Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
Nema informacija o glasanjima.
Nema informacija o predloženim aktima.
Poštovani članovi Vlade, svoje pitanje bih postavio predsedniku Vlade.
Srbija je dobila datum. Jedna stvar koja je proslavljena po drugi put ove 2013. godine, prvi put 28. juna, a sada 20. decembra sa dosta neumerenosti i neskromnosti, nezasnovanog slavlja sa teškim rečima, velikim rečima da je to istorijski datum i istorijski događaj, apsurdno je da je ovo istorijska stvar za Vladu po tome što će u istoriji Srbije ostati upamćena po tome – uslov i zalog za ovaj datum jeste predavanje Kosova. Predavanje Kosova nije formalni uslov EU, niti pisani uslov. To je nešto što je EU krišom i ispod žita nagoveštavala vladama Srbije još ranije i našla uporište za takvu neku politiku u SSP.
Dakle, u onom naslovu koji govori o dobrosusedskim odnosima ona je Kosovo priključila toj kategoriji suseda Srbije i samim tim nju uključila u obavezu da i sa Kosovom ostvaruje dobrosusedske odnose. Posle toga je ta stvar bila prevedena u normalizaciju odnosa sa Kosovom.
Dakle, ovde je reč upravo o tom problemu neformalnih, nepisanih uslova za započinjanje razgovora u vezi sa pristupanjem Srbije EU. Hoću da skrenem pažnju da je na briselskom spisku tih nepisanih uslova dosta tačaka, da Kosovo nije jedina i upravo u vezi sa tim hoću da postavim pitanje.
Naime, EU nije zadovoljna ni sa Ustavom Srbije, nije zadovoljna sa položajem Vojvodine, posebno sa njenim ustavnim položajem. Vrlo je verovatno da će se takvo jedno nepisano pitanje uskoro postaviti pred Srbijom. Dakle, ne prilagoditi Statut Vojvodine Ustavu Srbije, nego obratno, menjati Ustav Srbije, da bi se ovaj nivo autonomije, koji je ustavno protivrečan, zadržao. Potom, EU će insistirati da Srbija razvije vrlo intenzivne evroatlantske odnose, da jednog dana uđe u NATO, da zaustavi svoj ugovor o Južnom toku…
(Predsednik: Vreme.)
Molim vas, gospodine predsedavajući, ja sam počeo 30 sekundi ranije i molim da mi to nadoknadite. Kasnije sam počeo i samo da bih postavio pitanje.
Dakle, takvih primera ima jako puno. Privilegovani položaj Hrvatske u trgovini duvanom sa Srbijom i mnogo štošta drugo.
Mene ovde zapravo zanima pitanje - da li Vlada Srbije, obzirom na ove činjenice koje sam pomenuo, a to je taj spisak nepostojećih uslova ili formalno nepisanih uslova, da li Vlada Srbije ima bilo kakvu ideju o povlačenju crte, o povlačenju crte trpeljivosti tih uslova koji zapravo teraju Srbiju da bude sve slabija, sve kraća i sve manja u svom procesu pridruživanja EU?
(Predsednik: Gospodine Samardžiću, već ste prešli četvrti minut. Da bismo dali i drugima priliku, ja vas molim, imaćete priliku u drugom pitanju da postavite dodatna pitanja.)
Hvala.
Gospodine predsedniče Vlade, nema na sajtu kancelarije, niti na sajtu EU danas pregovaračkog okvira. On je još uvek tajnovit dokument.
Iz druge ruke, preko medija se saznaje da je glavna stavka u tom okviru koji se tiče našeg interesa zapravo eksplicitan zahtev da Srbija potpiše obavezujući pravni dokument sa Kosovom. Ne znam da li je to razlog te tajnovitosti, ali po svoj prilici to je tako.
Prema tome, videćemo šta tu piše, ali je činjenica da Srbija je na dobrom putu da završi taj posao oko predaje Kosova. Upravo taj dokument jeste finale i de jure priznanja, ako smo ih do sada de fakto priznali, priznaćemo ih i de jure i to piše u tom pregovaračkom okviru, po svoj prilici.
