su protiv ovog zakona. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ministre poljoprivrede, poštovani građani, meni je žao što ovaj amandman nije usvojila Vlada, a nadam se da će posle ovog obrazloženja možda i usvojiti kada bude glasanje.
Sada ću da vam obrazložim ukratko o čemu se radi. U članu 5. glava 14. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ekonomska klasifikacija 451 - subvencije javnim nefinansijskim preduzećima i organizacijama, u koloni 6 - sredstva iz budžeta, iznos od 22.545.875.209 menja se u 19.545.875.209, odnosno u koloni 8 - ukupna sredstva iznos 22.959.020.641 menja se u iznos 19.959.020.641.
U članu 5. glava 14. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ekonomska klasifikacija 512 - mašine i oprema, u koloni 6, sredstva iz budžeta, iznos od 40.951.702 menja se u 3.040.951.702, odnosno u koloni 8 - ukupna sredstva, iznos 78.162.523 menja se u iznos od 3.078.162.523.
Obrazloženje: Postojeća mehanizacija u Republici Srbiji je potpuno dotrajala. Da bi se stimulisao budući naraštaj da ostane na selu i da bi se ublažile nepovoljne kalkulacije cene proizvodnje poljoprivrednih proizvoda neophodno je da država pomogne poljoprivredne proizvođače kupovinom četiri hiljade traktora i osnovnih priključnih mašina u iznosu od tri milijarde dinara. Akcija bi se zvala "Traktor za svako selo".
Moram da vam napomenem da nam je hiljadu sela nestalo zbog nebrige države prema razvoju sela i seoskog stanovništva.
Planirani iznos subvencija javnim nefinansijskim preduzećima u iznosu od 22.545.875.209 dinara nepotpuno je objašnjen u budžetu i pošto je u startu raspodeljeno samo sto miliona dinara, smatramo da je ova akcija preko potrebna i ima budžetskog prostora da se sprovede. Na ovaj način bi Vlada Republike Srbije pokazala da na pravi način vodi brigu o poljoprivredi kao najznačajnijem resursu.
Inače, ova vlada i država je potpuno zapostavila razvoj poljoprivrede i individualne poljoprivredne proizvođače. Cena proizvodnje gotovo u svim segmentima poljoprivrede veća je nego njihov finalni proizvod, što je nedopustivo.
Dolazim iz Rasinskog okruga, iz opštine Brus, sa područja uglavnom voćarsko-vinogradarskog, gde je cena šljive u otkupu ove godine bila šest dinara po kilogramu, cena grožđa od 15 do 20, cena kupina 12 dinara, a u stočarstvu je još gora i crnja situacija.
Nekada se u Rasinskom i Topličkom okrugu 70% stanovništva bavilo ovom proizvodnjom, a sada se to svelo na ispod 5% ukupnog poljoprivrednog stanovništva. A kako bi se i bavilo, kada je otkupna cena mleka 20 dinara, dva puta manje nego za jedan litar vode. Mislim da je to stvarno sramno i ponižavajuće, da litar mleka bude dva puta jeftiniji od litre vode. Stvarno bruka i sramota.
Ove cene su ponižavajuće i poražavajuće. Sa ovakvim cenama seljak ne može da preživi, ne može ni 50% direktnih troškova u svojoj proizvodnji da pokrije, a tu mislim na cenu mineralnih đubriva, na cenu goriva, na cenu zaštite i hemijskih sredstava, agrotehničkih mera koje su veoma skupe.
Gde je radna snaga, gde je živi rad seljaka koji radi od jutra do sutra? Znači, nema ga nigde, na gubitku je 100%. Zato nam je ovakva situacija uglavnom u centralnoj Srbiji, jugoistočnoj, jugozapadnoj, možda je malo bolja situacija u Vojvodini, ali ni tu ne cvetaju ruže.
Zbog nebrige ove vlade i države prema selu i seljaku sela su nam sve praznija i siromašnija, mladi ljudi ne žele da se bave poljoprivrednom proizvodnjom pa se zbog toga iseljavaju u gradske sredine, a i oni koji ostaju u selu, umesto da se bave poljoprivredom, rade neke druge poslove. Zato su nam neobrađene poljoprivredne površine, zato imamo mnogo parloga.
