JOVAN PALALIĆ

Srpska narodna partija

Rođen je 26. aprila 1971. u Bačkoj Palanci godine gde je završio osnovnu i srednju školu.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, gde danas radi kao advokat u samostalnoj advokatskoj kancelariji.

Stalni je komentator ruskog državnog lista Parlamentarna gazeta. Bio je član međunarodne delegacije Skupštine Srbije pri ODKB.

Poslanik u Skupštini Srbije od 2004. godine. Bio je predsednik Odbora za pravosuđe i upravu Skupštine Srbije od 2004. do 2006. godine, a od 2007. godine je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu Skupštine Srbije. U sazivu od 2008. bio je predsednik Odbora za lokalnu samoupravu i član poslaničke grupe prijateljstva sa Rusijom i Ukrajinom. U periodu od 2005. do 2010. godine bio je predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke Srbije, a od 2010. godine član je Predsedništva DSS. Nakon izbora 2012, izabran je za narodnog poslanika.

Kasnije prelazi u Srpsku narodnu partiju, gde je trenutno na mestu generalnog sekretara stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika. U XI skupštinskom sazivu bio je član Odbora za spoljne poslove i Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Na parlamentarnim izborima održanim 21. juna 2020. godine ponovo dobija status narodnog poslanika, kada se našao na 43. poziciji na izbornoj listi “Aleksandar Vučić - za našu decu”.

Govori ruski, engleski i italijanski jezik.

Oženjen, otac dvoje dece.
Poslednji put ažurirano: 27.10.2020, 10:45

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Članstvo u radnim telima

Poslanik nije ni u jednom radnom telu.

Prvo vanredno zasedanje , 26.01.2021.

Hvala gospođo potpredsednice.

Kolege narodni poslanici, Srbija je u prethodnih nekoliko godina postavila ozbiljan i normativni i organizacioni okvir za borbu protiv terorizma. Suočena i svesna i položaja gde se nalazi i pretnjama koje su možemo slobodno reći u prethodnoj deceniji, kojima su bili izložene i evropske zemlje, ali i sama Srbija, sadašnja vladajuća većina koja je bila na vlasti u prehodnih nekoliko godina, donela je niz važnih akata, govorim sad o normativnom okviru i strategija, Nacionalna strategija za sprečavanje i borbu protiv terorizma, Nacionalna strategija nacionalne bezbednosti, ali i zakonodavne okvire poput Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma i naravno krivične zakone.

Na vrlo jasan i konkretan način u tim aktima su definisani i pojmovi terorizma i terostističkih organizacija i akata, procedure i postupci u borbi protiv terorizma, nadležni organi i sve ono što je neophodno da se uhvatimo o koštac sa ovom pošasti o kojoj je danas više puta ponovljeno da se radi o zlu na globavnom nivou.

Sa druge strane, organizaciono Srbija je postavila jasne i konkretne organe, ojačala svoj bezbednosni sektor u odnosu na period kada je činila sve da i njena policija i njene službe i njena vojska ne predstavljaju nikakav faktor niti garant i jemac bezbednosti naših građana.

Sve ovo rezultat je jedne jasne politike da se konačno izgradi moderna, efikasna, stabilna, jaka država Srbija u interesu njenih građana. Taj preokret u političkom promišljanju je doprineo da se na ovaj način Srbija bezbednosno ojača i da se normativno uredi.

Sigurno da su izazovi terorizma kada je u pitanju Srbija višestruki, ali nesumnjivo motivacija za terorističke akte i podsticaj da se čine teroristička dela u Srbiji mogu doći prvenstveno iz razloga separatizma ili proizvodnje unutrašnje nestabilnosti, jer po samoj definiciji terorizma jeste ideologija nasilja, ali on ima jasan cilj da promeni državnu politiku, tako što će se promeniti akti na kojima je ona definisana ili tako što će se sprečiti da se donesu akti kojima bi ona bila jasno usmerena.

