Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, na samom početku moram da kažem da sam vrlo iznenađena što mi već danas govorimo o ovom setu pravosudnih zakona. Danas o novoj mreži sudova, o uređenju sudova i o sudovima, odnosno izmeni Zakona o prekršajima, sutra o sudijama i o Visokom savetu sudstva, prekosutra o tužiocima i Državnom veću tužilaca.
Smatram da se vrlo brzo ovaj set pravosudnih zakona našao u skupštinskoj proceduri i da je njemu trebalo da prethodi jedna opsežna javna rasprava. Smatram da je ovo vrlo hrabar potez Ministarstva pravde, između ostalog, zbog toga što se oni upuštaju u jedan proces za koji ne znaju kako će da se odvija i da li je uopšte moguć.
Imamo niz radikalnih rešenja, koja se predlažu u ovom predlogu zakona, ali smatram da ona mogu da budu primenjena samo ukoliko ste sigurni i, ukoliko ste stoposto sigurni da ona neće stvoriti goru situaciju od postojeće. Izvinjavam se gospodinu Krasiću, mislim da se neće javiti po povredi Poslovniku, jer ovo nije upotrebljeno u lošem i negativnom značenju.
S obzirom na to da ćemo najmanje tri dana raspravljati o predlogu ovih zakona iz seta pravosuđa, o svakom ću ponaosob, kada budu došli na dnevni red, da izlažem svoje primedbe.
Slažem se sa tom idejom da je pravosudnom sistemu neophodna reforma, ali ona prvenstveno treba da bude dobro osmišljena, treba da bude realna i izvodljiva. Ono što u ovom trenutku pravosuđu najmanje treba jeste upravo jedan brz i prilično površan odnos prema ovoj grani vlasti.
Naime, jedini razlog koji sam uspela da pronađem za ovako brzo razmatranje ovih predloga zakona, a verovatno i usvajanje, jeste u intervjuu gospođe Malović, ministra pravde, gde ona kaže da su oni jedan od osnovnih uslova da bi Srbija dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Ovom prilikom neću da se udaljavam od tačke dnevnog reda, ali mislim da je sasvim očigledno i da je svima jasno da će Srbija dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji onog trenutka kada bude sposobna i kada bude spremna da prihvati, da uspostavi dobrosusedske odnose sa Kosovom i Metohijom, jer je prihvatanjem Euleksa već učinjen prvi korak ka priznanju jednostrano proglašenog otcepljenja južne srpske pokrajine. Zbog toga bih prosto molila da se ovaj razlog za brzo donošenje ovih zakona više ne upotrebljava.
Imali smo priliku da čujemo da su ovi predlozi zakona u pripremi više od godinu dana i da su oni prošli nekoliko krugova konsultacija. Istine radi, bile su dve stručne rasprave, ali nijedna od njih nije bila javna rasprava. Jedna je održana u februaru, druga je održana u septembru. Takođe, imali smo priliku da na sajtu Ministarstva pravde vidimo Nacrt zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, koji nikada nije došao u skupštinsku proceduru.
Naime, on je toliko drastično promenjen da mi danas raspravljamo o jednom predlogu koji nema veze sa onim prethodnim koji se našao na samom sajtu Ministarstva pravde, pa se onda postavlja jedno osnovno i logično pitanje – kako očekujete da javnost bude upoznata sa svim predlozima odredaba ovog predloga zakona, ukoliko ni sami tužioci, ni sudije, faktički, nosioci pravosudnih funkcija nisu imali mogućnost da se upoznaju sa sadržajem predloga ovih zakona?
Demokratska stranka Srbije ima ogromne zamerke i primedbe na svaki od ovih zakona iz seta pravosudnih zakona, ali mislim da je jedna od najvažnijih koja se odnosi na Predlog zakona o uređenju sudova i područjima sudova i javnih tužilaštava. Ukoliko zaživi ovaj zakon, 104 suda će prestati da postoje. Oni će se ukinuti. Ukinuće se ogroman broj prekršajnih sudova i, samim tim, ogroman broj javnih tužilaštava.
Smatram da je to jako loše, posebno ako se ima u vidu da nigde nisu propisani kriterijumi na osnovu kojih se ukidaju sudovi. Ranije je, sećam se toga, bio u opticaju jedan kriterijum koji se odnosio na to da će se ukinuti oni sudovi koji broje manje od pet sudija. To je bio jasan kriterijum. Ne znam zašto niste primenili taj kriterijum. Ukoliko ste smatrali da postoje opravdani razlozi zbog malog priliva predmeta, zašto ga, prosto, niste prihvatili i na osnovu tog kriterijuma napravili novu sudsku mrežu? Ovo je sada urađeno na najgori mogući način. Nigde nisu predviđeni kriterijumi za ukidanje ovih sudova i smatram da je ovakvo rešenje, prosto, neodrživo.