Podsetio bih vas da je danas savetnik Guzenbauer rekao da će Srbija i Kosovo kad tad uspostaviti normalne odnose. Vidite, on nije savetnik Austrije, iako ima nemačko prezime, on je savetnik srpske vlade ili nekoga u srpskoj vladi. Takvih je, činjenica, koliko god hoćete i mi možemo voditi igru veoma dugo oko toga da li je Srbija priznala ili nije, možemo se nadgornjavati, ali to zaista nije bitno. Svi znaju da je to uslov. To je uslov koji je Vlada manje-više ostvarila, plus taj obavezujući dokument koji će jednog dana potpisati da bi napredovala u tim pregovorima.
Ali, u vezi sa time, pošto je na dnevnom redu tema o drugim uslovima koju sam započeo kada sam počeo da govorim, imam jedno drugo pitanje za vas.
Naime, ovde se maločas razvila jedna diskusija oko Zakona o finansiranju Vojvodine, pa je ministar finansija rekao – nemoguće je zakon doneti, zato što ne postoje nadležnosti Vojvodine u zakonskom obliku.
Pitanje za Vladu glasi – zašto Vlada do sada nije napravila predlog zakona o nadležnostima Vojvodine? Pre godinu i po dana, u maju 2012. godine, Ustavni sud Srbije je 22 odredbe tog postojećeg zakona poništio i Vlada je imala zadatak da napravi taj zakon. Taj zakon bi zapravo omogućio da se odmah pravi statut saglasan zakonu, pa onda i zakon o finansiranju.
Zašto to sada govorim? Zato što to jeste test za Vladu - da li će u ovom momentu napraviti taj zakon i učiniti i zakon i statut saglasan Ustavom, ili će čekati šest meseci?
Moje podozrenje je da Vlada to ne radi zato što se boji reakcija EU, a to je poseban dokaz za ovu tezu o uslovima koji nisu pisani, koji lebde u vazduhu, koji su vama sasvim jasni. Ne radite posao koji treba da radite da biste regulisali zakonski i ustavno status Vojvodine, upravo zato što vodite računa šta o tome govore i razmišljaju pojedine države članice EU, koje su za pitanje enormne autonomije Vojvodine izuzetno zainteresovane.
Jedna Vlada Srbije u današnjoj situaciji, kada joj je oduzet deo teritorije od strane EU, morala bi biti mnogo opreznija, osetljivija na nagoveštaje i znake. Razume se da oni vama to neće eksplicitno reći, niti će negde to biti zapisano. Kao što vam licemerno govore – ne morate priznati Kosovo. Bar ne sada. Je li tako? Priznaćete ga kad-tad. Eto, to je ta zmija koja nas je ujela i zbog koje treba da se bojimo guštera.
Takvih nagoveštaja imate koliko god hoćete. Navešću vam jedan za Vojvodinu. Vi kažete – nisu postavili pitanje. Znate, Izveštaj Evropske komisije za 2010. godinu pohvalio je Statut Vojvodine. Rekao je da je dobro što je on donesen i što je takav kakav jeste. Tada se već znalo da statut nije u skladu sa Ustavom, zato što je DSS već krajem 2009. godine podnela Ustavnom sudu jedan predlog za ispitivanje ustavnosti tog statuta, kao i ustavnosti zakona. To su te opreznosti države koja je oštećena tim odnosom, teritorijalno, materijalno, moralno, kako god hoćete. Ne možete se vi ponašati kao Austrija kada je ulazila u EU 1995. godine. Nju niko nije pitao za bilo koji deo njene teritorije. O tome govorim.
Dakle, Vlada mora biti osetljiva i oprezna. Zašto? Da ne bi jednog dana tu priliku za ulazak u EU imao samo beogradski pašaluk. Mi se tako moramo ponašati, obzirom na ono kako su se oni ponašali prema Srbiji. To je taj oprez koji je Vlada Vojislava Koštunice prikazivala već od 2004. do 2008. godine. Tu je bilo nešto što je rukovodilo tu Vladu, bez obzira koliko usko sarađivala sa Briselom. Danas je sve raspevano društvo koje veselo ulazi u EU, a ko će ući, kad će ući, koliko će to koštati, to uopšte nije bitno.