Nema sumnje da postoje snage i unutar Srbije, a izvan njenih granica koje bi želele da naruše njenu teritoriju ili da izazovu političku nestabilnost i tako promene utvrđeni politički kurs koji u ovom trenutku vodi Republika Srbija koji doprinosi njenom i ekonomskom i političkom i svakom drugom jačanju na prostoru Balkana, a time i jačanju sigurnosti čitavog srpskog naroda na prostoru Balkana.

U tom smislu je izuzetno važno da širimo naša partnerstva kada je u pitanju borba protiv terorizma i u tom smislu je izuzetno važna i ratifikacija ovog sporazuma sa Ruskom Federacijom.

Želim da istaknem nekoliko stvari koje se tiču naših odnosa sa Ruskom Federacijom, jer prethodnih dana ili prethodnih sedmica mnogo se u srpskoj javnosti od strane predstavnika opozicije, ali naravno i od strane nekih predstavnika Međunarodne zajednice govorilo o tome kakav je kvalitet i kakav je smisao i šta je cilj odličnih produbljenih i strateških odnosa između Srbije i Ruske Federacije.

Želim da kažem da odnosni između Republike Srbije i Ruske Federacije i odnosi između predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Vladimira Putina su najbolji mogući koji u ovom trenutku mogu da postoje između zemalja u Međunarodnoj zajednici.

Ti odnosi na tako visokom političkom nivou proizveli su niz saradnji u različitim oblastima koje su od isključivog interesa za razvoj Republike Srbije i za dobrobit građana Republike Srbije i u oblasti ekonomskoj, u oblasti energetskoj, u oblasti visokih tehnologija, u oblasti odbrane i bezbednosti i evo sada i u oblasti borbe protiv terorizma. Ti odnosi, tako razvijeni, tako osnaženi jesu važan temelj i važan stub nezavisne i suverene politike Republike Srbije i otuda dolaze napadi s jedne strane od ovde nazovi patriotskih pojedinaca ili organizacija koji žele da predstave te odnose kao pogoršane, loše a da je za to kriva sadašnja vlast.

S druge strane u isto vreme predstavnici međunarodne zajednice zameraju i napadaju Republiku Srbiju zašto ima ovako stabilne, jake strateške odnose sa Ruskom Federacijom. Cilj jednih i drugih, iako deluje paradoksalno, jer su napadi sa različitih pozicija ima isključivo cilj da se slomi i sruši nezavisna i suverena politika Republike Srbije, koju u ovom trenutku vodi predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije i da se Srbija nagne isključivo na jednu stranu kako bi se njena pozicija, strateška pozicija oslabila kako ne bi mogla da zadrži svoju nezavisnu suverenu politiku i kako ne bi mogla, pre svega da zaštiti interese srpskog naroda u regionu.

Naši odnosi, naravno, produbljuju se i politički, i strateški i ekonomski, tome su doprineli odlični odnosi između dva predsednika, ali odlična saradnja koja sada uspostavljena na nivou mešovitih komiteta koji sa srpske strane vodi ministar Popović, sa ruske strane potpredsednik Vlade Jurij Borisov i u tom pravcu se razvija naša ekonomska i saradnja u oblastima koje su od interesa za obe zemlje.

Srbija vodi ovu politiku saradnje sa Ruskom Federacijom isključivo u našem srpskom interesu, jer to je način da obezbedimo i našu nezavisnost i našu vojnu snagu i bolji život naših građana. U tom smislu je važno da sačuvamo ovako dobre odnose, da se svakodnevno ti odnosi produbljuju, kao što treba da se produbljuju odnosi i sa našim partnerima u EU i partnerima u SAD, partnerima u Narodnoj Republici Kini, jer to je garant da će ovako nezavisna i suverena politika doprineti i razvoju Republike Srbije i boljem životu građana.