Nasuprot tome, uvoznički lobi radi svoj posao, uvozi sve i svašta od poljoprivrednih proizvoda. Tako, na primer, uvoznici uvoze luk i šargarepu iz Kine, jabuke iz Španije, živinsko meso sumnjivog kvaliteta iz Holandije; još nam treba da uvezu lude krave iz Engleske i Irske, pa da načisto ugasimo i uništimo selo i seljaka.
Zato molim Vladu Republike Srbije i resorno Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo trgovine da se uzmu u pamet, da povedu računa o našim poljoprivrednim proizvođačima, da ih stimulišu, da im obezbede finansijska sredstva kroz raznorazne subvencije, regrese, premije u proizvodnji različitih poljoprivrednih proizvoda.
Predlažem Vladi Republike Srbije i Ministarstvu trgovine da zabrane uvoz svih poljoprivrednih proizvoda i prerađevina koje se mogu proizvesti u rodnoj zemlji Srbiji. Time ćemo na najbolji način zaštititi našeg seljaka i omogućiti mu da ono što proizvede na svojim imanjima plasira na domaće tržište, a viškove da izveze u treće zemlje. Zatim, da se za svaki hektar obrađene poljoprivredne površine registrovanim poljoprivrednim proizvođačima ili domaćinstvima isplaćuje od 150 do 200 evra u ravničarskim krajevima, a u brdsko-planinskim područjima od 300 do 400 evra po hektaru zbog otežanih i surovijih uslova za život. Sve zemlje zapadne Evrope tako rade, a mi težimo da uđemo u EU. Mi težimo sa Kosovom i Metohijom, a neko teži bez Kosova i Metohije u Evropsku uniju.
Zatim, zdravstvena i socijalna zaštita seljaka mora biti besplatna. Predlažem da se ovi dugovi poljoprivrednika i seljaka prema socijalnom i penzionom fondu otpišu, jer oni stvarno nemaju odakle to da plate. Seljačke penzije, koje su za sada najmanje, 7.200, to je stvarno mizerno i ponižavajuće, moraju se povećati i izjednačiti barem sa radničkim penzijama, mada i te radničke penzije nisu velike, ali predlažem da se povećaju oko 5.000 dinara, da taj prosek najmanjih penzija bude barem 16.000 dinara ili 200 evra i da se smanji taj jaz između najnižih i najviših penzija. Kod nas su najmanje penzije 7.200, a najviše su 105.000. To je 1:15, toga nema ni u jednoj zemlji na svetu, mislim, u našem okruženju sigurno nema. Taj jaz mora da se smanji i da bude 1:5, 1:7, tako je u svim zapadnoevropskim zemljama.
Voleo bih da ova vlada, socijalna, kako su je nazvali, to je bila parola SPS-a, ispuni ova obećanja. Ako ovako urade u narednom periodu, ako ima prostora u ovom budžetu, a ako ne, da se to izbudžetira u 2009. godini, onda će ostati upamćena kao socijalno odgovorna Vlada. Ako se ne uradi ovo, biće upamćena kao prevarantska i kao socijalno neodgovorna Vlada. Hvala.

Gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovana ministarko pravde, želim da podržim ovaj amandman Srđana Spasojevića. Ujedno bih iskoristio ovo kratko vreme da kažem nešto o ukidanju ovih opštinskih sudova.
Dolazim iz opštine Brus koja je 650 kvadratnih kilometara teritorijalno velika, sa preko 21 hiljadom stanovnika.
Molim ministarku pravde da nam ovaj sud ne ukine, jer je opština Brus razuđena, ima 650 kvadratnih kilometara u 58 naseljenih mesta. Uglavnom je to planinsko područje, a granica između AP Kosovo i Metohija iznosi 30 kilometara. Uglavnom se graniči s opštinom Leposavić i jednim delom Podujeva.
Možete misliti, ako ukinete Sud u Brusu, kako će stići onaj koji treba da dođe na suđenje, a 50 kilometara mu je udaljeno selo od centra Brusa. Ako bi išao do susedne opštine Kruševac, trebalo bi mu 100 kilometara, ili do Aleksandrovca – 80.
Mislim da je ovo za građane opštine Brus neshvatljivo i nepojmljivo, s obzirom na to da Opštinski sud u Brusu postoji 150 godina. Napravljen je za vreme Miloša Obrenovića, pa je služio i za vreme Kraljevine Jugoslavije, za vreme Josipa Broza, pa nema smisla da sada vi to ukinete. Molim vas, u ime 21 hiljade meštana opštine Brus, da nam Opštinski sud u Brusu ostavite. Hvala.