Imamo razumevanja za to da je negde ukidanje samih sudova potpuno opravdano, ali onda treba uraditi jednu stručnu analizu, utvrditi faktičko stanje stvari i predvideti koji su to sudovi koji treba da budu ukinuti. Sud ima poseban značaj, kako u samom društvu tako i u životu svakog pojedinca ponaosob, jer je to poslednja distanca gde građani mogu da zaštite svoje zagarantovano pravo i slobodu. Ukidanjem ovolikog broja sudova mi njima to pravo u najvećem broju slučajeva otežavamo, a ako ne, i onemogućavamo. Kako mislite da jedan građanin, da bi došao do suda, treba da prođe ili da pređe 70 i više kilometara? Takvih primera ima. Mogu na to da se pozovem i u raspravi ću se na to sigurno pozivati.
Kako mislite da je to uopšte izvodljivo i kako branite argumentom da će pravda biti dostupna za sve? Smatram da prilikom izrade ovog predloga zakona nisu konsultovani kriterijumi koji nisu smeli da budu zaobiđeni, a to je veličina same opštine, razuđenost opštine i razvoj putne infrastrukture. Predlagač ovog zakona je krenuo od ideje da treba da dođe do same racionalizacije mreže sudova, što za posledicu ima i smanjenje troškova suda. Ova ideja nema svoje utemeljenje u ovom predlogu zakona. Ako ukidate sud, to ne znači da ukidate i zgradu suda. Zgrada suda će ostati da postoji. Neophodno će biti izdvajanje određenog broja sredstava, iznosa sredstava, za njeno održavanje. Nećete ukinuti ili ostaviti bez posla sve zaposlene u toj sudskoj jedinici i to su troškovi, takođe, koje ne treba zanemariti.
Ono što predstavlja suštinu ovoga jeste gde su troškovi naknade putnih troškova samog sudije prilikom odlaska, da bi se upoznao sa spisima predmeta, u jedan drugi sud ili prilikom samog suđenja? Gde su troškovi samog svedoka, veštaka, eventualnih tumača, troškovi odlaganja samog suđenja? Uzmimo jedan primer – primer Bosilegrad i primer samog Vranja. U Vranju imate osnovni sud. Udaljenost između Vranja i Bosilegrada je 110 km. To su činjenice koje ne treba da zaboravimo i trebalo ih je imati u vidu mnogo ranije, prilikom izrade samog Predloga ovog zakona.
Ukidanje sudova je političko pitanje i smatram da ono može, pored toga što će da izazove ogromno otpuštanje samih zaposlenih u sudovima, da izazove i niz drugih negativnih efekata. Nije mi jasno da niko nije razmišljao u tom pravcu, da ćemo na ovaj način predlaganjem ovakvog predloga zakona uticati na to da će rubna područja početi da se prazne. Radi se o malim opštinama sa jako malim stepenom zaposlenosti. Ne treba zaboraviti da je najveći broj građana tih opština zaposleno upravo u ovakvim organima. Ukoliko ukinete ovaj sud, snosićete posledicu za učestvovanje u nečemu što se zove odumiranje ovih gradova i građani biće prinuđeni da odlaze u same centre. Biće izražena velika gravitacija ka centrima, što direktno podriva ideju samog regionalnog razvoja i decentralizacije.
Poseban problem predstavlja beogradsko pravosuđe. Ovde ćete imati prvi osnovni sud koji će biti nadležan za teritoriju celog grada. On će pokrivati ceo grad bez prigradskih opština. Da pojasnim, on će pokrivati teritoriju svih ranijih pet opštinskih sudova, preuzeće sve njihove predmete i onda očekujete da on bude sud koji će efikasno moći da deluje. On će biti prebukiran. Nikom nije jasno kako će da se izvede i organizuje rad ovog suda, posebno ako se ima u vidu da za sprovođenje ovog zakona nisu obezbeđena dodatna sredstva.
Koji je toj broj sudnica sa kojima će on da raspolaže? Gde će biti uprava? Gde pisarnice? Da li je neko o tome razmišljao? Beogradsko pravosuđe je i sada izuzetno prebukirano. Imamo konstantan nedostatak broja samih sudnica. Suđenja se zakazuju, odnosno sudi se svaki drugi ili treći dan, što za posledicu ima da se direktno manifestuje na frekventnost zakazivanja ročišta i samih pretresa.
Kako ste zamislili da prvi sud preuzme nadležnost svih ranijih pet opštinskih sudova i da efikasno postupa u svemu tome? U jednim dnevnim novinama, čini mi se da se radi o "Blicu", pročitala sam da će krivični sud biti Četvrti sud. Svako ko je jednom bio u Četvrtom sudu može da zaključi da tamo nema dovoljno mesta za to. Četvrti opštinski sud nema ni pritvorsku jedinicu. Kako mislite da organizujete krivična suđenja tamo?
Iz tog istog članka sam pročitala, takođe, da će Palata pravde biti nadležan, da će tu biti parnični sud. U Palati pravde danas imate dva osnovna, dva opštinska suda i jedan okružni sud i oni u takvim uslovima rada ne uspevaju da sude svaki dan. Kako mislite da dodatno opteretite sa nadležnošću i sa predmetima još tri opštinska suda? Ovo je nezamislivo.
Pošto mi vreme više ne dozvoljava, zbog vremena koje je predviđeno za moju poslaničku grupu, javiću se kasnije putem Poslovnika, da komentarišem i druge predloge zakona. Hvala.