Nije lako voditi ovakvu politiku. Nije lako voditi ovakvu politiku kada su na delu različita svrstavanja. Ljudi traže i države traže različite načine da obezbede svoju i bezbednost i svoju ekonomsku i političku stabilnost. To je srpska politika. Takva politika je bila oduvek. Uvek je srpski put bio da se čuva sloboda, da se gradi nezavisna država, da se gradi moderna država u skladu sa interesima naših građana, da se šire partnerstva i prijateljstva, da se usvajaju napredne i tehnologije i znanja iz sveta, ali da se uvek sačuva sopstveno nasleđe, da se sačuva uvek sopstvena država i da se sačuva sopstvena nezavisnost.

Takvu politiku i temelje takve politike koju i danas vodimo i koja je uvek bila srpska politika davnu su utvrdili osnivači naše države i red je da se njih setimo uoči velikog praznika koji sutra imamo, praznika Svetog Save, Sveti Simeon Mirotočivi, Stefan Nemanja i njegov sin Sveti Sava, jer to je jedini način da Srbi na ovom prostoru ostanu svoji, slobodni, suvereni, povezani sa svetom i nadasve da imaju državu koja je u interesu srpskih građana i koja je u interesu budućnosti naše dece. Hvala.

Osma sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2020.

Gospodine predsedniče, gospođo ministarko, predlog ovih izmena zakona koji su danas na dnevnom redu koje pokriva vaše ministarstvo je očekivano. Očekivano, saglasno kompleksnosti materije koju obrađuju, ali ono o čemu ste vi govorili i što je dato u obrazloženju razloga donošenja ovog zakona, to je teška zdravstvena situacija.

Želim da kažem da u kriznim vremenima država se koncentriše na rešavanje ključnih pitanja, u ovom slučaju zdravstvenih problema, spašavanje života građana, razvoj infrastrukture koji to omogućavaju, a ona sva druga pitanja koja su takođe bitna prosto prolongira za vreme koje dolazi posle.

Otud podrška koju dobijate ovde u Narodnoj skupštini, jer se kolege koje su danas diskutovale potpuno razumeju i razloge donošenja ovog zakona, ovi zakoni su bili očekivani.

Sasvim sigurno svi jako verujemo da u to da ćemo u narednom periodu, u nekih narednih nekoliko godina biti sprovedeni zakoni koji se tiču platnih razreda, da tako kolokvijalno kažem, o čemu javnost mnogo govori.

Naravno, očekujte i kritike. To neće biti ništa čudno, pogotovo od onih koji su svojom partokratijom, svojom nesposobnošću razorili državnu javnu upravu u periodu dok su vršili vlast, ali i navukli bes građana na državu. Veliki je posao obnova poverenja u državu i jedan od važnih segmenata tog poverenja jeste i rad vašeg ministarstva.

Pored činjenice koju sam već rekao, da su ovi zakoni bili očekivani, upravo to što ste vi, to je možda jedna od najvažnijih poruka koje ste poslali, jeste da se priprema nova strategija reforme javne uprave, ja bih rekao nova strategija za novo vreme, jer zaista se mnogo u Srbiji promenilo prethodnih godina, što zahteva da se pošalje nova poruka kako će izgledati državna uprava u budućnosti. Ne samo e-uprava, ne samo digitalizacija koje su zaista podstakli nove impulse u razvoju državne uprave kako bi bila bliže građanima, nego sve ono što je u prethodnom periodu rađeno, dobro rađeno kada je u pitanju odsustvo bilo kakve politizacije, ali i jasni planovi racionalizacije državne uprave i, najvažnija stvar, i zato je bitna ta promocija kada se strategija donese, to je ponovno vraćanje poverenja u državnu upravu i kompletnu državu. To je vrlo važan zadatak vašeg ministarstva.

Ono na šta želim posebno da se koncentrišem u svom izlaganju jesu ova dva sporazuma, privredna sporazuma sa Francuskom i sa Hong Kongom koji nemaju samo ekonomsko-finansijsku i privrednu dimenziju, nego imaju ozbiljnu i važnu spoljnopolitičku dimenziju, pogotovo sporazum sa Francuskom koji se tiče strateških projekata koji otvara prostor za ozbiljniju, dublju i širu saradnju sa jednom od dve najvažnije države u Evropi. Impuls toj saradnji, to mora da se kaže javno, i trenutak kada je ona bitna najbolje je ocenio i prepoznao predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić 2019. godine kada je došlo do posete predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Znate, prethodnih godina, za vreme bivše vlasti se mnogo pričalo o strateškim partnerstvima koja su oni zaključivali sa mnogim državama, to je izuzetno bitno, ali sva ta strateška partnerstva, pa i strateško partnerstvo kojim su se hvalili sa Francuskom je bilo mrtvo slovo na papiru dok nije pokrenut čitav taj proces obnavljanja tradicionalnih prijateljskih odnosa sa Francuskom.

Zašto je to bilo bitno i zašto je to bitno i zašto će biti bitno za Republiku Srbiju i zašto je to prepoznao predsednik Vučić? To se dešava u trenutku izlaska Velike Britanije iz EU kada praktično ostaje jedna velika sila, glavna sila u Evropi, Nemačka, sa kojom imamo, ja moram to da kažem, to je moje lično mišljenje, dosta ambivalentne odnose. Na privrednom nivou oni su dobri, ali na političkom nivou postoji mnogo razmimoilaženja i problema kada su u pitanju naši državni i nacionalni interesi. Na osnovu njihovih stavova i izjava koje čujemo u poslednje vreme i po pitanju KiM, ali i po pitanju BiH i Republike Srpske mi možemo u narednom periodu očekivati političke pritiske iz te države.

Zato je bilo važno napraviti i otvoriti prostor za ozbiljnu saradnju sa Francuskom, jer je Francuska zemlja sa kojom smo nekada imali odlične, prijateljske odnose koji su bili pokvareni, prvenstveno njihovom politikom. Čujem mnogo u poslednje vreme i od svojih prijatelja koje imam u Francuskoj da je to bila njihova politička greška i da oni žele da se vrate na Balkan i da je prilika za to upravo saradnja sa Srbijom koju oni smatraju jednim od stubova svoje politike u Jugoistočnoj Evropi.

Zašto kažem da je strateško partnerstvo koje je promovisala bivša vlast ostalo mrtvo slovo na papiru, a zašto sada dobija svoj pun sadržaj jesu upravo potpisana 22 sporazuma koja su se desila prilikom posete predsednika Makrona Srbiji, i u oblasti ekonomije i u oblasti energetike i u oblasti prosvete i u oblasti javne uprave, znači koje pokriva i vaše ministarstvo, i oni će dati sigurno novi impuls razvoju naše saradnje.

Ovaj sporazum je bitan zato što on ne obuhvata samo ova dva važna pitanja o kojima mi danas pričamo, to su izgradnja beogradskog metroa, i to je još jedan dokaz da će taj projekat sigurno biti realizovan, jer je Francuska ozbiljna država, i pitanje automatizacije elektrodistribucije, nego on upravo u svojim odredbama otvara mogućnost zaključivanja daljih i novih projekata, strateških projekata. Sigurno da će Francuska kao jedna od tehnološki najrazvijenijih, možda i najrazvijenija zemlja u Evropi, nama kroz ova pitanja koja se ovde u sporazumu pominju, a to su dolazak njihovih tehnologija, obuka naših kadrova i, naravno, samoinvestiranje, doprineti razvoju Srbije.

Ono što je najvažnije, saradnja sa Francuskom nama otvara prostor, proširuje strateško polje u politici u EU kako bismo mogli u narednom periodu kada budemo očekivali pritiske da saradnjom sa prijateljskim zemljama u meri u kojoj naravno i Francuska kao članica EU to može, objasnimo našu poziciju i te pritiske smanjimo.

Dobro je da se ulazi u saradnju sa važnim evropskim zemljama. Dobro je da se ta strateška partnerstva popunjavaju, ali ja bih pored ovog nivoa i odličnih ličnih odnosa koje ima predsednik Aleksandar Vučić apelovao da se ta saradnja produbljuje po svim segmentima, da se još više sama Vlada kroz rad svakog pojedinog ministarstva sa kolegama, ne samo u Francuskoj nego i druge dve važne evropske države, poput Italije i Španije, jačamo našu spoljnopolitičku poziciju u EU i time pokušamo da u najvećoj mogućoj meri u narednom periodu ublažimo pritiske.

Ne treba niko imati više nikakvu sumnju da će ti pritisci biti jaki. Oni se najavljuju ovih dana. Imate najave otvorene pojedinih zemalja ili pojedinih visokih funkcionera administracije u Vašingtonu, koja sada dolazi, da će se tražiti revizija Dejtonskog sporazuma, da će se tražiti ubrzanje čitavog procesa oko rešavanja pitanja Kosova i ti pritisci će se sigurno u najvećoj mogućoj meri sručiti prvo na predsednika Republike, a onda naravno i na čitavu Srbiju. Zato je bitno da mudrom politikom, jačanjem naše ekonomije i jačanjem naše vojne moći, ali i nacionalnog jedinstva u najvećoj mogućoj meri te pritiske ublažimo.

Drugi važan sporazum jeste sporazum sa Hong Kongom. Pored te ekonomske i finansijske dimenzije koju će da ima jer će omogućiti da se olakšaju prosto investicije kroz otklanjanje dvostrukog oporezivanja na dohodak i na imovinu, ali i izbegavanje poreske evazije, on ima još jednu važnu političku dimenziju, a to su naši prijateljski strateški odnosi sa Kinom. Jako je važno za Srbiju i to je više puta rekao i predsednik Republike i predstavnici Vlade i mi ovde u Narodnoj skupštini da je Kina jedinstvena, da je Hong Kong deo Kine i tako se to i definiše ovde u ovom sporazumu, da se definiše kao administrativni region Narodne Republike Kine.

Mi smo tu potpuno lojalan partner, bez obzira na pritiske koje trpimo, bez obzira na i naš složen spoljnopolitički položaj, za nas nikada nije bilo upitno da je Kina jedinstvena i da je Hong Kong deo Kine i da je Tajvan deo Kine jer je Kina naš partner i nas je podržala i ekonomski i politički i mi smo lojalan partner i takvi ćemo i ostati i zato su ovakvi sporazumi izuzetno važni pored toga što doprinose razvoju naše ekonomije.

Kao ozbiljna država sa politikom koju predvodi predsednik Republike i Vlada Republike Srbije širimo naša prijateljstva, širimo naša partnerstva kako bismo u najvećoj mogućoj meri ojačali našu ekonomiju, kako bismo podigli standard građana, kako bismo zaštitili našu bezbednosti, kako bismo zaštitili Srbe u regionu. Upravo ovakvi sporazumi koje zaključujemo sa dve važne zemlje doprinose tome da Srbija bude i snažnija i sigurnija i Srbi da budu bezbedni u svakoj zemlji u kojoj žive. Hvala.

Dvadeset peto vanredno zasedanje , 20.02.2020.

Dame i gospodo narodni poslanici, iako su zaista svi sporazumi o kojima danas raspravljamo od izuzetnog značaja, ja ću se u svojoj diskusiji koncentrisati na Sporazum između Republike Srbije i Evroazijske ekonomske unije, jer smatram da je on, ne samo po ekonomskim posledicama, nego i po političkim posledicama izuzetno značajan za Republiku Srbiju.

On je, i to želim ovom prilikom da istaknem, jer nekako u današnjim diskusijama, s pravom su isticane njegove ekonomske posledice i sve ono što je on proizvodio, prethodni Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom, da ukažem na nekoliko važnih političkih činilaca koji su uticali da on uopšte bude danas na dnevnom redu.

Nemojmo potceniti, ja ovde to želim da podvučem i hrabrost i odlučnost da se donese nekoliko važnih odluka kojima je Republika Srbija pokazala da štiti svoje državne nacionalne interese, a koje su bile neophodne da bi mi danas uopšte raspravljali o ovom sporazumu.

Ovog sporazuma sa Evroazijskom unijom danas u Skupštini Srbije ne bi bilo da je Srbija uvela sankcije Rusiji.

Srbija, kao jedina država pod ogromnim pritiskom pod kojim se nalazila 2014. godine, odlučila je rukovodeći se svojim i državnim ekonomskim interesima da te sankcije ne uvede. Da smo mi tada imali neku drugu vlast, tj. vlast koja je bila do 2012. godine, mi danas o ovome ne bi raspravljali. To želim odgovorno ovde da kažem.

Da li bi oni uveli sankcije Rusiji? Uveli bi sigurno. I mi danas ovaj sporazum ne bi na dnevnom redu imali. Bio bi srušen i Sporazum sa Ruskom Federacijom i danas taj sporazum ne bi bio potvrđen i objedinjen sa nekim drugim sporazumima.

Važno je istaći ovaj politički aspekt da odu kod predsednika Republike i Vlade Republike Srbije da štiti svoje ekonomske interese, da diversikuje svoju trgovinsku politiku, doprinela je da mi danas imamo šansu u budućnosti da iskoristimo ovaj sporazum u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu.

Zašto govorim u mnogo većoj meri nego što je to bilo u prethodnom periodu? Mi smo propustili veliku priliku da u periodu od njegovog potpisivanja, govorim o Sporazumu sa Ruskom Federacijom, jer se ovaj Sporazum faktički u najvećoj meri odnosi na zadržavanje Sporazuma o slobodnoj trgovini i prednosti koji ima sa Ruskom Federacijom, on je 90% ovog sporazuma.

U periodu od 2000. godine do 2012. godine, kada Rusija nije bila članica Svetske trgovinske organizacije, Srbija je propustila priliku zbog jedne jednostrane politike, to moram ovom prilikom da vam kažem, politike da Evropa nema alternativu, ni na koji način nije iskoristila priliku da se pozicionira i razvije prvenstveno na ruskom tržištu, a time sada stekne još veće mogućnosti za razvoj na evroazijskom tržištu.

Nakon ulaska Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju 2012. godine, snižene su i prema drugim zemljama carinske stope, plus uvođenje sankcija prema Ruskoj Federaciji, kada je Rusija krenula da se sama razvija u velikom broju svojih privrednih domena, mi smo propustili određene prilike.

Želim da kažem da smo mi mogli u prethodnom periodu da uradimo više, ali sam uveren da u narednom periodu možemo da uradimo mnogo više.

To se prvenstveno odnosi na dva aspekta koji su bitna za razvoj srpske ekonomije. Jedan je novo privlačenje i u većoj meri stranih investicija. Drugo je razvoj naše proizvodnje i naše industrije.

Kada je u pitanju privlačenje investicija, to je moja sugestija na osnovu nekih kontakata koji sam ja imao sa mnogim prijateljima, a pogotovo u Zapadnoj Evropi koje ih zaista zanima položaj Srbije i mogućnost da Srbija bude neka vrsta mosta prema Evroazijskoj ekonomskoj Uniji kada je u pitanju izvoz svih vrsta proizvoda.

Nekoliko godina poslednjih učestvujem na Evroazijskom ekonomskom forumu koji se održava u Veroni. Prošle godine je bio održan baš na dan kada je Srbija potpisivala ovaj Sporazum. U razgovorima sa mnogim prijateljima i kolegama stekao sam utisak o veliko neinformisanosti koja postoji kada su u pitanju privrednici u Evropi.

Mislim da bi morali u mnogo većoj meri da promovišem ovu izuzetnu priliku koja postoji i koja Srbija može da iskoristi, da privlači investicije i da te strane kompanije koje ovde budu registrovane sa proizvodnjom od 51%, kao zemlja porekla Republike Srbije izvoze na evroazijsko tržište.

Sa druge strane, vrlo je važno i to je velika prednost koja je postignuta ovim sporazumom, danas se o tome malo govorilo, jeste da je Srbija ovim pregovaranjem uspela da izdejstvuje ukidanje pravila direktne kupovine.

Prvi put će sada Srbija i naši privrednici moći preko posrednika da ostvaruju izvozna evroazijsko ekonomsko tržište i to će znatno olakšati, a i uštedeti mnogo finansijskih sredstava i to je nešto što moramo da čestitamo Vladi Republike Srbije na ovom uspehu.

Želim da istaknem još nekoliko bitnih pitanja koja su ovde otvorena kada je u pitanju politika i saradnje sa Rusijom. Apsolutno je u najtežim i najvažnijim trenucima i novije i starije srpske istorije to prijateljstvo sa Ruskom Federacijom potvrđeno i kada je bilo ključno da podržimo jedne druge, mi smo podržavali jedni druge, ali važno je istaći da se to prijateljstvo razvijalo isključivo i najvećoj meri na osnovu najveće podudarnosti interesa koje su postojale između Republike Srbije i Ruske Federacije.

Moj uvaženi kolega, Aleksandar Martinović, je govorio o tim razlikama između boljih ili lošijih odnosa sa nekim drugim državama o različitom stepenu. Ja bih samo nadogradio na to što je kolega Martinović rekao na većoj podudarnosti interesa, jer Srbija, prvenstveno kao nezavisna i suverena država mora da vodi računa, prvenstveno o svojim državnim nacionalnim interesima.

Zato je ovaj sporazum u dubokom interesu Republike Srbije, njenih građana i njenih proizvođač. I ako se budemo u narednom periodu bolje organizovali, podstakli našu proizvodnju, sigurno će ovaj udeo koji sada čini, od 7% biti mnogo veći, sigurno će time to veliko tržište o kojem smo u najvećoj meri samo pričali, a nismo uspeli da iskoristimo potencijal biti velika šansa za našu privredu i za naše poljoprivrednike.

Mi moramo da iskoristimo odlične političke odnose koje imamo, a ne samo sa Ruskom Federacijom, nego i sa svim zemljama Evroazijske ekonomske unije, ali to nije dovoljno ukoliko mi ne shvatimo da je konkurentno da je konkurentnost na takvom velikom tržištu danas neuporedivo veća nego što je bila u nekom prethodnom periodu koje smo mi prilike, nažalost, propustili.

Pozicioniraju se, takođe mnoge kompanije koje pokušavaju na različite načine da izbegnu sankcije koje sada postoje. Ruska država investira i daje velike subvencije da ih zadrži na svom tržištu.

Mi moramo, kao Vlada, a uveren sam da ćemo to uspeti, sada u većoj meri podržati razvoj naših kompanija na evroazijskom ekonomskom tržištu.

Ovo je bilo moguće samo kada smo počeli da vodimo odgovornu, ozbiljnu, državotvornu, nacionalnu politiku koja štiti srpski interese bez obzira na pritiske koji su bili 2014. godine, da uvedemo sankcije Rusije i prošle godine da odustanemo od ovog sporazuma, mi smo izdržali te pritiske, jer nam je bio na prvom mestu interes Srbije, njenih građana i njene privrede. Samo tako ćemo moću u narednom periodu da pomognemo našoj privredi da zaštitimo interese Republike Srbije da bude još razvijenija, još uspešnija, a to je u ovom trenutku isključivo zasluga predsednika Republike Srbije i Vlade Republike Srbije.

Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.01.2019.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 73551.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 28686.00 RSD 03.06.2016 -